Slučaj Jovanjica

Slučaj „Jovanjica“ je medijski naziv za slučaj koji se dogodio 13. novembra 2019. godine, kada je na poljoprivrednom imanju Jovanjica kod Stare Pazove otkrivena ilegalna laboratorija za proizvodnju marihuane, a uhapšen Predrag Koluvija, odgovorno lice firme „Jovanjica“ u čijem je vlasništvu istoimeno poljoprivredno dobro, kao i svi zaposleni u toj firmi. Prema navodima MUP-a, zaplenjeno je tada 649.4 kilograma osušene marihuane i 65.581 stabljika sirove biljke, pri čemu je ukupna težina zaplenjene droge iznosila 3.954 kilograma. Prema optužnici, nakon sušenja sirovih biljki, na imanju se nalazilo 1.6 tona marihuane i skanka (opojna droga jača od marihuane). Toga dana je inspektor Slobodan Milenković, načelnik Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije, na auto-putu Beograd-Niš zaustavio zbog preticanja i bahate vožnje automobil, u kome se nalazio Predrag Koluvija. Policija je tada kod Koluvije pronašla falsifikovanu službenu legitimaciju, zbog čega je i priveden.

Milenković je put nastavio dok su njegove kolege dovezle Koluviju u Beograd, da bi se nakon toga zajedno sa njim uputili ka „Jovanjici“. Tada je tamo otkrivena plantaža marihuane, na nekoliko hektara, navodi se u optužnici. Nekoliko dana vršene su provere i veštačenja biljaka, a Koluvija se ubrzo našao u pritvoru i pod istragom koja je trajala više meseci.

Istraga je rezultirala podizanjem optužnice u maju 2020. godine, protiv Predraga Koluvije i još devet osoba, a na teret su im stavljeni: udruživanje radi vršenja krivičnih dela i neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. Koluvija je optužen da je od 14. maja 2016. do 14. novembra 2019. godine organizovao kriminalnu grupu, a njegova uloga je bila, kako navodi optužnica, obezbeđivanje i instaliranje opreme za uzgajanje kanabisa u veštačkim uslovima, kao i druge opreme. Okrivljen je i za izdavanje naređenja drugim optuženima.

Koluvija i ostali optuženi su negirali krivicu. Koluvija je tada izjavio da je u podzemne prostorije silazio on, ali da mu nije poznato kada je sušara, koja je navedena u optužnici, tamo instalirana kao i da je sa uzgojem biljaka započeo 2019. godine, te da nije gajio opojnu drogu.

Tužilac je naložio tri nezavisna veštačenja biljaka sa imanja Jovanjica, i sva tri su, kako stoji u sudskim spisima, pokazala da biljke poseduju visok procenat THC-a, a što ih po zakonu karakteriše opojnom drogom. U optužnici je Koluvija citiran da je rekao da je veći procenat THC-a posledica klimatskih razloga, ali i mogućeg „stresa“ biljaka, a ne njegove volje.

Tokom 2020. podignuta je i druga optužnica – „Jovanjica 2“, koja tereti Koluviju kao organizatora kriminalne grupe, ali i pojedine pripadnike službi Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i Vojnoobaveštajne agencije (VOA) da su mu pružali zaštitu i drugu podršku, kako piše u optužnici. U optužnicu su uvršteni inkriminišući razgovori ove grupe kroz aplikaciju „Razgovor“, a preko koje su oni, kako se navodi u optužnici, dogovarali uzgoj i distribuciju droge.

Slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti pre svega zbog zakasnele i tihe reakcije policije na zaplenu više od jedne i po tone droge, prema optužnici, ali i zbog:

• navoda o umešanosti brata predsednika Srbije, direktora BIA i direktora VOA u slučaj, kao i brojnih drugih predstavnika službi,
• negativne medijske kampanje prema tužiocu i inspektorima na slučaju,
• svedočenja inspektora da je Jovanjica „najveća fabrika skanka u ovom delu Evrope“, a da su „državne i političke strukture na strani kriminala“, kao i zbog navoda o planu za njihovu kriminalizaciju i likvidaciju,
• navoda predstavnika vlasti da je „priča o Jovanjici izmišljena“ i da to nije afera, kao i javnih nastupa u kojima su kritikovali inspektore, a branili stavove i izjave prvooptuženog Koluvije.

Preduzeće „Jovanjica“

„Jovanjica“ je naziv za firmu i poljoprivredno imanje na teritoriji Stare Pazove, udaljene nekoliko desetina kilometara od Beograda. Imanje je naziv dobilo 2014. godine, uz blagoslov monaha sa Hilandara, a po luci Jovanjica kojom se pristupa na Svetu Goru. Bilo je registrovano za proizvodnju organskog voća i povrća.

Imanje su promovisali i obilazili funkcioneri i političari, pre policijske akcije, a među njima i:

• visoki funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) i bivši direktor „Koridora Srbije“ Zoran Babić, koji je „Jovanjicu“ nazvao „srpskom pričom o uspehu“,
• direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić,
• član Glavnog i izvršnog odbora SNS-a Dragomir Petronijević,
• bivši ministar za rad, ministar vojni i direktor BIA, Aleksandar Vulin, koji je na imanju, pred kamerama, brao povrće i istakao: „Ovo je pokazatelj šta treba da radimo i kuda treba da idemo.“

Na poljoprivrednom dobru radilo je oko trideset radnika. Firma se bavila i održavanjem seminara na temu organske hrane i kurseva o poljoprivredi, a držali su ih i policajcima, pre otkrića da se na imanju nalazila marihuana.

Preduzeću je šest meseci pre hapšenja Koluvije, u aprilu 2019, data dozvola da proizvodi industrijsku konoplju.

Članovi agencije za privatno obezbeđenje „Ronin Elit sekjuriti“ čuvali su od 2017. imanje Jovanjica, a prema navodima vlasnika agencije i bivšeg pripadnika jedinice SAJ, Alenka Lazova, u svojstvu svedoka, na imanju je bio angažovan jer su ranije nepoznate osobe puškama i pištoljima pokušale da ukradu rotkvice i paradajz. Obezbeđenje prema dogovoru, tvrdi, nije ulazilo u plastenike. Koluvija je ovim povodom pred Sudom izjavio da je zbog krađe povrća unajmio obezbeđenje, piše N1.

Hapšenje i formiranje slučaja

Na autoputu Beograd-Niš 13. novembra 2019. godine Predrag Koluvija i njegov vozač Miloš Tofilović vozili su se u automobilu marke „Audi“, a koji je, kako tvrdi policija, bio mimo zakona opremljen svetlosnom i zvučnom signalizacijom (blinkeri i sirena), zbog čega je protiv vozača podneta krivična prijava. U automobilu je pronađen i pravoslavni krst.

Automobil je zaustavljen, zbog nepropisnog preticanja i bahate vožnje, a od strane civilnog automobila u kome se nalazio načelnik beogradskog Odeljenja za borbu protiv droga Slobodan Milenković i još trojica inspektora.

Policija je, kako je navedeno u saopštenju, kod Koluvije pronašla falsifikovanu službenu legitimaciju, koja je nosila potpis bivšeg ministra policije Ivice Dačića. Tadašnji ministar policije, Nebojša Stefanović, je, prema tvrdnjama svedoka, izjavio da ne zna ko je Predrag Koluvija, kao i da policajci treba da rade po zakonu, kada su mu, kako tvrde mediji, pokazali fotografiju ove lažne legitimacije. Ova legitimacija bila je razlog za Koluvijino privođenje, navodi se u optužnici.

Prema tvrdnjama inspektora Milana Isakova: „Koluvija se predstavio kao kolega, rekao da radi u kabinetu ministra, a onda je počeo da se poziva na neke važne ljude.“ Ove navode je potvrdio i inspektor Dušan Mitić, u svom svedočenju pred Sudom. Ukazao je Isakov i da je Koluvija „bio kooperativan“ sve vreme.

Milenković je svoj put ka Nišu nastavio, dok su njegove kolege dovezle Koluviju u Beograd, da bi se nakon toga zajedno sa njim uputili ka „Jovanjici“. Tada je tamo otkrivena plantaža marihuane, na više hektara, navodi se u optužnici. Nekoliko dana vršene su provere i veštačenja biljaka, a Koluvija se ubrzo našao u pritvoru i pod istragom koja je trajala više meseci, počev od sredine novembra 2019, pa do podizanja optužnice u maju 2020. godine.

Hapšenje Predraga Koluvije i pretres imanja Jovanjica desili su se istog dana, a naložila ih je, zbog teritorijalne nadležnosti, tužiteljka iz Sremske Mitrovice Borka Jovanović.

Akcija počela godinu dana ranije

Prema rečima inspektora Mitića, na svedočenju u junu 2023. godine, inspektori su godinu dana pre hapšenja imali saznanja da se na imanju proizvodi marihuana, ali je do akcije došlo slučajno, 13. novembra, kada je Koluvijin auto zaustavljen zbog bahate vožnje, iako su planirali da se akcija desi krajem 2019. godine. Rekao je:

„ Kolege primećuju na automobilu karakteristike koje mi nikada ne stavljamo na službena vozila – oznake Srpske pravoslavne crkve, krstovi. Zbog toga i zbog velike brzine kojom je vozio i ugrožavanja bezbednosti, Milenković je zaustavio vozilo u kom je bio Predrag Koluvija i kako se on predstavio da je policajac, a pošto ga je Milenković prepoznao, jer ga operativno obrađujemo godinu dana, on javlja dalje nadređenima i odlučuje da zadrži Koluviju, a meni javlja da sa timom odem na Jovanjicu. ” — inspektor Dušan Mitić, u svedočenju pred Sudom

Navod da ga je tada Milenković prepoznao, jer su o Koluviji već imali operativna saznanja, dao je prethodno i Milenković. Kada je proverena legitimacija koju je Koluvija pokazao, utvrđeno je da Koluvija nije pripadnik službe, odnosno da je legitimacija lažna.

Miloš Jurišević i Ljubomir Petrović, svedoci u postupku i inspektori na slučaju, tvrdili su da lično nisu imali saznanja o „Jovanjici“ pre poziva Milenkovića.

Inspektori i tužilac na slučaju

Inspektor Slobodan Milenković

Inspektor Slobodan Milenković, na mesto načelnika Četvrtog odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije došao je 2016. godine. Za zasluge u radu nagrađivan je više puta, a 2018. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić mu je na Vidovdan dodelio i orden.

Nakon navoda iznetih od strane jednog poslanika opozicije o tome da je Koluvija u vreme hapšenja zvao brata predsednika države, Andreja Vučića, Milenković se javnosti obratio u januaru 2020. godine ističući da takve tvrdnje nisu tačne, a da, kako je rekao, predsednik i njegova porodica nemaju veze sa slučajem „Jovanjica“.

Pojedini tabloidi su objavljivali fotografije susreta Milenkovića sa saradnicima. Milenković je povodom medijskih natpisa u više navrata tražio dozvolu da se obrati javnosti, ali mu to nije bilo odobreno.

Dana 4. marta 2020. pred Tužilaštvom za organizovani kriminal daje iskaz čiji delovi postaju deo optužnice „Jovanjica 1“. Tada je o „Jovanjici“ izjavio:

„ To je stvarno smejurija, pa kada sam ušao tamo prvi dan, po obliku biljke, mirisu, ja sam znao odmah da je marihuana, ali 'ajde čekamo zvanično veštačenje, čekamo da sve radimo po PS-u, po zakonu, po Ustavu, da nikoga ne ugrozimo, možda čovek stvarno ima neku dozvolu... U periodu od godinu dana (to bi) možda bila najorganizovanija i najmoćnija finansijska grupa na teritoriji Srbije, to je recimo, po mojim nekim proračunima, između 30 i 40 miliona evra godišnje. ” — inspektor Slobodan Milenković, u iskazu Tužilaštvu

Nakon hapšenja Koluvije je više puta ispitivan o svom radu, a u dva navrata i poligrafski – povodom slučaja „Jovanjica“, zajedno sa kolegom Dušanom Mitićem, kada se pokazalo da govore istinu. Prema navodima izvora nedeljnika „Vreme“, ali i svedočenju inspektora Mitića, drugom poligrafisanju je prisustvovao i major policije i šef poligrafista u MUP-u Dejan Kojić, brat šefa kabineta predsednika države. Mitić je o poligrafisanju izjavio:

„ Imali smo poligraf mesec dana posle Jovanjice. U javnosti se pričalo da smo išli na poligraf zbog slučaja (zaplene droge) u Kursulinoj ulici na Vračaru, a pitanja na poligrafu se nisu odnosila na taj slučaj, već su se ticala samo Jovanjice. Napravljene su radne grupe, koje već 30 meseci ispituju rad IV odeljenja sa akcentom na rad načelnika Milenkovića i moj rad. ” — inspektor Dušan Mitić, u svedočenju pred Sudom

U oktobru 2021, u jednoj emisiji, direktor policije Vladimir Rebić, izjavio je da su policajci radili po zakonu, a da je to potvrdio i poligraf, nakon čega je uzeo godišnji odmor, a u januaru 2022. otišao u penziju.

U oktobru 2021. godine, načelnik beogradske Policijske uprave, Veselin Milić, poslao je rešenje Direkciji policije da inspektora Slobodana Milenkovića prebaci u Odeljenje za ratne zločine, ali to rešenje u Direkciji niko nije potpisao, a od toga se u međuvremenu odustalo. Advokat Milenkovića, Zdenko Tomanović, tada je rekao da bi premeštaj bio „osveta za hrabrost i poštovanje zakona“.

U avgustu 2023. inspektori Milenković i Mitić raspoređeni su na druga radna mesta, što je njihov advokat u saopštenju ocenio kao „sprečavanje dalje istrage i provere operativnih saznanja koja vode do centara moći u državi“, kao i osvetu i pritisak „pred dolazeće svedočenje“. Predsednik države označio je to kao deo „regularnog posla kojim se bavi MUP“, odnosno „planiranjem i sistematizacijom“. Žalbe inspektora na ovu odluku su odbijene, a oni će podneti tužbu Upravnom sudu, izjavila je njihova advokatica.

Inspektor Dušan Mitić

Kao šef operative Četvrtog odeljenja za borbu protiv droga, Mitić je prvi ukazao kolegama na to da je Koluvija označen u „beloj knjizi“ policije kao narkodiler, odnosno da se bavi, kako Mitić tvrdi, proizvodnjom i prodajom skanka i da ima visokopozicionirane kontakte iz kojih uživa zaštitu bezbednosnih službi.

Koluvija je optužio Mitića da je pokušao da ga natera da za sve optuži brata predsednika Srbije, Andreja Vučića, i biznismena Zvonka Veselinovića. Kako je tvrdio, terali su ga da njih optuži, kako bi sebe izvukao. Tada je rekao da je optužnica montirana, kao i da su u pozadini „interesne grupe“:

„ To je više bila otmica. Pitao sam zašto me hapse, nisu hteli da mi saopšte... Ova optužnica je montirana. Razne interesne grupe stoje iza ovog. Kad sam uhapšen, pitali su me i za Bezbednosno-informativnu agenciju i šta ja petljam s njima. Mitić mi je nudio da sarađujem sa policijom tako što ću optužiti Andreja Vučića i Veselinovića, ali nisam pristao da lažno optužim i da lažno svedočim protiv porodice Vučić. Pominjali su direktora BIA i da li ja njemu nosim pare... Pokazali su mi sliku Zorana Babića i pitali da li ga znam, kao i šta sam s njim radio na imanju. Rekao sam im da Babića nisam znao pre njegovog obilaska Jovanjice. Posle su mi pokazivali sliku Aleksandra Vulina i pitali me šta petljam s njim, a činilo mi se kao da je inspektor dobijao instrukcije preko telefona šta da me pita... Neko konstantno pokušava da im podmetne i da od toga napravi veliku aferu. To nije uspelo, ali pokušaji i dalje traju. ” — optuženi Predrag Koluvija, u odbrani pred Sudom

Komentarisao je ovo i predsednik države ocenjujući da se „neko plašio nečega što je mogao da čuje“, ističući da je važno da nadležni provere ove navode. Naglasio je i da „mnogo toga tu ima interesantnog“, a da on zna „kakve su bile veze gospodina (Slobodana) Milenkovića sa pojedincima u MUP-u“.

U oktobru 2021. policiji je prijavljeno da su navodno izvesni ljudi iz vrha bezbednosnih službi razmatrali kako da kriminalizuju, a potom i likvidiraju inspektore Milenkovića i Mitića. Tužilaštvo nije postupilo po ovim navodima.

Pravni zastupnik Milenkovića i Mitića u julu 2022. istakao je da je „ozbiljno zabrinut za bezbednost svog klijenta (Milenkovića)“. Objavio je navode da postoji plan likvidacije, kao i da su Milenkoviću dva člana SNS-a nudili mito od 100 hiljada evra i napredovanje u karijeri, ako se sa njima „dogovori“ oko „Jovanjice“. Više javno tužilaštvo žalilo se institucijama zbog Tomanovićevih nastupa u javnosti. U septembru 2023. Tomanović je objavio da su inspektori dobili zaštitu pripadnika SAJ-a, što je potvrdio i MUP, ističući da je to privremeno. Inspektor Mitić svedočio je o tvrdnjama da im je ugrožena bezbednost:

„ Od 2021. kreću nenormalni pritisci i to na članove moje porodice koje je direktno organizovao (direktor BIA Bratislav) Gašić. Saznajemo da je postignut dogovor državnih službi da nas likvidiraju. Do tad sam nosio pištolj samo na poslu, a od tada se ne odvajam od pištolja i dva okvira, čak i kad sam sa detetom u parku i za sve to vreme čekao sam bezbednosnu procenu za nas. Ta naša bezbednosna procena je proglašena za službenu tajnu. ” — inspektor Dušan Mitić, u svedočenju pred Sudom

Na tvrdnje advokata Borivoja Borovića da je Tomanović „na merama“ zbog njegovih klijenata koji su razotkrili „Jovanjicu“ nadležni nisu reagovali.

Mitić je pred Specijalnim sudom svedočio u junu i julu 2023. godine. Rekao je da su pokušali da ga podmite. Istakao je da im je namera bila hapšenje direktora beogradskog centra BIA, Mirka Škera, i direktora BIA, Bratislava Gašića, a da su se nakon što je Milenković to izneo Tužilaštvu „multiplikovali pritisci“. Istakao je:

„ Telima smo branili Jovanjicu. Životi ljudi bili su ugroženi u tom trenutku... Do tada nisam imao iskustva da država u bilo kom slučaju ugrožava lice mesta i bezbednost mog rada i mojih kolega. ” — inspektor Dušan Mitić, u svedočenju pred Sudom

Bivša advokatica Koluvije, Zora Dobričanin Nikodinović, rekla je Milenkoviću da „prihvati mesto koordinatora“, jer je bitno da je živ, tvrdi Mitić.

Ocenio je da je Jovanjica „najveća fabrika skanka, verovatno i u celoj Evropi“. Dodao je da je u pitanju „sinergija kriminala, državnih struktura, bezbednosnih službi“.

Inspektor Milan Isakov

U oktobru 2022. Isakov je bio uhapšen zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj i maltretirao dve muške osobe, na šta je on u dopuni iskaza Tužilaštvu aludirao rekavši:

„ Uhapsili su me samo zato što sam uhapsio Koluviju... Ali ako su mislili da će me pritvorom zastrašiti i naterati da zaboravim istinu, neće. ” — inspektor Milan Isakov, u dopuni iskaza datog Tužilaštvu

Milan Isakov je u septembru 2023. godine pred Sudom, kao inspektor Četvrtog odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije, svedočio da je „Jovanjica“ – „fabrika droge državnih službi“ i „najveća fabrika skanka u ovom delu Evrope“, ocenjujući da su „državne i političke strukture na strani kriminala“, a protiv njega i njegovih kolega. Istog dana, nakon svedočenja, protiv njega i još dva lica je Više javno tužilaštvo podiglo optužnicu za zloupotrebu položaja i nanošenje telesnih povreda, a povodom pomenutog slučaja iz 2022. godine.

Osvrćući se na navode o planu za likvidaciju inspektora Milenkovića i Mitića, rekao je da mu je žao i da mu nije bilo prijatno što su uhvatili „državu i državne organe u kriminalu“, ali da ne može da veruje da zato „neko pokušava da likvidira inspektore“.

Tužilac Saša Drecun

Dve optužnice – „Jovanjica 1“ i „Jovanjica 2“, u ovom slučaju, podigao je tužilac Višeg javnog tužilaštva Saša Drecun. Okrivljeni i njihovi branioci u ovom slučaju su ga više puta prozivali, ističući da se, kako tvrde, na imanju Jovanjica nije uzgajala droga, već isključivo industrijska konoplja.

Pojedini mediji su objavljivali prepiske između tužioca i kriminalaca, za koje je naknadno utvrđeno da su montirane sa ciljem da se on diskredituje. Uprkos ovome, Drecun se nije javno oglašavao povodom slučaja.

Za Drecuna je inspektor Mitić rekao na svedočenju pred Sudom da je vršio pritisak na policiju, da mu je kolega Milan Jurišević preneo da je tužilac tražio da Koluvija ne bude prvooptuženi u predmetu „Jovanjica 1“, a da je, prema Mitićevoj proceni, odugovlačio sa donošenjem odluke da sirove biljke treba poseći (donesena 20. novembra 2019. godine) da bi se osušile i poslale na veštačenje. Rekao je:

„ (Inspektor) Milenković je preko operativne veze dobio saznanja da su ugroženi dokazi i rekao mi da je razlog odlaganja sečenja upravo čekanje da se objekti unište. Nikada mi se nije dogodilo da se sečenje ne uradi odmah posle uzimanja uzoraka. ” — inspektor Dušan Mitić, u svedočenju pred Sudom

Drecun je demantovao navod da je tražio da Koluvija ne bude prvooptuženi, ističući da je traženo da, kako kaže, Koluvija bude označen kao jedan od organizatora.

Jovanjica 1

Specijalni sud u Beogradu je, na predlog Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), podigao optužnicu, napisanu na 396 strana, u maju 2020. godine, protiv Predraga Koluvije i još devet osoba, a zbog sumnje na udruživanje radi vršenja krivičnih dela i neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga.

U saopštenju MUP-a, povodom hapšenja, navodi se zaplena 649.4 kilograma osušene marihuane i 65.581 stabljika sirove biljke, odnosno ukupna težina droge u iznosu od 3.954 kilograma. Prema optužnici, na imanju se, nakon sušenja sirovih biljki, zapravo nalazilo 1.6 tona marihuane i skanka.

Koluvija je u optužnici označen kao vođa organizovane kriminalne grupe, a optuženo je još devet drugih osoba, zaposlenih na imanju:

• Sergej Mrđa,
• Vladan Živojinović (1964),
• Branislav Miljević (1982),
• Zdravko Milošević (1980),
• Stevan Holić (1982),
• Vule Bojović (1984),
• Petar Živanović (1994),
• Petar Hricaj (1979),
• Boban Jovanović (1976).

Podizanju optužnice prethodila je istraga u kojoj je urađeno više veštačenja mobilnih telefona i saslušano preko šezdeset svedoka. Obavljeni su brojni pretresi i izdato je na desetine naredbi. Tokom pretresa su pronađeni ometači za komunikaciju mobilnim telefonima, puške za „skidanje“ dronova, sigurnosne kamere, ali i pištolj i revolver.

Koluvija je optužen da je od 14. maja 2016. do 14. novembra 2019. godine organizovao kriminalnu grupu, a njegova uloga je bila, kako navodi optužnica, obezbeđivanje i instaliranje opreme za uzgajanje lista, grana i cvetova kanabisa u veštačkim uslovima, kao i opreme za sušenje, razmeravanje, vakumiranje i pakovanje droge. Okrivljen je i za izdavanje naređenja drugim optuženima.

Prema rečima inspektora Slobodana Milenkovića, radi se o fabrici marihuane koja se prostirala na 12 hektara:

„ Kada su ušli u prostorije 'Jovanjice', naišli su na nešto što nije viđeno u celoj Evropi - fabrika marihuane na 12 hektara sa najsavremenijom opremom koja može da postoji u ovom trenutku. ” — inspektor Slobodan Milenković, citira se u optužnici

Prema navodima iz optužnice, u plastenicima na Jovanjici razvijena je plantaža kanabisa u devet hangara, dok je ispod zemlje otkriveno deset laboratorija skanka i dve sušare, pri čemu je u te laboratorije, kako se navodi, moglo da uđe tek nekolio radnika obučenih u specijalna odela sa rukavicama i hiruškim maskama. Optuženi su negirali krivicu. Koluvija je tada izjavio da je u podzemne prostorije silazio on, ali da mu nije poznato kada je sušara instalirana, kao i da je sa uzgojem biljaka započeo 2019. godine, te da nije gajio opojnu drogu, pri čemu, kako kaže, ima sve dozvole koje to dokazuju. Nije imao dozvolu da suši biljke, ali je rekao da su ih sušili da se proveri njihova „genetika“.

Tužilaštvo tvrdi da je istragom utvrđeno da se na „Jovanjici“ od 2016. godine proizvodila marihuana, po izgledu slična industrijskoj konoplji, ali sa mnogo većim udelom THC-a. Podaci iz optužnice ukazuju i da su se Koluvija i odtali bavili narko-biznisom deset godina, a da su drogu izvozili širom regiona, ali i u zemlje Evropske unije.

Tužilac, Saša Drecun, naložio je tri nezavisna veštačenja biljaka sa imanja Jovanjica, i sva tri su, kako stoji u sudskim spisima, pokazala da biljke poseduju visok procenat THC-a, kao i da se na imanju proizvodio skank. Većina biljaka sadržala je koncentracije THC-a iznad 0.3 procenta, a neke i nekoliko puta veće koncentracije, kako stoji u optužnici, a što ih po zakonu karakteriše opojnom drogom. Koluvijina odbrana je smatrala da su veštačenja vršena neakreditovanim metodama, a on je rekao da je veći procenat THC-a posledica klimatskih razloga, ali i mogućeg „stresa“ biljaka, a ne njegove volje, stoji u optužnici.

U podrumu imanja pronađen je rokovnik sa natpisom „Gospođa zelena“, u kome se vodila evidencija od 14. maja 2016. godine o vremenu, količini i vrsti skanka koji se proizvodio, stoji u optužnici. Vrste skanka nosile su nazive: „Red Dragon“, „Silver skank“, „CIA BIA“, „Pain Killer“, „Gorila“ i „Šuger Pop“.

Privatna firma „Organik kontrol sistem“ zadužena za proveru onoga što se gaji na plantažama to nije radila, već se bavila samo vrstama pesticida i đubriva koje se na imanju koriste, tvrdi se u optužnici. Kontrolor ove firme 9. juna 2019. sastavio je izveštaj da je obilazeći tri plastenika, u prisustvu Koluvije, utvrdio da se uzgaja industrijska konoplja, piše u optužnici. Tužilaštvu je rekao da nije mogao da utvrdi tačnu sortu jer je biljka bila mlada, da to nije na njemu, kao i da nisu uzeti uzorci.

Suđenje je počelo 7. oktobra 2020. godine.

Izuzimanje dokaza o više od pola tone marihuane

Sudsko veće na čelu sa sudijom Zoranom Ganićem odlučilo je da iz optužnice izdvoji brojne dokaze prikupljene 18. novembra 2019. godine na imanju Jovanjica, a među njima i dokaze o preko pola tona zaplenjene marihuane. Odluka je doneta prvo u novembru 2022. godine, kada ju je, nakon žalbe Tužilaštva, Apelacioni sud vratio na ponovno odlučivanje. Ista odluka je doneta u septembru 2023. godine, a Tužilaštvo je uputilo žalbu i na ovu odluku Apelacionom sudu 10. oktobra 2023. godine.

Odluka je obrazložena time da ni Koluvija ni njegov advokat nisu prisustvovali pretresu, nisu bili obavešteni o njemu niti im je predata naredba, što je, kako ističe veće, suprotno zakonu. Inspektori Miloš Jurišević i Ljubomir Petrović su, pak, naveli da je akcija bila hitna, jer su imali „operativna saznanja da bi moglo doći do uništavanja dokaza na imanju Jovanjica“. Istakli su da su im policijski službenici preneli da imanje nadleću dronovi nepoznatog porekla. Inspektor Mitić ponovio je navode kolega da je Koluvijina advokatica rekla da ne može da dođe, a da je suvlasnika „Jovanjice“ Aleksandra Anđića pokušao da telefonom dobije inspektor Petrović, ali se on, tvrdi, nije javljao. Dodao je da su uz konsultaciju sa sudijom i tužiocem obavili pretres u prisustvu dve osobe zaposlene na Jovanjici, a usled saznanja da dokazi mogu biti uništeni.

Međutim, u zapisniku sa pretresa ne stoji napomena o ovim pojedinostima, na šta su ukazali advokati okrivljenih, ali i zamenik tužioca. Inspektori Jurišević i Petrović rekli su da su tada smatrali da to ne treba pisati budući da u novom formularu nije predviđeno mesto za takve beleške. Iste navode dao je i inspektor Mitić.

Okrivljeni

Prvookrivljeni Predrag Koluvija

Predrag Koluvija, većinski vlasnik firme „Jovanjica“, u javnosti se predstavljao kao odgovorno lice ove firme, ali i kao pobožan čovek, proizvođač organske hrane i indijske konoplje, za čiju je proizvodnju dozvolu dobio šest meseci pre hapšenja. U odbrani pred Sudom, rekao je:

„ Ja sam Srbin, idem u crkvu, to mi najviše i nedostaje. Nisam nikakav Crnogorac ili nešto tako. Čim sam došao (iz rodne Nemačke), poljubio sam zemlju. Upoznao sam svoju ženu, Srpkinju, i zbog nje sam hteo da ostanem, a ne kao moji neki prijatelji da oženim strankinje. ” — optuženi Predrag Koluvija, u odbrani pred Sudom

Koluvija je rođen u Nemačkoj, a pre dolaska u Srbiju, početkom 2000. godine, u rodnoj zemlji je osuđivan kao višestruki prevarant, kao i u Italiji – zbog nedozvoljenog držanja oružja. Protiv Koluvije je, i pre hapšenja u slučaju „Jovanjica“, bio pokrenut postupak pred Višim sudom u Srbiji zbog šverca kivija.

Kum Predraga Koluvije, Vladan Lazović Laza, je u maju 2012. godine u policijskoj akciji „Cepelin“, u kojoj je učestvovala i američka DEA, uhapšen u grupi od pet osoba zbog sumnje na proizvodnju i distribuciju skanka. U akciji je zaplenjeno 270 kilograma skanka, 200 kilograma sirove marihuane vrednosti oko milion i po evra, kao i oružje, eksploziv i 200 hiljada evra. Prema navodima policije, tada je pronađena i laboratorija za proizvodnju droge, koju je organizovana kriminalna grupa predvođena Lazovićem prodavala u Srbiji i na evropskom tržištu. Tokom pretresa „Jovanjice“ policija je u radnom stolu Koluvije pronašla fotokopiju Lazovićevog pasoša i primerak optužnice zbog koje je Lazović završio u zatvoru.

Koluvija je u kućnom pritvoru uz meru nošenja nanogice, od 24. septembra 2021, kada je pušten iz zatvorskog pritvora u kom se nalazio od hapšenja u novembru 2019. Viši sud je odlučio 15. juna 2023. da mu i tu meru ukine zamenivši je merom zabrane napuštanja boravišta, uz obavezu javljanja u nadležnu stanicu policije.

U obraćanju iz kućnog pritvora, Koluvija je rekao da je bio otet, a ne uhapšen, te da nije pristao „na neke ponude firme Filip Moris“, dodajući da su nudili da kupe njegovu firmu. Njegova advokatica tvrdila je da je to bio „početak problema Koluvije“. Kompanija Filip Moris je odbacila ove optužbe.

U gostovanju na televiziji „Hepi“ rekao je da je sramota što je bio u pritvoru tako dugo „ni za šta, za nečiju glupost, za nečiji hir, zato što neki tamo napada državu“, zbog čega, smatra, niko nije smeo da ga pusti iz pritvora.

Drugookrivljeni Sergej Mrđa

Sergej Mrđa je drugookrivljeni u postupku „Jovanjica 1“, kum Predraga Koluvije i upravnik imanja Jovanjica. U vreme hapšenja Koluvije jedini je od devetorice ostalih osumnjičenih koji nije bio uhapšen, jer je pobegao, a za njim je raspisana međunarodna poternica i pokrenuta intenzivna potraga, kako je saopštio MUP.

U februaru 2022. godine ga je, nakon pritiska javnosti, Bosna i Hercegovina izručila Srbiji, nakon čega je završio u pritvoru.

Mrđa je hapšen i 2011, i to od strane mađarske policije, uz jednog saradnika, a zbog navodnog pokušaja šverca oko trideset kilograma skanka. Postupak je bio pokrenut pred Sudom u Segedinu, ali se Mrđi nakon izlaska iz zatvora „izgubio svaki trag“, piše nedeljnik „Vreme“.

Ostali okrivljeni

Vladan Živojinović je, prema optužnici, kontrolisao proizvodnju marihuane na imanju. Zdravko Milošević, tužilaštvo kaže, imao je zadatak da čuva osušenu marihuanu spremnu za prodaju, a u restoranu „Jovanjica“ koji je osnovao sa Koluvijom policija je pronašla 1.6 kilograma marihuane, za koju je Milošević rekao da je nije dobio od Koluvije, već je seme i opremu kupio na vašaru, a zatim je marihuanu, kako tvrdi, lično proizveo i sušio. I kod optuženog Stevana Holića policija je pronašla marihuanu, i to 340 grama, u porodičnoj kući.

Jovanjica 2

Uprkos negativnoj medijskoj kampanji prema tužiocu Saši Drecunu i inspektorima koji su pokrenuli slučaj, ipak je tokom 2022. godine podignuta i druga optužnica protiv Predraga Koluvije i drugih – „Jovanjica 2“, a nakon oglašavanja Evropskog parlamenta koji je ukazao srpskim vlastima da prati slučaj „Jovanjica“.

Početkom jula 2020. godine usledila su nova hapšenja u slučaju „Jovanjica“. Veći deo akcije izveo je sektor unutrašnje kontrole policije, pri čemu je uhapšeno više pripadnika policije i BIA, dok je za oficirom Vojnoobaveštajne agencije (VOA) raspisana poternica. Pored Koluvije, koji je označen kao organizator grupe, u postupku „Jovanjica 2“ obuhvaćeni su i pomenuti pripadnici MUP-a, BIA i VOA – i to:

• Milan Kendija – pripadnik Odeljenja za obezbeđenje određenih funkcionera i objekata MUP-a,
• Zoran Baštovanović – inspektor i bivši šef Odeljenja za borbu protiv korupcije,
• Radovan Bojović – inspektor MUP-a za suzbijanje privrednog kriminala u beogradskoj policiji,
• Aleksandar Tošić – pripadnik BIA,
• Branislav Radosavljević – pripadnik BIA i MUP-a,
• Saša Vujisić – pripadnik VOA (u bekstvu),

kao i dva civila – Slaviša Milinković i Miloš Tofilović. Optužnica pripadnike bezbednosnih službi tereti da su prikrivali operaciju proizvodnje droge, kao i da su pružali zaštitu Koluviji.

U optužnici predmeta „Jovanjica 2“ citirani su razgovori između okrivljenih putem tajne aplikacije „Razgovor“, a iz kojih se u optužnici zaključuje da su oni dostavljali poverljive podatke Koluviji, obezbedili mu lažnu službenu legitimaciju i dokumenta, obezbeđivali imanje, pružali zaštitu i planirali kako da utiču na policiju i medije nakon njegovog hapšenja.

Kao svedok u postupku, Marko Raičević, bivši inspektor Odeljenja za borbu protiv narkotika beogradske policije, istakao je da se zajedno sa okrivljenima Sašom Vujisićem, Radovanom Bojovićem i Aleksandrom Tošićem, i još trojicom ljudi, u januaru 2019. sastao sa Koluvijom u Makedoniji, odakle su otputovali na Hilandar. Potvrdio je da su se okrivljeni kod njega raspitivali o akcijama Četvrtog odeljenja i načelniku Slobodanu Milenkoviću.

Tužilaštvo navodi da je još u junu 2019. pronađena „droga sa Jovanjice“, kada je uhapšen Miodrag Poznan, zvani Stolar, na graničnom prelazu Preševo, i kada je pronađeno oko 30 kilograma marihuane. Navodi se i da su članovi grupe obilazili Poznana, i pazili da „ne progovori“, kao i da je Koluvija pokušao da utiče da se presuda Poznanu na šest godina zatvora ukine:

„ Bio Slavče kod Stolara. Ni sa kim nije pričao. Čisto da znaš. (...) U subotu idem sa Sovom (okrivljenim Sašom Vujisićem) do tih u Niš. Ne vredi, moram ja lično. Ne može bez para. ” — optuženi Predrag Koluvija, u aplikaciji „Razgovor“, prema optužnici

Suđenje na predmetu „Jovanjica 2“ nije počelo ni nakon više godina od podizanja optužnice, a usled raznih opstrukcija poput: nedolaska advokata odbrane, odmora, bolesti i traženja izuzeća sudije. Pripremno ročište otkazivano je više od dvadeset puta, a jedino je održano u terminima u junu 2021. i septembru 2023, ali i dalje nije završeno u celosti.

Tužilac Drecun upozorio je da će ova situacija učiniti da se predmet „Jovanjica 2“ udalji od predmeta „Jovanjica 1“, ako se predmeti ne spoje, ali sudija Zoran Ganić odlučio je da odluku o eventualnom spajanju predmeta prepusti sudskom veću koje će je, pak, doneti tek nakon što se održe pripremna ročišta za „Jovanjicu 2“, što se još nije desilo.

Aplikacija „Razgovor“

Okrivljeni Koluvija je prilikom hapšenja kod sebe imao četiri telefona. Milenković je istakao da je Koluvija dao šifre za tri telefona. Četvrti telefon, marke „Blekberi“ nije veštačen jer je, kako se tvrdi, prethodno osam puta uneta pogrešna šifra, pa je ostalo samo dva pokušaja za njegovo otključavanje, i kao takav nije mogao biti doveden u mod za učitavanje sadržaja.

Odeljenje za visokotehnološki kriminal razbilo je šifrarnik aplikacije za tajne razgovore ispitivanjem telefona okrivljenih, a preko koje su oni, kako se navodi u optužnici, dogovarali uzgoj i distribuciju droge.

U optužnici se ističe:

„ Okrivljeni Predrag Koluvija bio je toliko siguran da mu organi gonjenja neće otkriti skrivenu aplikaciju za konspirativnu komunikaciju da je dobrovoljno policijskim službenicima predao mobilni telefon sa šifrom. Mobilni telefon je bio predmet veštačenja, kada je otkrivena aplikacija sa interfejsom digitrona, u koji je bilo neophodno uneti šifru kako bi se pristupilo korespondenciji šifrovanih korisnika, koji su bili označeni kodnim imenima… Aplikacija je uspešno dekodirana, čime su identifikovani svi korisnici, među kojima su bili i pripadnici organizovane kriminalne grupe. Uvidom u prepisku aplikacije utvrđuje se da su pripadnici organizovane kriminalne grupe imali jasno definisane uloge. ” — tužilac Saša Drecun, u optužnici

Delovi poruka koje su Koluvija i ostali optuženi razmenjivali citirani su u optužnici, a između ostalog iz poruka se zaključuje da su:

• vodili računa da pri pakovanju droge ne ostanu njihovi tragovi,
• aplikaciju posedovali samo visoko rangirani članovi ove, kako se u optužnici navodi, kriminalne grupe,
• aplikaciju posedovali telefoni 51 osobe, pri čemu nisu svi oni i okrivljeni za učestvovanje u uzgoju marihuane.

Inspektore je, kako svedoči jedan od njih, šokirala i komunikacija pripadnika grupe, a ne samo količina zaplenjene droge:

„ Za službenike Četvrtog odeljenja, Republiku Srbiju, a možda i u Evropi, ovo je jedna od najvećih zaplena opojnih droga. Sam način komunikacije ima najviši nivo zaštite. Radi se o jednoj naprednoj aplikaciji, sam sistem koji nije kačen na neke spoljne servere, nego razvijeni server u samoj firmi, predstavlja najviši stepen, odnosno nivo koji su oni do sada videli posmatrajući i radeći na hapšenju lica koja vrše prodaju opojnih droga. ” — inspektor Ljubomir Petrović, u svedočenju pred Sudom

Jedan od svedoka, Milan Đekić, rekao je da je Koluvija odredio da svi radnici (na imanju Jovanjica) u toj aplikaciji imaju „kodna imena“. Rekao je da je on kao i svi ostali radnici obrisao tu aplikaciju nakon hapšenja Koluvije, i to ne zato što ih je neko savetovao, već, tvrdi, zato što se pričalo da tako treba.

Odbrana je osporavala sadržaj aplikacije, tvrdeći da su poruke menjane i dodavane, a fotografije pronađene nakon hapšenja Koluvije.

Prepiska iz optužnice o strahu od ostavljanja DNK tragova

Nakon što je saznao za vest o hapšenju Dragana Miloševića u oktobru 2019. godine, Koluvija se zabrinuo jer je postojala šansa da je na zaplenjenoj drogi DNK njegovog saradnika Stevana Holića, navodi se u optužnici. Tada mu je optuženi inspektor MUP-a, Radovan Bojović, napisao:

„ Malo sam se raspitivao... To je odradio jedan Vladica iz Četvrtog (odeljenja policije) sa tri nova klinca. Bata što je pao se branio ćutanjem, a da li je van zapisnika lajao njima mogu tek u sredu videti, jer se čovek koji je dobar sa Vladicom vraća u sredu na posao. ” — optuženi Radovan Bojović, u aplikaciji „Razgovor“, prema optužnici

Na navode Koluvije da je moguće da je DNK Holića ostao na zaplenjenoj drogi, Bojović pita o nošenju rukavica, na šta Koluvija ukazuje da rukavice nose, pa dodaje „i uvek prebrišu deterdžentom“, navodi optužnica.

Koluvija je zatim, tvrdi optužnica, nagovarao policajca Bojovića da podmiti ljude u laboratoriji, a svedok Tužilaštva naveo je da se Bojović raspitivao kod njega o „manipulacijama biološkim tragovima“. Koluvija je tom prilikom, tvrdi optužnica, napisao Bojoviću sledeće:

„ Je l’ možemo platiti da zamene taj DNK koji je nađen? Čuo sam da ovi u laboratoriji to rade. U zavisnosti od dela, od 2.000 do 5.000 evra naplaćuju. ” — optuženi Predrag Koluvija, u aplikaciji „Razgovor“, prema optužnici

Okrivljeni

Koluvijin telohranitelj i vozač Miloš Tofilović

Tofilović je bio vozač Koluvijinog automobila sa blinkerima dana 13. novembra 2019. godine kada je Koluvija uhapšen, a slučaj „Jovanjica“ zvanično počeo.

Uhapšen je u julu 2020. godine, istovremeno sa pripadnicima policije i BIA. Rođak je jednog od uhapšenih, Milana Kendije, pripadnika policije, koji je Tofilovića zaposlio kao telohranitelja i vozača Predraga Koluvije u julu 2019. godine.

Nakon dva meseca u pritvoru, odlukom sudije Višeg suda Milana Dilparića, Tofilović je pušten 17. septembra 2020, usled procene da nema opasnosti da ponovi krivično delo. Početkom februara 2021. godine uhapšen je ponovo, u zajedničkoj akciji američke agencije DEA, srpske i bugarske policije, zbog šverca heroina.

Specijalno tužilaštvo u Beogradu 16. jula 2021. godine Tofilovića prepušta nižoj instanci – Višem javnom tužilaštvu u Nišu. Nakon nešto manje od mesec dana, 12. avgusta iste godine Tofilović je pušten iz pritvora da se brani sa slobode.

Policajac Milan Kendija

Optuženi Kendija je policajac i pripadnik Odeljenja za obezbeđenje određenih funkcionera i objekata. Svojevremeno je obezbeđivao i direktora policije Milorada Veljovića, ali i predsednika Vučića tokom jedne posete Kosovu i Metohiji. On je, prema opužnici, bio zadužen za obezbeđenje obojekata na imanju.

Prema svedočenjima inspektora, tokom prvog pretresa imanja Jovanjica u novembru 2019. godine Milan Kendija je među prvima stigao i kod policije se raspitivao o uhapšenom Koluviji. Prema optužnici, Kendija je zamolio da informacija ne izađe u medije, a naveo da ima odnos službenog tipa sa Koluvijom.

Uoči hapšenja, Kendija je o slučaju „Jovanjica“ napisao pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ali pošto nije stigao da ga pošalje, ono je postalo deo sudskih spisa. Sadržaj pisma, na upit novinara, Sud nije dostavio jer bi, kako su rekli, to moglo „ozbiljno da omete dalje vođenje i okončanje sudskog postupka“.

Inspektor Radovan Bojović

Bojović, okrivljen u optužnici „Jovanjica 2“, obaveštavao je Koluviju o ishodu sudskog postupka koji se vodio protiv njegovog brata Vuleta Bojovića, okrivljenog u slučaju „Jovanjica 1“, a koji je uhapšen za navodni šverc skanka u Hrvatskoj, nekoliko godina pre otkrivanja slučaja „Jovanjica“.

Jedan je od onih, prema optužnici, koji je strahovao od toga da slučaj izađe u medije. Prema optužnici, u aplikaciji „Razgovor“ je napisao: „Mediji su sada najvažniji, da ne ode (vest o hapšenju). Vojne službe i BIA mogu da stopiraju medije.“

Pripadnik BIA Aleksandar Tošić

Jedan od okrivljenih u slučaju „Jovanjica 2“, Aleksandar Tošić, je prema navodima inspektora došao i zamolio da se informacija o hapšenju Predraga Koluvije ne pušta u medije, a da je „BIA upoznata sa onim što se dešava na Jovanjici“.

Kako je inspektor Mitić svedočio, radnici na imanju koje su zatekli pri pretresu su se pozivali „na vojsku, na BIA, na neke bivše pripadnike specijalnih jedinica“.

Tošić je, tvrdi Tužilaštvo, proveravao ko su ljudi koje Koluvija želi da zaposli na imanju, vlasnike automobila za koje je Koluvija sumnjao da ga prate, kao i ljude sa kojima želi da se sretne. U jednoj poruci napisao je Koluviji: „Uvek imamo identifikaciju ljudi što je jako važno da budemo korak ispred“, piše u optužnici.

Pripadnik BIA Branislav Radosavljević

Radosavljević je radio u BIA sve dok nije prebačen na privremeni rad u policiji kao asistent bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović, na njen zahtev.

Prema optužnici, sumnja se da je Koluviji omogućio da koristi registarske tablice Uprave kriminalističke policije kako bi drogu prevozio bez straha od hapšenja. U porukama u aplikaciji „Razgovor“ upitao je Koluviju jednom prilikom da li je stavio tablice, a Koluvija je odgovorio: „Da, stavili smo tablice.“ Tužilaštvo je utvrdilo da je tablice 2017. godine zadužio policajac Mirko Branić, koji je tada radio za Dijanu Hrkalović, ali on tvrdi da je uradio to „samovoljno“, piše u optužnici.

Iz prepiske među članovima grupe saznaje se da je potencijalne Koluvijine neprijatelje prisluškivao i neovlašćeno proveravao njihove podatke.

U Radosavljevićevom stanu je tokom pretresa pronađeno oko 50 hiljada evra i više paketića sa kokainom, spremnim za prodaju. Na pitanje inspektora da li je u pitanju droga, odgovorio je da je u pitanju lek koji je koristio njegov pokojni otac.

Radosavljević se kod Dejana Milenkovića Bagzija, optuženog zajedno sa Dijanom Hrkalović u jednom drugom slučaju, a svedoka u postupku „Jovanjica 2“, raspitivao čiji dronovi lete iznad imanja Jovanjica. Reč je o dronovima koje su viđali i inspektori dok je trajao pretres imanja, nakon Koluvijinog hapšenja.

Radosavljević je Bagzija upoznao sa Koluvijom kog je tom prilikom doveo u Službu za specijalne istražne metode, a Bagzija preporučio da im bude saradnik za Severnu Makedoniju, navodi nedeljnik „Vreme“. Dodaju, Bagzi je bio načelnik pomenute službe u vreme kad je policija veštačila Koluvijine telefone.

Oficir VOA Saša Vujisić

Okrivljeni Saša Vujisić je u vreme otpočinjanja slučaja „Jovanjica“ radio kao oficir Vojnoobaveštajne agencije. Dana 25. novembra 2019. godine, nakon Koluvijinog hapšenja, on napreduje u VOA i prelazi u centar za usavršavanje operativaca.

Prema optužnici, Vujisić je Koluviji pribavio lažno rešenje Vojnoobaveštajne agencije, koje je pronađeno pretresom, a prema kom je Koluvija označen kao potpukovnik ove agencije. Vujisić je ovime falsifikovao potpis direktora i zloupotrebio pečat agencije, navodi se u optužnici. Krajem novembra 2019. protiv njega je po istom osnovu pokrenut disciplinski postupak u VOA.

Neposredno nakon pokretanja disciplinskog postupka Vujisić je napustio Srbiju uputivši se u SAD, a već u januaru 2020. godine je Ministarstvo odbrane naredbom prekinulo njegov radni odnos, jer se na poslu nije pojavio pet dana zaredom.

Pošto je u bekstvu, za njim je raspisana crvena Interpolova poternica, ali i uprkos desetinama urgencija srpskih institucija, američke vlasti ne izručuju Vujisića niti obrazlažu svoju odluku.

Vujisić je ranije bio saradnik jedne kriminalne grupe – predvođene Nebojšom Kojadinovićem, ali se nagodio sa tužilaštvom da dobije uslovnu kaznu, navodi prema svojim saznanjima novinarska mreža KRIK. Dodaju, Vujisić je u novembru 2017. godine sporazumno priznao krivicu za utaju poreza pred tužiteljkom Tužilaštva za organizovani kriminal Tamarom Ristić, zbog čega je osuđen pred Višim sudom u Beogradu na uslovnu kaznu, novčanu kaznu od 420 evra, ali i da državi plati utajeni porez. I nakon ovoga nastavio je da radi u VOA sve do januara 2020.

U svedočenju, inspektor Mitić istakao je da je Vujisić inspektoru Milenkoviću rekao da slučaj „Jovanjica“ neće ugledati svetlost dana:

„ Vujisić je po otkrivanju 'Jovanjice' pozvao načelnika Milenkovića na sastanak. Posle toga, Milenković mi je preneo da je pripadnik vojnoobavestajne agencije Sasa Vujisić rekao da je 'Jovanjica' projekat BIA i VOA i da neće ugledati svetlost dana. ” — inspektor Dušan Mitić, u svedočenju pred Sudom

Iz dela iskaza Slobodana Milenkovića dobija se više detalja:

„ Čovek me je pozvao, vidim da se uparkirao malo dalje, došao je, mislim pozvao me kolegijalno, a došao je kao da se nalazi ne znam sa kim, pretpostavljam da je bio ozvučen, vidim da je nameštao onu rolku, zamalo se nije udavio tamo, (...) ja sam bio blago rečeno u šoku. Ne znaš u šta si upao, ovo je zajednički projekat VOA i BIA, ustvari rekao je da je njegov projekat VOA-e i BIA-e, a kao da je on glavni u celoj toj priči za organizaciju celog posla. Takođe mi je rekao da će se to naći sutra na tački dnevnog reda nekog njihovog odbora tamo u Vojsci, i takođe mi je rekao, kada sam mu rekao da su biljke (pronađene na Jovanjici) već uzorkovane pošto je već bio 17. (novembar) da je verovatno sve opojna droga, on mi je na to rekao da će on preko BIA-e zatvoriti sutradan u Specijali (žargonski izraz za Specijalni sud i tužilaštvo) da to veštačenje pokaže da ne bude opojna droga. ” — inspektor Slobodan Milenković, u iskazu pred Tužilaštvom

Kontroverze u slučaju

„Jovanjica“ je od državne Agencije za finansiranje izvoza dobila bar tri kredita u vrednosti od 3.9 miliona evra. Bila je donator BIA. Pomenuto imanje ranijih godina posetili su i promovisali brojni funkcioneri i političari, a stavove Koluvije branili su i predstavnici vlasti, dok su kritikovali rad inspektora i govorili da je „priča o Jovanjici izmišljena“.

Zakasnelo saopštenje policije o zapleni droge

Iako se radilo o zapleni droge, slučaj „Jovanjica“ u javnost je izašao kao servisna informacija, u pojedinim medijima, a zatim se oglasio i poslanik i opozicioni političar Miroslav Aleksić. On je tada upitao o potencijalnoj umešanosti policije u proizvodnju marihuane, kao i zašto nije MUP obavestio javnost. MUP se zatim oglasio saopštenjem i potvrdio navode o zapleni droge na imanju „Jovanjica“, o hapšenju grupe ljudi i o lažnoj legitimaciji pronađenoj kod uhapšenog Koluvije. Ova okolnost u javnosti je izazvala sumnju da se u slučaju nešto „prikriva“.

Navodi o pozivu Koluvije i brata predsednika Srbije

Kao narodni poslanik, Miroslav Aleksić se oglasio ponovo, a nakon što je slučaj „Jovanjica“ dobio pažnju javnosti, sa pitanjem: „Da li je Koluvija tokom hapšenja zvao Andreja Vučića?“ Zbog ovih navoda brat predsednika Aleksandra Vučića, Andrej Vučić, tužio je Aleksića. Sud je utvrdio da se poziv nikada nije desio.

Negirali su ovaj kontakt i Koluvija, i ministar Nebojša Stefanović, a i predsednik Srbije, koji je 2019. godine rekao: „On (Andrej Vučić) nikada nije čuo ni video tog čoveka, nikada nećete videti nikakve dokaze.“ Naveo je da su on i brat bili spremni na poligraf da bi „ljudi shvatili kako fabrike laži funkcionišu“.

Jedan od inspektora koji je pokrenuo slučaj „Jovanjica“, Slobodan Milenković, se javnosti obratio u januaru 2020. godine ističući da, kako je rekao, predsednik i njegova porodica nemaju veze sa slučajem „Jovanjica“.

Novinarka Jelena Zorić, koja je pratila ceo slučaj, navela je da je, prema njenim saznanjima, ova informacija bila lažna, da takvog kontakta nije bilo, već da je služila da se skrene pažnja sa potencijalnih veza Koluvije i šefova službi BIA i VOA. Ona je tada iznela i tvrdnju da je tadašnji direktor BIA Bratislav Gašić bio u kontaktu sa suvlasnikom „Jovanjice“, Koluvijom.

Predsednik Srbije stao u odbranu Predraga Koluvije

O slučaju „Jovanjica“ predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je javno govorio. Jednom prilikom, u oktobru 2021. godine branio je optuženog Koluviju:

„ Ako pogledate, ima tu nekoliko veoma interesantnih stvari. Neću da ulazim u detalje zato što nikad sa sigurnošću ne mogu da kažem da li je nešto tačno ili nije. Prvo, taj čovek je proveo dve godine u pritvoru, ne postoji sličan slučaj da je čovek za takvo krivično delo bio dve godine u pritvoru, a da se pritom vodi hajka zašto nije i dalje u pritvoru. Vrlo čudno, složićete se, jer on nije ubio nikoga, nije imao 10 tona kokaina ili nešto slično, već, koliko sam razumeo, tonu marihuane, koju su pola okruženja, Nemci i ostali legalizovali. Što on takođe negira da je imao uopšte, ali nije ni važno čak i da je imao. Ali dve godine da provedete u pritvoru za tako nešto; očigledno se neko plašio onoga što bi moglo da se čuje. ” — predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u izjavi za televiziju „Pink“

U jednom drugom nastupu Vučić je istakao da je „priča o Jovanjici potpuno izmišljena“. Ponovio je tada da nema veze sa tim, a zatim naveo da ima sumnje da je bilo „spoljnih i drugih kriminalnih uticaja“, ali da ne može da potvrdi upletenost neke kompanije. Koluvija je kasnije te godine izneo optužbe na račun kompanije Filip Moris, koja ih je demantovala.

Funkcioner države i stranke na vlasti kao branilac Koluvije

Vladimir Đukanović, narodni je poslanik SNS-a, predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe, pa time i član Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, ali i advokat – i to branilac Predraga Koluvije i Milana Kendije u slučaju „Jovanjica“. Kao član Visokog saveta sudstva utiče na izbor sudija, ali i na disciplinsko kažnjavanje tužilaca, dok kao poslanik bira tužioce.

Kao voditelj emisije tabloida „Objektiv“ lično je intervjuisao Koluviju, nakon što je u on u oktobru 2021. godine pušten u kućni pritvor. Predsednik Srbije osudio je medije koji su ovaj intervju kritikovali, uz ocenu da se „vidi panika kod tajkunskih medija i tajkuna oko toga šta će Koluvija da kaže“.

Đukanović je, u jednom drugom slučaju, branilac bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović optužene za trgovinu uticajem, a koja je tokom gostovanja u emisiji „Objektiva“, ali i na televiziji „Hepi“, optužila ministra Nebojšu Stefanovića, ali i inspektora Milenkovića da su „montirali Jovanjicu“, a da inspektor „radi drogu“. Navode o inspektoru uzeo je da ispita Sektor unutrašnje kontrole policije, a po nalogu Višeg javnog tužilaštva.

Tekst nemačkog magazina „Vajs“ o slučaju „Jovanjica“

U novembru 2021. godine nemački magazin „Vajs“ (engl. Vice) istakao je da je uvidom u rezultate zvanične laboratorijske analize, urađene 16. decembra 2019. godine, zaključio da biljke uzgajane na imanju Jovanjica imaju 0.54 odsto TCH-a, što je, prema oceni magazina, niska vrednost u odnosu na ono što traže ljubitelji marihuane. Ističe magazin i da to jeste iznad zakonskih 0.3 odsto, ali, kako su naveli, „ni izbliza nije prava vutra“.

„Vajs“ u tekstu dovodi u pitanje nameru Koluvije da proizvede marihuanu, usled ove vrednosti THC-a. Citira i neimenovani izvor u nemačkoj ambasadi u Beogradu koji, kako tvrde, smatra neuobičajenim da je Koluvija u pritvoru više od dve godine zbog „povišene vrednosti THC-a industrijske konoplje“.

Ovaj tekst baziran je na izveštaju koji jeste deo optužnice „Jovanjica 1“, koji je veštačio deset uzoraka, ali prema drugom veštačenju, iz marta 2020, koje je takođe deo optužnice, a na šest drugih uzoraka, utvrđene su vrednosti za THC između 4.93 i 17.54 odsto, navodi na osnovu uvida u optužnicu „Dojče Vele“.

Tekst „Vajsa“ preuzeli su tabloidi, uz senzacionalističke naslove poput: „Kanabis iz Jovanjice nije droga.“ Na televiziji „Hepi“ tekst je pomenut predsedniku Srbije, koji je bez komentarisanja teksta izneo ocenu da je slučaj „Jovanjica“ hibridni rat protiv njega i njegove porodice. Premijerka Srbije se u junu 2023. osvrnula na tekst „Vajsa“:

„ Nemački Vajs kaže da je kanabis iz Jovanjice preslab da bude droga, i gde je tu afera, i gde nestade Andrej Vučić i otkud sada (ministar Bratislav) Bata Gašić. Toliko o aferi o kojoj su nas provlačili i provlače... Sve su to izmišljene afere. Jovanjica nije afera... ” — premijerka Srbije Ana Brnabić, u Skupštini Srbije

„Jovanjica“ dobila milionske kredite države

Poljoprivredno imanje Jovanjica dobilo je od 2016. najmanje tri kredita od državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza. Iznos kredita je, prema analizi novinara „Insajdera“, 3.9 miliona evra. Agencija nije komentarisala ova saznanja.

„Jovanjica“ kao donator BIA

Bratislav Gašić rekao je da je preko grada Beograda „Jovanjica“ donirala 261 hiljadu dinara nameštaja za ispostavu BIA Stari grad. Gašić je to pravdao time da je donacija, kako tvrdi, došla preko Koluvijinog prijatelja (Aleksandra) Tošića, koji je uhapšen zajedno sa njim (i optužen u predmetu „Jovanjica 1“).

Neistraženi aspekti slučaja i veze sa službama

Tokovi novca, transport droge i privredni kriminal

Optužnice „Jovanjica 1“ i „Jovanjica 2“ podignute su sa ciljem da se rasvetle navodi o proizvodnji marihuane i delovanju grupe Predraga Koluvije. Nikada nisu istraženi finansijski tokovi novca, putevi transporta droge, kao ni privredni kriminal u ovom slučaju, a okrivljenima nikada nisu postavljana pitanja u o vezi sa ovim.

Prema podacima iz istrage, prodaja skanka sa imanja Jovanjica mesečno je donosila prihod od 300 hiljada evra. Međutim, tokove novca, nezvanično, prenosi „Vreme“, istražuje tužiteljka koja navodno zastrašena čeka odlazak u penziju, a navodno je isti slučaj i kod tužioca koji istražuje aspekt privrednog kriminala u ovom slučaju.

Politička pozadina i „Jovanjica 3“

U medijima i javnosti pominje se tzv. predmet „Jovanjica 3“, koji bi optužnicom trebalo da obuhvati šefove civilnih i vojnih službi, političare i ostale koji su bili potencijalni zaštitnici Predraga Koluvije i njegovih saradnika, ali do danas taj predmet nije pokrenut, a eventualna politička pozadina slučaja nije utvrđena.

Potencijalne veze Koluvije i Mirka Škera

Mirko Škero bio je načelnik beogradskog centra BIA u vreme dok bi trebalo da je u „Jovanjici“ trajala proizvodnja i prodaja droge, ali je smenjen, zbog propusta u radu, ali ne u vezi sa slučajem. Tužilaštvo ga o ovom slučaju nikada nije saslušalo.

Prema navodima nedeljnika „Vreme“, Škero je bio viđen u društvu Predraga Koluvije dok su ručavali u restoranu „Zvezdara teatar“, a nakon tih ručkova bi pripadnici policije i BIA, koji su među optuženima, dobijali nova zaduženja na Jovanjici, o čemu svedoči komunikacija njih i Koluvije putem tajne aplikacije „Razgovor“. Navodi se i da je sa Škerom Koluvija razgovarao direktno, putem „Vajbera“. Škero povodom ovih navoda nikada nije pozvan na informativni razgovor.

Prema navodima novinarke Jelene Zorić, upravo je Škero bio izvor lažne tvrdnje pojedinaca u opoziciji da je brat predsednika države dobio poziv od Koluvije.

Opozicioni političar Miroslav Aleksić upitao je 2021. godine i da li je Škero bio „glavni organizator narko biznisa na Jovanjici“. Škero Aleksića nije tužio, a BIA se nije oglasila u vezi sa ovim navodima.

U svedočenju pred Sudom, u junu 2023. godine, inspektor Dušan Mitić izjavio je da je Mirko Škero preko telefona tražio od inspektora Milenkovića da slučaj ne izađe u javnost, navodeći da je tako rekao Bratislav Gašić, tadašnji direktor BIA. Tada je istakao da je njihova namera bila hapšenje Mirka Škera i Bratislava Gašića. Iz iskaza inspektora Milenkovića u martu 2020. godine u optužnici je izbačen deo u kome pominje saznanja o ulozi Mirka Škera, a gde kaže:

„ Ne, on (optuženi Aleksandar Tošić), moram da budem iskren, on nije rekao da mi ne postupamo ili nešto, on je čovek rekao da čovek (Koluvija) ima saradnju sa BIA, da ga je poslao Mirko Škero, šef Beogradskog centra, da moli da to ne izlazi u javnost, i tako eto, to je to. Gde sam mu ja odgovorio da mi niti izbacujemo saopštenja na taj način, znači mora saglasnost tužilaštva, i onda tek dajemo Birou za medije MUP-a, i on je rekao dobro, i tako eto. S tim da je sigurno u više navrata bio na Jovanjici, mislim jedan radnik BIA da obilazi Jovanjicu u toliko navrata, gde je fabrika opojne droge! ” — inspektor Slobodan Milenković, u iskazu Tužilaštvu

Škero nije obuhvaćen ni jednim od dva predmeta povodom slučaja „Jovanjica“ niti se njegovo ime pominje u kontekstu bilo koje od optužnica.

Potencijalne veze Koluvije i direktora BIA

Nakon navoda novinara da je tadašnji direktor BIA Bratislav Gašić imao kontakt sa Koluvijom, oglasio se i predsednik Srbije i te navode potvrdio, a tada je rekao:

„ Rekao sam vam bili su mnogi ljudi iz VBA, VOA pre svega, i BIA u kontaktu sa njima. I pre svega iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Svi su bili uvezani na različite načine. Bata Gašić nije želeo da sakrije svoj kontakt iako mu je to bilo ponuđeno iz MUP-a. ” — predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na konferenciji za medije

On je dodao da je postojao samo jedan kontakt i to „potpuno bezvezan“, kao i da o tome postoje službene beleške. Istakao je da ima apsolutno poverenje u Bratislava Gašića, i da je siguran da ništa protivpravno nije učio, a u suprotnom treba da odgovara, kao i da nema „nikakav problem da to bude ponovo ispitano“.

Na saslušanju u Specijalnom sudu u Beogradu, inspektor Dušan Mitić potvrdio je saznanja o kontaktu Koluvije i Gašića, uz ocenu da se Koluvija hvalio tim kontaktom. Gašić se nakon toga oglasio, uz negativne ocene o radu inspektora:

„ Radi se o dva inspektora koji pokušavaju da zadrže svoje pozicije. Inače, jedan od njih dvojice je blizu devet meseci na bolovanju. Drži svoje načelničko mesto, naravno. Drugi je manje od toga na bolovanju. Obojica su sa više prijava Sektora unutrašnje kontrole do sada prijavljivani, zbog zloupotreba u mnogim slučajevima koje smo imali. Po ko zna koji put vam kažem, ja svoj telefon nisam promenio od 1996. godine. Jedna jedina poruka je bila. ” — ministar Bratislav Gašić, u Skupštini Srbije

On je tom prilikom podsetio da je „Jovanjica“ proizvodila organsku hranu, kao i da su, kako tvrdi, tražili od Ministarstva poljoprivrede uzgoj medicinske marihuane. Rekao je i da mu je u toj jednoj poruci Koluvija čestitao dan BIA.

U junu 2023. godine, inspektor Četvrtog odeljenja, Dušan Mitić, rekao je da mu je Koluvija pokazao prepisku sa Gašićem:

„ U jednom momentu Koluvija je uzeo telefon. Pokazao mi je i poruke koje je razmenjivao sa Bratislavom Gašićem. Iz poruka je bilo jasno da su u bliskim odnosima. Neću da citiram poruku, ali mi je iz poslednje poruke koju su razmenili bilo jasno da Gašić zna šta se dešava na Jovanjici. Ovo tvrdim pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću. ” — inspektor Dušan Mitić, u svedočenju pred Sudom

Tužilaštvo nikada nije saslušalo Gašića u slučaju „Jovanjica“ niti su Koluvijini telefoni veštačeni povodom njihovog kontakta.

Potencijalne veze Koluvije i direktora VOA

Zoran Stojković bio je vojni izaslanik u Moskvi, a na predlog šefa BIA Bratislava Gašića, tada ministra odbrane, postao je direktor VOA.

Prema dokumentu u koji su uvid imali novinari BIRN-a, u leto 2019. godine Predrag Koluvija je organizovao sastanak brigadnog generala i direktora VOA, Zorana Stojkovića, sa generalnim sekretarom makedonske Vlade Dragim Raškovskim, u kafani „Mrak“ u Nišu, kome je Koluvija i sam prisustvovao. VOA se o ovim navodima nije oglasila. Raškovski je naveo da „nema ništa sa tim“.

U istom dokumentu, u koji je BIRN imao uvid, navodi se da su, kako tvrde, kontakti Koluvije i direktora VOA Stojkovića bili intenzivni. Inspektor Mitić svedočio je da je prepisku Koluvije i Stojkovića video. Telefoni Stojkovića nikada nisu provereni niti ga je Tužilaštvo saslušalo povodom slučaja „Jovanjica“.

Potencijalne veze Koluvije i sekretara MUP-a

Svedok u postupku, marketinški menadžer u „Jovanjici“ i voditelj na televiziji „Studio B“, Nebojša Đurđević, potvrdio je da se Koluvija 2016. sastao sa državnim sekretarom MUP-a Milosavom Miličkovićem, u zgradi SIV-a. Svedok je naveo da je sastanak trajao petnaestak minuta, a da je Koluvija želeo da pokrene proizvodnju industrijske konoplje, pa je sa Miličkovićem pokušao da reši to pitanje. Tužilaštvo nikada nije saslušalo Miličkovića u slučaju „Jovanjica“.

Potencijalne veze Koluvije i makedonskih zvaničnika

Prema navodima BIRN-a, unutar tajne aplikacije „Razgovor“, koju je policija dešifrovala, Koluvija je komunicirao sa saradnicima u Makedoniji preko grupe „Rosoman proizvodnja“. Dalje se navodi i da je Koluvija:

• imao u Severnoj Makedoniji udeo u vlasništvu tri firme, od kojih su dve proizvodile marihuanu u medicinske svrhe,
• imao za poslovne partnere Trajčeta i Bobana Zaeva, rođake makedonskog premijera Zorana Zaeva, koji su imali udeo u firmama za proizvodnju medicinskog kanabisa,
• imao za srpske partnere u Makedoniji braću Marijana i Đorđija Medenicu, zakupce restorana „Zvezdara teatar“, u kom se Koluvija navodno viđao sa Mirkom Škerom,
• u leto 2019. održao sastanak šefa VOA Zorana Stojkovića i makedonskog zvaničnika Dragog Raškovskog,
• izgubio dozvolu za poslovanje svoje firme u Makedoniji, nakon hapšenja.

Protiv Koluvije i saradnika u Severnoj Makedoniji nije pokrenut krivični postupak, a Srbija je od te države tražila informacije o njihovim poslovima u toj zemlji, ali nema zvaničnih podataka o istrazi u Srbiji ovim povodom. Prema navodima BIRN-a, u ovom aspektu slučaja sa srpskom policijom sarađuje američka DEA.

Nesaslušani pripadnik BIA Zoran Ćertić

Ćertić je pripadnik BIA, a krajem novembra 2019. godine zatečen je tokom upada i pretresa policije u prostorijama firme „Superior“ kako pravi creteže poslovanja „Jovanjice“ na školskoj tabli. Firma „Superior“ zajedno sa „Jovanjicom“ radila je na poslovima uvoza i izvoza robe sa Severnom Makedonijom. Tužilaštvo Ćertića nikada nije saslušalo povodom slučaja „Jovanjica“.

Koluvija je tvrdio da ima zaključen ugovor sa firmom „Superior“ da gaje dve lokalne sorte industrijske konoplje, a da su neke izvezli u Makedoniju. Tužilaštvo tvrdi da je u aranžmanu sa ovom firmom Koluvija želeo da izgradi privid legalnosti.