Šušara

Šušara
Šušara;
Administrativni podaci
Država	Srbija
Autonomna pokrajina	Vojvodina
Upravni okrug	Južnobanatski
Grad	Vršac
Stanovništvo
— 2011.	333
— gustina	7/km2
Geografske karakteristike
Koordinate	44° 56′ 26″ S; 21° 07′ 31″ I / 44.94060° S; 21.12538° I
Vremenska zona	UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Aps. visina	169 m
Površina	43,1 km2
	Šušara Šušara na karti Srbije
Ostali podaci
Pozivni broj	013
Registarska oznaka	VŠ

Šušara (mađ. Szusara Puszta, Fejértelep Sefdin) je naselje u gradu Vršac, u Južnobanatskom okrugu, u Vojvodini. Prema popisu iz 2011. imala je 333 stanovnika.

Šušara se nalazi u Deliblatskoj peščari okružena voćnjacima i vinogradima.

Istorija

Posle proterivanja Turaka iz Banata 1716—1718. godine, teritorija Banata je pripojena Austriji kao posebna krunska oblast. Dugogodišnji ratovi, ostavili su teške posledice i duboke tragove. Ogromna prostranstva su prikrivale neprohodne močvare, a epidemije malarije, kuge, kolere i trbušnog tifusa su duboko kosile stanovništvo. Veći deo naroda se razbežao i odbegao a samo je mali broj starosedelaca Srba i Rumuna ostao. Za veliku vrednost ovog zemljišta znao je princ Eugen Savojski. Ostale su za pamćenje njegove reči upućene caru Leopoldu I: „Ja ću vam govoriti o jednoj zemlji koju vi ne poznajete, o kojoj niste čuli. Ja sam tu zemlju video, ja sam po njenoj masnoj, teškoj crnoj zemlji jahao, ja sam tamo svoje bitke vodio i voleo bih da mogu kroz nju da jašem kao njen gospodar. U toj zemlji ne leži samo hleb za mnogo hiljada ljudi, u toj zemlji je i rad za mnogo nezaposlenih ruku. Ta zemlja čeka na nas Vas Vaše veličanstvo! Vi imate u carstvu mnogo ljudi koji su gladni i željni zemlje, poklonite tu zemlju njima. Poklonite im stvorite im novo carstvo, ne sa mačem kako se stvaraju carstva nego sa ašovima i plugovima“!.

Klaudije Mersiji, 1666-1734.

Zbog zapuštenosti banatske pokrajine, bečki ratni savet i dvorska komora sa guvernerom Banata, generalom Klaudije Mersijem, bili su prinuđeni da izrade plan uređenja Banata. Osnovne odrednice su bile – vojna i politička uprava i brzi privredni preporod Banata. Grof Kolovrat je rekao: „Dvor neće gubiti vreme, ni priliku da Banat dovede u stanje procvata“.

Ubrzo je usledila masovna i organizovana kolonizacija Nemaca, koji su bili dobre zanatlije i uz to su bili odani bečkom dvoru. Nemci su kolonizovani najviše iz južnih nemačkih pokrajina. Oni su u Banat stizali Dunavom na malim, drvenim lađama zvanim “ulmske kutije”. Put od Ulma do Pančeva, dug 1.500 km, trajao je oko dva meseca i bio veoma naporan, jer je u svakoj lađi bilo 150 – 200 ljudi.

Prvi kolonisti su došli u Banat već 1718. godine. Ubrzo Banat je postao obećana zemlja siromasima širom Evrope. Država je pod privilegovanim uslovima naseljavala Nemce zanatlije, koji su bili prvi deset godina oslobođeni svih poreza. Ostalim naseljenicima je bio obezbeđen prevoz, besplatan plac i materijal za izgradnju kuće, oruđe za obradu zemlje i višegodišnje povlastice. Bečka komora je, želeći da od Banata stvori zlatni rudnik, osim Nemaca naseljavala i druge narode, Italijane i Špance koji su bili nosioci potpuno nove privredne grane na ovim prostorima – svilarstva. Italijani su, osim proizvodnje svile razvili veoma uspešno i proizvodnju pirinča. Iz drugih krajeva austrijske carevine i Evrope, doseljavali su se u Banat i drugi narodi: Česi. Slovaci, Rumuni, Srbi, Mađari, Bugari, Jermeni i Cincari. Razlozi njihovog naseljavanja su bili ekonomske prirode, rađeni sa ciljem da se u Banatu pokrene zaostala privreda. Nosioci privrednog razvoja su ipak bili Nemci, koji su sa sobom iz zapadne Evrope doneli najsavremenija oruđa za industriju i zemljoradnju.

Eugen Savojski

Vladavina Marije Terezije, bila je duga punih četrdeset godina i zapamćena je po dubokim i korenitim reformama. Status banatskih kmetova je regulisao urbar Marije Terezije iz 1767. godine, po kome je regulisan status položnika. Određene su dužnosti i obaveze i veličina poseda kmetova. Po feudalnim zakonima apsolutističke države, vladar je bio isključivi vlasnik zemlje, a kmetovi su bili samo plodouživaoci, koji su od države uzimali u zakup jednu sesiju zemlje, koja iznosila 24 katastarsko jutro) Oranica 6 kj livada, 3 kj pašnjaka i 1 kj okućnice, na kojoj su plaćali porez opštinskim i komorskim službenicima.

Prvi službeni popis stanovništva na teritoriji današnje Vojvodine iz 1880. pokazuje da su od 1,2 miliona građana, 35,5% bili su Srbi, 24,4% Nemci, 22,6% Mađari, 6,2% Hrvati, 13,5% Slovaci i 17,5% Rumuni.

Šušara

Fejertelep crkva 1902.

Pred kraj 19. veka vinogradarstvo je dostiglo vrhunac u ovim krajevima. U Vršcu je 1873. godine bilo vinovom lozom zasađeno 8.973 jutara a već 1882. godine 10.104 jutara kojima treba dodati još oko 3.000 jutara vinograda susednih atara, a koje su Vrščani tamo imali u to vreme. Godišnja berba je iznosila 1 milion akova, te je Vršac postao najveći proizvođač vina na svetu. Filoksera u vršačkim i belocrkvanskim vinogradima je ubrzo uništila vinogradarstvo. Odmah su preuzete sve poznate mere protiv filoksere. U oba grada osnovani su opitni vinogradi, a u Beloj crkvi još i lozni rasadnik, kao i filokserina stanica.

Pred kraj 19. veka su počeli vinogradari ovih mesta obraćati više pažnje na Deliblatsku Peščaru, pa su u peskovitom zemljištu otpornijem na ove vaši počeli saditi lozu. Godine 1884-85. osnovana je Belocrkvanska Sauervaldova kolonija i usled pustošenja filoksere vinogradari su se okrenuli Deliblatskoj peščari u čijem peščanom tlu se filoksera nije pojavljivala.

Godine 1892. osnovano je naselje Fejertelep (mađ. Fehértelep-Puszta, nem. Schuschara-Sanddorf). Nazvano je po mađarskom državnom sekretaru Nikoli Fejeru (mađ. Nikola Fehér). Pridošlo stanovništvo su činili veći broj Nemaca sa područja Baden-Virtemberga i u manjem broju Mađari (Sekelji i Čango) iz Skorenovca, Rumuna iz Seleuša, i Mramorka. Doseljenici su dobili na dar prvobitno jedan naseljenički deo iz 7 jutara vinograda, 7 jutara oranice, pola jutra bašte i otprilike 7 jutara pašnjaka, a oskudica u vodi otklonjena je bušenjem arteskih bunara.^[1]. Godine 1810. je započelo pošumljavanje (1821—1843. pošumljeno 8917 jutara) koje je trajalo do 1909. godine.

Godine 1919. Šušara je prema zapisima ime je dobilo po vrućini u letnjem periodu i suši (od reči suša). Shodno broju pridošlih naroda osnovalo se Šušara selo vojvođanskog tipa. Ova dva naselja, Sandorf i Fejertelep, sjedinjeno činili novo naselje Šušaru.

Izgled Šušara početkom 20. veka tipično naselje vojvođanskog tipa kao i većina sela u Banatu. Selo ima pet ulica pri čemu je glavna ulica duga skoro četiri kilometra, sa drvoredima sa obe strane. Pored kuća je neka vrsta trotoara od nabijene zemlje, ili opeka urađena sa betonom.

Kuće su građene u tipično tadašnjem vremenu od nabijača (nabijena zemlja) i veoma ekonomične, tople zimi a leti ugodno hladne. Kuće imaju od prostorija obično dve sobe do ulice tipično u G stilu i u nastavku kuhinja, ostava, podrum za vino i dalje konjušnica za stoku, ambare, šupe, sve to pokriveno crepom. Dvorišta su bila prostrana i ekonomična. Svaka kuća je imala i rezervoar za vodu (bunar).

Katolička crkva

Meštani su se pretežno bavili vinogradarstvom, poljoprivredom, stočarstvom, pčelarstvom, svilarstvom. Svilarstvo je bilo razvijeno, dudov list je služio kao hrana svilenim bubama.

Šušara je 1927. godine postala prva i jedina politička opština u Banatskoj Peščari. Ministarstvo unutrašnjih dela je to rešenje 1926. odobrilo i obnarodovano je u „Službenim novinama“ 26. maja 1927. Prvo Opštinsko predsedništvo je oformljeno 1. avgusta. 1927. godine.

Pogled sa Izbištanskog brega gde počinje Deliblatska peščara jugoistok, pogled na Šušaru

Važni događaji u životu sela

Renoviran 2011-2012. g vetrenjača sagrađena 1900. sada Industrijsko-tehnološki muzej

Oskudica u vodi otklonjenja donacijom Franc Jozef I Austrougarske carevine, bušenjem arteskih bunara 15. oktobra 1883.

Godine 1900. urađena je bušotina dubine 168 m i 10 km vodovoda, a puštena je u pogon i vetrenjača. Voda se od 1962. godine crpi elektro pumpama s obzirom da je tada selo priključeno na struju. Kompletna vetrenjača naručena u Drezdenu, a konstruktori vetrenjače bili su Francuzi, tačnije, “Ajfelov“ biro, a delovi su izrađeni u Ajfelovoj radionici u Parizu a montirani su 1900. godine. Vodovod je još uvek u funkciji.

Šušara ima Dom kulture sagrađen 1907. godine koji je renoviran 2007. Dom može da primi oko dvestotine gostiju, i služi za kulturna događanja.

1897. Otvorena je privatna škola;
1903. Sagrađena državna škola;
1904. Druga državna škola;
1901. Postala je prva folklorna, i jedna pevačka družina proizvođača vina;
1960. Šušara dobija električnu struju a iste godine i prvi televizor;
1953. Osniva se Fudbalski klub Hajduk Šušara;
1970-ih Seoska Ambulanta;
1984. Izgrađen asfaltni put Šušara — Izbište u dužini 10 km i organizovan je autobuski prevoz Šušara-Vršac.

Oskudica u snabdevanju vodom otklonjena je 1990. godine bušenjem drugog bunara izvorišta u dubini od 168 m.

Neki od predsednika MZ

Arhitekta Ajfelov biro,1900 g

Smotra

Priroda

Dolazak gostiju iz Mađarske

Izložba ručnih radova

Šušara se nalazi skoro u srcu Deliblatska peščara okružena selima Grebenac 7 km, Zagajica 15 km, Izbište 10 km, Uljma 14 km, Nikolinca 12 km i Deliblato 14 km.

Ovo je jedno od retkih pribežišta za mnoge specifične vrste flore i faune, koje u evropskim i svetskim razmerama predstavljaju prirodne retkosti. Peščara predstavlja geomorfološki i ekološko biogeografski fenomen ne samo Panonske nizije, već i čitave Evrope, kao i značajan genetski resurs Planete.

Bogatstvo flore ovog područja se ogleda u postojanju oko 900 vrsta biljaka, od kojih su mnoge relikti i rariteti, kao i vrste koje su u svom rasprostranjenju ograničene na Panonsku niziju. Jedino se ovde, u odnosu na čitav prostor Srbije nalaze: banatski božur, stepski božur, pančićev pelen, šerpet i kockavica Degenova. Svoje stanište ovde je našlo i 20 vrsta orhideja.

Član kud- Adi Endre

Od stanovnika životinjskog carstva peščare tu se nalaze: vukovi, jeleni, šakali, zečevi, srne i divlje svinje.

Seoska slava i običaji

Seoska slava sv. Ladislav (mađ. Szent László) 27. jun 1994. na dan kada je osvećena nova Katolička crkva.

Kirvaj 8. septembar dan kada je posvećena jedna mala crkva 1900. u staroj Šušari. Za vreme komunista zamenjeno je sa socijalističkim slavama kao što su dan oslobođenja mesta.

Grožđenbal (mađ. Szüretbál) se održava prve subote u oktobru posle berbe grožđa, celo sela se okiti jesenjim plodovima i vinovom lozom, a služi se domaće vino i grožđe.

Maškare (mađ. Farsang) se održavaju se u februaru kada se omladina maskira u kožne gunjeve, nosi razna zvonca, prave buku da bi oterali „zle duhove“ i istovremeno se zabavljaju do dugo u noć. Posle osamdesetih 20. veka, ovaj običaj se polako gubi.

Maskenbal (mađ. Maszkabál) je tradicionalna kostimirana igranka za mlade.

Lovački bal (mađ. Vadászbál) je zabava mladih u dugim zimskim mesecima. Kao zakuska se služi meso od divljači i služi domaće vino.

Imendan (mađ. Névnap) se do pre tri ili četiri generacije unazad slavio umesto rođendana. Imendan se slavio na dan sveca čije je ime domaćin nosio. Svetac je ujedno bio i zaštitnik kuće i familije. Imendan se nasleđivao po muškoj liniji. Prvorođeni sin je obično dobijao ime svoga oca, a time i nasleđivao sveca kojeg je slavio (Zato je kod Šušarčana bila učestala pojava prenošenje imena i prezimena sa oca na sina kroz više generacija). Drugorođeni sin je imao mogućnost da preuzme imendan (sveca) od dede po majci ili da slavi sveca po svom imenu.

Tradicija

Da bi se sačuvao običaj polivanja devojaka prvog dana Uskrsa „polivači“ su na Vodeni ponedeljak, u karucama posete nekoliko domaćinstava. Uz živu muziku, u okićenim karucama, s flašama, šmrkovima vode i parfemima, desetak mladića i nekoliko iskusnih čuvara tradicije u dvorištima i ispred prodavnica nestrpljivo dočekuju žene i devojke.

Vodeni ponedeljak simbolizuje vaskrs, novi život, proleće, začeće i radost. Tog dana mladići polivaju devojke vodom.

Zanimljivosti

Dvorište osrednje bogatog domaćina u Šušari fotografisano je 1927. godine. U prvom planu je vršalica, parna mašina koja je u to vreme tek stigla na područje Banata.

Žetalica

Marina Nikola je među prvima 1927. kupio parnu mašinu u Pešti, a iste godine počeo je sa radom.

Seoski turizam

Specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara, nalazi se Šušara, jedino selo u opštini koje je većinski naseljeno Mađarima. Upravo zato iz Mađarske svake godine masovno dolaze organizovane ture. Seoska katolička crkva Sveti Laslo raspolaže i sa smeštajnim kapacitetom od 40 postelja, a i većina kuća u selu otvorena je za smeštaj turista.

Poslednja kuća u selu do staza zdravlja kroz Deliblatsku peščaru dom je Šandora i Rozalije Alfeld i uvek je otvorena za sve posetioce. Oni redovno u svom domaćinstvu ugostio đačke ekskurzije iz okolnih gradova, kao i slučajne prolaznike. Kuća je novija, ali je zanimljivo da je sazidana furune iz stare kuće podignute pre više od veka.

Šušara vikendima duplira broj stanovnika — vikendaša, jer je poznata i kao vazdušna banja, pa je namera da se i taj vid turizma uredi kako se ne bi narušila tradicija i očuvala ambijentalna sredina. Takođe, sa Vojvodina šumama dogovoreno je da objekti kojima gazduju budu celina jedinstvene turističke ponude, prvenstveno Lovačka kuća „Flamunda“, jedna od najstarijih i najreprezentativnijih u regionu gde svake godine 14. februara meštani organizuju tradicionalni Lovački bal koji okupi više stotina gostiju. Slave se podjednako i Sveti Trifun i Sveti Valentin.

Sport

Fudbal FK Hajduk osnovan je 1953. godine Andraš Vaštag, s njegovom braćom i još nekoliko mladića rešio da loptanje, jedinu zanimaciju u selu, ozvaniči osnivanjem kluba. I uradili su to začas, bez mnogo formalnosti.

FK Hajduk iz Šušare je ekipa sa dugom tradicijom osvajanju pehara u fudbalu. Takmiči se u PFL Pančevo — Istok (2008/09). Iz ovog kluba iznikla je i prva žena Fudbalski sudija u južnom Banatu Kerekeš Dragica.

Lov Godine 1910. je osnovano Lovačko društvo Šušara. Prirodne karakteristike ovog kraja i njena jedinstvenost čine ga pogodnim za rekreaciju i lov.

Svačionica
FK. Hajduk 80-ih
FK Hajduk Šušara 80-ih. ‎

KUD

Šušaračko kulturno umetničko društvo Adi Endre plesne grupe učestvovali na raznim manifestacijama po celoj Vojvodini, Pančevo, Mali Iđoš, Kikinda, Vršac, Skorenovac, Gudurica, Uljma, Izbište, Kovin, Debeljača i Beograd. Po prvi put su gostovali u zemljama: Austrija, Slovačka, Rumunija i Mađarska.

Godine 2005. održana je smotra južnobanatskih KUD-ova mađarske nacionalnosti sa 600 učesnika i gostiju.

Godine 2008. održana je smotra božićnih običaja južnobanatskih mađara sa 600 učesnika i gostiju.

Godine 2009. održana je dvadeseta jubilarna smotra južnobanatskih kulturnih umetničkih društava sa 800 učesnika i gostiju.

Galerija

Godine 2009. održana je dvadeseta, jubilarna smotra južnobanatskih kulturnih umetničkih društava sa 800 učesnika i gostiju.

KUD Šušara učesnici na smotri smotra smotra KUD Šušara voditeljka programa Čanji Melinda nastup KUD doček gostiju predsednik saveta MZ Čanji Laslo 2000-2009. predsednik saveta MZ Marina Milan 1982-1993.

Demografija

U naselju Šušara živi 296 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 40,9 godina (39,3 kod muškaraca i 42,5 kod žena). U naselju ima 139 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,71.

Stanovništvo u ovom naselju je mešovito uz mađarsku većinu, a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika.

Grafik promene broja stanovnika tokom 20. veka

Demografija^[2]
Godina	Stanovnika
1948.	748
1953.	851
1961.	819
1971.	648
1981.	496
1991.	472	432
2002.	376	416

Etnički sastav prema popisu iz 2002.‍^[3]

Mađari	241	64,09%
Srbi	82	21,80%
Jugosloveni	26	6,91%
Makedonci	3	0,79%
Rumuni	2	0,53%
Nemci	2	0,53%
nepoznato	0	0,0%

Stanovništvo prema polu i starosti^[4]


	m	ž
?	0	1
80+	3	9
75—79	6	8
70—74	7	12
65—69	9	11
60—64	9	9
55—59	13	15
50—54	15	10
45—49	18	14
40—44	18	13
35—39	12	13
30—34	11	7
25—29	16	7
20—24	10	16
15—19	7	13
10—14	13	9
5—9	10	12
0—4	12	8
Prosek :	39,3	42,5

Domaćinstva

**Broj domaćinstava prema popisima iz perioda 1948—2002.**
Godina popisa	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Broj domaćinstava	217	241	239	188	171	167	139

**Broj domaćinstava po broju članova prema popisu iz 2002.**
Broj članova	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 i više	Prosek
Broj domaćinstava	35	44	21	18	11	9	0	0	1	0	2,71

Stanovništvo staro 15 i više godina po bračnom stanju i polu

Pol	Ukupno	Neoženjen/Neudata	Oženjen/Udata	Udovac/Udovica	Razveden/Razvedena	Nepoznato
Muški	154	47	84	9	6	8
Ženski	158	22	89	41	3	3
UKUPNO	312	69	173	50	9	11

Stanovništvo po delatnostima koje obavlja

Pol	Ukupno	Poljoprivreda, lov i šumarstvo	Ribarstvo	Vađenje rude i kamena	Prerađivačka industrija
Muški	96	86	0	0	1
Ženski	40	35	0	0	2
UKUPNO	136	121	0	0	3
Pol	Proizvodnja i snabdevanje	Građevinarstvo	Trgovina	Hoteli i restorani	Saobraćaj, skladištenje i veze
Muški	0	3	1	0	0
Ženski	0	0	1	0	0
UKUPNO	0	3	2	0	0
Pol	Finansijsko posredovanje	Nekretnine	Državna uprava i odbrana	Obrazovanje	Zdravstveni i socijalni rad
Muški	0	0	3	1	0
Ženski	0	0	0	1	1
UKUPNO	0	0	3	2	1
Pol	Ostale uslužne aktivnosti	Privatna domaćinstva	Eksteritorijalne organizacije i tela	Nepoznato
Muški	0	0	0	1
Ženski	0	0	0	0
UKUPNO	0	0	0	1

Reference

^ Mileker 2005, str. 100–102.
^ „Knjiga 9”. Stanovništvo, uporedni pregled broja stanovnika 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, podaci po naseljima (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Beograd: Republički zavod za statistiku. maj 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Knjiga 1”. Stanovništvo, nacionalna ili etnička pripadnost, podaci po naseljima. webrzs.stat.gov.rs. Beograd: Republički zavod za statistiku. februar 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Knjiga 2”. Stanovništvo, pol i starost, podaci po naseljima. webrzs.stat.gov.rs. Beograd: Republički zavod za statistiku. februar 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Literatura

Mileker, Feliks (2005). Letopisi opština u južnom Banatu. Pantić, Kosta; Belča, Dušan. ISBN 978-86-85075-04-9.
Izvor Monografija Podunavske oblasti 1812-1927 sastavio Dr, Vladimir Margan biv. Predsednik Oblasnog odbora Komesar Oblasne Samouprave, objavljeno 1927„Napredak Pančevo“
Teritorija Podunavske Oblasti napisao Dr. Vladimir Margan Predsednik Obl. Odbora Smederevu 1928.*
Istorijiski preglad Podunavske Oblasti Banatski deo napisao: Feliks Mileker bibliotekar i kustos gradske biblioteke i muzeja u Vršcu 1928.
A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes.) 1903
Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Feliks Mileker Temesvár 1891.
Der europäische Flugsand J. 1873.
Banatski živi pesak. H.Košanin. (Politika. 22/ XII-1923).
Peščara P. Vujević. U narodnoj Enciklopediji. Knj III pp. 328–3
Geschihte d. Banats. Schwicker J.H. Gr.Beckerek 1861.
Milleker, Felix: Geschichte der Stadt Werschetz 1427-1918. Werschetz 1921, 32 S. B.B. Nr. 3
Milleker, Felix: Die Gründung und ältesten Schicksale von Deutsch-Werschetz 1716;1723;1740. Aus Anlaß der 200. Wiederkehr des Gründungsjahres. Werschetz 1923. 25 S. B. B. Nr. 9
Hoffmann, Leo: Deutsch-Werschetz in der ersten großen Ansiedlungsperiode. Werschetz 1923. 32 S.
Milleker, Felix: Geschichte des Banater Teiles des Unteren DonauGebietes. (Gegend von Weißkirchen und Werschetz). Werschetz 1929. 21 S., B.B. Nr. 41
Milleker, Felix: Kurze Geschichte von Werschetz Werschetz 1935. 30 S.
Milleker, Felix: Kratka istorija Vrsca. (Kurze Geschichte von Werschetz). Werschetz 1935, 30 S.
Tübingen 1991 Holbach, Karl ISSN 0172-5181-23 Parameter error in {{issn}}: Invalid ISSN.: Das Dorf Schuschara
Letopisa Period 1812 – 2009. Šušara u Deliblatskoj Peščari Napisao M. Marina:(Beč 2009) dugogodišni saradnik i Predsednik MZ. Šušara u periodu 1980 – 1993. Sastavio od Pisanih tragova, Letopisa, po predanju o selu Šušari nastanak sela ko su bili doseljenici i čime se bavili meštani: :nem. Sanddorf mađ. Fejértelep[1]
»Letopis« Opština u južnom Banatu: Banatska mesta i običaji Marina (Beč 1999).

Letopis, period 1812 – 2009 g. Sastavio od Pisanih tragova, Letopisa, po predanju o Banatskih mesta i običaji nastanak sela ko su bili doseljenici i čime se bavili meštani.

Napomena

Spoljašnje veze

[FOOTNOTEМилекер2005100–102-1] Mileker 2005, str. 100–102.

[2] „Knjiga 9”. Stanovništvo, uporedni pregled broja stanovnika 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, podaci po naseljima (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Beograd: Republički zavod za statistiku. maj 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Knjiga 1”. Stanovništvo, nacionalna ili etnička pripadnost, podaci po naseljima. webrzs.stat.gov.rs. Beograd: Republički zavod za statistiku. februar 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Knjiga 2”. Stanovništvo, pol i starost, podaci po naseljima. webrzs.stat.gov.rs. Beograd: Republički zavod za statistiku. februar 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]