Tema (Vizantija)

Tema (grčki: θέμα [théma]) je naziv za administrativnu jedinicu Vizantijskog carstva. Tematski sistem uspostavio je car Iraklije (610-641) nakon slovenskog naseljavanja na Balkansko poluostrvo i muslimanske invazije na Siriju i Egipat. Stvaranjem tema napušteno je načelo podele civilne i vojne vlasti uspostavljeno u Rimskom carstvu krajem 3. veka.

Teme Vizantijskog carstva na vrhuncu teritorijalnog proširenja (1025. godina)

Pozadina

Tema je u početku bila oblast u koju su se naseljavali vojnici (stratioti) ili neka vojna jedinica premeštena iz druge oblasti. Kasnije će reč „tema“ zameniti reč „provincija“. Stvaranje tema predstavlja nastanak reformi careva Justinijana i Mavrikija. Justinijan je privremeno spajao civilnu i vojnu vlast u određenim provincijama napuštajući tako načelo podele vlasti koje su ustanovili carevi Dioklecijan i Konstantin. Mavrikije je stvarao egzarhate u severnoj Africi i Italiji pokušavajući da objedini vizantijsku vlast u tim oblastima pod kontrolom carevog egzarha. Stvaranje Kartaginskog i Ravenskog egzarhata bile su mere koje su kasnije otvorile put nastanku tema.

Tematski sistem

Kao i egzarhati u Raveni i Kartagini, i maloazijske teme predstavljaju upravne jedinice vojnog karaktera. Na njihovom čelu stajali su vojni komandanti - stratezi. Stara provincijska podela nije nestala odjednom već se dugo održavala u okviru tema. Pored tematskog stratega prvobitno je stajao kao glava civilne uprave tematski prokonzul.

Prve teme nastale su u Maloj Aziji sredinom 7. veka tj. u doba vladavina careva Iraklija (610-641) i Konstansa II (641-668). Ovi carevi premestili su trupe iz oblasti koje su zauzeli Arabljani (Jermenija, dijeceza Istok i Egipta) i naselili ih u Maloj Aziji. Evropske trupe prebacili su preko moreuza kako bi branile istočne granice carstva. Prve teme bile su: Anatolika (nekadašnja vojska Istoka), Armenijaka (nekadašnja vojska Jermenije), Opsikija (pod kontrolom tri vojna zapovednika) i Trakision (vojska Trakije; nastala nedugo nakon 680. godine nakon zaštite Carigrada od napada Bugara i Slovena). Prvi rezultat novog uređenja jeste preokret u Vizantijsko-persijskom ratu. Izvanredni uspesi smenjuju teške poraze prethodnog doba. Oko 695. godine nastala je tema Helada koja je obuhvatala istočnu obalu Balkanskog poluostrva i ostrva u Egejskom moru. Postojanje teme Makedonije kao samostalne administrativne jedinice posvedočeno je tek u vreme vladavine carice Irine (797-802). Radi efikasnije odbrane od arabljanske flote, podstaknut prvom arapskom opsadom Carigrada, car Konstantin V (668-685) osniva temu Karavisijanaca (od grčke reči za brod). U 8. veku nastala je prva pomorska tema: Kivireota (po gradu Kiviru na jugu Male Azije). Ratovi Vizantije i Bugarske tokom 9. i 10. veka doveli su do nestanka Sklavinija i njihovom priključivanju jednoj od ta dva carstva (Vizantijskom ili Prvom bugarskom). Na taj način, u doba vladavine Vasilija I (867-886) nastaje tema Dalmacija. Nakon uništenja Samuilove države početkom 11. veka, Vasilije II osniva katepanat Bugarsku, administrativnu jedinicu sličnu temi, kao i teme Paristrion i Smirnij.

Do sredine 8. veka provincije i teme postoje paralelno. Teme postepeno preuzimaju civilnu vlast. Prve teme dobijale su nazive po vojnim jedinicama koje su naseljene na njihovoj teritoriji. Prve evropske teme ponele su tradicionalna imena (Trakija, Makedonija, Helada) dok su kasnije teme nazive dobijale isključivo po svojim prestonicama (Nikopolj, Solun, Sevasteja i sl). U određenim slučajevima teme su dobijale imena po rekama (Strimon, Mesopotamija) ili po narodima (Langobardija, Iverija, Bugarska).

Nakon osvajanja Vasilija Bugaroubice, Vizantijsko carstvo nalazilo se na vrhuncu moći. Pošto nije sačuvan nijedan opis administrativnog uređenja iz njegovog vremena, te se istoričari moraju osloniti na sačuvane izvore iz ranijeg perioda. To su pre svega četiri „taktikona“ (reda sedenja) i dela vizantijskih i arabljanskih istoričara od kojih su najvažnija dela cara Konstantina VII Porfirogenita. Porfirogenitova dela su: „Spis o narodima“ (De administratio imperio), „O ceremonijama“ (De cerimoniis) i „O temama“ (De thematibus). U ovom poslednjem delu navode se imena i kratka istorija 17 istočnih i 12 azijskih tema. Teme koje Porfirogenit navodi su:

• Teme Istoka: Anatolika, Armenijaka, Trakision, Opsikion, Optimata, Vukelarnos, Paflagonija, Haldija, Mesopotamija, Koloneja, Sevasteja, Likaidos, Selevkija, Kivireota, Kipar, Samos, Egej
• Teme Zapada: Trakija, Makedonija, Strimon, Solun, Helada, Peloponez, Kefalonija, Nikopolj, Drač, Sicilija, Langobardija, Herson.

Tendencija smanjivanja tema (počevši od 10. veka) dovodi do spajanja pojedinih tema u više vojne jedinice pod zapovedništvom duksa ili katepana. To su tzv. dukati ili katepanati.

Male teme

Početkom 10. veka nastaje promena u tematskom uređenju u vreme Makedonske dinastije i dolazi do osnivanja manjih tema. U vreme vladavina Vasilija I i Lava VI Vizantija ima ofanzivnu politiku. Od doba vladavine Lava VI (886-912) u pograničnim krajevima Vizantije na Istoku počinju da se formiraju tzv. male teme. Nazivaju se još i stratigidi ili stratigaton. U izvorima se ove teme nazivaju i jermenskim temama nasuprot običnim, romejskim temama. Male teme nose naziv „jermenske“ jer su nastale u ratu sa Arabljanima na teritoriji Jermenije. Arabljani upadaju na jermensku teritoriju i izazivaju migraciju Jermena koji se sele na vizantijsku teritoriju. Jermeni su bili dobri ratnici te ih Vizantija prima u tvrđave i raspoređuje duž granica. Ako je dobar položaj grada-države, on dobija status teme i svog stratega. Male teme imaju isključivo odbrambenu funkciju. Njihov broj uvećava se od epohe Konstantina Pofirogenita (913-959), a kulminirao je tokom vladavina Nićifora II Foke i Jovana I Cimiskija (963-976). Tada je okončana vojna ekspanzija Vizantije na istoku. Male teme raspolažu znatno manjim brojem vojnika nego obične teme. Njihovi vojnicu su, retko, učestvovali i u ofanzivnim kampanjama. Od 11. veka male teme se šire i na Balkanu.

Tematski strateg

Tematski strateg nalazio se na čelu vizantijske teme. Vlast tematskih stratega, međutim, nije striktno bila povezana sa teritorijom njegove teme već se strateg po potrebi mogao uključiti u vojni pohod koga je Carstvo vodilo na drugoj teritoriji. Teofanova Hronika, osnovni izvor za period pre donošenja Taktikona Uspenskog i jačanja funkcije domestika shole, tematski stratezi uživali su visok stepen samostalnosti. U njihovim rukama skoncentrisana je civilna i vojna vlast, mada je vojnim ovlašćenjima pridavan veći značaj. Maloazijski stratezi su igrali odlučujuću ulogu u građanskom ratu Konstantina V i Artavazda. Po prirodi stvari, prilikom vojnih pohoda u kome učestvuje više stratega, strateg teme na čijoj teritoriji se vodi rat ima prednost u odnosu na ostale stratege. Međutim, stratezi istočnih tema imali su prednost u odnosu na stratege zapadnih tema. To vidimo iz primera rata Vizantije i bugarskog kana Kruma. Prema Teofanu su u ratu učestvovali stratezi Makedonije i Anatolike. Prednost je imao strateg Anatolike kao strateg višeg ranga.

Vizantijske teme

Teme između 660. i 930. godine

"Prvobitne" velike teme koje su postojale u periodu od 660. godine do početka velikih osvajanja 930-tih godina.

Tema	Osnivana od	Osnivač	Kasnije podele	Prestonica	Teritorija	Ostali gradovi
Egejsko more† (Θέμα του Αιγαίου Πελάγους)	od 842/843	Kivireota		moguće Mitilena ili Metimna	Lezbos, Lemnos, Hios, Imbros, Tenedos, Helespont, Sporadi i Kikladi	Metimna, Mitilena, Hios, Aleksandrija Troada, Abidos, Lampsak, Kizik, Sest, Kalipolis
Anatolika (Θέμα των Ανατολικών)	od 669/670	jedna od prvobitnih tema	Kapadokija§ (830)	Amorijum	Frigija, Pisidija, Izaurija	Ikonija, Polibotos, Filomelion, Akroinon, Sinada u Frigiji, Sozopolj, Tebasa, Antiohija, Derbe, Laranda, Izaura, Pesinus
Armenijaka (Θέμα των Αρμενιακών)	od 667/668	novoosnovana	Haldija (od 842), Harsianon § (863), Koloneja (863), Paflagonija (od 826)	Amasja	Pont, Mala Jermenija, severna Kapadokija	Sinopa, Amis, Euhaita, Komana Pontika
Bukelarija (Θέμα των Βουκελλαρίων)	od 767/768	Opsikija	Paflagonija (deo), Kapadokija (deo), Harsianon (deo)	Ankira	Galatija, Paflagonija	Tios, Herakleja Pontijska, Klaudiopolis, Krateja, Juliopolis, Laganija, Gordion
Kapadokija§ (Θέμα Καππαδοκίας)	od 830	Armenijaka, deo Bukelarije		Tvrđava Koron, kasnije Tijana	jugozapadna Kapadokija	Podandus, Nisa, Faustinopolis, Tijana (tvrđava), Nazianzis, Herakleja Kibistra
Kefalonija† (Θέμα Κεφαλληνίας)	od 809		Langobardija (od 910), ?Nikopolj (od 899)	Kefalonija	Jonska ostrva, Apulija	Krf, Zakintos, Lefkada
Haldija (Θέμα Χαλδίας)	oko 840	Armenijaka	Vojvodstvo Haldija	Trapezunt	obala Ponta	Rizus, Girasun, Polemonion, Paiperta
Harsianon§ (Θέμα Χαρσιανού)	863–873	Armenijaka, deo Bukelarije		Cezareja	severozapadna Kapadokija	Harsianon
Herson/Klimata (Θέμα Χερσώνος/τα Κλίματα)	833	osnovana u vreme cara Teofila na teritoriji koju su u 8. veku držali Hazari		Herson	Južni Krim	Sudak, Teodosija, Bosfor, Galita
Kivireota† (Θέμα των Κυβυρραιωτών)	od 697/698 ili oko 720	formirana od flote Karavisijanaca	Egejsko more, Samos, Seleukija	Samos, kasnije Ataleja	Pamflija, Lukija, Dodekanez, egejska ostrva, jonska obala	Rodos, Mira, Kivira, Limira, Faselis, Sid, Selinus, Anemurium, Sagales, Telmis, Patara, Halikarnas, Jasus, Milasa, Selge, Knid, Kos
Krit† (Θέμα Κρήτης)	od 767 (?), opet od 961	Emirat Krit od oko 828. do 961.		Kandaks	Krit	Retimon, Gortis
Dalmacija (Θέμα Δαλματίας)	oko 899	novoosnovana		Zadar		Raguza, Split, Pula, Trogir, Skradin
Drač (Θέμα Δυρραχίου)	od 842	novoosnovana		Drač	Albanska obala	Valona, Apolonija, Lis
Helada (Θέμα της Ελλάδος/Ελλαδικών)	oko 690	Karavisijanci	Kefalonija (od 809), Peloponez (od 811)	Korint, kasnije Teba (posle 809)	Peloponez i Atika, posle 809. godine Centralna Grčka i Tesalija	(posle 809) Atina, Larisa, Farsala, Lamija, Termopili, Plateja, Halkida, Demetrija
Koloneja§ (Θέμα Κολωνείας)	od 863, verovatno oko 842	Armenijaka	Vojvodstvo Haldija	Koloneja	severna Mala Azija	Satala, Nikopolj, Neocezareja
Langobardija (Θέμα Λογγοβαρδίας)	od 892	Kefalonija		Bari	Apulija	Tarent, Brindizi, Otranto, Kalipolis
Likand (Θέμα Λυκάνδου)	od 916	novoosnovana		tvrđava Likand	jugoistočna Kapadokija	Arabis, Kosis, Komana
Makedonija (Θέμα Μακεδονίας)	od 802	Trakija	Strimon	Hadrijanopolj	zapadna Trakija	Didimotika, Mesinopolis, Enez, Maronija
Mesopotamija (Θέμα Μεσοποταμίας)	od 899-911	novoosnovana		Kamaša	Eufrat
Nikopolj (Θέμα Νικοπόλεως)	od 899	verovatno izrastao iz turme Peloponez		Naupakt	Epir, Etolija, Akarnanija	Janjina, Rogoi, Nikopolj, Himara
Opsikija (Θέμα των Οψικίων)	od 680	novoosnovana	Bukelarija (od 768), Optimata (od 775)	Nikeja		Bursa, Kios, Malagina, Dorilejon, Nakoleja, Kras, Midas
Optimata (Θέμα των Οπτιμάτων)	od 775	Opsikija		Nikomedija	Bitinija Carigrad	Halkedon, Hrizopolj
Paflagonija (Θέμα Παφλαγονίας)	od 826, oko 820	Armenijaka, Bukelarija (deo)		Gangra		Amastris, Jonopolis, Kastamonu, Pompejopolis
Peloponez (Θέμα Πελοποννήσου)	od 811	Helada (deo)	?Nikopolj (od 899)	Korint	Peloponez	Patra, Argos, Sparta, Korint, Helos, Metoni, Elida, Monemvasija
Fasijana (Θέμα Φασιανής/Δερζένης)	od 935	novoosnovana	Mesopotamija	Arsamosata
Samos† (Θέμα Σάμου)	od 899	Kivireota		Smirna	jugozapadna Jonska ostrva, Jonska obala	Samos, Efes, Milet, Magnezija, Klazomen, Fokeja, Pergam
Sevasteja§ (Θέμα Σεβαστείας)	od 911	Armenijaka		Sevasteja		Dazimon
Seleukija§ (Θέμα Σελευκείας)	od 934	Kivireota		Seleukija		Klaudiopolis
Sicilija (Θέμα Σικελίας)	od 700		Kalabrija	Sirakuza	Sicilija i Kalabrija	Katanija, Taormina, Palermo, Agrigent, Leontini, Himera, Mazara, Lilibej, Drepanon
Strimon§ (Θέμα Στρυμώνος)	od 899, oko 840-tih	Makedonija		Kavala	današnja Grčka i istočna Makedonija	Ser
Solun (Θέμα Θεσσαλονίκης)	od 824			Solun	današnja Grčka	Verija, Edesa, Dium, Moglena, Kastorija, Srbica
Trakija (Θέμα Θράκης/Θρακώον)	od 680	?Opsikija	Makedonija	Arkadiopolis	Istočna Trakija bez Carigrada	Selimbrija, Biza, Perint
Tema Trakesijanaca (Θέμα Θρακησίων)	od 687	novoosnovana		Kolose		Hijerapolis, Sard, Tiatira, Laodikeja

Nove teme (930-tih-1060—ih)

Teme formirane nakon vizantijskih osvajanja na istoku, Balkanu i u Italiji.

Tema	Osnivanje	Prestonica	Komentar
Arce (Ἄρτζε)	970s	Arce
Asmosaton (Ἀσμόσατον)	oko 938	Asmosaton	Mala tema, osvojena od Turaka 1050—ih
Boleron (Θέμα Βολερού/Νέου Στρυμώνος)	970-tih	Ser
Bugarska (Θέμα Βουλγαρίας)	1018	Skoplje	osnovao ju je Vasilije II nakon gušenja ustanka komitopula
Kalabrija (Θέμα Καλαβρίας)	oko 950	Ređo di Kalabrija	nakon muslimanskog osvajanja Sicilije, istoimena tema obuhvatala je samo Kalabriju
Harpezikion (Χαρπεζίκιον)	949	Harpezikion	mala tema
Havzizin (Χαυζίζιον)	posle 940	Havzizin	mala tema
Hozan (Χόζανον)	pre 956, moguće 948/952	Hozazon	"Jermenska tema"
Kipar (Θέμα Κύπρου)	965	Leukosija	Arabljani držali Kipar od 688. do 965. godine
Derzen (Δερζηνῆ)	948/952	Hozanon	mala tema
Edesa (Θέμα Εδέσσης)	1032	Edesa	Osvojio je Đorđe Manijak 1032. godine
Gradovi na Eufratu (Παρευφρατίδαι Πόλεις)	oko 1032		mala tema
Heksapolis (Ἑξακωμία/Ἑξάπολις)	970-tih		mala tema
Iberija (θέμα 'Ιβηρίας)	oko 1001 ili oko 1023	Teodosipolj	Formirana u vreme Vasilija Bugaroubice od teritorija Davida od Tao-Klardžetija
Kama (Κάμα)	970-tih		mala tema koja se pominje jedino u Eskorijalskom taktikonu
Lukanija (Θέμα Λευκανίας)	968	Tursi
Mancikert (Ματζικέρτ)	1000	Mancikert
Melitena (Μελιτηνή)	970-tih	Melitena	osvojio ju je Jovan Kurkuas 934. godine
Paristrion/Paradunavon (Θέμα Παριστρίου/Παραδούναβον)	1020	Silistrija
Samosata (Σαμόσατα)	958	Samosata	postala sedište stratega nakon osvajanja 958. godine
Sirmijum (Θέμα Σιρμίου)	1018	Sirmijum	osnovana 1018. godine od severozapadnih delova Samuilove države
Tarant (Τάραντας)	970-tih	Tarant	mala tema koja se pominje jedino u Eskorijalskom taktikonu
Taron (Ταρών)	966/7
Tefrik§ (Θέμα Τεφρικής/Λεωντοκώμης)	934/944	Tefrik
Teodosipolj (Θεοδοσιούπολις)	949, opet 1000	Teodosipolj
Vasprakanija (Βαασπρακανία)	1021/2

Kasnije teme, 12—13. vek

Tema	Osnivanje	Prestonica	Komentar
Meander	posle 1204		mala tema Nikejskog carstva formirana u južnom delu nekadašnje teme Trakesijanaca
Milas i Melanudion	1143		formirana na teritorijama Kivireote i teme Trakesijanaca tokom postojanja Nikejskog carstva
Neokastra	između 1162 i 1173		formirana od severnih delova teme Trakesijanaca tokom vladavine cara Manojla I Komnina

Izvori

• Vizantijski svet, Johanes Koder, Utopija, Beograd 2011. godina
• Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta. 
• Ferluga, Jadran (1953). „Niže vojno-administrativne jedinice tematskog uređenja”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 2: 61—98. 
• Ferluga, Jadran (1955). „Vreme postanka teme Dalmacije”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 3: 53—67. 
• Ferluga, Jadran (1957). Vizantijska uprava u Dalmaciji. Beograd: Naučno delo. 
• Ferluga, Jadran (1964). „Drač i Dračka oblast pred kraj X i početkom XI veka”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 8 (2): 117—132. 
• Ferluga, Jadran (1964). „O nekim aspektima izgradnje tematskog uređenja na Balkanskom poluostrvu”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 8: 131—143.