Filip II Smeli

Filip II Smeli (Pontoaz, 17. januar 1342 — Hale, 27. april 1404) bio je burgundijski vojvoda (1363—1384), burgundijski grof (1384 — 1404), grof flandrije i Artua (1384 — 1404), grof Rethela (1384—1393) i grof Šarola (1391—1404). Bio je sin Žana II Dobrog i Bone Češke.

Filip II Smeli
Novčić Filipa II Smelog
Lični podaci
Puno ime	Filip II Valoa Smeli
Datum rođenja	(1342-01-17)17. januar 1342.
Mesto rođenja	Pontoaz, Kraljevina Francuska
Datum smrti	27. april 1404.(1404-04-27) (62 god.)
Mesto smrti	Hale, Flandrijsko-artuanska grofovija
Grob	Dižonski dvorc burgundijskih vojvoda
Porodica
Supružnik	Margarita III Flandrijska
Potomstvo	Anthony, Duke of Brabant, Jovan II Neustrašivi, Margareta Burgundska, vojvotkinja Bavarske, Catherine of Burgundy, Marija od Burgundije, vojvotkinja Savoje, Philip II, Count of Nevers, Bonne de Bourgogne
Roditelji	Žan II Dobri Bona Češka
Dinastija	Valoa
grof Šarola, burgundijski vojvoda, burgundijski grof, grof flandrije i Artua, grof Rethela
Period	(1363—1404)
Prethodnik	Bernar VII d'Armanjak, Luj II Flandrijski, Margarita III Flandrijska, Žan II Dobri
Naslednik	Jovan II Neustrašivi, Antoan Brabantski
Savladar	Margarita III Flandrijska

Biografija

Detinjstvo i mladost

Pratio je oca 1356. godine, u borbi protiv vojvode Džona od Genta i Lankastera. Za to vreme Englezi, sravnivši sa zemljom neka sela, prodirali su do centralne Francuske, ali morali su da zastanu pred Turom, pošto je dok su palili grad padala jaka kiša. 19. septembra kod Poatjea Žan je teško poražen i zarobljen, a i poginulo je oko 2 000 Francuza. Sam Filip se jedva izvukao živ. Nak kraju 1360. godine Žan je otkupljen za 3.000.000 kruna. Filip je tada postao dofen Francuske. Kad se otkup završio 1362. godine, Filip je nagrađen tako što je dobio Burgundiju 1363. godine. Godine 1369. oženio se Margaritom III Flandrijskom, tako je Filip je kao miraz dobio Rathel, Flandriju (sa Briselom, Mehelenom i Antverpenom), Lijež, Artoa i Never.

Šarl VI Ludi

Bitka kod Rozebeke 27. novembra 1382. godine

Prvo regentstvo

Regentski francuski savez

Posle smrti francuskog kralja Šarla V 1380. godine na vlast u Francuskoj dolazi njegov maloletni sin Šarl VI Ludi. Filip je postao njegov regent, koji stvara regentski francuski savez, u koji su ušli: Lajoš I Anžujski († u stalnoj borbi za Napulj 1384. godine), vojvoda Žan I Predivni, Berijski i Luj II Burbonski. Niko od onih u savezu nije bio aktivan, posebno Luj II Dobri, a Žana je zanimao samo Langdok. Filip je od 1382. do 1384, sve vreme pomagao Lajošu Anžujskom da osvoji Napulj i potrošio mnogo novca, pa je za rat protiv Engleza da pozajmi novac od Žana.

Pohod protiv Flandrije i bitka kod Rozebeke

Od 1379—1382 Filip je vodio rat protiv Engleza u Belgiji. U oktobru u Burginjonu je skupio 10.000 obučenih pešadinaca sa samostrelima. Prešli su reku Lisu i osvojili grad Komen. u sledećoj borbi kod Rozenbeke, kralj je uleteo u borbu prsa u prsa i odneo pobedu. Pobeda kod Rozenbeke nije ništa značila. Zbog finansijske krize morao je da podigne poreze što je izazvalo pobune u Parizu, Ruanu i Remsu... Još nekoliko Flandrijskih gradova su opljačkani, a ostali su se predali. Godine 1388. punoletan Šarl je uzeo svu vlast u svoje ruke.

Drugo regentstvo

Godine 1392. Šarl je pokušao da ubije svog prijatelja i savetnika, pa je krenuo s vojskom u Bretanju gde se navodno prijatelj i savetnik skrivao. Na putu kralja je neki seljak preplašio da će biti izdat, u ludilu ovaj je mahao mačem i ubio nekoliko svijih vitezova. Ostatak vitezova ga je oborilo na zemlju, gde je kralj pao u komu. Kada se probudio nije mogao da se seti svoje žene i dece, samo se sećao brata Luja Orleanskog i onih ubijenih. Čak je i bežao od svoje žene. Posle ovog događaja Filip je vraćen na položaj regenta. Tako su Žan Predivni, Berijski i Luj II Dobri ponovo ušli u savet. U septembru Karlu se vratio zdrav razum, ali već od 1393. godine, postao je trajno lud. Filip je ipak sredio prilike u zemlji.

Bitka kod Nikopolja

Nikopoljski krstaški rat

Glavni članak: Nikopoljski krstaški rat

Ugarski kralj Žigmund Luksemburški počeo je da skuplja krstaše za krstaški rat protiv Osmanlija. Na zapadu je dobio odaziva, a najviše od Filipa, koji mu je poslao sina Jovana, vojvodu Filipa od Artoa, maršala Žana La Mangra, viteza, generala i admirala Žana de Viene i viteza Žana de Kuruza. U julu 1396. godine Francusko-anglo-poljsko-nemačka krstaška vojska je stigla u Budim gde se spojila sa ugarsko-češkom vojskom. Ta vojska od 130.000 ljudi, u kojoj je bilo 6 000 francuza, bila je previše samouverena. Mislila je da će lako prodrti do Adrijanopolja i Bosfora, pa čak i do Jerusalima. U Vidinu krstašima se predao car Jovan Stracimir. 25. septembra u bici kod Nikopolja, poginulo je mnogo Turaka i 10.000 krstaša. Kad je turski sultan Bajazit I nameravao da se povuče u pomoć mu je priskočio srpski knez Stefan Lazarević sa 5 000 Srba, jurišavši baš tamo gde je bila Žigmundova zastava. Vlasi su primetivši obrt sreće pobegli sa bojnog polja. U odbrani Žigmunda poginuo je odred Žana de Vijene i Žana de Kuruza, dok su Žan la Mangr i Jovan Neustrašivi, zarobljeni, isto tako zarobljena je i engleska vojska pod Ingelramom de Kusijem. Žigmund je spasen na Dunavu od Mletačke flote, a oni koji su bežali preko Vlaške bili su hvatani i mučeni. Ostatak francuske vojske je u Rahovu poubijao zarobljene Turke. Turci su prodrli duboko u Vlašku i opljačkali je. Jovan, Filip od Ea i Žan La Mangr su se na kraju oslobodili i vratili u Francusku.

Smrt

Godine 1396. kada se vodio Nikopoljski krstaški rat Filip je sklopio mir sa Englezima. Filip je nastavio da bude prijatelj Žigmunda, dokaz toga bio je kada mu se Žigmund pohvalio 16. aprila 1404. godine, da je na njegovu stranu prešao kralj Stefan Ostoja, posle jedne i po nedelje Filip je umro 27. aprila 1404. godine, a najveći deo države nasledio mu je sin Jovan.

Porodično stablo

16. Filip III

8. Šarl Valoa

17. Izabela Aragonska

4. Filip VI

18. Karlo II Napuljski

9. Margareta od Anžua i Mena

19. Marija Ugarska (napuljska kraljica)

2. Žan II Dobri

20. Igo IV od Burgundije

10. Robert II od Burgundije

21. Jolanda od Drea

5. Žana Burgundijska

22. Luj IX

11. Agnesa od Francuske (burgundska vojvotkinja)

23. Margareta od Provanse

1. Filip II Smeli

24. Henry VI of Luxembourg

12. Hajnrih VII, car Svetog rimskog carstva

25. Beatrice d'Avesnes

6. Jovan Slepi

26. John I, Duke of Brabant

13. Marija od Brabanta

27. Margarita III Flandrijska

3. Bona Češka

28. Otakar II Pšemisl

14. Vaclav II Pšemisl

29. Kunigunda od Slavonije

7. Elizabeta od Češke (1292—1330)

30. Rudolf I Habzburški

15. Judita od Habzburga

31. Gertrude of Hohenburg

Literatura

• A. Coville, «Francia. La guerra dei cent’anni (fino al 1380)», cap. XVI, vol. VI (Declino dell’impero e del papato e sviluppo degli stati nazionali) della Storia del Mondo Medievale, (1999). str. 608–641.
• A. Coville, «Francia: armagnacchi e borgognoni (1380—1422)», cap. XVII, vol. VI (Declino dell’impero e del papato e sviluppo degli stati nazionali) della Storia del Mondo Medievale, (1999). str. 642–672.
• Paul Fournier, «Il regno di Borgogna o d’Arles dal XI al XV secolo», cap. XI, vol. VII (L’autunno del Medioevo e la nascita del mondo moderno) della Storia del Mondo Medievale, (1999). str. 383–410.
• Henry Pirenne, «I Paesi Bassi», cap. XII, vol. VII (L’autunno del Medioevo e la nascita del mondo moderno) della Storia del Mondo Medievale, (1999). str. 411–444.
• Kitchin, George William, A History of France, Vol.1, Clarendon Press, 1849.
• The New International Encyclopædia, Vol.14 , Ed. Daniel Coit Gilman, Harry Thurston Peck, Frank Moore Colby, Dodd Mead and Company, 1903.
• Vaughan, Richard, Philip the Bold: the formation of the Burgundian state, The Boydell Press, 2002.

Galerija

• 
  Grb Filipa Smelog
• 
  Bitka kod Poatjea (1356)
• 
  Filip Smeli za vreme bitke kod Poatjea