Панонскорусински језик
Панонскорусински или само русински језик (руски язик, руска бешеда, русински язик), је језик којим се говори у северној Србији (Војводина) и источној Хрватској. Русинским језиком говоре етнички Русини, док у Аутономној Покрајини Војводини овај језик представља један од шест службених језика.
| панонскорусински језик | |
|---|---|
| руски язик, руска бешеда, русински язик | |
| Говори се у |  Србија Хрватска |
Број говорника | приближно 20.000 (недостаје датум) |
индоевропски
| |
| ћирилица (панонскорусинска ћирилица) | |
| Званични статус | |
Службени језик у | Србија ( Војводина) |
| Регулише | Статут Војводине |
| Језички кодови | |
| ISO 639-3 | – |
Списак лингивста | rue-par |
Основе граматике русинског језика је поставио Хавријил Костељник (Гавриїл Костельник) још 1923, али их је потпуно уредио лингвиста и писац Микола Кочиш у свом Правопису (Правопис руского язика) издатој 1971. године у Новом Саду, а три године касније је издао и прву граматику русинског у Војводини (Ґраматика руского язика).
Према извештају Уједињених нација, русински језик, одн. језик панонских Русина, је један од ретких микројезика, како у Европи, тако и у свету, који има прилику да се развија захваљујући томе што се поред живе употребе, гаји и књижевност на овом језику, а такође и постоје сви степени образовања (основно, средње и високо) на русинском, уз активну Катедру за русински језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Поред редовног недељника Руске слово (Русинска реч) чији је издавач Извршно Веће АПВ, постоји и богато издаваштво у русинским заједницама у Војводини.
У русинском језику нагласак је увек на претпоследњем слогу.
Панонски Русини свој језик називају Бачвањска Руска Бешеда (бачваньска руска бешеда), или Бачвањски руски јазик (бачваньски руски язик), а оба имена имају значење „Русински језик Бачке“. Њихов културни центар је Руски Крстур (Руски Керестур). Иако број панонских Русина је много мањи него северних Русина (Транскарпатски Русини) - само 23.286 према југословенском попису из 1981 - они су срећни што живе у мултинационалној држави где су им је додељена одређена мањинска права још 1970, тако да постоји основна и средња школа на русинском језику у Руском Крстуру (са око 250 штампаних уџбеника до сада за ову школу и основне школе широм Војводине) и Катедра за русински језик и књижевност, односно професорске студије на русинском језику у Новом Саду [2]. [3] Постоје редовни телевизијски и радио програми у Војводини на русинском језику, укључујући вишејезичне радио-станице Радио Нови Сад, који служи за све мањине у Војводини. На том радију у 2001. години оригинално емитовање према језицима је било: 23,5% српски, 23,5% мађарски, 5,7% словачки, 5,7% румунски, 3,8% русински, 2,2% ромски, и 0,2% украјински језик.
КласификацијаУреди
Статус русинског језика је предмет бројних расправа које се могу свести на три теорије:
- русински језик је стандардизовани западноукрајински дијалект (Володомир Хнаћук)[1] или дијалект књижевног руско-украјинског језика (Хавријил Костељник).[2]
ПисмоУреди
Русински језик користи искључиво ћирилично писмо прилагођено овом језику. Користи се 31 слово и додатни меки знак:
| А а | Б б | В в | Г г | Ґ ґ | Д д | Е е |
| Є є | Ж ж | З з | И и | Ї ї | Й й | К к |
| Л л | М м | Н н | О о | П п | Р р | С с |
| Т т | У у | Ф ф | Х х | Ц ц | Ч ч | Ш ш |
| Щ щ | Ю ю | Я я | Ь ь |
Основне речи и реченице на русинском језикуУреди
- Здраво,Чао!-(/Zdravo,Ćao!/) - Здравo,Ћао!
- -Витайце!-(/Vitajce!/) -Добродошли
- -Як ши?-(/Јаk ši?/) - Како си?
- -Цо робиш?-(/Co robiš?/) - Шта радиш?
- -Як ше волаш/Як ци мено?-(/Jak še volaš, Jak ci meno?/) - Како се зовеш?
- -Одкаль ши? Я зоз/Я з... (/Odkalj ši? Ja zoz,Ja z.../) - Одакле си? Ја сам из..
- -Мило ми/Цеши ме!-(/Milo mi,Ceši me!/) - Драги ми је!
- -Добре рано!-(/Dobre rano!/) - Добро јутро!
- -Добри дзень!-(/Dobri dzenj!/) - Добар Дан!
- -Добри вечар!-(/Dobri večar!/) - Добро вече!
- -Добру ноц!-(/Dobru noc!/) – Лаку Ноћ!
- -Щешлїво!-(/Ščešljivo!/) - Срећно!
- -Хибиш ми!-(/Hibiš mi!/) –Фалиш ми!
- -Смачного!-(/Smačnoho!/) - Пријатно!
- -Наздраве!-(/Nazdrave! /) - Живели!
- -На здравє!-(/Na zdravje!/) – На здравље!
- -Можебуц-(/Možebuc/) – Мождa
- -Гей-(/Hej/) – Дa!
- -Нє-(/Nje/) – Не!
- -Знам (/Znam/) – Знам
- -Нє знам-(/Nje znam/) – Не знам
- -Пребач-(/Prebač/) – Извини!
- -Модлїм вас-(/Modljim vas/) – Молим вас!
- -Розумим-(/Rozumim/) –Разумем!
- -Нє розумим-(/Nje rozumim/) –не разумем!
- -Бешедуєце по руски?-(/Bešedujece po ruski?/) – Причате ли русински ?
- -Гей, дакус-(/Hej, dakus/) –Да,мало
- -Нє, нє бешедуєм-(/Nje, nje bešedujem/) – Не,не причам
- -Модлїм вас, бешедуйце помали-(/Modljim vas, bešedujce pomali/) –Говорите спорије молим вас
- -Як ше гвари по руски?...-(/Jak še hvari po ruski?.../) – Како се каже на rusinskom?...
- -Дзекуєм (/Dzekujem!/) - Хвала!
- -Дзекуєм барз крашнє!-(/Dzekujem barz krašnje!/) –Хвала веома лепо!
- -Дзекуєм крашнє!-(/Dzekujem krašnje!/) –Хвала лепо!
- -Нєт на чим!-(/Njet na čim!) – Нема на чему!
- -Любим це!-(/Ljubim ce!/) - Волим те!
- -Дзе вц?-(/Dze wc?/) - Где је вц?
- -Ходзиш ту часто? (/Hodziš tu často?/) - Долазиш овамо често?
- -Кельо то кошта?-(/Keljo to košta/) - Koliko to košta?
- -Видз вонка/Войдз нука-(/Vidz vonka,Vojdz nuka/)
- -Идзце/Гибайце,Поце-(/Idzce/Hibajce,Poce/) –Идите/Дођите
- -Швидко оздрав!-(/Švidko ozdrav!/)- Брзо оздрави!
- -Охабце ме-(/Ohabce me/)- Oстави ме!
- -Най ше пачи!-(/Naj še pači!/)- Изволи!
- -Пущце ме/Пущице ме!-(/Puščce me!/Puščice me!/) - Пустите ме!
- -Одпущце ми-(/Odpuščce mi!/) – Опростите ми!
- -Щешлїви Нови рок!-(/Ščešljivi Novi rok!/) – Срећна Нова Година!
- -Щешлїви Крачун!-(/Ščešljivi Kračun!/) - Srećan Božić!
- -Весела Вилїя и Щешлїви Крачун!-(/Vesela Viljija i Ščešljivi Kračun – Весело Бадње Вечe и Срећан Божић!
- -Щешлїва Велька Ноц!-(/Ščešljiva Veljka Noc /) – Срећан и Весео Ускрс!
- -Щешлїви родзени дзень!-(/Ščešljivi rodzeni dzenj/) – Срећан рођендан!
- -Щешлїви Швета !-(/Ščešljivi Šveta/) – Срећни празници!
- -Винчуєм!-(/Vinčujem/) – Честитам!
- -Мойо почитованє-(/Mojo počitovanje/) – С поштовањем ,Моје поштовање
- -Єдeн язик нїґда нє досц-(/Jeden jazik njigda nje dosc/) –Један језик никада није довољан
Поређење језикаУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ↑ 1,0 1,1 Фејса 2005, стр. 23.
- ^ Studia Ruthenica 2005, стр. 105.
- ↑ 3,0 3,1 Други Руси и други руски?[мртва веза] ruskarec.ru
- ^ Фејса 2012, стр. 217.
- ^ Зі Статуту Автономної області Воєводина.
ЛитератураУреди
- Фејса, Михајло (2005). Време и вид у русинском и енглеском језику. Нови Сад.
- Studia Ruthenica. 10-13. Нови Сад: Друштво за русински језик, литературу и културу. 2005.
- Фејса, Михајло (2012). Русински језик у Републици Србији/Војводини. Бања Лука.