Rezolucija Generalne skupštine UN 78/282

Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 78/282 (engl. United Nations General Assembly Resolution 78/282) je rezolucija koju je 23. maja 2024. godine na svom 78. zasedanju usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Rezolucijom je ustanovljen Međunarodni dan promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995 (engl. International Day of Reflection and Commemoration of the 1995 Genocide in Srebrenica), koji se obeležava 11. jula. Rezoluciju su predložile Nemačka i Ruanda, uz podršku tridesetak drugih država. Od ukupnog broja država-članica Ujedinjenih nacija (193), za usvajanje predložene rezolucije glasalo je 84, dok je 19 država bilo protiv; uzdržanih je bilo 68, a preostale 22 države nisu učestvovale u glasanju.

Ishod glasanja u GSUN
o rezoluciji br. 78/282

  84 za (43,52%)

  19 protiv (9,84%)

  68 uzdržanih (35,23%)

  22 nije glasalo (11,39%)

Prema pravilima GSUN, rezolucija nije obavezujuća.

Osuda poricanja

Drugim stavom rezolucije, bezrezervno se osuđuje (engl. condemns without reservation) svako poricanje (engl. any denial) srebreničkog genocida kao istorijskog događaja (engl. historical event), a države-članice se pozivaju na očuvanje utvrđenih činjenica (engl. to preserve the established facts) i razvoj odgovarajućih obrazovnih sadržaja, kako bi se predupredilo (engl. preventing) poricanje i iskrivljavanje (engl. denial and distortion). U tekstu rezolucije ne pominju se naučna istraživanja i preispitivanja, niti se izriču zabrane, već se osuđuje svako poricanje i dodatno se poziva na predupređivanje poricanja i iskrivljavanja. Pojam negacija (engl. negation) ne pominje se u engleskom tekstu rezolucije, već se koristi termin poricanje (engl. denial) koji ima slično značenje, dok se u varijantama rezolucije na nekim drugim zvaničnim jezicima UN u istom stavu koristi upravo termin negacija (fr. négation, šp. negación).

Hronologija

Donošenju rezolucije prethodio je niz sličnih inicijativa, koje su pokretane u dužem vremenskom periodu, sa ciljem da se teški zločini koji su počinjeni nad Muslimanima, odnosno Bošnjacima na širem području Srebrenice u leto 1995. godine, za vreme rata u Bosni i Hercegovini, kvalifikuju kao zločini genocida, uz oslonac na slične ocene pojedinih međunarodnih institucija i organizacija:

• Na sednici održanoj 7. jula 2005. godine, Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom se organi Evropske unije pozivaju da na adekvatan način obeleže desetu godišnjicu genocida u Srebrenici i Potočarima (engl. Srebrenica-Potocari act of genocide).
• Na sednici održanoj 15. januara 2009. godine, Evropski parlament je usvojio novu rezoluciju, kojom se 11. jul u državama-članicama Evropske unije proglašava za Dan sećanja na genocid u Srebrenici (engl. Day of commemoration of the Srebrenica genocide).
• Na sednici održanoj 31. marta 2010. godine, Narodna skupština Republike Srbije je usvojila posebnu Deklaraciju Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici, u čijoj je preambuli bilo naznačeno da se deklaracija donosi uz pozivanje na nekoliko međunarodnih akata, među kojima je izričito pomenuta i Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, koju je 1948. godine usvojila Generalna skupština UN.
• Tokom proleća 2015. godine, britanska vlada je pokrenula inicijativu da se u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija usvoji rezolucija o genocidu u Srebrenici. O predloženoj rezoluciji glasalo se na sednici Saveta bezbednosti koja je održana 8. jula. Od ukupnog broja država-članica tog tela (15), za usvajanje je glasalo 10, dok su 4 članice bile uzdržane, a jedna je glasala protiv (Rusija), tako da rezolucija nije usvojena, pošto je ruski glas imao snagu veta.
• Nakon neuspeha u Savetu bezbednosti, fokus je tokom narednih godina preusmeren ka Generalnoj skupštini, sa idejom da se slična rezolucija o Srebrenici predloži tom telu, u kome se odlučuje kvalifikovanom većinom, bez prava veta.
• Početkom 2019. godine, vlasti Republike Srpske su formirale posebnu Nezavisnu međunarodnu komisiju za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godine, na čelu sa izraelskim istoričarem Gideonom Grajfom.
• Odlukom od 23. jula 2021. godine, Valentin Incko je u svojstvu visokog predstavnika u BiH propisao izmene i dopune Krivičnog zakona, po kojima se zabrana javnog odobravanja, poricanja, grubog umanjivanja ili opravdavanja zločina genocida proteže i na odluke međunarodnih i domaćih sudova, čime se obuhvataju i presude o genocidu u Srebrenici.
• Sredinom 2021. godine, Grajfova komisija je objavila opširan izveštaj u kome su razmatrana pitanja o prirodi i razmerama zločina u Srebrenici, uz ocenu da se počinjeni zločini, iako veoma teški, ipak ne mogu smatrati zločinima genocida.
• Krajem 2021. godine, nemačke državne vlasti su povukle odluku o dodeljivanju odlikovanja izraelskom istoričaru Gideonu Grajfu, zbog njegovog stava da se zločini koji su počinjeni u Srebrenici ne bi mogli kvalifikovati kao zločini genocida.
• Sredinom 2022. godine, intenzivirane su aktivnosti pojedinih država u cilju realizacije ranijih inicijativa za donošenje rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini, ali tom prilikom nije došlo do pokretanja zvaničnih procedura.
• Tokom 2023. godine, razni politički činioci u Bosni i Hercegovini i nekim drugim državama nastavili su da promovišu zamisao o izradi posebne rezolucije o genocidu u Srebrenici, koja bi bila podneta Generalnoj skupštini.
• Predsednik Generalne skupštine UN je 8. decembra 2023. godine, povodom 75. godišnjice donošenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida (1948) naglasio da međunarodna zajednica nije uspela da spreči potonje genocide, pomenuvši tim povodom i Srebrenicu (1995).
• Početkom 2024. godine, sastavljen je nacrt rezolucije, koji je potom u vidu predloga podnet Generalnoj skupštini, a kao zvanični predlagači naznačene su Nemačka i Ruanda. Inicijativa je pokrenuta i sprovedena bez razmatranja tog pitanja i postizanja neophodne saglasnosti u nadležnim organima Bosne i Hercegovine, što je tokom marta i aprila dovelo do eskalacije srebreničkog pitanja u regionalnim i međunarodnim okvirima.
• Narodna skupština Republike Srpske je 18. aprila 2024. godine i zvanično usvojla ranije pomenuti izveštaj Grajfove komisije iz 2021. godine.
• Predsednik Matice srpske je u saopštenju od 29. aprila ukazao na težinu počinjenih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, naglasivši tim povodom: "nemoguće je koristiti pojam genocida kako bi se označio tip zločina koji je počinjen u Srebrenici 1995. godine", uz napomenu da bi predložena rezolucija o Srebrenci "umnožila i intenzivirala osnovni problem".
• Krajem aprila 2024. godine, došlo je do dodatnih konsultacija o predoženoj rezoluciji koju su podnele Nemačka i Ruanda, što je dovelo do privemenog odlaganja.
• Na sednici Saveta bezbednosti UN koja je održana 30. aprila, raspravljano je o raznim aspektima predložene rezolucije, ali saglasnost o pokrenutim pitanjima nije postignuta.
• Dorađeni nacrt rezolucije podnet je 2. maja, od strane 32 države, među kojima je bila i Bosna i Hercegovina, iako u nadležnim organima te države nije postignuta neophodna saglasnost o tom pitanju, na šta su u raznim prilikama ukazivali predstavnici Republike Srpske.
• Predsednik Generalne skupštine UN je 14. maja održao sastanak sa predsedavajućim Presdeništva Bosne i Hercegovine, bez učešća druga dva člana tog tela.
• Predstavnici UN su 15. maja najavili da će se o predloženoj rezoluciji odlučivati 23. maja, na 82. plenarnoj sednici tekućeg zasedanja GSUN.
• Tokom maja došlo je do dodatnih konsultacija i unošenja izvesnih izmena i dopuna u predloženi tekst, što je učinjeno povodom amandmana podnetih od strane Vlade Crne Gore, koji su delimično prihvaćeni po pitanju individualizovanja krivične odgovornosti.
• Predsednik Generalne skupštine UN je 19. maja održao sastanak sa dva člana Presdeništva Bosne i Hercegovine (predstavnici Bošnjaka i Hrvata, Denis Bećirović i Željko Komšić), bez učešća treće članice tog tela (predstavnica srpskog naroda, Željka Cvijanović).
• Konačni tekst predloga rezolucije usaglašen je 20. maja, nakon čega je upućen Generaloj skupštini, od strane 36 država-predlagača.
• Generalna skupština je o predloženoj rezoluciji odlučivala 23. maja, na 82. sednici svog 78. zasedanja. Sednicom je predsedavao Denis Fransis, predsednik GSUN. Nemačka je bila zemlja-uvodničar. Predstavnica Nemačke je navela da rezolucija nije uperena protiv bilo kojeg naroda, a ni protiv Srbije, koja je uvaženi član organizacije, već protiv počinilaca genocida.

Reakcije

U Nišu je isti dan je održana protestna vožnja protiv izglasane i usvojene rezolucije. Protestna kolona vozila je defilovala i kroz centar Beograda.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je ocenio da je rezolucija dovela u pitanje opstanak Bosne i Hercegovine i iznio je stanovište da je najbolje da Srbi i Bošnjaci budu dobre komšije, što bi se ostvarilo kroz mirno razdruživanje.

Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić izjavile da je usvajanje rezolucije farsa i da nikada nije bila toliko zabrinuta za mir na Balkanu. Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić smatra da je rezolucija dodatno ujedinila srpski narod i pokazala njegovu snagu. Bivši predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je rezoluciju kao nelegitimnu i da zloupotrebljava i politizuje žrtve Srebrenice. O rezoluciji su se negativno izrazili i srpski opozicioni političari dr Miloš Jovanović i dr Jovan Janjić.

Stalni predstavnik BiH u UN, Zlatko Lagumdžija je za FTV izjavio da se nikada u svom životu nije suočio sa protivnikom koji je uložio toliko energije i snage da osujeti namere njegovog tima i sponzora.

Predstavnici Slovenije su rezoluciju opisali kao istorijski trenutak a usvajanje je pozdravila i Hrvatska. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izneo je stav da je Hrvatska na protivustavan način bila kosponzor rezolucije o Srebrenici, ustvrdivši da se slične odluke po ustavu zemlje ne mogu donositi bez predsednikar države.

Mađarski predstavnici su izneli stav da rezolucija neće doprineti stabilnosti u regionu i da donosi nove podele.

Vasilij Nebenzja, stalni predstavnik Rusije u UN, okarakterisao je rezoluciju kao pretnju miru i sigurnosti i dodao je da Nemačka nema moralno pravo da spominje genocid.

Grčka i Slovačka su bile uzdržane i izrazile su zabrinutost za dinamiku odnosno mir i stabilnost u regionu.

Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke objavilo je da su Ujedinjene nacije odale počast žrtvama i zatvorile važnu prazninu u našem kolektivnom sećanju.

Ambasada Irana u BiH pozdravila je usvajanje rezolucije i navela da se genocid osuđuje uvek i svuda, i u Gazi i u Srebrenici.

Novinar i urednik Momčilo Đurdić je komentarisao da je ovo prvi da je dokument koji iziskuje potpuni konsenzus država članica donet poražavajućom većinom.

Izvršni odbor SANU je 27. maja objavio saopštenje u kome se između ostalog ističe: "Akademija smatra da upravo usvojena rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, s obzirom na to kako je pripremljena, na koji način, sa kojim obrazloženjem i u kom trenutku je predložena, pa i kako je usvojena, svakako ne doprinosi rešavanju bilo kog postojećeg otvorenog pitanja, pa ni ostvarenju njenog najvažnijeg proklamovanog cilja - pomirenju na Balkanu. Akademija odlučno odbacuje i najoštrije osuđuje sva, bilo eksplicitna ili implicitna, tumačenja rezolucije ili njenog instrumentalizovanja u smislu kolektivne odgovornosti srpskog naroda, Republike Srbije ili Republike Srpske za genocid".

Vidi još

• Masakr u Srebrenici
• Rat u Bosni i Hercegovini
• Ujedinjene nacije
• Rezolucije Generalne skupštine OUN

Литература

• Antić, Čedomir (2014). „A historical context of the Srebrenica resolution”. Српске студије: Serbian Studies. 5: 393—401. 
• Dedić, Hoda (2021). „Zločin genocida u Srebrenici u rezolucijama Evropskog parlamenta i drugim međunarodnim aktima”. Genocid nad Bošnjacima: Srebrenica 1995-2020: Uzroci, razmjere i posljedice. 1. Sarajevo: Institut za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava. стр. 313—329. 
• Karčić, Hamza (2015). „Remembering by resolution: The case of Srebrenica” (PDF). Journal of Genocide Research. 17 (2): 201—210. 
• Мировић, Дејан (2015). „Босна против Србије и резолуција о Сребреници 2015” (PDF). Зборник радова. Косовска Митровица: Правни факултет. стр. 95—110. 
• Манојловић-Пинтар, Олга (2024). „Употреба историје, порицање злочина и концепт некажњивости у Републици Српској (1992-2022)” (PDF). Токови историје. 32 (1): 301—338. 
• Stojanović, Maja, ур. (2010). Usvajanje Deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici (stenografske beleške sa Sednice) (PDF). Beograd: Inicijativa mladih za ljudska prava. 

Спољашње везе

• Tanjug (2024): GS UN usvojila rezoluciju o Srebrenici sa 84 glasa za, 19 protiv i 68 uzdržanih glasova
• Политика (2024): Већина земаља чланица Уједињених нација није подржала резолуцију о Сребреници
• Исход гласања о резолуцији: Приказ по државама-чланицама ОУН
• Карта са представом држава-чланица ОУН које нису подржале усвајање предложене резолуције
• Четвртком у 9: Резолуција о Сребреници (РТС, мај 2024)
• мср Срђан Граовац - „РЕЗОЛУЦИЈА О СРЕБРЕНИЦИ – АНАЛИЗА И ПОСЛЕДИЦЕ” (Културни центар града Новог Сада, јун 2024)