Категорија:Политички затвореници (комунисти)

У овој категорији налазе се људи - чланови Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и њихови симпатизери који су у периоду постојања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1929) и Краљевине Југославије (1929-1941) били прогоњени од полиције, осуђивани и затварани због својих политичких ставова. Комунистичка активност је била забрањена у Краљевини СХС 1920. године доношењем „Обзнане“, а прогон комуниста посебно је био појачан после увођења „Шестојанураске дикатуре“ 1929. године када је био основан и Државни суд за заштиту државе. Године 1935. у Краљевини Југославији су били формирани и први концентрациони логори за комунисте, од којих су били најпозантији у Вишеграду и Билећи.

Политички затвореници-комунисти најчешће су били затварани у затворима у Сремској Митровици и Лепоглави, код Вараждина. Поред ових затвора, били су у мањој мери затварани и у затворима у Марибору, Зеници, Скопљу и Нишу. Политички затвореници су углавном били одвојени од других затвореника - обичних преступника и криминалаца.

Током боравка у затвору, политички затвореници су настављали са својом политичком активношћу. Окупљали су се у групе и формирали партијске ћелије, а одржавали су и везе са Партијом. Вишак слободног времена користили су за читање марксистичких књига, као и превођење страних књига о марксизму, којих није било на српско-хрватском језику. Многи политички затвореници су управо у затворима, од других искуснијих и образованијих политичких затвореника, добијали већа сазнања о марксизму и комунизму. Због свеопште активност комуниста у затворима, а пре свега на превођењу књига и образовању кадрова, који су били на издржавању затворске казне они су робијашнице називали Црвеним универзитетима. Борбу за побољшање свог положаја, али и општих услова у затворима водили су организовањем штрајкова, од којих су најчешћи били штрајкови глађу.

Странице у категорији „Политички затвореници (комунисти)”

Следећих 135 страница је у овој категорији, од укупно 135.