Портал:Русија/Изабрани
Изабрани чланци
уреди
Јануар уреди
Москва (рус. Москва) је главни и највећи град Русије. Налази се на реци Москви и обухвата површину од 1097,12 km². По последњем попису из 2010. у Москви је живео 11.503.501 становник. Самим тим Москва је најнасељенији град у Европи, док урбано становништво града чини 1/12 руске популације.
Москва има статус града федералног значаја (федералног субјекта). Уз њу, такав статус у Русији има још само Санкт Петербург. Налази се у Централном федералном округу. Административно се дели на 10 округа који се деле на многобројне подручне управе.
У средишту града налази се Кремљ, утврђени комплекс који је до 1703. био политичко средиште Руског царства, а од 1918. Совјетског Савеза, и од 1991. Руске Федерације. Уз источни зид Кремља простире се Црвени трг, место многих државних церемонија. На тргу се налазе и две вероватно најпознатије московске грађевине - црква Св. Василија Блаженог и маузолеј Лењина.
Москва је такође велики економски и трговачки центар, дом великог броја милијардера. У 2007. Москва је другу годину за редом проглашена за град који је најскупљи на свету за живот.
Фебруар уреди
Транссибирска железница (рус. Транссибирская магистраль, Транссиб) је мрежа железница која спајају Москву и Европски део Русије са Руским далеким истоком, Монголијом, Народном Републиком Кином и Јапанским морем.
Главна траса железнице саобраћа између Москве и Владивостока преко Сибира. Железница је дугачка 9.288 km и грађена је између 1891—1916. године. Протеже се на преко 8 временских зона и потребно је седам дана да се пређе цела дужина железница, што је чини трећом железницом по дужини на свету, после Доњецк-Владивосток и Москва-Пјонгјанг.
Друга траса, Трансманџурска железница, која иде упоредно са Транссибирском и која иде скроз до Тарскаје (око 1.000 km источно од Бајкалској језера). Од Тарскаје, Трансманџурска железница иде југоисточно ка Кини и продужава до Пекинга.
Трећа траса, Трансмонголска железница, која се састоји из Транссибирске трасе до Улан Удеа на источној обали Бајкалског језера. Од Улан Удеа Трансмонголска железница продужава јужно ка Улан Батору и Пекингу.
Четврта траса је завршена 1991, после скоро пет деценија споре изградње. Под називом Бајкалскоамурска железница (БАМ), протеже се од Транссибирске линије код Бајкалског језера, ка Пацифику.
Март уреди
Ојмјакон (рус. Оймякон, јак. Өймөкөөн) је село у Републици Саха у Русији, у далекоисточном делу Сибира у Ојмјаконском рејону. Најхладније је настањено место на нашој планети (најнижа измерена температура -67,7 °С) и налази се на левој обали реке Индигирке. Овде живи око 500 становника, који се претежно баве сточарством и риболовом. Од главног града Јакутије, Јакутска, Ојмјакон је удаљен око 1.100 километара према истоку. Најближи регионални пут је Колимски аутопут удаљен око 32 километра северозападно. Најближа суседна насеља су Хара-Тумул и Берег-Јурдја.
Место је добило име по Ојмјаконској реци чији је назив дошао од речи kheium из евенског језика, што би у слободном преводу значило — несмрзнута вода, место где рибе проводе зиму. Према другом извору, речник тунгуског језика, наводи да евенска реч heyum значи залеђено језеро.
Април уреди
Историја Русије је период који почиње насељавањем Источних Словена од којих касније настају Руси, Белоруси и Украјинци. Прва источнословенска држава била је Кијевска Русија, која је примила хришћанство из Византије 988. На тај начин настала је руска култура која је током наредних хиљаду година представљала мешавину Византијске културе и културе старих Словена. Кијевска Русија је као држава престала да постоји током тридесетих година 13. века, услед најезде Монгола. Током овог периода, градови као што су Новгород и Псков, очували су културно и политичко наслеђе Кијевске Русије.
Након 13. века, Москва је полако почела да доминира над осталим културним центрима. До 18. века Велика московска кнежевина је прерасла у велику Руску империју, која се простирала од Пољске на западу, па све до Тихог океана, на истоку. Територијална ширења на запад су омогућила боље повезивање Русије са остатком Европе, чије утицај довео до стварање климе у којој је тражено спровођење свеобухватних реформи. Власт је на те тежње одговорила комбинацијом репресије и неодлучних реформи. Руски кметови су од 1861. били ослобођени, али су услови под којим су ослобођени били неповољни за сељаке и само су убрзали револуцију. Од ослобођења кметова па до почетка Првог светског рата 1914. године, спровођењем Стоплинових реформи, доношењем устава 1906. и одлукама које је донела Дума, извршене су знатне промене у политици и привреди Русије, али цар и даље није био вољан да се одрекне аутократског начина владавине.
Руска револуција из 1917. године, била је логична последица комбинације потпуног економског слома, антиратног расположења и неслагања са аутократским начином владавине. Власт су првобитно преузели либерали и умерени социјалисти, али је њихов неуспех у спровођењу сопствене политике довео до Октобарске револуције када су власт преузели комунисти бољшевици. Између 1922. и 1991, Русија је била део Совјетског Савеза. Напредак у стварању социјалистичког друштва током различитих периода историје Совјетског Савеза био је променљив, од мешовите привреде и разноликог друштва током двадесетих, преко строго управљане привреде и политичке репресије током Стаљиновог доба па све до „доба стагнације“ током осамдесетих. Почев од марта 1918, друштвено уређење у Совјетском Савезу било је засновано на једнопартијском комунистичком систему. До краја осамдесетих, слабљење и опадање совјетског политичког и привредног система је постало све уочљивије. Лидери Совјетског Савеза покушали су да спрече његово даље пропадање, али је то био само увод у његов коначни распад.
Распадом Совјетског Савеза крајем 1991. године, Русија је постала независна држава и призната је као правни наследник бившег Совјетског Савеза. Русија је изгубила статус велесиле и суочила се са озбиљним изазовима у настојању да успостави нови политички и привредни систем. Русија је напустила идеју социјалистичке планске привреде и државног власништва и почела је да гради своју привреду на принципима тржишног капитализма, што је веома често давало нежељене резултате. У Русији се и данас у готово свим сферама друштва осећа утицај како монархистичке, тако и совјетске прошлости.
Мај уреди
Црвена армија (рус. Красная Армия) је скраћено име за Црвену армију радника и сељака (рус. Рабоче-Крестьянская Красная Армия), оружану снагу коју су створили бољшевици током Руског грађанског рата 1918. Ова организација је постала војска Совјетског Савеза након његовог оснивања 1922. Црвена боја у имену се односи на боју крви коју је пролила радничка класа у својој борби против капитализма.
Иако је Црвена армија 1946. променила име у Совјетска армија, људи са запада су и даље користили термин „Црвена армија“ и касније, на пример, током Хладног рата.
Јун уреди
Московски Кремљ (рус. Московский Кремль) је историјски утврђени комплекс у самом центру Москве, окружен реком Москва (на југу), Црвеним тргом (на истоку) и Александровом баштом (на западу). Један је од најпознатијих кремаља (руских цитадела) и укључују четири палате, четири катедрале, а опасан је Кремаљским зидом са Кремаљским кулама. Комплекс служи као званична резиденција Председника Русије.
Москва је настала и развијала се око утврђеног седишта владара, на почетку обласног, а по премештању престонице у Москву и владара руске државе.
Јул уреди
Битка код Курска вођена је у Другом светском рату између совјетских и немачких снага током лета 1943. године (од 5. јула до 23. августа). То је највећа тенковска битка у историји ратовања и једна од најзначајнијих савезничких победа током 1943. године. Најжешће борбе вођене су око села Прохоровке.
Намера немачких копнених снага, Вермахта, била је разбијање средишњег дела источног фронта, а затим с југа обухватити Москву и нанети одлучујући ударац Црвеној армији. Немачка офанзива почела је 5. јула под тајним називом Цитадела (нем. Zitadelle - тврђава). У бици је са немачке стране ангажовано 50 дивизија (од којих 34 пешадијске, 14 оклопних и 2 моторизоване) - укупне јачине око 900.000 војника, 2.700 тенкова и самоходних и јуришних топова, 10.000 артиљеријских и минобацачких цеви, уз подршку око 2.000 авиона, док је са совјетске стране ангажовано 12 армија (од којих 2 оклопне). Совјети су имали извесну бројчану предност у људству и наоружању - 20.000 топова и минобацача, 920 ракетних бацача (каћуша), 3.600 тенкова, уз подршку 2.400 авиона.
Упркос већим губицима руске снаге су извеле успешан противнапад и до 23. августа Немци су поражени. Из строја им је избачено до 500.000 војника од тога око 60.000 погинулих и око 150.000 рањених (током прве етапе битке односно немачке офанзиве). Касније, током совјетске против-офанзиве, тај број се попео на преко пола милиона погинулих, рањених и заробљених. Стварни совјетски губици обелодањени су тек 1991. и износили су око 800.000 погинулих, рањених и несталих (током обе етапе битке).
Победом Црвене армије у овој бици, иницијатива на Источном фронту прешла је на совјетску страну. Од тада па све до краја рата немачке јединице су се налазе у константној дефанзиви.
Август уреди
Краснојарск (рус. Красноярск) је град у Русији и главни град Краснојарског краја. Налази се у јужном делу средњег Сибира, на обе обале реке Јенисеј. Краснојарск се налази на рути Транссибирске железнице. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 973.891 становника.
Краснојарск је добио статус милионског града: према подацима градских власти, 1. јануара 2013. број становника је достигао 1016385. Тако је Краснојарск постао петнаести милионски град у Русији и трећи сибирски град у коме је број становника већи од милион, после Новосибирска и Омска. Налази се отприлике 4100 километара источно од Москве.
Град је основан 1628. године као дрвена тврђава од једне групе козака.
Септембар уреди
Полуострво Камчатка (рус. полуо́стров Камча́тка) се налази на далеком истоку Русије. Ово огромно полуострво је дуго 1.250 километара и има површину од 472.300 km². Лежи између Тихог океана на истоку, Охотског мора на западу. У близини њене тихоокеанске обале лежи џиновски морски ров Курил-Камчатка, дубок 10.500 метара. На Камчатки се налазе и Вулкани Камчатке, које је Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу прогласила светском баштином.
Полуострво Камчатка, острво Карагински и Командирска острва сачињавају Камчатски крај, један од осам руских крајева, који између осталих сачињавају руске федералне субјекте. У овом крају живи око 402.500 становника, од чега су већина Руси, али има и око 13.000 Корјака. Више од пола становништва живи у местима Петропавловск Камчатски (192.028 становника) и Јељизово (41.533).
Октобар уреди
Санкт Петербург (рус. Са́нкт-Петербу́рг, раније Петроград, Лењинград) је град у северозападној Русији који носи статус федералног града и административног центра Лењинградске области и Северозападног федералног округа.
После Москве, Санкт Петербург је други по броју становника, и други по важности економски, индустријски, научни и културни центар Русије. Налази се на ушћу реке Неве у Фински залив (Балтичко море), што га чини и важним траснпортним и трговачким центром.
Санкт Петербург је основао Петар Велики 1703. на мочварном земљишту у близини мора. Тиме је желео да осигура руски приступ Балтику. Град је од 18. до 20. века био престоница Руског царства, значајан европски културни центар, и најважнија руска лука на Балтику. Централни део града је данас под заштитом УНЕСКО.
Површина града је 1.439 km². Према попису становништва из 2010. у граду је живело 4.848.742 становника. То је најсевернији милионски град на свету.
Новембар уреди
Калињинград (рус. Калининград, нем. Königsberg, пољ. Królewiec, а од 14. до 16. века: Królówgród, литв. Karaliaučius, лат. Regiomontium) је лучки град у Русији и главни град Калињинградске области, руске ексклаве између Пољске и Литваније, са приступом Балтичком мору. Са немачким именом, био је главни град немачке покрајине Источне Пруске, бившег пољског поседа Пруске кнежевине и, пре тога, Државе Тевтонског витешког реда.
Налази се на ушћу реке Прегел у Калињинградски залив. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 431.491 становника. Калињинград је велики саобраћајни центар (железнички и друмски), има морску и речну луку као и међународни аеродром „Храброво“. Велики је центар машинске индустрије а развијени су металургија, лака индустрија, графичка индустрија и рибарство. Најзначајнији музеји су музеј ћилибара, историје уметности, светског океана, уметничка галерија, музеј утврђења, а град има и више драмских позоришта, великих библиотека (посебно су важни сачувани фрагменти Валенродске библиотеке), зоолошки врт и ботаничку башту. У центру града се налази катедрала изграђена од опеке у готском стилу.
Децембар уреди
Елбрус (рус. Эльбрус) је угашени стратовулкан на Кавказу чији западни врх (Западни Елбрус) са надморском висином од 5.642 m нмв. представља највиши врх Европе и Русије. Други део некадашњег вулканског гротла је источни врх (Источни Елбрус) са надморском висином од 5.621 m.
Налази се на југу европског дела Русије, недалеко од границе са Грузијом и удаљен је 65 km од града Кисловодска. Данас се на Елбрусу налази велики скијашки центар са системом жичара и гондола које излазе до висине од око 3800 m нмв. на којој се налазе тзв. Дизел склоништа. Скијање на његовим падинама траје током читаве године јер се граница сталног снега налази нешто испод 3700 m нмв.