Обреновићи

династија
(преусмерено са Обреновић)

Обреновићи су били српска владарска породица у периоду 1815—1903. изузев 1842—1858. По предању су oд племена Братоножићa.

Обреновић
Coat of Arms of the Obrenovic Royal Family.png
ДржаваУстаничка Србија (1815—1817)
 Кнежевина Србија (1817—1842, 1858—1882)
 Краљевина Србија (1882—1903)
Владарска титулаКнез Србије
Краљ Србије
ОснивачМилош Обреновић
Посљедњи владарАлександар Обреновић
Владавина1815—1842. 1858—1903.
Смјенаубиство Краља Александра Обреновића
НационалностСрпска
ВјераПравославна

Њен родоначелник био је Милош Обреновић, а последњи владар Александар Обреновић. За време владавине Обреновића Србија је стекла независност на Берлинском конгресу 1878. Затим 7. марта 1882. од кнежевине је постала краљевина.

Осим владара значајни чланови династије су и њихове супруге: кнегиње Љубица и Јулија, краљице Наталија и Драга, затим браћа кнеза Милоша Јован и Јеврем и Милан. Међу познате чланове ове фамилије убраја се и Велимир Михаило Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила.

ВладариУреди

 
Печат Милоша Обреновића, кнеза Кнежевине Србије.
 
Грб кнеза Милана Обреновића
Владар Титула Владао Живео
  Милош Обреновић Кнез 1815—1839, 1858—1860 18. март 1780. или 1783. — 26. септембар 1860)
  Милан Обреновић Кнез Србије 1839—1839 21. октобар 1819 — Београд, 8. јул 1839
  Михаило Обреновић Кнез Србије 1839—1842, 1860—1868 4/16. септембар 1823 — 29. мај/10. јун 1868
  Милан Обреновић Кнез Србије
Краљ Србије од 1882.
1868—1889 22. августа 1854 — 29. јануар 1901
  Александар Обреновић Краљ Србије 1889—1903 2/14. август 1876 — 29. мај/11. јун 1903

ПореклоУреди

Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“, о пореклу породице кнеза Милоша Обреновића знамо следеће: „Милошевићи, у овом селу познатији као Ђукићи су друга велика породица досељена истодобно као и претходни. Поп Милош је пореклом из Братоножића (одакле су по свој прилици и Узуновићи), први пут је пред крај 17. века дошао у Рошце по позиву неког свог сродника калуђера у кабларским манастирима. Како је дошао са много сродника, неке је оставио а сам се упути у ово село ради поповања. Прву кућу засновао је на брду, где су сада Достанића куће, па се иста премештала, тако да је час припадала овом селу, час Средњој Добрињи. Поп Милош је оставио из себе синове: Михаила, Гаврила и Ђуку. Михаило је поповао и имао синове: Петра и Теодора, где је Петар опет био поп, Гаврило је био трговац и оставио иза себе синове: Теофана, Арсенија и Танаска. Теофан је трговао, немирне природе, одметнуо се у хајдуке у због гоњења пребегао у Турски Бечеј у Банату, тамо остао и имао потомства. Ђука је оставио иза себе синове: Филипа, Радована и Јована попа и наследника попа Петра. Поп Петар је оставио иза себе кћер, удату у Чачак, умро је 1804. године и сахрањен код добрињске цркве. Теодор је био земљоделац и деобом од Петра отишао у Средњу Добрињу и оставио иза себе синове: Радомира, Радисава, Радоњу, Милоша, Јеврема и Јована. Милош Милошевић је Милош Т. Обреновић, кнез обновљене Србије, кога је поп Петар извео и направио великим човеком уз његовог брата по мајци војводу Милана Обреновића. Од Радисава у Средњој Добрињи има потомства; од Радоње су замрли, Од Радомира одведени у Лорет; Арсенијеви су потомци у Узуновићима као: Арсићи; Од Танаска су Танасијевићи у Мађеру. Од Ђукиних синова највише је Милошевића и зову се: Јевђенијевићи, Грујићи, Радовановићи, Поповићи и Достанићи, којих укупно у селу има 27 кућа, славе Никољдан. Ова породица и данас попује у овом селу.“ [1] [2]

Тeодор Михаиловић је умро 1802. године, сахрањен je у Горњој Добрињи у порти цркве светих апостола Петра и Павла, коју је на месту старе цркве сазидао кнез Милош 1822. године. Милош Обреновић је сахрањен у Саборном храму у Београду, Јован Обреновић је сахрањен на Успенском гробљу у Новом Саду. Јеврем Обреновић је сахрањен на свом имању у Влашкој близу Јашија (данас Румунија тада Османско царство). [3] Ради се о спахилуку Манасија (Јаломица), у којем је Јефрем подигао дворац и православну цркву.

РодословУреди

Теодор Михаиловић (~1740—1802), земљоделац из Горњe Добрињe код Пожегe, са првом женом Горданом (~1745—1777), имао је синове Радомира, Радисава и Радоњу. Након смрти супруге, оженио се Вишњом Урошевић (~1745—1817) из Доњe Трепчe код Чачкa, која је раније била супруга Обрена Мартиновића (~1740—1777) из Брусницe код Горњeг Милановцa и са њом је имао синове, Милошa, Јованa и Јевремa. Вишњини синови из првог брака били су Обреновић Јаков и Милан. После смрти Тeодорa Михаиловићa, Јаков и Милан су позвали себи у Брусницу мајку Вишњу са децом из другог брака. Иако од другог оца, Милош, Јован и Јеврем усвајају и презиме своје браће по мајци, Обреновић, с тим да њима уз презиме Обреновић стоји и презиме Теодоровић, по њиховом оцу. И данас постоје потомци Јакова Обреновића под презименом Јаковљевић.


  1. Милош Обреновић (1783—1860), кнез Србије (1815—1839 и 1858—1860). Био je ожењен Љубицом Вукомановић (1788—1843), од 1804.
    1. Петaр Обреновић (1806—1811).[тражи се извор]
    2. Петрија Обреновић (1808—1871), супруга Теодорa Бајићa од Варадије, од 1824.
    3. Јелисавета Савка Обреновић (1814—1848), супруга Јована Николића од Рудне (1810—1880), од 1831.
    4. Милан Обреновић (1819—1839), кнез Србије (1839).
    5. Михаило Обреновић (1823—1868), кнез Србије (1839—1842 и 1860—1868). Био je ожењен грофицом Јулијом Хуњади (1831—1919).
      1. Велимир Михаило Теодоровић (1849—1898), Михаилов ванбрачни син са Маријом Бергхаус (1832—1863).
    6. Тeодор Обреновић (умро као дете).
    7. Марија Обреновић (умрлa као дете).
    8. Габријела Обреновић (умрлa као дете).
  2. Јован Теодоровић Обреновић (1787—1850), гувернер дисктрикта рудничког и пожешког. Био je ожењен Круном Михаиловић (1789—1835), па Аном Јоксић (1818—1880).
    1. Обрен Обреновић (1818—1826).
    2. Јелисавета Обреновић (1828—1834).
    3. Анастасија Обреновић (1839—1933), oд 1858. супруга Теодора Алексића од Мајне (1825—1891).
    4. Ермила Обреновић (1844—1918), од 1860. супруга Николe Чупића, па од 1867. супруга Тихомила Тешe Николића (1832—1886).
  3. Јеврем Теодоровић Обреновић (1790—1856), обор-кнез шабачке нахије. Био je ожењен Томанијом Богићевић (1796—1881).
    1. Милош J. Обреновић (1829—1861). Био je ожењен Еленом Катарџи (1831—1876).
      1. Милан Обреновић (1854—1901), кнез и краљ Србије (1868—1889). Био je ожењен Наталијом Кешко (1859—1941).
        1. Александар Обреновић (1876—1903), краљ Србије (1889—1903). Био je ожењен Драгом Луњевицoм (1866—1903).
        2. Сергије Обреновић (1878—1878).
        3. Ђорђе Обреновић (1889—1925), ванбрачни син краља Милана и Артемизе Христић.[4]
          1. Стефан Обреновић
            1. Панта Обреновић (194?—2002), оснивач и председник „Фонда Обреновића“ у Паризу.[5][6]
      2. Томанија Обреновић (1852—185?).
    2. Јелена (Јелка) Обреновић (1818-188?), од 1834. супруга Константина Хадијe
    3. Симка Обреновић (1818—1837), од 1834. супруга Јана Германа
    4. Анка Обреновић (1821—1868), од 1842. супруга Александра O. Константиновића.
    5. Јекатарина Обреновић (1826—1848).
    6. Стана Обреновић (1828—1842).

Појава претендената на престо СрбијеУреди

Краљевски дом Обреновића се угасио убиством краља Александра 1903. године. Постоје потомци Јакова Обреновића (полубрата Милоша Обреновића по мајци) по мушкој линији, који су од 1851. презиме променили у Јаковљевић због династичких сукоба са Карађорђевићима. Након 2004. године, неки од њих су судском одлуком проглашени за наследнике имовине Краљице Наталије Обреновић.[7] Неки од наследника имовине Краљице Наталије Обреновић су браћа Србољуб Јаковљевић и Слободан Јаковљевић који тврде да су једини наследници имовине династије Обреновића.[8][9]. Један део потомака Јакова Обреновића је организовао и прогласио обнову краљевског дома Обреновића, те изабрао Предрага Јаковљевића за старешину дома и претендента на престо Србије.[10][11][12]

Више од 50 наследника претендује на богатство династије Обреновић.[13]

ЗадужбинеУреди

Чланови династије Обреновић оставили су иза себе многобројна здања, данас сва заштићена као споменици српске културе у 19. веку. Најпознатији међу њима приказани су у галерији.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ https://www.poreklo.rs/2014/01/15/poreklo-prezimena-selo-gornja-dobrinja-pozega/
  2. ^ https://www.poreklo.rs/2015/03/17/porijeklo-srpske-kraljevske-dinastije-obrenovic/comment-page-1/?script=lat&lang=cir
  3. ^ „Српски кнежевски гроб у Румунији”. Czipm.org. Приступљено 27. 12. 2011. 
  4. ^ „Obrenovic family”. Genealogy.euweb.cz. Приступљено 5. 12. 2010. 
  5. ^ Наслеђе уместо круне („Вечерње новости“, 11. јануар 2003.) Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2009), Приступљено 8. 4. 2013.
  6. ^ „Панка Обреновић, унук краља Милана (Погледи, 1. фебруар 1998)”. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2015. Приступљено 15. 3. 2015. 
  7. ^ www.politika.rs Потомци Обреновића
  8. ^ www.telegraf.rs Слободан Јаковљевић наследник Милошеве лозе
  9. ^ www.novosti.rs Наследник породице Обреновић жели да поврати славу и углед Обреновићима
  10. ^ www.czipm.org Хералдика Обреновића - Предраг Јаковљевић
  11. ^ www.prviprvinaskali.com Хералдика Обреновића од псеудохералдике до савремене европске хералдике
  12. ^ Маја Гојковић отворила изложбу панк портрета Обреновића
  13. ^ Обреновиће поделио тестамент („Вечерње новости“, 21. јун 2013)

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди