17. jun

17. jun (17.6.) je 168. dan godine po gregorijanskom kalendaru (169. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 197 dana.

Događaji

jun
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

• 1397 — Danska kraljica Margareta I ujedinila Dansku, Švedsku i Norvešku u Kalmarsku Uniju.
• 1579 — Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk proglasio suverenitet Engleske nad Novim Albionom, danas Kalifornijom.
• 1665 — Portugalci i Britanci potukli Špance kod Montes Klarosa. Portugalci još jednom pobedom nad Špancima, kod Vilje Visiose, ponovno uspostavili nezavisnost Portugalije.
• 1775 — Američki kolonisti su naneli teške gubitke britanskim snagama u porazu kod Banker Hila.
• 1789 — Poslanici Trećeg staleža u francuskom parlamentu proglasili Narodnu skupštinu i ukinuli kralju pravo veta.
• 1843 — Na Novom Zelandu počela pobuna domorodaca Maora protiv Britanaca. Maori poraženi 1871. i povukli se u unutrašnjost ostrva.
• 1848 — Austrijske trupe pod komandom generala Alfreda Vindišgreca ugušile ustanak Čeha u Pragu.
• 1867 — Engleski hirurg Džozef Lister prvi put u istoriji medicine upotrebio antiseptik kada je operisao svoju sestru Izabelu.
• 1925 — Potpisan Ženevski protokol, kojim je zabranjena upotreba bojnih otrova u ratu. Protokol potpisalo 29 zemalja.
• 1930 — Američki predsednik Herbert Huver je potpisao Smut-Haulijev zakon o tarifama.
• 1940 — Sovjetska Crvena armija okupirala Letoniju i Estoniju i uspostavila prosovjetsku administraciju.
• 1940 — Luftvafe je kod Sen Nazera potopio HMT Lankastriju, pri čemu je poginulo oko 3.000 osoba.
• 1944 — Island je postao nezavisna republika pošto su njegovi stanovnici na referendumu odlučili da se odvoje od Danske.
• 1947 — Ustavotvorna skupština Burme donela odluku da proglasi nezavisnu Republiku Burmu.
• 1950 — Ričard Loler u Čikagu izveo prvu operaciju presađivanja bubrega.
• 1953 — Sovjetske trupe ugušile pobunu u Istočnoj Nemačkoj.
• 1963 — Vrhovni sud SAD je u slučaju školska oblast Abingtona protiv Šempa protiv recitovanja stihova iz Biblije i Očenaša u državnim školama.
• 1967 — Kina izvela probu prve hidrogenske bombe.
• 1971 — SAD i Japan potpisali sporazum o vraćanju ostrva Okinave pod suverenitet Japana 1972.
• 1972 — Pet operativaca Bele kuće je uhapšeno zbog provale u kancelarije Nacionalnog demokratskog komiteta u pokušaju nekih pripadnika Republikanske stranke da špijunira opoziciju.
• 1982 — Predsednik Argentine, general Leopoldo Galtijeri, podneo ostavku posle poraza argentinske armije u Foklandskom ratu sa Ujedinjenim Kraljevstvom za Foklandska ostrva.
• 1988 — Oko 5.000 radnika zemunske fabrike „Zmaj“ demonstriralo ispred zgrade Skupštine SFRJ nezadovoljno svojim socijalnim položajem. To je bio početak masovnih mitinga nazvanih „antibirokratska revolucija“, a poslužili su za učvršćivanje vlasti lidera komunista Srbije Slobodana Miloševića.
• 1990 — Demonstranti protiv Vlade Rumunije vratili se na ulice Bukurešta nekoliko dana posle sukoba s policijom i rudarima lojalnim Vladi, a u kojima je poginulo pet osoba, a nekoliko desetina ranjeno.
• 1991 — Parlament Južne Afrike ukinuo poslednji zakon na kojem je, od 1950, bila zasnovana politika aparthejda.
• 1992 — Nemci Tomas Kemtner i Hajnrih Stribig, dva poslednja zapadna taoca u rukama islamskih terorista u Libanu, vratili se u Nemačku posle tri godine zatočeništva.
• 1993 — U glavnom gradu Somalije Mogadišu poginulo šest, povređena 43 pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija, kada su pokušali da uhvate lidera somalijskih gerilaca Mohameda Faraha Aidida.
• 1997 — Ministarstvo Jugoslavije za telekomunikacije izdalo rešenja o zabrani rada većeg broja privatnih i nezavisnih radio-stanica. To je bila prva velika akcija vlasti protiv prava na slobodu informisanja u Jugoslaviji.
• 1999 — Međunarodna organizacija rada usvojila sporazum o zabrani najgorih formi prisilnog rada dece, uključujući ropstvo i nasilnu regrutaciju.
• 2001 — Na parlamentarnim izborima u Bugarskoj pobedio Nacionalni pokret bivšeg bugarskog cara Simeona II, čime je prvi put bivša monarhija postala politički aktivna u jednoj od zemalja istočne Evrope. Simeon Saks Koburg 24. jula izabran za premijera Bugarske.
• 2002 — U Batajnici kod Beograda počele ekshumacija i obdukcija leševa za koje se veruje da su Albanci čija su tela tu dovezena posle intervencije NATO na Kosovu 1999.
  • Egipatski arheolozi saopštili da su blizu piramida u Gizi našli najstariji nedirnut sarkofag, star oko 4.500 godina.
• 2007 — U Budvi uhapšen bivši general srpske policije, Vlastimir Đorđević, optužen pred Haškim tribunalom za ratne zločine na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine.

Rođenja

• 1682 — Karl XII Švedski, švedski kralj (1697—1718). (prem. 1718)
• 1818 — Šarl Guno, francuski kompozitor. (prem. 1893)
• 1882 — Igor Stravinski, ruski kompozitor, pijanista i dirigent. (prem. 1971)
• 1920 — Secuko Hara, japanska glumica. (prem. 2015)
• 1929 — Tigran Petrosjan, jermenski šahista. (prem. 1984)
• 1930 — Vojislav Lubarda, srpski književnik. (prem. 2013)
• 1936 — Ken Louč, engleski reditelj i scenarista.
• 1945 — Edi Merks, belgijski biciklista.
• 1950 — Antonio Kolombo, italijanski interventni kardiolog, akademik i inostrani član Odeljenja medicinskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti.
• 1953 — Velja Pavlović, srpski novinar i TV voditelj. (prem. 2022)
• 1960 — Marina Rajević Savić, srpska novinarka i TV voditeljka.
• 1960 — Tomas Hejden Čerč, američki glumac, reditelj, producent i scenarista.
• 1961 — Branko Damljanović, srpski šahista.
• 1963 — Greg Kinir, američki glumac.
• 1966 — Džejson Patrik, američki glumac.
• 1967 — Zinjo, brazilski fudbaler i fudbalski trener.
• 1968 — Slaviša Koprivica, srpski košarkaš.
• 1968 — Luka Pavićević, srpsko-crnogorski košarkaš i košarkaški trener.
• 1971 — Paulina Rubio, meksička pevačica, glumica i model.
• 1973 — Leander Paes, indijski teniser.
• 1975 — Huan Karlos Valeron, španski fudbaler i fudbalski trener.
• 1976 — Skot Adkins, engleski glumac.
• 1980 — Vinus Vilijams, američka teniserka.
• 1983 — Li Rajan, engleski muzičar i glumac, najpoznatiji kao član grupe Blue.
• 1985 — Markos Bagdatis, kiparski teniser.
• 1986 — Damjan Rudež, hrvatski košarkaš.
• 1987 — Kendrik Lamar, američki hip hop muzičar i muzički producent.
• 1989 — Sajmon Betl, američka glumica i pevačica. (prem. 2014)
• 1989 — Vladimir Lučić, srpski košarkaš.
• 1990 — Alan Dzagojev, ruski fudbaler.
• 1990 — Džordan Henderson, engleski fudbaler.
• 1997 — Kej Džej Apa, novozelandski glumac.
• 1999 — Jelena Ribakina, kazahstanska teniserka.

Smrti

• 1696 — Jan III Sobjeski, poljski kralj.
• 1719 — Džozef Adison, engleski pisac i političar.
• 1738 — Sava Vladislavić Raguzinski, srpski političar i putopisac.
• 1994 — Dr Branko Petranović je bio srpski pravnik i istoričar.

Praznici i dani sećanja

• Međunarodni praznici
  • Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše
• Srpska pravoslavna crkva slavi:
  • Svetog Mitrofana - patrijarha carigradskog
  • Svetog mučenika Konkordija
  • Svete mučenike Frontasija, Severina, Severijana i Silana
  • Prepodobni Zosim - episkop Novog Vavilona.
  • Sveštenomučenika Astijea - episkopa dračkog
  • Svete Martu i Mariju

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma