Википедија

Tom Pidkok

Tomas Pidkok (engl. Thomas Pidcock; Lids, 30. jul 1999) britanski je biciklista koji trenutno vozi za UCI vorld tur tim — Ineos grenadirs, a takmiči se u ciklokrosu, u drumskom i u brdskom biciklizmu.[3][4] Osvojio je po jednom Strade Bjanke, Amstel gold rejs i Brabantse pajl. Osvojio je jednu zlatnu i srebrnu medalju na Svjetskom prvenstvu u ciklokrosu, zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u brdskom biciklizmu, zlatnu i bronzanu medalju na Svjetskom prvenstvu, kao i zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u brdskom biciklizmu. Na Tur de Fransu je ostvario jednu etapnu pobjedu. Izjavio je da mu je brdski biciklizam omiljena disciplina i da rijetko gleda drumske i trke u ciklokrosu.[5]

Tom Pidkok
Pidkok 2023.
Lični podaci
Puno imeTomas Pidkok
Nadimak„Piders“[1]
Datum rođenja(1999-07-30)30. jul 1999. (24 god.)
Mjesto rođenjaLids, Engleska, UK
DržavljanstvoUK
Visina1,70 m[2]
Masa58 kg[2]
Timske informacije
Trenutni tim
Ineos grenadirs
Disciplinadrumski, ciklokros, brdski
Ulogavozač
Tip vozačapančer, klasik specijalista, kros-kantri
Juniorska karijera
2015—2017VB juniorska akademija
2015—2017Pol Malns sakjles
Profesionalna karijera
2017—2018Talenet—fidea lajons
2018—2019Tim Vigins
2018—2021TP rejsing
2021—Ineos grenadirs
Uspjesi
Klasici
Strade Bjanke1 (2023)
Amstel gold rejs1 (2024)
Prvenstva
Svjetski šampion
(ciklokros)		1 (2022)
Svjetski šampion
(kros-kantri)		1 (2023)
Evropski šampion
(kros-kantri)		1 (2022)
Nacionalni šampion
(ciklokros)		 2 (2019, 2020)
Druge trke
Brabantse pajl 1 (2021)
Nagrade i medalje
Ciklokros
Svjetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto Fejetvil 2022. Elitna trka
Zlatna medalja — prvo mesto Božens 2019. Trka do 23 godine
Zlatna medalja — prvo mesto Bils 2017. Trka za juniore
Srebrna medalja — drugo mesto Dibendorf 2020. Elitna trka
Evropsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto Rosmalen 2018. Trka do 23 godine
Zlatna medalja — prvo mesto Pontšato 2016. Trka za juniore
Srebrna medalja — drugo mesto Tabor 2017. Trka do 23 godine
Brdski biciklizam
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto Tokio 2020. Kros-kantri
Svjetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto Glazgov 2023. Kros-kantri
Zlatna medalja — prvo mesto Firenca 2020. E MTB kros-kantri
Zlatna medalja — prvo mesto Glazgov 2020. Kros-kantri do 23 godine
Bronzana medalja — treće mesto Glazgov 2023. Kratka staza
Evropsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto Minhen 2022. Kros-kantri
Drumski biciklizam
Svjetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto Bergen 2017. Hronometar za juniore
Bronzana medalja — treće mesto Jorkšir 2019. Drumska trka do 23 godine
Ažurirano: 22. maj 2024.

Tokom juniorske i karijere do 23 godine osvojio je Svjetsko prvenstvo u ciklokrosu, brdskom i u drumskom biciklizmu, kao i nacionalna prvenstva na pisti i u kriterijumu, dok je 2021. počeo profesionalnu karijeru. U sve tri discipline ostvario je nekoliko pobjeda, a prve sezone na drumu osvojio je Brabantse pajl klasik i završio je Amstel gold rejs na drugom mjestu, dok je osvojio zlatnu medalju u brdskom biciklizmu na Olimpijskim igrama. Godine 2022. osvojio je Svjetsko prvenstvo u ciklokrosu, kao i Evropsko prvenstvo u kros-kantriju u okviru brdskog biciklizma i ostvario je etapnu pobjedu na Tur de Fransu, na usponu Alp d’Iez, čime je postao najmlađi pobjednik etape na tom usponu.[6] Godine 2023. osvojio je Svjetsko prvenstvo u kros-kantriju, Strade Bjanke i završio je Lijež—Bastonj—Lijež na drugom mjestu, a 2024. osvojio je Amstel gold rejs.

Juniorska karijera

uredi

Tokom sezone 2015/16. nekoliko trka u ciklokrosu završio je u prvih deset, uključujući Evropsko prvenstvo za juniore, koje je završio na osmom mjestu,[7] dok je Svjetsko prvenstvo završio na petom mjestu,[8] U februaru 2016. osvojio je klasik Klejton velo,[9] a u septembru je osvojio juniorsku trku Filip Žilber, gdje je pobijedio 21 sekundu ispred Aleksisa Brojnela.[10] Tokom sezone 2016/17. u ciklokrosu, pobijedio je na trci Zonhoven u okviru Superprestiž takmičenja za juniore, ispred Timena Arensmana.[11] Na Evropskom prvenstvu u ciklokrosu za juniore, stekao je prednost tokom trećeg od osam krugova, zadržao je do kraja i osvojio je zlatnu medalju 14 sekundi ispred Nikolasa Gilemena.[12]

U novembru je ostvario pobjede na trci Gran pri van Haselt,[13] kao i na trci Bolekeskros u okviru takmičenja DV trofej za juniore,[14] dok je trku Zeven u okviru Svjetskog kupa za juniore završio na trećem mjestu.[15] U decembru je pobijedio na trci u Namuru skoro minut ispred Antoana Benoe, što mu je bila prva pobjeda u okviru Svjetskog kupa; pobjedu je proslavio vozeći na jednom točku preko linije cilja, kao što su prije njega pobjede proslavljali Peter Sagan i Metju van der Pul.[16] Nakon dobrih rezultata koje je ostvario, menadžer tima Talenet—fidea lajons i bivši svjetski šampion u ciklokrosu — Tibo Nis, istakao je da želi da ga dovede u svoj tim.[17] Prije Svjetskog prvenstva 2017. osvojio je prvenstvo Britanije u ciklokrosu za juniore po prvi put,[18] a zatim je ostvario drugu pobjedu u okviru Svjetskog kupa, na trci Gran pri Adri van der Pul, gdje je njegov suvozač, Ben Tarner, završio na drugom mjestu.[19][20]

Svjetsko prvenstvo startovao je kao jedan od najvećih favorita na trci za juniore.[19][21] Na prvenstvu koje je održano u Luksemburgu, preuzeo je vođstvo u drugom od pet krugova, sačuvao je prednost do kraja i osvojio je prvenstvo, postavši prvi britanski juniorski pobjednik nakon Rodžera Hamonda 1992.[22][23] Njegovi suvozači Dan Talet i Ben Tarner završili su na drugom i trećem mjestu, čime su Britanci osvojili sve tri medalje.[24] Nakon trke, u belgijskim medijima nazvan je „mini Sagan“, po sličnom stilu vožnje kao Peter Sagan.[25]

 
Pidkok na Svjetskom prvenstvu u vožnji na hronometar za juniore 2017.

U aprilu 2017. godine, dva i po mjeseca nakon što je osvojio Svjetsko prvenstvo u ciklokrosu za juniore, osvojio je Pariz—Rube za juniore, nakon solo napada 15 km do cilja,[26] čime je postao treći britanski pobjednik trke, poslije Gerenta Tomasa i Endija Fena.[27] U maju, vozeći za tim Pol Malns sakjles, postao je prvi gostujući vozač koji je pobijedio na jednoj individualnoj rundi u okviru kriterijum takmičenja Tur serije, pobijedivši na trci u Daramu.[28][29] U julu je osvojio prvenstvo Britanije u kriterijum vožnji za seniore, sa 17 godina, nakon što je napao na poslednjem usponu i pobijedio je ispred Harija Tanfilda i Džona Mulda.[30] U avgustu je osvojio prvenstvo Britanije u skreč trci za juniore, ispred Džekija Stjuarta, što mu je bila prva velika pobjeda na pisti.[31] U septembru je osvojio Svjetsko prvenstvo za juniore u vožnji na hronometar, pobijedivši 11 sekundi ispred Antonija Pupija.[32]

2017—2018.

uredi

U junu 2017. objavljeno je da je potpisao dvogodišnji ugovor sa timom Talenet—fidea lajons i da će preći od oktobra.[33] Za tim je debitovao 14. oktobra 2017. na trci Polderskros briko kros, koju je završio na devetom mjestu, preko minut iza Metjua van der Pula.[34] Nedelju dana kasnije ostvario je prvu pobjedu za tim, na trci Nils Albert u okviru Superprestiž takmičenja za vozače do 23 godine,[35] a pobijedio je osam sekundi ispred Adama Tupalika.[36] Dana 22. oktobra pobijedio je na trci Koksajde, prvoj u okviru Svjetskog kupa za vozače do 23 godine, 13 sekundi ispred Tupalika.[37] U novembru je osvojio srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u ciklokrosu za vozače do 23 godine koje je održano u Taboru;[38] Njega je u sprintu pobijedio Eli Iserbit, nakon čega je Pidkok podigao ruke u znak protesta, a kasnije je izjavio da je Iserbit poremetio njegovu liniju sprinta i zatvorio ga kod barijera.[39] U decembru je objavljeno da će voziti za tim Vigins u drumskim trkama tokom 2018.[40] Na početku sezone 2017/18. u ciklokrosu ostvario je četiri pobjede zaredom u okviru Svjetskog kupa za vozače do 23 godine, uključujući pobjedu na trci Gran pri Epik de Flamink 26. decembra.[41] Sa tom pobjedom preuzeo je vođstvo u ukupnom poretku, jer su se računali najbolji rezultati sa četiri trke od ukupno njih sedam.[42] Svjetski kup je osvojio sa 20 bodova ispred Iserbita.[43]

U januaru 2018. osvojio je prvenstvo Velike Britanije u ciklokrosu za vozače do 23 godine po prvi put, skoro minut ispred Tarnera.[44] Smatran je za jednog od favorita na Svjetskom prvenstvu za vozače do 23 godine, ali je završio na 15 mjestu, nakon lošeg starta kada je izgubio oslonac na pedalama.[45]

Profesionalna karijera

uredi

2019—2020.

uredi

U avgustu 2018. objavljeno je da je sporazumno raskinuo ugovor sa timom Talenet—fidea lajons, kako bi prešao u novoosnovani britanski ciklokros tim TP rejsing.[46] Tim je osnovala agencija za vozače Triniti sport menadžment, čiji je portparol izjavio da će novi tim biti izgrađen oko Pidkoka,[47] a na trkama su debitovali u oktobru.[48] Tokom sezone 2018/19. u novembru je osvojio Evropsko prvenstvo za vozače do 23 godine, 30 sekundi ispred Iserbita,[49] nakon čega je osvojio Svjetski ciklokros kup za vozače do 23 godine po drugi put,[50] kao i Superprestiž takmičenje za vozače do 23 godine po prvi put.[51] U januaru je osvojio prvenstvo Velike Britanije u ciklokrosu za seniore po prvi put, minut i po ispred Tarnera,[50] dok je u februaru po prvi put osvojio Svjetsko prvenstvo u za vozače do 23 godine, pobijedivši 15 sekundi ispred Iserbita.[52]

Nakon sezone u ciklokrosu, vozio je na drumu za tim Vigins, a u junu je vozio Pariz—Rube za vozače do 23 godine. Zajedno sa Johanom Jakobsom napao je iz vodeće grupe na 25 km do cilja, a zatim je na oko 20 km do cilja napao ponovo, što Jakobs nije mogao da prati i ostvario je solo pobjedu, dvije godine nakon što je osvojio trku za juniore, postavši prvi britanski vozač koji je osvojio trku za vozače do 23 godine.[53] Mjesec dana kasnije osvojio je prvenstvo Velike Britanije u brdskom biciklizmu, pobjedom u sprintu tročlane grupe koja je došla na cilj.[54] Svjetsko drumsko prvenstvo za vozače do 23 godine završio je na četvrtom mjestu, ali je promovisan na treće nakon što je pobjednik — Nils Ekhof diskvalifikovan.[55]

 
Pidkok na ciklokros trci Sitadelkros Namur 2019.

TP rejsing je promijenio ime u Triniti rejsing za sezonu 2019/20. tokom koje se po prvi put takmičio sa seniorima punu sezonu.[51][56] U okviru Svjetskog kupa, četiri trke je završio u prvih deset, osvojio je prvenstvo Velike Britanije drugu godinu zaredom,[57] dok je na Svjetskom prvenstvu osvojio srebrnu medalju, završivši preko minut iza Van der Pula.[58] Tim Vigins je ugašen na kraju sezone 2019.[59] a u februaru 2020. objavljeno je da će voziti za Triniti rejsing i na drumu, nakon što je tim odlučio da se takmiči i u drumskim trkama za sezonu 2020.[60] Sezona je prekinuta u martu zbog pandemije kovida 19, a nakon što je nastavljena, u avgustu je vozio kros-kantri trku u okviru brdskog biciklizma, koja je vožena na usponu Alp d’Iez i završio je na devetom mjestu.[61] Trku Transmoren Vanoa u brdskom biciklizmu završio je na četvrtom mjestu u ukupnom poretku, pobijedivši na tri od pet etapa.[62] Krajem avgusta se vratio takmičenju na drumu i hronometar na Evropskom prvenstvu za vozače do 23 godine završio je na četvrtom mjestu, 39 sekundi iza Andreasa Leknesunda.[63] U septembru je vozio Điro čiklistiko d’Italija trku, poznatu kao Bejbi Điro ili Điro d’Italija za vozače do 23 godine.[64] Nakon što je izgubio vrijeme na prvoj etapi koja je vožena po toplom vremenu, pobijedio je na četvrtoj etapi iz bijega i preuzeo je lidersku majicu, a zatim je pobijedio i na sedmoj i osmoj etapi i osvojio je trku preko dva minuta ispred Henrija Vandenabelea, uz osvojenu brdsku klasifikaciju.[65][66]

Krajem septembra vozio je Svjetsko prvenstvo, gdje je po prvi put vozio drumsku trku za seniore, za koju je uvršćen u tim nakon što su otkazane trke za juniore i za vozače do 23 godine.[67] Završio je na 42 mjestu, deset minuta iza Žilijena Alafilipa, nakon što je otpao od glavne grupe u poslednjem krugu.[68] Izjavio je da je zadovoljan svojom vožnjom, a Luk Rouv ga je pohvalio.[69] U oktobru se ponovo takmičio u brdskom biciklizmu, debitujući u Svjetskom kupu koji je vožen u Češkom gradu Nove Mjesto u Moravskoj, gdje je pobijedio na dvije trke za vozače do 23 godine, iako je obje startovao sa začelja. Njegov najbrži krug u obje trke bio je sedam sekundi brži od najbržeg kruga koji su ostvarili vozači u seniorskoj konkurenciji.[70] Sezonu je nastavio na Svjetskom prvenstvu u brdskom biciklizmu, gdje je osvojio zlatnu medalju u disciplini električnim biciklom, 35 sekundi ispred Žeroma Giloa,[71] a zatim je osvojio zlatnu medalju u disciplini kros-kantri za vozače do 23 godine, čime je postao svjetski šampion na drumu, u ciklokrosu i u brdskom biciklizmu u mlađim kategorijama.[72]

Sezonu 2020/21. u ciklokrosu počeo je u novembru, na trci u Taboru, prvoj u okviru Svjetskog kupa, koju je završio na 17 mjestu, nakon što je pao tokom trke.[73] U decembru je pobijedio na trci u Žavereu, završivši ispred Van der Pula, Tona Artsa i Iserbita, što mu je bila prva velika pobjeda u ciklokrosu u seniorskoj konkurenciji. Nakon trke je izjavio: „Mislim da sam postao punoljetan danas.“[74] Na Svjetskom prvenstvu u Ostendeu, Vaut van Art i Van der Pul su otišli od ostalih na usponu preko mosta, gdje je maksimalni nagib bio 21%.[75] Van der Pul je pobijedio, a Pidkok je završio na četvrtom mjestu, minut i po iza.[76] Tokom sezone vozio je ukupno 13 trka, od kojih je devet završio na podijumu.[77]

2021.

uredi

U septembru 2020. Ineos grenadirs je objavio da će Pidkok preći u tim od 2021.[78] Prvobitno je bilo planirano da se timu priključi 1. marta, po završetku sezone u ciklokrosu,[79] ali je u januaru objavljeno da će se pridružiti timu od 1. februara.[3][80]

 
Pidkok nakon Amstel gold rejsa 2021.

Krajem februara vozio je Kirn—Brisel—Kirn, gdje je na cilj došla velika grupa, a u sprintu je završio na trećem mjestu, iza Madsa Pedersena i Entonija Tiržisa.[81] Sezonu je nastavio na Strade Bjankeu, gdje su za Ineos vozili takođe i Egan Bernal i Mihal Kvjatkovski.[82] Van der Pul je napao na početku devetog sektora, zatim je napao Alafilip, koji se okrenuo, vidio da su Van Art i Pidkok na začelju grupe, a zatim je napao ponovo i Pidkok je otpao; Van Art je bio iza njega, ali je odmah izašao ispred i pokušavao da se vrati u grupu.[83] Van Art je vozio na tempo, došao je na 15 metara iza grupe, nakon čega je Van der Pul ubrzao jer nije htio da se Van Art vrati u grupu, ali je on uspio da se vrati, a zatim se vratio i Pidkok.[84] Prednost je porasla na minut i 10 sekundi ispred druge grupe, a lideri su pratili jedan drugog i smjenjivali se na čelu, vozeći na tempo.[83] Na početku poslednjeg sektora, Tadej Pogačar je počeo da se muči, nakon čega je Van der Pul napao na 12 km do cilja i jedino ga je Alafilip pratio.[85] Na 10 km do cilja, dostigao ih je Bernal, dok su Pogačar, Van Art, Mihal Gegl i Pidkok oformili potjeru iza i smanjili su zaostatak na 13 sekundi.[86] U prvoj grupi, Bernal nije radio sa Van der Pulom i Alafilipom, već je samo vozio iza, jer je imao Pidkoka u drugoj grupi i nije htio da doprinese povećanju prednosti, dok u drugoj grupi, Pidkok nije htio da radi i doprinese smanjenju zaostatka, jer je imao Bernala u prvoj grupi.[83] Na 8,5 km do cilja, Bernal je počeo da radi na čelu, a prednost se povećala na 16 sekundi, dok je u drugoj grupi, Pogačar tražio od Pidkoka da počne da radi, ali je on odbio.[83] Na početku uspona, na kilometar do cilja, prednost je bila 25 sekundi; Van der Pul je napao, ali su Alafilip i Bernal pratili, nakon čega je Van der Pul ponovo napao na sredini uspona i nisu mogli da ga prate.[83] Van der Pul je prešao prvi preko uspona, nakon čega je odvezao nekoliko krivina do trga Pjaca del Kampo i pobijedio je pet sekundi ispred Alafilipa. Bernal je završio na trećem mjestu, 20 sekundi iza, dok je Van Art napao iz druge grupe i završio je na četvrtom mjestu, 51 sekundu iza. U sprintu druge grupe je pobijedio Pidkok i završio je na petom mjestu, 54 sekunde iza Van der Pula.[87][88] Dana 20. marta vozio je Milano—Sanremo, gdje je napao na spustu sa uspona Pođo di Sanremo, ali je dostignut i završio je na 15 mjestu, u grupi koja je došla iza Jaspera Stojvena.[89] E3 Sakso bank završio je na 25 mjestu,[90] dok je Ronde van Flanderen završio na 41 mjestu, dva i po minuta iza Kaspera Asgrena.[91] Dana 14. aprila vozio je Brabantse pajl, gdje je napao na oko 50 km do cilja, što su pratili Van Art i Mateo Trentin. Oni su dostigli bjegunce, a Trentin je napao na 30 km do cilja i stekao je 18 sekundi prednosti.[92] Pidkok je napao na 15 km do cilja, na usponu Hertstrat, što je pratio Van Art. Njih dvojica su u finišu dostigli Trentina, a u sprintu je pobijedio Pidkok,[93] ostvarivši prvu pobjedu na drumu u karijeri.[94] Četiri dana kasnije vozio je Amstel gold rejs, gdje se u poslednjem krugu odvojio zajedno sa Van Artom i Maksimilijanom Šahmanom. U finišu je Šahman otpao, a u sprintu je pobijedio Van Art, nakon što se neko vrijeme gledao snimak foto finiša kako bi se odredio pobjednik.[95] Fleš Valon je završio na šestom mjestu, 11 sekundi iza Alafilipa, uprkos tome što je pao na oko 28 km do cilja.[96]

Nakon proljećnih klasika, prešao je da se takmiči u brdskom biciklizmu, u sklopu priprema za Olimpijske igre. Prvu trku u seniorskoj konkurenciji u okviru Svjetskog kupa startovao je sa 76 mjesta, a do početka trećeg kruga došao je na prvo, ali je trku završio na petom mjestu.[97] Na drugoj trci je jedini mogao da prati Van der Pula tokom prva dva kruga, nakon čega je napao u trećem krugu i pobijedio je minut ispred Van der Pula.[98] Bilo je planirano da se takmičenju na drumu vrati u junu, na Tur de Svis trci, ali je na treningu krajem maja slomio ključnu kost i morao je da se operiše, zbog čega je propustio trku, ali se treningu vratio nedelju dana poslije operacije.[99] U julu je vozio kros-kantri disciplinu u okviru brdskog biciklizma na Olimpijskim igrama 2020. koje su zbog pandemije kovida 19 pomjerene za 2021.[100] Na polovini trke je preuzeo vođstvo i pobijedio je 20 sekundi ispred Matijasa Flikigera, čime je postao prvi britanski vozač koji je osvojio olimpijsku medalju u brdskom biciklizmu, kao i najmlađi vozač u istoriji koji je osvojio trku u brdskom biciklizmu na Olimpijskim igrama, 79 dana mlađi od Šveđanke Jeni Risveds koja je osvojila trku na igrama 2016.[101]

Takmičenju na drumu vratio se u avgustu, kada je vozio svoju prvu grand tur trku — Vuelta a Espanju, gdje su lideri tima bili Bernal i Adam Jejts, a direktor tima — Dejv Brelsford, izjavio je da će Pidkok da nauči kako da živi život profesionalnog vozača.[102][103] Na etapi 14 je bio u bijegu, odakle je otpao u finišu i završio je na četvrtom mjestu, preko minut iza Romena Bardea.[104] U generalnom plasmanu završio je na 67 mjestu, dok je Jejts završio na četvrtom, a Bernal na šestom.[105] U finišu sezone vozio je drumsku trku na Svjetskom prvenstvu, gdje je u poslednjih 50 kilometara Alafilip napao i odvojila se grupa od deset vozača. Remko Evenepul je radio na čelu za Van Arta i dostizao svaki napad, a nakon što je otpao od grupe, na 26 km do cilja, Alafilip je napao na usponu, što niko nije mogao da prati.[106] Iza njega se odvojila grupa u kojoj su bili Nilson Paules, Dilan van Barle, Mihel Valgren i Stojven, a Pidkok je bio iza njih. Alafilip je pobijedio, dok je Pidkok završio na šestom mjestu, 49 sekundi iza.[107]

Na Novogodišnjim počastima u decembru 2021. kraljica Elizabeta II mu je dodijelila orden člana Reda Britanske imperije za svoje zasluge u biciklizmu.[108][109]

2022.

uredi

Sezonu 2021/22. u ciklokrosu počeo je početkom decembra. Pobijedio je na dvije od pet trka koliko je vozio u okviru Svjetskog kupa, u Rjokfenu tri sekunde ispred Iserbita,[110] kao i u Hulstu 12 sekundi ispred Iserbita[111] i završio je na 11 mjestu u ukupnom poretku.[112] Tokom januara je preskočio prvenstvo Velike Britanije u ciklokrosu kako bi učestvovao na trening kampu Ineos grenadirsa,[113] a nakon što se vratio iz kampa učestvovao je na X20 takmičenju u Hameu, koji je završio na petom mjestu.[114] Krajem januara vozio je Svjetsko prvenstvo, gdje je bio jedan od najvećih favorita, pored Iserbita,[115] dok Van der Pul i Van Art nisu vozili.[116] Belgijanci su vozili na čelu i imali su brojčanu prednost, ali je Pidkok napao u poslednjem krugu i pobijedio je 30 sekundi ispred Larsa van der Hara, a kada je prelazio preko linije cilja pozirao je imitirajući Supermena.[117]

 
Pidkok na Volta ao Algarve trci 2022.

Na početku sezone na drumu, završio je Omlop het Nijuvsblad na 18 mjestu, 27 sekundi iza Van Arta, koji je napao na 13 km do cilja i ostvario solo pobjedu,[118] dok je Milano—Sanremo napustio na polovini trke zbog bolesti.[119] Dana 27. marta vozio je Gent—Vevelgem, gdje nije ispratio napade na usponu Kamelberg i završio je dva minuta iza prve grupe koju je odsprintao Binijam Grmaj.[120] Tri dana kasnije, vozio je Dvars dor Flanderen, gdje je napao na 68 km do cilja, zajedno sa Van der Pulom, Stefanom Kingom, Viktorem Kampenartsom, Tišom Benotom i Benom Tarnerom. Kampenarts je napadao nekoliko puta na spustu sa poslednjeg uspona, a nakon poslednjeg napada, Benot je napao, što je pratio samo Van der Pul i pobijedio je u sprintu, dok je Pidkok pobijedio u sprintu druge grupe i završio je na trećem mjestu, pet sekundi iza Van der Pula i Benota.[121] Poslije trke izjavio je da još uvijek ne shvata klasike u potpunosti.[122] Dana 3. aprila vozio je Ronde van Flanderen, gdje je na drugom prelazu preko uspona Aude kvaremont Pogačar napao i odvojila se grupa od 12 vozača. Pidkok je ostao iza i završio je na 14 mjestu, minut iza Van der Pula koji je pobijedio u sprintu.[123] Nedelju dana kasnije vozio je Amstel gold rejs, gdje je Benot napao u poslednjih 50 kilometara i odvojila se grupa od 11 vozača. Kvjatkovski je napao u poslednjih 10 kilometara, što je pratio samo Benoa Kosnefroa i stekli su 27 sekundi prednosti do poslednjeg uspona — Bemelerberga. U sprintu je pobijedio Kvjatkovski nakon pregledanja snimka foto finiša, a Pidkok je završio na 11 mjestu, poslednjem u sprintu grupe koja je na cilj došla 20 sekundi iza.[124] Na Brabantse pajlu, Tarner je napao na drugom prelazu preko uspona Maskestrat i odvojila se grupa od deset vozača, koji su stekli 32 sekunde prednosti. Ijan Stanard, Tuns i Kampenarts su otpali na usponu Holstede, a vozači iz prve grupe su stekli minut prednosti pred poslednji krug.[125] Magnus Šefild je napao na 4 km do cilja, dok su Pidkok i Tarner reagovali na napade drugih vozača. Šefild je pobijedio na trci, dok je Pidkok završio na petom mjestu, pobijedivši u sprintu grupe koja je došla na cilj 41 sekundu iza, nakon što su se u finišu odvojili Kosnefroa, Voren Bargi i Tarner.[126]

Bilo je planirano da vozi Điro d’Italiju, ali je odlučio da je preskoči kako bi se spremao za Svjetsko prvenstvo u brdskom biciklizmu.[127] U maju se takmičio u brdskom biciklizmu, pobijedivši na trkama u Albstadu[128] i Nove Mjestu.[129]

 
Pidkok u bijeloj majici na Tur de Fransu 2022.

U julu je vozio Tur de Frans po prvi put, gdje su lideri tima bili Tomas, Jejts i Danijel Martinez.[130] Prve tri etape vožene su u Danskoj, a hronometar na prvoj etapi u Kopenhagenu završio je na 15 mjestu, 23 sekunde iza Iva Lampara.[131] Na petoj etapi vožene su sekcije kaldrme koje se voze na Pariz—Rubeu, tokom kojih je dosta vozača palo i imali su mehaničkih problema. Pogačar je napao zajedno sa Stojvenom na 20 km do cilja, dok je Pidkok pratio vozače iz glavne grupe, završio je u grupi i došao je na deveto mjesto u generalnom plasmanu.[132] Na šestoj etapi, Van Art, Kvin Simons i Jakob Fuglsang su otišli u bijeg, ali su dostignuti u finišu. Na cilj je došla grupa od 13 vozača, Pogačar je pobijedio u sprintu, a Pidkok je završio na četvrtom mjestu i došao je na peto mjesto u generalnom plasmanu, 40 sekundi iza Pogačara.[133] Na sedmoj etapi je nosio bijelu majicu, za lidera klasifikacije za najboljeg mladog vozača, jer je Pogačar nosio žutu majicu.[134] Cilj etape je bio na usponu La Planš de Bel fils, gdje je Pogačar napao u finišu, Pidkok je otpao i završio je 45 sekundi iza i pao je na sedmo mjesto u generalnom plasmanu, jer su ga prestigli Barde i David Godu za četiri sekunde.[135] Na etapi 11, čiji je cilj bio na usponu Kol di Granon, gdje je otpao rano i izgubio je preko devet minuta.[136] Na etapi 12, Nilson Paules je napao prvi kako bi otišao u bijeg, što je pratilo još osam vozača. Na usponu Kol di Galibije, Kris Frum je napao iz glavne grupe, a na spustu je napao Pidkok i zajedno su dostigli bjegunce.[137] Pred poslednji uspon, Alp d’Iez, u vodećoj grupi su ostali Paules, Pidkok, Frum, Luis Mejntdžens i Đulio Čikone, a Pidkok je napao na 10,5 km do cilja, nakon čega su odmah otpali Čikone i Paules, dok su zatim otpali Frum i Mejntdžens i Pidkok je ostvario solo pobjedu, 48 sekundi ispred Mejntdžensa.[138] Postao je najmlađi vozač u istoriji koji je pobijedio na usponu Alp d’Iez, a takođe je nadoknadio vrijeme u generalnom plasmanu i došao je na osmo mjesto, sedam i po minuta iza Vingegora.[139][140] Na etapi 17 je izgubio preko 20 minuta,[141] do kraja trke je radio za Tomasa i završio je na 16 mjestu u generalnom plasmanu, preko sat vremena iza Vingegora, kao i na drugom mjestu u klasifikaciji za najboljeg mladog vozača.[142]

Dva dana nakon Tur de Fransa, završio je Kriterijum Rozelar na trećem mjestu,[143] a zatim je osvojio Evropsko prvenstvo u kros-kantriju uprkos tome što je pao u prvom dijelu trke.[144] Krajem avgusta, vozio je Svjetsko prvenstvo u kros-kantriju, gdje je pao u poslednjem krugu i morao je da mijenja zadnji točak, zbog čega je izgubio vrijeme i završio je na četvrtom mjestu, minut i po iza Nina Šurtera koji je osvojio prvenstvo po deseti put.[145]

U septembru je vozio Tur of Britejn trku, gdje je četvrtu etapu završio na drugom mjestu, izgubivši u sprintu od Gonzala Serana u četvoročlanoj grupi koja je došla na cilj i došao je na drugo mjesto u generalnom plasmanu.[146] Poslednju, petu etapu, završio je na trećem mjestu u sprintu i trku je završio na drugom mjestu, tri sekunde iza Serana.[147] Planirao je da vozi drumsku trku na Svjetskom prvenstvu,[148] ali je odlučio da preskoči prvenstvo zbog umora od treninga i trka i da napravi pauzu pred početak sezone u ciklokrosu.[149]

2023.

uredi

Nakon odustajanja od Svjetskog drumskog prvenstva 2022. zbog umora, izjavio je da nije siguran koji su mu ciljevi u ciklokros sezoni 2022/23.[150] U novembru je pobijedio na trci u Kortrajku tri sekunde ispred Van der Hara u okviru X²O badkamers trofeja,[151] dok je u decembru ostvario pobjedu u Bomu u okviru Superprestiža, deset sekundi ispred Van der Hara.[152] Ukupno je vozio četiri trke u okviru Superprestiža i završio je na sedmom mjestu u ukupnom poretku.[153] U okviru Svjetskog kupa, trku u Overajseu je završio na drugom mjestu, tri sekunde iza Mihaela Vanhurenhuta,[154] a u ukupnom poretku završio je na 13 mjestu.[155]

 
Pidkok na Amstel gold rejsu 2023.

Sezonu na drumu počeo je u februaru, na Volta ao Algarve trci, gdje je pobijedio na četvrtoj etapi sekundu ispred Žoaoa Almeide i preuzeo je lidersku majicu pet sekundi ispred Ilana van Vildera.[156] Na hronometru na poslednjoj, petoj etapi, ušao je sa prevelikom brzinom u jednu od krivina, zbog čega je izašao van puta, ali je uspio da se zadrži na biciklu i nije pao.[157] Završio je skoro minut i po iza Kinga i trku je završio na sedmom mjestu u generalnom plasmanu, 48 sekundi iza Martineza.[158] Na Omlop het Nijuvsbladu Van Barle je napao na 28 km do cilja i ostvario je solo pobjedu, dok je Pidkok u sprintu završio na petom mjestu.[159] Početkom marta vozio je Strade Bjanke, gdje je napao na oko 50 km do cilja, što niko nije pratio. U finišu je grupa od šest vozača došla na deset sekundi iza Pidkoka, ali je tada Atila Valter napao nekoliko puta, zbog čega grupa nije organizovano radila i prednost je ponovo porasla.[160] Pobijedio je 20 sekundi ispred Valentena Madue, postavši prvi britanski pobjednik trke.[161] Nedelju dana kasnije pobijedio je na trci Nove Mjesto u Moravskoj u okviru brdskog biciklizma,[162] a krajem marta je vozio Dvars dor Flanderen, gdje je Kristof Laport napao na 4 km do cilja i ostvario pobjedu, dok je Pidkok završio na 11 mjestu u grupi koju je odsprintao Jasper Filipsen.[163] Pet dana kasnije vozio je Ronde van Flanderen, gdje je na drugom prelazu preko uspona Aude kvaremont, na oko 55 km do cilja, Pogačar napao, što Pidkok nije mogao da prati i završio je preko osam minuta iza Pogačara koji je pobijedio napadom na poslednjem prelazu preko uspona Aude kvaremont.[164]

Dana 16. aprila vozio je Amstel gold rejs, gdje je na 90 km do cilja Pogačar napao i odvojila se grupa od 11 vozača u kojoj je bio i Pidkok, a koja je stekla prednost od 45 sekundi prije nego što je glavna grupa smanjila zaostatak na 20 sekundi.[165] U poslednjih 50 kilometara, Pogačar je napao na usponu Ejserbosveg, što je pratio samo Pidkok, a zatim ih je dostigao Ben Hili. Aleksej Lucenko i Andreas Kron su ih dostigli po ravnom, ali su otpali na sledećem usponu.[166] Pogačar je ponovo napao na usponu Ketenberg na 25 km do cilja, što niko nije mogao da prati i stekao je 31 sekundu prednosti pred poslednji krug.[166] Hili je napao na usponu Gelemerberg, što Pidkok nije mogao da prati; do kraja se zaostatak samo povećavao, dostigli su ga Lucenko i Kron, ali je pobijedio u sprintu i završio je na trećem mjestu, preko dva minuta iza Pogačara i minut i po iza Hilija.[166] Dva dana kasnije vozio je Fleš Valon, gdje je Pogačar napao na 250 metara do cilja, na usponu Mur de Ij i vozači su išli iza njega jedan po jedan; Pidkok je završio na 18 mjestu, 15 sekundi iza.[167] Dana 23. aprila vozio je Lijež—Bastonj—Lijež, gdje je Evenepul napao na usponu Kote de la Redut, što je pratio samo Pidkok, ali je otpao nakon što je Evenepul napao na manjem usponu Kote de Forž na 30 km do cilja.[168] Pidkoka su dostigli Skjelmose i Čikone, a zatim još vozača. Hili je napao na usponu Kote de la Roš o Fokon u poslednjih 10 kilometara, što je pratio Santijago Buitrago, a Pidkok ih je dostigao nakon uspona, po ravnom. U finišu je Hili otpao, a Pidkok je pobijedio u sprintu Buitraga i završio je na drugom mjestu, minut i šest sekundi iza Evenepula.[169] U maju se takmičio u brdskom biciklizmu, gdje je pobijedio na trci Nove Mjesto u Moravskoj.[170]

 
Pidkok na Tur de Fransu 2023.

U julu je vozio Tur de Frans kao jedan od lidera tima u borbi za generalni plasman i etapne pobjede.[171] Prva etapa je vožena u Bilbaou, u Baskiji.[172] Adam i Sajmon Jejts su napali na spustu sa posljednjeg uspona Kote de Pike i napravili su prednost ispred grupe u kojoj je ostalo 12 vozača, dok je Pidkok ostao u trećoj grupi i završio je 33 sekunde iza Adama Jejtsa, kao i 20 sekundi iza grupe u kojoj su završili favoriti za generalni plasman.[173] Na drugoj etapi je Viktor Lafaj napao na ulasku u poslednji kilometar i ostvario solo pobjedu, dok je Pidkok završio na četvrtom mjestu, izgubivši u sprintu od Van Arta i Pogačara, a zahvaljujući tome što je nadoknadio vrijeme u odnosu na druge vozače, došao je na 17 mjesto u generalnom plasmanu.[174] Na petoj etapi, Džaj Hindli je ostvario pobjedu iz bijega i uzeo žutu majicu, dok je Pidkok otpao od grupe na usponu Kol de Mari Blank i završio je dva minuta iza Hindlija, kao i 20 sekundi iza grupe u kojoj je završila većina favorita i došao je na 13 mjesto u generalnom plasmanu.[175] Na šestoj etapi je vožen Kol di Turmale, dok je cilj bio na usponu prve kategorije Koteret Kambask, dugom 16 km.[176] Pri vrhu Kol di Turmalea Vingegor je napao, što je pratio samo Pogačar, dok je Pidkok ostao u grupi, a na posljednjem usponu nije mogao da prati kada su napali Sajmon Jejts, Karlos Rodrigez i Hindli, završivši zajedno sa Bardeom i Goduom, preko tri minuta iza Pogačara, ali je došao na deveto mjesto u generalnom plasmanu.[177] Cilj devete etape bio je na usponu ekstra kategorije Pij de Dom, dužine 13,3 km,[178] koji je vožen prvi put nakon 35 godina i trke 1988.[179] Pogačar je napao na kilometar do cilja, što je pratio samo Vingegor, dok je Pidkok završio skoro minut iza, sa Sajmonom Jejtsom, ali je završio ispred drugih favorita i došao je na sedmo mjesto u generalnom plasmanu.[180] Nakon dana odmora, Peljo Bilbao je ostvario pobjedu iz bijega na desetoj etapi i došao je sa 11. na peto mjesto u generalnom plasmanu, zbog čega je Pidkok pao na osmo, završivši u grupi sa ostalim vozačima iz prvih deset.[181] Cilj etape 13 bio je na usponu ekstra kategorije Gran Kolombje, dugom 17,4 km.[182] Adam Jejts je napao 2 km do cilja, što je odmah pratio Sep Kus, a zatim su ih dostigli Pogačar i Vingegor, dok je Pidkok radio u grupi iza sa Sajmonom Jejtsom i Hindlijem. Na 500 metara do cilja Pogačar je napao, što je pratio samo Vingegor, Pidkok je napao iz druge grupe, prestigao Adama Jejtsa i završio je na petom mjestu, deset sekundi iza Pogačara, zahvaljujući čemu je smanjio zaostatak na deset sekundi iza sedmoplasiranog Bilbaoa.[183] Na etapi 14, tim Jumbo—vizma je radio na čelu i dostizao je bjegunce jednog po jednog, a posljednjeg su dostigli Đulija Čikonea na 58 km do cilja, kada je Pidkok otpao od grupe, na usponu Kol de la Ramaz.[184] Do kraja se njegov zaostatak povećavao i završio je preko osam minuta iza suvozača Karlosa Rodrigeza koji je ostvario pobjedu, a izgubio je vrijeme i u odnosu na druge vozače i pao je na 11 mjesto u generalnom plasmanu.[185] Poslije etape izjavio je da je bio pun samopouzdanja, ali da jednostavno nije imao dovoljno energije.[186] Na etapi 15, UAE tim emirejts je radio na čelu grupe na posljednjem usponu, zbog čega je Pidkok otpao i završio je preko dva minuta iza Pogačara i Vingegora, a u generalnom plasmanu preskočio ga je Gijom Marten koji je bio u bijegu.[187] Nakon drugog dana odmora, na etapi 16 je vožen hronometar u dužini od 22,4 km, sa jednim brdskim ciljem druge kategorije dužine 2,5 km, čiji je vrh bio na kilometar do cilja.[188] Hronometar je završio pet i po minuta iza Vingegora i u generalnom plasmanu zaostajao je preko 22 minuta.[189] Na etapi 17 u finišu je vožen brdski cilj ekstra kategorije Kol de la Loz, ukupne dužine od 28,1 km, sa najvećim nagibom od 24%.[190] Otpao je iz grupe na početku uspona i završio je 35 minuta iza Feliksa Gala, zbog čega je pao na 16 mjesto u generalnom plasmanu.[191] Na etapi 19 sprinteri su sprintali na prolaznom cilju na 75 km do cilja, odvojili se od grupe, a zatim nastavili da rade na tempo kako bi dostigao bjegunce; u grupi je bilo oko 30 vozača, među kojima je bio i Pidkok. Oni su dostigli bjegunce, a na poslednjem usponu napali su Kasper Asgren, Matej Mohorič i Ben o Konor. U drugoj grupi je na čelu uglavnom radio samo Van der Pul za Filipsena, niko nije htio da ga mijenja, prednost je porasla i na etapi je pobijedio Mohorič u sprintu, dok je Pidkok završio na desetom mjestu u sprintu druge grupe, a završivši preko deset minuta ispred glavne grupe, došao je na 13 mjesto u generalnom plasmanu.[192] Etapa 20 je bila posljednja brdska etapa, na kojoj je voženo šest uspona, a posljednji je vožen na 7 km do cilja.[193] Otišao je u bijeg zajedno sa još deset vozača, a na početku uspona Peti Balon, na oko 35 km do cilja, Tibo Pino je napao, što su pratili Pidkok, Madua, Bargil i Čikone, a ostali bjegunci su otpali.[194] Na 30 km do cilja Pino je ponovo napao i otišao je od ostalih vozača. Pidkok je radio iza sa Čikoneom, a zatim su ih dostigli Harper i Bargil.[194] Čikone i Harper su otpali, a Pidkok i Bargil su dostigli Pinoa, ali su ih tokom uspona dostigli Pogačar, Vingegor i Gal i otišli od njih.[194] Etapu je završio na 18 mjestu, tri minuta iza Pogačara.[195] Posljednja etapa je bila ravna, nije bilo promjena i završio je na 13 mjestu u generalnom plasmanu, 47 minuta iza Vingegora.[196]

U avgustu se takmičio u brdskom biciklizmu, vozeći 10. avgusta Svjetsko prvenstvo na kratkoj stazi, gdje je bio na četvrtom mjestu do poslednje krivine, kada je ušao brzo u krivinu i izgurao Luku Švarzbauera na šljunak, zbog čega je pao i Pidkok je završio na trećem mjestu, osvojivši bronzanu medalju.[197] Poslije trke, Švarzbauer je izjavio da je Pidkok ušao velikom brzinom u krivinu i udario u njega, da je vozio previše agresivno, što ne bi radio nijedan vozač u brdskom biciklizmu i da mu to što je velika zvijezda ne daje pravo da radi takve stvari.[198] Dva dana kasnije osvojio je zlatnu medalju u kros-kantriju, ostvarivši solo pobjedu 19 sekundi ispred Sema Gejza.[199] U septembru je vozio Tur of Britejn trku, gdje je bio na petom mjestu u generalnom plasmanu poslije šeste etape, ali je morao da napusti trku prije početka sedme etape, zbog infekcije butine od sjedišta.[200] Do kraja sezone takmičio se u brdskom biciklizmu, gdje je pobijedio na jednoj trci Mon Sen En u Kanadi,[201] a jednu je završio na četvrtom mjestu.[202]

2024.

uredi

Prije početka sezone istakao je da će se boriti za generalni plasman na Tur de Fransu, ali da mu je glavni cilj etapna pobjeda, kao i da osvoji ponovo znatnu medalju na Olimpijskim igrama u brdskom biciklizmu.[203]

U sezoni 2023/24. u ciklokrosu, u decembru je pobijedio na trci u Namuru u okviru Svjetskog kupa,[204] dok je trku u Žavereu završio na trećem mjestu, iza Van der Pula i Van Arta, nakon što je dostigao Jorisa Nivenhojsa u poslednjem krugu, a zatim otišao od njega u poslednjih 300 metara.[205] Na trci Herentals u okviru takmičenja X²O Badkamers trofej, Van der Pul je napao u prvom krugu i odvojio se od ostalih vozača, dok je Pidkok napao u poslednjem krugu i završio je na drugom mjestu, 28 sekundi iza Van der Pula, a sekundu ispred Van der Hara.[206] Na trci Digem u okviru Superprestiža, Van der Pul je pojačao tempo u trećem krugu, Pidkok je krenuo za njim, a pred početak petog kruga zaostajao je osam sekundi. Do kraja se prednost povećavala i završio je na drugom mjestu, 49 sekundi iza Van der Pula.[207] Početkom februara vozio je prvu trku u brdskom biciklizmu u sezoni, Šimano superkup La Nusija, gdje su se izdvojili Gejz, Sebastijan Fini i David Kampos, dok je Pidkok došao na četvrto mjesto i smanjivao je zaostatak za vodećom trojicom. Na usponu na dijelu puta od betona, Pidkok i Cink su dostigli vodeće vozače i neko vrijeme su vozili zajedno.[208] Na početku četvrtog kruga, Gejz je napao, a zatim ga je Pidkok dostigao i njih dvojica su stekli 30 sekundi prednosti. U finišu je Pidkok napao na usponu i brzo je stekao prednost, koju je sačuvao do kraja i pobijedio je 25 sekundi ispred Gejza, ostvarivši prvu pobjedu u sezoni u brdskom biciklizmu.[209]

Tri dana nakon pobjede na trci u brdskom biciklizmu, počeo je sezonu na drumu, na Volta ao Algarve trci. Na drugoj etapi, Džejms Noks i Mikel Landa su radili na čelu grupe na poslednjem usponu za Evenepula, koji je počeo da sprinta na 300 metara do cilja, ali ga je Martinez obišao i pobijedio, dok je Pidkok završio na šestom mjestu, osam sekundi iza i došao je na sedmo mjesto u generalnom plasmanu.[210] Hronometar na četvrtoj etapi završio je minut i po iza Evenepula i pao je na deseto mjesto u generalnom plasmanu.[211] Na poslednjoj, petoj etapi, Van Art i Hili su napali na 40 km do cilja, stigli su bjegunce i stekli su preko minut prednosti, zbog čega je Van Art bio virtuelni lider trke.[212] U glavnoj grupi su radili na čelu timovi Sudal—Kvik-step i Bora—hanzgro, koji su postepeno smanjivali njihovu prednost, a zatim su ih dostigli u poslednjih pet kilometara. Martinez je napao na 2 km do cilja, što je pratio Evenepul, dok je Pidkok krenuo za njima i završio je na trećem mjestu, tri sekunde iza, a u generalnom plasmanu je završio na šestom mjestu, minut i 50 sekundi iza Evenepula.[213] Dana 24. februara vozio je Omlop het Nijuvsblad, gdje je tim Vizma—lejz a bajk razdvojio grupu jakim tempom na 100 km do cilja i u glavnoj grupi je ostalo 30 vozača, koji su dostigli bjegunce. Na usponu Volvenberg, na 50 km do cilja, odvojila se grupa od sedam vozača, u kojoj je bio Pidkok, kao i tri vozača tima Vizma—lejz a bajk: Van Art, Kristof Laport i Mateo Jorgensen.[214] Na 21 km do cilja, Jorgensen je napao, dok je grupu dostiglo još vozača. Jorgensen je dostignut na usponu Bosberg, nakon čega je Jan Tratnik napao na 9 km do cilja, što je pratio Nils Polit. Oni su stekli 40 sekundi prednosti, dok je Pidkok radio u grupi iza. Tratnik je pobijedio napadom u finišu, a Pidkok je završio na osmom mjestu u sprintu grupe koja je došla na cilj osam sekundi iza.[215] Deset dana kasnije vozio je Strade Bjanke, gdje je Pogačar napao na 81 km do cilja, što niko nije mogao da prati i poslije pet kilometara stekao je minut i po prednosti, nakon čega je tim Ineos grenadirs izašao da radi na čelo grupe. Maksim van Gils je napao na 40 km do cilja, nakon čega je Toms Skujinš napao na 27 km do cilja, što je pratio Šefild, a Pidkok je ostao u grupi.[216] Šefild je dostignut, a Pidkok je napao na 18 km do cilja, ali nije mogao da dostigne vodeće vozače i završio je na četvrtom mjestu, tri minuta i 50 sekundi iza Pogačara, a minut iza Skujinša i Van Gilsa.[217] Sezonu je nastavio na Tireno—Adrijatiku, gdje je hronometar na otvaranju završio na 33 mjestu, 33 sekunde iza Huana Ajusa.[218] Na petoj etapi, Vingegor je napao na 5 km do vrha poslednjeg uspona, što niko nije mogao da prati. Sosa je bio u grupi od sedam vozača koja je krenula za njim, dok je Pidkok ostao u grupi iza, koja je dostigla Sosu na spustu i završio je na osmom mjestu, dva minuta i 50 sekundi iza Vingegora, ali je došao na 14 mjesto u generalnom plasmanu.[219] Na šestoj etapi, Vingegor je napao na usponu na 6 km do cilja, što niko nije mogao da prati i ostvario je solo pobjedu, dok je Pidkok završio na petom mjestu, 42 sekunde iza i došao je na deveto mjesto u generalnom plasmanu.[220] Poslednja, sedma etapa, vožena je po ravnom, nije bilo promjena i završio je na devetom mjestu u generalnom plasmanu, četiri minuta iza Vingegora.[221] Dana 16. marta vozio je Milano—Sanremo, gdje je Pogačar napao na 6,3 km do cilja na usponu Pođo di Sanremo, što je prvobitno pratio samo Van der Pul, ali ih je na spustu dostigla grupa od deset vozača u kojoj je bio i Pidkok. Mateo Sobrero je napao na 1,1 km do cilja, a njegovo ubrzanje je iskoristio Pidkok, koji je napao na kilometar do cilja i otišao od Sobrera, ali je dostignut na manje od 100 metara do cilja, nakon čega je prestao da sprinta i završio je na 11, pretposlednjem mjestu u grupi, ispred samo Sobrera, dok je pobijedio Filipsen u foto finišu je pobijedio ispred Majkla Metjuza.[222]

U aprilu je trebalo da vozi Vueltu al Pais Basko, gdje je pao tokom pregleda rute za hronometar i nije startovao hronometar na prvoj etapi.[223] Dana 7. aprila po prvi put je vozio Pariz—Rube.[224] Zbog jakog vjetra grupa se razdvojila u nekoliko nakon sektora 27, na 150 km do cilja, Pidkok i Mads Pedersen su bili u drugoj grupi, ali su uspjeli da se vrate u prvu. U grupi je bilo 30 vozača i brzo su stekli dva i po minuta prednosti, a Van der Pul je napao na sektoru 19, na oko 90 km do cilja, što su u početku pratili samo Pedersen, Filipsen i Mik van Dajke.[225] Oni su stekli 40 sekundi prednosti, ali su dostignuti na sektoru 16, na 68 km do cilja i u grupi je bilo 25 vozača, nakon čega je Van der Pul napao na sektoru 13, na 60 km do cilja, što niko nije mogao da prati. Iz grupe je zatim napao Polit, što su pratili Pedersen, Filipsen, Lorens Piči i Stefan King, dok Pidkok nije mogao da prati ni druge vozače i završio je na 17 mjestu, šest minuta i 20 sekundi iza Van der Pula.[226] Nakon trke izjavio je da je srećan što je završio u prvih 20 i da je trka bila epska, potpuno drugačija od trke za juniore ili za vozače do 23 godine koje je osvojio.[227] Nedelju dana kasnije vozio je Amstel gold rejs, gdje je na 36 km do cilja napao Ričard Karapaz, što je odmah pratio Van der Pul, a zatim i ostali vozači. Na 35 km do cilja napao je Irši, što su pratili Bauke Molema, Rodžer Adrija i Madua, a zatim su ih dostigli Pidkok, Mauri Vansevenant, Bilbao i Benot.[228] Oni su stekli 51 sekundu prednosti na 21 km do cilja, a na usponu Kauberg više vozača je napadalo i bili su podijeljeni u nekoliko grupa. Pidkok je napao na 5,5 km do cilja, što su pratili Irši, Vansevenant i Benot, a u sprintu je pobijedio Pidkok; ostali vozači koji su bili u bijeg skoro su ih dostigli i završili su u istom vremenu.[229] Tri dana kasnije vozio je Fleš Valon, ali je napustio rano zbog loših uslova po kojima je trka vožena.[230] Dana 21. aprila vozio je Lijež—Bastonj—Lijež, gdje je Pogačar napao na 35 km do cilja i ostvario solo pobjedu, dok je Pidkok završio na desetom mjestu, u velikoj grupi koja je došla na cilj preko dva minuta iza.[231]

Nakon što je propustio početak Svjetskog kupa u brdskom biciklizmu, gdje su dvije trke vožene u aprilu u Brazilu, 25. maja, učestvovao je u drugoj rundi u Nove Mjesto u Moravskoj,[232] gdje je 25. maja vozio trku na kratkoj stazi, koju je počeo sa 29 mjesta, ali je preuzeo vođstvo u poslednjem krugu, nakon čega je dostignut na usponu i završio je na sedmom mjestu, dvije sekunde iza Viktora Koreckog.[233] Dan kasnije vozio je kros-kantri, gdje je napao u četvrtom krugu, što niko nije mogao da prati, prednost je sačuvao do kraja i pobijedio je 32 sekunde ispred Šurtera, ostvarivši četvrtu pobjedu na četiri trke koliko je vozio u Nove Mjesto u Moravskoj.[234]

Rezultati na trkama

uredi

Rezultati na grand tur trkama

uredi
Grand tur trke 2021. 2022. 2023. 2024.
  Điro d’Italija — — — —
  Tur de Frans — 16 13
  Vuelta a Espanja 67 — —

Rezultati na glavnim etapnim trkama

uredi
Etapne trke 2021. 2022. 2023. 2024.
  Pariz—Nica — — — —
  Tireno—Adrijatiko — — DNF 9
  Vuelta a Katalunja — — — —
  Vuelta al Pais Basko — — — DNS
  Tur de Romandi — — — —
  Kriterijum di Dofine — — —
  Tur de Svis — DNF 22

Rezultati na klasicima

uredi
Monumentalni klasici 2021. 2022. 2023. 2024.
Milano—Sanremo 15 DNF — 11
Ronde van Flanderen 41 14 52 —
Pariz—Rube — — — 17
Lijež—Bastonj—Lijež — 103 2 10
Điro di Lombardija — — —
Ostali klasici 2021. 2022. 2023. 2024.
Kadel Evans rejs — — — —
Omlop het Nijuvsblad 55 18 5 8
Strade Bjanke 5 — 1 4
Klasik Briž—De Pan — — — —
E3 Sakso bank 25 — — —
Gent—Vevelgem — 68 — —
Dvars dor Flanderen 43 3 11 —
Amstel gold rejs 2 11 3 1
Fleš Valon 6 DNF 18 DNF
Ešborn—Frankfurt — — — —
Klasik San Sebastijan — — —
Hamburg sajklasik — — —
Bretanje klasik — — —
Gran pri sajkliste de Kvebek — — —
Gran pri sajkliste de Montreal — — —
Kirn—Brisel—Kirn 3 70 — —
Brabantse pajl 1 5 — —

Rezultati na Olimpijskim igrama

uredi
Drumski biciklizam 2020.
Drumska trka —
Vožnja na hronometar —
Brdski biciklizam 2020.
kros-kantri 1

Rezultati na Svjetskom prvenstvu

uredi
Svjetsko prvenstvo 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Svjetsko drumsko prvenstvo   Drumska trka 42 6 — —
  Vožnja na hronometar Nije vozio tokom karijere
Svjetsko ciklokros prvenstvo 2 4 1 — —
Svjetsko brdsko prvenstvo — — 4 1

Rezultati na Evropskom prvenstvu

uredi
Evropsko prvenstvo 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Evropsko drumsko prvenstvo   Drumska trka — — 55 — — —
  Vožnja na hronometar Nije vozio tokom karijere
Evropsko ciklokros prvenstvo — 6 — — — — —
Evropsko brdsko prvenstvo — — — — 1 —

Rezultati na nacionalnom prvenstvu

uredi
Prvenstvo Velike Britanije 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Drumsko prvenstvo Drumska trka 38 43 NH — — —
Vožnja na hronometar Nije vozio tokom karijere
Prvenstvo u ciklokrosu — 1 1 NH — — —
Brdsko prvenstvo — — NH — — —
Legenda
— Nije učestvovao
DNF Nije završio
DNS Nije startovao
NH Није одржано

Референце

uredi
  1. ^ Maunder, Paul (15. 12. 2020). „Tom Pidcock: That's Entertainment”. Rouleur. Приступљено 22. 5. 2024. 
  2. ^ а б „Tom Pidcock”. eurosport.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  3. ^ а б „Tom Pidcock dons Ineos Grenadiers kit as he turns pro on the road”. cyclingnews.com. 1. 2. 2021. Приступљено 22. 5. 2024. 
  4. ^ „Tom Pidcock and Richie Porte sign for Ineos Grenadiers for 2021”. BBC Sport. 25. 9. 2020. Приступљено 22. 5. 2024. 
  5. ^ „I don’t really watch road races. I don’t really watch ‘cross, to be honest. But I watch every mountain bike race and every downhill World Cup: Pidcock confirms his 2024 goals in this interview”. brujulabike.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  6. ^ readJuly 15, David Walsh5 min; 2022 – 8:26am (14. 7. 2022). „Pidcock becomes youngest winner on Alpe d'Huez”. codesports. Приступљено 22. 5. 2024. 
  7. ^ „European Championship, Cyclo-cross, Juniors 2015”. cyclingarchives.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  8. ^ „World Championship, Cyclo-cross, Juniors 2016”. cyclingarchives.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  9. ^ „Barnoldswick 2016: Clayton Velo Spring Classic”. cyclingarchives.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  10. ^ Roduit, Mathieu (5. 9. 2016). „La Philippe Gilbert Juniors – Thomas Pidcock en solitaire”. Cyclism'Actu (на језику: француски). Swar Agency. Приступљено 22. 5. 2024. 
  11. ^ „Zonhoven, Cyclo-cross, Juniors 2016”. cyclingarchives.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  12. ^ „European Cyclo-cross Championships: Pidcock takes Junior title”. cyclingnews.com. 30. 10. 2016. Приступљено 22. 5. 2024. 
  13. ^ „Soudal GP Hasselt (BEL) : Résultats”. CX Stats (на језику: француски). Labourés Médias. 19. 11. 2016. Приступљено 22. 5. 2024. 
  14. ^ „Pidcock takes Flandriencross Hamme juniors win”. cyclingnews.com. 27. 11. 2016. Приступљено 22. 5. 2024. 
  15. ^ „Camps victorious in Zeven”. cyclingnews.com. 26. 11. 2016. Приступљено 22. 5. 2024. 
  16. ^ „Tom Pidcock wins junior men's race at Namur cyclo-cross world cup”. British Cycling. British Cycling Federation. 19. 12. 2016. Приступљено 22. 5. 2024. 
  17. ^ „Nys keen to sign British cyclo-cross talent Tom Pidcock”. cyclingnews.com. 5. 1. 2017. Приступљено 22. 5. 2024. 
  18. ^ „Nikki Brammeier and Ian Field clinch 2017 national cyclocross titles”. Cycling Weekly. Snowdon Sports. 8. 1. 2017. Приступљено 22. 5. 2024. „European Junior Champion Tom Pidcock showed his superiority in the junior event in front of his home crowd to clinch his first national stripes.” 
  19. ^ а б „Brits Pidcock and Turner Storm Hoogerheide, Look Primed for Worlds”. Cyclocross Magazine. PFS. 24. 1. 2017. Приступљено 22. 5. 2024. 
  20. ^ „Pidcock claims Hoogerheide World Cup victory”. cyclingnews.com. 22. 1. 2017. Приступљено 22. 5. 2024. 
  21. ^ „2017 UCI Cyclo-cross World Championships: five titles at stake in Bieles”. uci.ch. Union Cycliste Internationale. 26. 1. 2017. Приступљено 22. 5. 2024. „Nevertheless, the top favourite appears to be 17-year-old European Champion Thomas Pidcock (Great-Britain), who's regarded to be a super talent.” 
  22. ^ „Race Overview”. ChronoRace. Chronometrage. 28. 1. 2017. Приступљено 22. 5. 2024. 
  23. ^ Decaluwé, Brecht (28. 1. 2017). „Cyclo-cross Worlds: Pidcock leads British clean sweep in junior men race”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  24. ^ O'Brien, Tom (28. 1. 2017). „Pidcock leads British 1–2–3 at the UCI Cyclo-cross World Championships”. British Cycling. British Cycling Federation. Приступљено 22. 5. 2024. 
  25. ^ „Mini-Sagan geeft Belgische junioren dreun op WK”. Het Nieuwsblad (на језику: холандски). Mediahuis. 28. 1. 2017. Приступљено 22. 5. 2024. 
  26. ^ Farrand, Stephen (9. 4. 2017). „Pidcock claims Paris–Roubaix junior title”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  27. ^ Macmichael, Simon (9. 4. 2017). „Tom Pidcock becomes third GB winner of Paris-Roubaix Juniors”. road.cc. Приступљено 22. 5. 2024. 
  28. ^ „Perfection from Pidcock as JLT Condor extend Tour Series lead”. Tour Series. SweetSpot. 27. 5. 2017. Архивирано из оригинала 06. 06. 2017. г. Приступљено 22. 5. 2024. 
  29. ^ „Individual Classification: Round 10 – Durham” (PDF). Tour Series. SweetSpot. 27. 5. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 06. 2017. г. Приступљено 22. 5. 2024. 
  30. ^ „Pidcock and Archibald take maiden titles at HSBC UK National Circuit Championships”. British Cycling. Приступљено 22. 5. 2024. 
  31. ^ Marshall-Bell, Chris (15. 9. 2017). „Junior world champion Tom Pidcock set to sign with Team Wiggins”. Cycling Weekly. Приступљено 22. 5. 2024. 
  32. ^ „Britain's Tom Pidcock claims junior time trial title at 2017 World Championships – Cycling Weekly”. Cycling Weekly. 19. 9. 2017. Приступљено 22. 5. 2024. 
  33. ^ Windsor, Richard (1. 6. 2017). „Junior British star Tom Pidcock signs first pro contract with Telenet Fidea Lions cyclocross team”. Cycling Weekly. Приступљено 22. 5. 2024. 
  34. ^ „Van Der Poel wins in Kruibeke”. cyclingnews.com. 14. 10. 2017. Приступљено 22. 5. 2024. 
  35. ^ „Toptalent Pidcock pakt allereerste U23-zege”. Telenet Superprestige (на језику: холандски). Telenet. 21. 10. 2017. Архивирано из оригинала 21. 10. 2017. г. Приступљено 22. 5. 2024. 
  36. ^ „Topsport Vlaanderen Superprestige voor Int. beloften U23” (PDF). Telenet Superprestige (на језику: холандски). Telenet. 21. 10. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 10. 2017. г. Приступљено 22. 5. 2024. 
  37. ^ „Britain's Tom Pidcock wins first under-23 UCI Cyclo-cross World Cup race”. British Cycling. British Cycling Federation. 22. 10. 2017. Приступљено 22. 5. 2024. 
  38. ^ „European Cyclo-cross Championships: Iserbyt beats Pidcock to under-23 men's crown”. cyclingnews.com. 5. 11. 2017. Приступљено 22. 5. 2024. 
  39. ^ „Iserbyt verslaat onklopbare Pidcock en kroont zich tot Europees kampioen” [Iserbyt defeats unbeatable Pidcock and crowns himself as European champion]. Het Nieuwsblad. Mediahuis. 5. 11. 2017. Приступљено 22. 5. 2024. „Pidcock diende nog klacht in, maar dat bracht geen soelaas.” 
  40. ^ Wynn, Nigel (20. 12. 2017). „Tom Pidcock signs to Team Wiggins for 2018”. Cycling Weekly. Time Inc. UK. Приступљено 22. 5. 2024. 
  41. ^ „Pidcock guarantees 2017/18 Telenet UCI Cyclo-Cross World Cup U23 crown with Belgium victory”. British Cycling. British Cycling Federation. Sportsbeat. 26. 12. 2017. Приступљено 22. 5. 2024. 
  42. ^ „Part 5 Cyclo-cross” (PDF). uci.ch. Union Cycliste Internationale. 28. 6. 2017. стр. 21. Приступљено 22. 5. 2024. 
  43. ^ „World Cup, Cyclo-cross, U23 2018”. cyclingarchives.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  44. ^ Goddard, Ben (14. 1. 2018). „Wyman wins tenth title as Ferguson gets first at 2018 HSBC UK | National Cyclo-Cross Championships”. British Cycling. British Cycling Federation. Приступљено 22. 5. 2024. „Telenet Fidea Lions' Tom Pidcock took his first Under-23 national title in emphatic style using his skill and strength to ride away from his rivals and win by almost a minute – even bowing for the crowd on the line.” 
  45. ^ „Iserbyt wins men's U23 title at UCI Cyclo-cross World Championships”. cyclingnews.com. 4. 2. 2018. Приступљено 22. 5. 2024. 
  46. ^ Evans, Josh (14. 8. 2018). „Tom Pidcock headlines new British cyclo-cross team”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  47. ^ Evans, Josh (14. 8. 2018). „Tom Pidcock headlines new British cyclo-cross team”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  48. ^ Evans, Josh (12. 10. 2018). „Tom Pidcock's TP Racing to debut at RapenCross and Superprestige Gieten”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  49. ^ „Pidcock wins under 23 European cyclo-cross title”. cyclingnews.com. 4. 11. 2018. Приступљено 22. 5. 2024. 
  50. ^ а б „Tom Pidcock eyes a jersey treble”. The Yorkshire Post. 7. 2. 2019. Приступљено 22. 5. 2024. 
  51. ^ а б Ostanek, Daniel (9. 10. 2019). „Pidcock sets his sights on podium finishes for first elite cyclo-cross season”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  52. ^ Ballinger, Alex (4. 2. 2019). „'Dream come true' for Ben Tulett and Tom Pidcock at cyclocross World Championships”. Cycling Weekly. Приступљено 22. 5. 2024. 
  53. ^ Long, Jonny (2. 6. 2019). „Tom Pidcock becomes first British winner of Paris–Roubaix U23”. Cycling Weekly. Приступљено 22. 5. 2024. 
  54. ^ Goddard, Ben (21. 7. 2019). „Clacherty and Last Among the Winners in Cannock Chase”. British Cycling. Приступљено 22. 5. 2024. 
  55. ^ Benson, Daniel (28. 9. 2019). „Pidcock: Until 50 metres to go, I was going to win the World Championships”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  56. ^ Ballinger, Alex (9. 10. 2019). „Tom Pidcock relaunches cyclocross team under new name”. Cycling Weekly. Приступљено 22. 5. 2024. 
  57. ^ Goddard, Ben (12. 1. 2020). „Tom Pidcock wins British men's elite national cyclo-cross title”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  58. ^ Allenby, Charlie (17. 6. 2020). „Tom Pidcock on his XC hopes and returning to winning form (virtually)”. redbull.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  59. ^ „Team founded by Sir Bradley Wiggins will close down at end of year”. bbc.co.uk. 24. 8. 2019. Приступљено 22. 5. 2024. 
  60. ^ Ballinger, Alex (28. 2. 2020). „Tom Pidcock headlines new Trinity Racing road team”. Cycling Weekly. Приступљено 22. 5. 2024. 
  61. ^ David, Maria (14. 3. 2024). „Tom Pidcock joins an elite group of cyclists with dominant win at Baby Giro”. redbull.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  62. ^ „Transmaurienne Vanoise 2020”. my.raceresult.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  63. ^ „European Continental Championships MU - ITT 2020”. procyclingstats.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  64. ^ Johnson, Greg (11. 6. 2010). „Baby Giro: Where future stars are recruited”. cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 16. 6. 2012. г. Приступљено 22. 5. 2024. 
  65. ^ David, Maria (8. 9. 2020). „Tom Pidcock reflects on his Baby Giro win”. redbull.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  66. ^ „Pidcock seals overall success at Under-23 Giro d'Italia”. cyclingnews.com. 6. 9. 2020. Приступљено 22. 5. 2024. 
  67. ^ Bonville-Ginn, Tim (16. 9. 2020). „Here is the Great Britain men’s team for World Championships 2020 in Imola”. cyclingweekly.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  68. ^ Benson, Daniel (27. 9. 2020). „Julian Alaphilippe wins world title at Imola World Championships”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  69. ^ Benson, Daniel; Ryan, Barry (27. 9. 2020). „Pidcock looks on the bright side after elite Worlds debut”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  70. ^ Allenby, Charlie (6. 10. 2020). „Tom Pidcock wins the 2020 U23 Cross-Country World Championships in Leogang”. redbull.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  71. ^ Ballinger, Alex (7. 10. 2020). „Tom Pidcock crowned E-mountain bike World Champion”. Cycling Weekly. Приступљено 22. 5. 2024. 
  72. ^ „Tom Pidcock completes road, cyclo-cross and mountain bike triple world crown”. yorkshireeveningpost.co.uk. 9. 10. 2020. Приступљено 22. 5. 2024. 
  73. ^ „Tom Pidcock fades to 17th place on 2020/21 cyclo-cross debut in Tabor”. cyclingnews.com. 30. 11. 2020. Приступљено 22. 5. 2024. 
  74. ^ Fletcher, Patrick (13. 12. 2020). „Tom Pidcock: I came of age today”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  75. ^ „Van Der Poel conquers Van Aert, ostend sand to claim fourth title: 2021 UCI Cyclocross World Championships – Elite Men’s report, results, photos”. cxmagazine.com. 31. 1. 2021. Приступљено 22. 5. 2024. 
  76. ^ „Cyclo-cross World Championships: Van der Poel beats Van Aert to elite men's title”. cyclingnews.com. 1. 12. 2021. Приступљено 22. 5. 2024. 
  77. ^ Tyson, Jackie (31. 1. 2021). „Tom Pidcock finishes fourth in 'gutsy ride' at Cyclo-cross Worlds”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  78. ^ Benson, Daniel; Ostanek, Daniel (25. 9. 2020). „Tom Pidcock signs for Ineos Grenadiers”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  79. ^ „Ineos Grenadiers complete 2021 roster”. ineosgrenadiers.com. Tour Racing Limited. 25. 9. 2020. Приступљено 22. 5. 2024. „Pidcock's contract with the INEOS Grenadiers will begin on 1 March 2021.” 
  80. ^ Ballinger, Alex (14. 1. 2021). „Tom Pidcock wants to race a Grand Tour in his debut WorldTour season”. Cycling Weekly. Приступљено 22. 5. 2024. „Pidcock had initially planned to start with his new team in March after finishing his cyclocross season, but the 21-year-old will be joining the British WorldTour squad in February, after the CX Worlds on January 31.” 
  81. ^ Benson, Daniel (28. 2. 2021). „Tom Pidcock closes Opening Weekend with third in Kuurne-Brussel-Kuurne”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  82. ^ Ostanek, Daniel (4. 3. 2021). „Pidcock, Bernal and Kwiatkowski lead Ineos Grenadiers’ at Strade Bianche”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  83. ^ а б в г д Ryan, Barry (6. 3. 2021). „Strade Bianche - Live coverage”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  84. ^ „Strade Bianche: Mathieu van der Poel wins with blistering final attack”. velonews.com. 6. 3. 2021. Приступљено 22. 5. 2024. 
  85. ^ McGann, Bill; McGann, Carol (6. 3. 2021). „2021 Strade Bianche-Eroica Toscana (World Tour) Italy”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publisher. Приступљено 22. 5. 2024. 
  86. ^ Farrand, Stephen (6. 3. 2021). „Mathieu van der Poel wins Strade Bianche”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  87. ^ Long, Jonny (6. 3. 2021). „Lift off for Mathieu van der Poel as Dutchman powers to Strade Bianche victory”. cyclingweekly.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  88. ^ Benson, Daniel (6. 3. 2021). „Egan Bernal fights for third in Strade Bianche as Tom Pidcock impresses with fifth”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  89. ^ Benson, Daniel (20. 3. 2021). „Tom Pidcock: I didn't know where I was going on the Poggio descent”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  90. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2021 E3 Saxo Bank Classic (World Tour), Belgium”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 5. 2024. 
  91. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2021 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen (World Tour)”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 5. 2024. 
  92. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2021 De Brabantse Pijl (1.Pro), Belgium”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 5. 2024. 
  93. ^ Weislo, Laura (14. 4. 2021). „Tom Pidcock sprints to win at De Brabantse Pijl”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 22. 5. 2024. 
  94. ^ Ostanek, Daniel (14. 4. 2021). „Tom Pidcock: It's nice to not make a trend of being up there but not winning”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  95. ^ Long, Jonny (18. 4. 2021). „Wout van Aert beats Tom Pidcock in photo finish at Amstel Gold Race 2021”. Cycling Weekly. Future plc. Приступљено 22. 5. 2024. 
  96. ^ Ostanek, Daniel (21. 4. 2021). „Tom Pidcock recovers from late crash to take sixth on La Flèche Wallonne debut”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  97. ^ „Tom Pidcock: If you're always passing people it makes you feel good”. cyclingnews.com. 10. 5. 2021. Приступљено 22. 5. 2024. 
  98. ^ Goddard, Ben (16. 5. 2021). „Tom Pidcock beats Mathieu van der Poel to win Nove Mesto World Cup”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  99. ^ „Tom Pidcock already back to training on the road after collarbone break”. cyclingnews.com. 9. 6. 2021. Приступљено 22. 5. 2024. 
  100. ^ „Dvadeset dana do početka Olimpijskih igara”. b92.net. 3. 7. 2021. Приступљено 22. 5. 2024. 
  101. ^ „Tokyo Olympics: Tom Pidcock wins mountain bike gold for GB”. bbc.co.uk. 26. 7. 2021. Приступљено 22. 5. 2024. 
  102. ^ Whittle, Jeremy (3. 2. 2021). „Geraint Thomas will lead Ineos Grenadiers in 2021 Tour de France”. The Guardian. Guardian Media Group. Приступљено 22. 5. 2024. 
  103. ^ „Tom Pidcock and Adam Yates to ride Vuelta a España for Ineos”. BBC Sport. 9. 8. 2021. Приступљено 22. 5. 2024. 
  104. ^ Farrand, Stephen (28. 8. 2021). „Romain Bardet wins Vuelta a España stage to Pico Villuercas”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  105. ^ Fletcher, Patrick (5. 9. 2021). „Primoz Roglic wins the Vuelta a España”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  106. ^ „Road World Championships 2021 - Julian Alaphilippe produces stunning ride to defend world road race title”. eurosport.com. 26. 9. 2021. Приступљено 22. 5. 2024. 
  107. ^ Ronald, Issy (27. 9. 2021). „Julian Alaphilippe defends world title with stunning victory in Flanders World Championships”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 22. 5. 2024. 
  108. ^ „No. 63571”. The London Gazette (Supplement). 1. 1. 2022. стр. N23. 
  109. ^ „New Year Honours 2022: Jason Kenny receives a knighthood and Laura Kenny made a dame”. BBC Sport. 31. 12. 2021. Приступљено 22. 5. 2024. 
  110. ^ „Rucphen, Cyclo-cross 2021”. cyclingarchives.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  111. ^ „Hulst, Cyclo-cross 2022: Vestingcross”. cyclingarchives.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  112. ^ „UCI World Cup Standings Men” (PDF). ucicyclocrossworldcup.com. UCI. Приступљено 22. 5. 2024. 
  113. ^ Farrand, Stephen (5. 12. 2021). „WorldTour teams head to Spain to ramp up preparations for 2022”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  114. ^ „Hamme-Zogge, Cyclo-cross 2022: Flandriencross”. cyclingarchives.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  115. ^ Maunder, Paul (25. 1. 2022). „Cyclocross worlds preview: The masters come to do battle in Arkansas”. VeloNews. Pocket Outdoor Media. Приступљено 22. 5. 2024. 
  116. ^ „Mathieu Van Der Poel pulls out of cyclocross Worlds”. roadbikeaction.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  117. ^ Delaney, Ben (30. 1. 2022). „Tom Pidcock obliterates the field to win his first world cyclocross title”. VeloNews. Pocket Outdoor Media. Приступљено 22. 5. 2024. 
  118. ^ Puddicombe, Stephen (26. 2. 2022). „Wout Van Aert takes solo victory at Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 22. 5. 2024. 
  119. ^ O'Shea, Sadhbh (27. 3. 2022). „Gent-Wevelgem: What Tom Pidcock, Wout van Aert, Matej Mohorič and others said at the start”. Velo News by Outside Magazine. Приступљено 22. 5. 2024. 
  120. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2022 Gent - Wevelgem (World Tour), Belgium”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 5. 2024. 
  121. ^ Farrand, Stephen (30. 3. 2022). „Mathieu van der Poel beats Tiesj Benoot in two-up sprint at Dwars door Vlaanderen”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  122. ^ Fletcher, Patrick (31. 3. 2022). „Tom Pidcock declares 'massive improvement' ahead of Tour of Flanders”. Cycling News. Приступљено 22. 5. 2024. 
  123. ^ Ryan, Barry; Farrand, Stephen (3. 4. 2022). „Van der Poel tops Van Baarle in a Tour of Flanders thriller”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  124. ^ Trifunovic, Pete (10. 4. 2022). „Michał Kwiatkowski narrowly wins Amstel Gold Race 2022 in photo finish”. cyclingweekly.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  125. ^ „Brabantse Pijl 2022: young Magnus Sheffield celebrates”. cyclingstage.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  126. ^ Ryan, Barry (13. 4. 2022). „Magnus Sheffield secures solo win at Brabantse Pijl”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 22. 5. 2024. 
  127. ^ Ostanek, Dani (5. 5. 2022). „Pidcock skips Giro d'Italia for MTB World Cups”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 22. 5. 2024. 
  128. ^ Jones, Rob (9. 5. 2022). „Tom Pidcock scores XCO win at Albstadt MTB World Cup”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  129. ^ „Nové Město na Moravě, Mountainbike 2022”. cyclingarchives.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  130. ^ Allenby, Charlie (14. 3. 2024). „12 ways off-road riding gave Tom Pidcock the edge at the Tour”. redbull.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  131. ^ Dabbs, Ryan (1. 7. 2022). „Yves Lampaert storms to yellow jersey with Tour de France stage one time trial victory”. Cycling Weekly. Приступљено 22. 5. 2024. 
  132. ^ Thewlis, Tom (6. 7. 2022). „Simon Clarke powers to victory on decisive cobbled Tour de France stage five”. CyclingWeekly. Приступљено 22. 5. 2024. 
  133. ^ Dabbs, Ryan (5. 7. 2022). „Tour de France 2022: Pogacar wins in Longwy to take yellow”. cyclingweekly.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  134. ^ Ostanek, Dani (11. 7. 2022). „'If I tell you, I'd have to kill you' – Pidcock on Ineos' Tour de France Alpine tactics”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  135. ^ Fletcher, Patrick (8. 7. 2022). „Pogacar snuffs out Vingegaard's attack to win stage 7 of the 2022 Tour de France”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  136. ^ Fletcher, Patrick (13. 7. 2022). „Vingegaard wins stage 11 of Tour de France as Pogacar cracks on Col du Granon”. CyclingNews. Приступљено 22. 5. 2024. 
  137. ^ Lowe, Felix (14. 7. 2022). „Opinion: old meets new in fruitful Alpe d'Huez alliance between Chris Froome and Tom Pidcock on the Tour de France”. Eurosport. Приступљено 22. 5. 2024. 
  138. ^ Fletcher, Patrick (14. 7. 2022). „Pidcock claims sensational L'Alpe d'Huez victory on stage 12 of Tour de France”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  139. ^ „Tom Pidcock becomes the youngest winner of a stage on Alpe d'Huez during the 2022 Tour de France after an exciting finish to Stage 12.”. NBC Sports. 14. 7. 2022. Приступљено 22. 5. 2024. 
  140. ^ McGann, Bill; McGann, Carol (14. 7. 2022). „TDF 2022 Stage 12”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 5. 2024. 
  141. ^ Tyson, Jackie (20. 7. 2022). „Pogacar triples up on stage 17 mountain mayhem at Tour de France”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  142. ^ Fotheringham, Alasdair (24. 7. 2022). „Vingegaard crowned Tour de France champion while Philipsen wins stage 21”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  143. ^ „Roeselare, Criterium 2022”. cyclingarchives.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  144. ^ Poggi, Alessandro (19. 8. 2022). „Tom Pidcock emerges from the back of the pack to grab his first European MTB title in Munich”. olympics.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  145. ^ „UCI Mountain Bike World Championships 2022 results: Nino Schurter claims 10th world title after Pauline Ferrand-Prevot wins fourth crown”. olympics.com. 28. 8. 2022. Приступљено 22. 5. 2024. 
  146. ^ Puddicombe, Stephen (7. 9. 2022). „Serrano pips Pidcock to win Tour of Britain stage 4”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  147. ^ Puddicombe, Stephen (8. 9. 2022). „Jordi Meeus fastest in reduced sprint to win stage 5 at Tour of Britain”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  148. ^ Benson, Daniel (1. 9. 2022). „Tom Pidcock leads Ineos Grenadiers as Richie Porte bows out at Tour of Britain”. velo.outsideonline.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  149. ^ Thewlis, Tom (5. 9. 2022). „Tom Pidcock to miss road World Championships due to fatigue”. cyclingweekly.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  150. ^ McGrath, Andy (4. 9. 2022). „Tom Pidcock opts out of Worlds in Australia due to racing and training fatigue”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  151. ^ „Kortrijk, Cyclo-cross 2022: Urban Cross”. cyclingarchives.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  152. ^ „Superprestige Boom 2022 - Elite Mannen (C1)”. cyclocross24.com (на језику: холандски). Приступљено 22. 5. 2024. 
  153. ^ „Telenet Superprestige 2022-2023 - Standings - Men Elite”. cyclocross24.com (на језику: холандски). Приступљено 22. 5. 2024. 
  154. ^ „UCI Wereldbeker Overijse 2022 - Elite Mannen (CDM)”. cyclocross24.com (на језику: холандски). Приступљено 22. 5. 2024. 
  155. ^ „UCI Wereldbeker Veldrijden 2022-2023 - Elite Mannen”. cyclocross24.com (на језику: холандски). Приступљено 22. 5. 2024. 
  156. ^ Beard, Clara (18. 2. 2023). „Tom Pidcock triumphs on Alto do Malhão at Volta ao Algarve”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  157. ^ Fletcher, Patrick (19. 2. 2023). „Tom Pidcock survives off-road scare but lacks power in Volta ao Algarve TT - Video”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  158. ^ Beard, Clara (19. 2. 2023). „Dani Martínez wins the Volta ao Algarve with stunning final time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  159. ^ Ryan, Barry (25. 2. 2023). „Dylan van Baarle takes solo victory at Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  160. ^ „The Jumbo fumble - how Tiesj Benoot and Attila Valter lost Strade Bianche 2023”. rouleur.cc. 4. 3. 2023. Приступљено 22. 5. 2024. 
  161. ^ Stuart, Peter (4. 3. 2023). „Tom Pidcock wins Strade Bianche 2023”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  162. ^ „Nové Město na Moravě, Mountainbike 2023”. cyclingarchives.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  163. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2023 Dwars Door Vlaanderen (WorldTour), Belgium”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 22. 5. 2024. 
  164. ^ Ryan, Barry; Farrand, Stephen (2. 4. 2023). „Tour of Flanders: Tadej Pogacar wins alone after stunning Kwaremont attack”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 22. 5. 2024. 
  165. ^ „Amstel Gold Race 2023: Pogacar crowns long-range solo attack”. cyclingstage.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  166. ^ а б в Ryan, Barry (16. 4. 2023). „Amstel Gold Race: Tadej Pogacar powers to a dominant solo win”. cyclingstage.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  167. ^ Fotheringham, Alasdair (19. 4. 2023). „La Flèche Wallonne: Tadej Pogacar puts hammer down on Huy for victory”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  168. ^ „Liège-Bastogne-Liège 2023: dominant solo triumph Evenepoel”. cyclingstage.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  169. ^ Fotheringham, Alasdair (23. 4. 2023). „Liège-Bastogne-Liège: Remco Evenepoel claims stunning solo victory as Tadej Pogacar crashes out”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  170. ^ „Nové Město na Moravě, Mountainbike 2023”. cyclingarchives.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  171. ^ Fotheringham, William (29. 6. 2023). „Tour de France 2023: full team-by-team guide”. theguardian.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  172. ^ Puddicombe, Stephen (1. 7. 2023). „As it happened: Adam Yates victorious in Bilbao Tour de France opener”. Cycling News. Архивирано из оригинала 10. 7. 2023. г. Приступљено 22. 5. 2024. 
  173. ^ Ryan, Barry (1. 7. 2023). „Tour de France stage 1: Adam Yates wins ahead of twin brother Simon in Bilbao”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  174. ^ Ryan, Barry (2. 7. 2023). „Tour de France: Victor Lafay gives Cofidis their first win since 2008 on stage 2”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  175. ^ Ryan, Barry (5. 7. 2023). „Tour de France: Jai Hindley wins stage 5 as Vingegaard drops Pogacar in Pyrenees”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  176. ^ Ostanek, Daniel (5. 7. 2023). „Tour de France: Tourmalet, summit finish the next GC skirmish on stage 6 - Preview”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  177. ^ Ryan, Barry (6. 7. 2023). „Tour de France: Tadej Pogacar claws back time with victory at Cauterets-Cambasque”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  178. ^ „Stage 9: Saint-Léonard-de-Noblat — Puy de Dôme”. letour.fr. Приступљено 22. 5. 2024. 
  179. ^ Boren, Cindy (1. 7. 2023). „Everything you need to know about the 2023 Tour de France”. The Washington Post. Приступљено 22. 5. 2024. 
  180. ^ Stuart, Peter (9. 7. 2023). „Tour de France: Michael Woods wins stage 9 atop Puy de Dôme as Pogacar gains time”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  181. ^ Weislo, Laura (11. 7. 2023). „Tour de France: Pello Bilbao scorches sprint from breakaway to win stage 10”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  182. ^ Moultrie, James (13. 7. 2023). „Tour de France 2023 - Stage 13 preview”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  183. ^ Farrand, Stephen (14. 7. 2023). „Tour de France: Kwiatkowski wins stage 13 on Grand Colombier as Pogacar closes in on yellow”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  184. ^ Abraham, Richard (15. 7. 2023). „Tour de France 2023 stage 14 As It Happened: Carlos Rodriguez wins as Pogačar and Vingegaard duel on the Joux Plane”. cyclingweekly.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  185. ^ Ostanek, Dani (15. 7. 2023). „Tour de France: Carlos Rodríguez strikes for win on stage 14 as Vingegaard gains valuable second on Joux Plane”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  186. ^ Pitt, Vern (15. 7. 2023). „Lack of eating dents Tom Pidcock’s Tour de France GC challenge”. cyclingweekly.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  187. ^ Ostanek, Daniel (16. 7. 2023). „As it happened: Vingegaard and Pogacar inseparable on Tour de France stage 15”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  188. ^ Ryan, Barry (16. 7. 2023). „Tour de France 2023 stage 16 preview - Race of truth”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  189. ^ Farrand, Stephen (18. 7. 2023). „Tour de France: Vingegaard removes all doubt, crushes Pogacar in stage 16 time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  190. ^ Puddicombe, Stephen (22. 5. 2024). „Tour de France 2023 stage 17 preview - A brutal and decisive day of climbing”. rouleur.cc. Приступљено 22. 5. 2024. 
  191. ^ Ostanek, Daniel (19. 7. 2023). „Tour de France: Vingegaard dashes Pogacar's GC hopes on stage 17 across Col de la Loze”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 22. 5. 2024. 
  192. ^ Stuart, Peter (21. 7. 2023). „Tour de France: Mohoric outsprints Asgreen in drag race to stage 19 finish”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 22. 5. 2024. 
  193. ^ „Tour de France 2023 - Stage 20 preview”. cyclingnews.com. 21. 7. 2023. Приступљено 22. 5. 2024. 
  194. ^ а б в Farrand, Stephen (22. 7. 2023). „As it happened: Pinot attacks, Pogacar wins stage 20 and Vingegaard secures overall Tour de France victory”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  195. ^ Farrand, Stephen (22. 7. 2023). „Tour de France: Pogacar rebounds to take stage 20 victory as Vingegaard seals his second overall title”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  196. ^ Lamoureux, Lyne (23. 7. 2023). „Jonas Vingegaard wins the 2023 Tour de France”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  197. ^ Tyson, Jackie (10. 8. 2023). „MTB World Championships: Gaze and Ferrand-Prevot defend titles in XCC races”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  198. ^ Collins, Ben (10. 8. 2023). „UCI Cycling World Championships 2023: Tom Pidcock accused of 'crashing out' rival to win medal”. bbc.co.uk. Приступљено 22. 5. 2024. 
  199. ^ „MTB World Championships: Tom Pidcock wins men's cross country”. cyclingnews.com. 12. 8. 2023. Приступљено 22. 5. 2024. 
  200. ^ Price, Matilda (9. 9. 2023). „Tom Pidcock abandons Tour of Britain before stage 7”. globalcyclingnetwork.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  201. ^ „Mont Sainte-Anne, Mountainbike 2023”. cyclingarchives.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  202. ^ „Mont Sainte-Anne, Mountainbike 2023”. cyclingarchives.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  203. ^ Ostanek, Dani (16. 12. 2023). „'I want to prove myself' – Tom Pidcock confirms 2024 Tour de France GC ambitions”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  204. ^ „Strong Pidcock’s First Win in Namur”. cyclocrossnamur.be. 17. 12. 2023. Приступљено 22. 5. 2024. 
  205. ^ Price, Matilda (26. 12. 2023). „Cyclo-cross World Cup: Unstoppable Mathieu van der Poel solos to fourth straight victory in Gavere”. globalcyclingnetwork.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  206. ^ Price, Matilda (16. 12. 2023). „X2O Trofee Herentals: Mathieu van der Poel storms to victory in first race back”. globalcyclingnetwork.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  207. ^ „Mathieu Van Der Poel wins Diegem cyclo-cross as Tom Pidcock takes second, Puck Pieterse triumphs in women's race”. eurosport.com. 28. 12. 2023. Приступљено 22. 5. 2024. 
  208. ^ Benson, Daniel (11. 2. 2024). „Tom Pidcock comes from behind to win opening round of Shimano MTB Super Cup”. globalcyclingnetwork.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  209. ^ „Tom Pidcock takes the victory in the Shimano Supercup Massi La Nucía”. brujulabike.com. 11. 2. 2024. Приступљено 22. 5. 2024. 
  210. ^ Price, Matilda (15. 2. 2024). „Volta ao Algarve stage 2: Dani Martínez beats Remco Evenepoel on Alto da Fóia”. globalcyclingnetwork.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  211. ^ Weislo, Laura (17. 2. 2024). „Volta ao Algarve: Remco Evenepoel takes race lead with powerful stage 4 win”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  212. ^ Price, Matilda (18. 2. 2024). „Volta ao Algarve: Remco Evenepoel wins overall for third time as Martínez takes final stage”. globalcyclingnetwork.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  213. ^ Weislo, Laura (18. 2. 2024). „Remco Evenepoel wins 2024 Volta ao Algarve as Dani Martinez seizes stage victory”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 22. 5. 2024. 
  214. ^ „Omloop Het Nieuwsblad 2024: Tratnik bests Politt in sprint-à-deux”. cyclingstage.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  215. ^ Ryan, Barry (24. 2. 2024). „Omloop Het Nieuwsblad: Jan Tratnik makes it three wins in a row for Visma-Lease a bike”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 22. 5. 2024. 
  216. ^ Christian, Nick (2. 3. 2024). „Strade Bianche 2024 men's race as it happened - Tadej Pogacar cruises to victory after audacious solo attack 81km out”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  217. ^ Farrand, Stephen (2. 3. 2024). „Tadej Pogacar dominates Strade Bianche with long-range assault to Siena”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  218. ^ Weislo, Laura (4. 3. 2024). „Tirreno-Adriatico: Juan Ayuso storms to opening time trial victory, takes first leader's jersey”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  219. ^ Ryan, Barry (8. 3. 2024). „Tirreno-Adriatico: Late-race mountain attack secures Jonas Vingegaard stage 5 victory”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  220. ^ Lamoureux, Lyne (9. 3. 2024). „Tirreno-Adriatico: Jonas Vingegaard shines on stage 6 summit finish for back-to-back wins”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  221. ^ Farrand, Stephen (10. 3. 2024). „Tirreno-Adriatico: Vingegaard claims overall as Milan wins stage 7 sprint”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  222. ^ Howell-Jones, James (16. 3. 2024). „Milan-San Remo: Jasper Philipsen takes victory in photo-finish sprint”. globalcyclingnetwork.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  223. ^ Fotheringham, Alasdair (1. 4. 2024). „Tom Pidcock out of Itzulia Basque Country with hip injury from crash in time trial recon”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  224. ^ Fotheringham, Alasdair (6. 4. 2024). „Tom Pidcock surprise addition for Ineos Grenadiers Paris-Roubaix line-up”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  225. ^ Fletcher, Patrick (7. 4. 2024). „Paris-Roubaix: Mathieu van der Poel defends title with 60km solo exhibition”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  226. ^ Fotheringham, Alasdair (7. 4. 2024). „Paris-Roubaix: Mathieu van der Poel secures second consecutive victory with 60km solo attack”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  227. ^ Thewlis, Tom (7. 4. 2024). „‘It’s a completely different beast’ - Tom Pidcock happy with top 20 finish after ‘epic’ Paris-Roubaix debut”. cyclingweekly.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  228. ^ Benson, Daniel (14. 4. 2024). „Amstel Gold Race: Tom Pidcock takes victory from four-man group”. globalcyclingnetwork.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  229. ^ Ryan, Barry (14. 4. 2024). „Tom Pidcock edges out Marc Hirschi to win Amstel Gold Race”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  230. ^ „La Fleche Wallonne: Stephen Williams wins spring classic”. bbc.com. 17. 4. 2024. Приступљено 22. 5. 2024. 
  231. ^ Stuart, Peter (17. 4. 2024). „Liège-Bastogne-Liège: Tadej Pogačar crushes the field on La Redoute to take solo sixth Monument victory”. cyclingnews.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  232. ^ Fast, Annie (21. 5. 2024). „2024 UCI Mountain Bike World Cup Nove Mesto: preview, schedule and how to watch”. olympics.com. Приступљено 22. 5. 2024. 
  233. ^ Stuart, Peter (25. 5. 2024). „UCI MTB World Cup Nove Město - Victor Koretzky wins short track as Pidcock loses lead in final lap”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 5. 2024. 
  234. ^ Stuart, Peter (26. 5. 2024). „UCI MTB World Cup Nove Město: Tom Pidcock takes fourth victory in a row in elite men’s race”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 5. 2024. 

Спољашње везе

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Том_Пидкок&oldid=27811847”