Роми
Роми, познати и као Цигани, су народ пореклом из Индије, коју су напустили око 10. века. Има их укупно око 1.552.000, од тога у Румунији 250.000, Бугарској 231.000, Чешкој 207.000, Србији и Црној Гори 150.000, Русији, 139.000, Ирану 117.000, Словачкој 76.000, Немачкој 55.000, Македонији 54.000, Шпанији 44.000, Турској 42.000, Авганистану 29.000, Канади 22.000, Француској 21.000, Сирији 18.000, Пољској 17.000, Ирској 14.000, Грчкој 10.000, Аустрији 10.000. У верском погледу Роми су нејединствени, јер их има православних хришћана и муслимана, као и других вера. Говоре ромским језиком, који припада индијској групи индоевропске породице језика.
Роми
Народ Роми, заједно са сродним народом Синтима, се у српском језику уобичајено називају Цигани. Они су традиционално номадски народ који води порекло из северне Индије, али тренутно живи широм света, углавном у Европи. Већина Рома говори неки облик ромског, језика блиско повезаног са индо-европским језицима северне Индије и Пакистана. Савремена антропологија је установила повезаност ромског језика са панџабским и потохарским језицима који се говоре у северној Индији и Пакистану.
За Роме је било распрострањено широко мишљење да имају видовњачке способности (види популарне стереотипе о Циганима под гатање), а поједини романтичари им приписују и изум тарот карата. Ово може да одражава веровање да су Роми, наводно египатског порекла, поседовали знања о изгубљеним вештинама и научним достигнућима древних Египћана.
Име и језик
Роми, на српском популарно „Цигани“, је реч која је изведена од речи „Египат“, према пређашњем веровању да су они били староседеоци Египта. Сами Роми никада нису користили овај термин за назив свога народа. Термин „Цигани“ је био дуго довођен у везу са прогоном чиме је стекао пежоративну конотацију.
Не постоји никаква веза између појмова Роми и ромски,са једне стране, и појмова Румунија, румунски, и Рим, са друге стране.
У већем делу Европе Роми су познати као „Цигани“ (француски: Tsigane,(„Циган“); албански: Cigan,(„Циган“), Maxhup,(„Маџуп“), Gabel,(„Габел“); бугарски: Цигани (Цигани); чешки: Cikáni,(„Цикани“); холандски и немачки: Zigeuner,(„Цигојнер“); дански: Sigøjner,(„Сигејнер“); литвански: Čigonai,(„Чигонаи“); руски: Цыгане („Цигање“); мађарски: Cigány,(„Цигањ“); грчки: Τσιγγάνοι („Циганои“); италијански: Zingari,(„Цингари“); румунски: ţigani,(„Цигани“); српски: Цигани; пољски: Cyganie,(„Цигание“); португалски: Cigano,(„Цигано“); шпански: Gitano,(„Хитано“) и турски: Çingene,(„Чингене“)). У Ирану их зовуکولی („Каули“), у Индији Lambani,(„Ламбани“), Lambadi,(„Ламбади“), или Rabari,(„Рабари“).
Већина Рома себе ословљава по генеричком имену Ром,што у преводу значи „човек“ или „муж/супруг“. Анализа ромског је показала да је он повезан са језицима који се говоре у северној Индији и Панџабу. Ова чињеница је важна за утврђивање географског порекла Рома, поготово због тога што позајмљенице у ромском језику омогућавају праћење шеме њихових сеоба ка западу. Телесна физиономија и AБO крвна група Рома су такође карактеристичне одлике северноиндијских каста ратника.Међутим, једна студија недавно објављена у магазину Природа[1] указује да је ромски језик повезан са синхалским (види фусноту).
Неки Роми су развили креолске језике и/или мешане језике, међу којима се издвајају следећи:
- Калó или иберијски ромски, који користи ромске речи (лексикон) и граматику шпанског, тзв. калé. Извор је многих речи шпанског сленга и жаргона.
- Ломавренски ромски или јерменски ромски
- Англо-ромски или енглески ромски
- Ромско-грчки или грчки ромски
- Чергарски ромски или норвешки ромски
- Ромско-српски или српски ромски
- Таврингерски ромски или шведски ромски.
Последњих година се појавио покрет који заговара употребу „двоструког р“ при писању појма „РРоми“, пошто у ромском језику „р“ и „рр“ представљају два различита гласа.
Историја
Верује се да су Роми напустили Индију око 1000. године и да су прошли кроз земље које су данас обухваћене територијама Авганистана, Ирана (Персије, Јерменије, и Турске. Роми које препознају други Роми и данас живе на истоку чак до Ирана, укључујући неке који су мигрирали ка Европи и потом се вратили. Почетком 14.века долазе на Балкан, а почетком 16.века све до Шкотске и Шведске. Неки Роми су мигрирали ка југу кроз Сирију ка Северној Африци, долазећи у Европу преко Гибралтара. Оба тока миграције су се срела у данашњој Француској. Многи људи слични Ромима и даље живе у Индији, највероватније пореклом из пустињске државе Раџастан.
Узроци дијаспоре Рома су једна од највећих мистерија у историји. Неки научници претпостављају да су Роми пореклом ниска каста Хиндуса регрутовани као плаћеници. Потом су добили статус кшатрија - ратничке касте и послати на запад како би се одупрли исламској војној експанзији. Према другој теорији Роми су пореклом заробљеници узети као робови од стране муслиманских освајача северне Индије и да су временом развили посебну културу у земљи свог заточеништва. Забележено је да је Махмуд од Газнија узео пола милиона заробљеника током турко-персијске инвазије Синда и Панџаба у Индији. Зашто се Роми нису вратили у Индију, бирајући уместо тога да путују на запад у земље Европе, је енигма која може бити повезана са војном службом под муслиманима.
Имиграција Рома у Сједињене Државе је почела у колонијална времена у малим група у Вирџинији и Француској Луизијани. Већа имиграција је почела 1860тих са групама Ромнишала из Британије. Највећи број имиграната је дошао почетком 1900тих, углавном преко влашких група из Калдераша. Ове две групе се често не повезују једна са другом. Велики број је такође имигрирао у Средњу Америку.
Популација
Тешко је са сигурношћу утврдити број Рома на свету. Према одређеним проценама има их између 5 и 10 милиона. Између 6 и 8 милиона Рома живи у Европи. Највеће концентрације Рома су на Балканском полуострву у југоисточној Европи, у централној Европи, Сједињеним Државама, Русији и државама бившег Совјетског Савеза. Мањи број Рома је раштркан широм Западне Европе, Блиског Истока и Северне Африке.
Земље у којима живи преко пола милиона Рома: Румунија, Бугарска, Мађарска, бивша Југославија и Сједињене Државе. Највећи удео Рома у укупном броју становника има Словачка - од 5.4 милиона становника Словачке, 320.000 су Роми.
Роми се међу собом деле по територијалним, културолошким и дијалектолошким разликама на 4 главне конфедерације:
- Калдереши (ковачи који су дошли са Балкана у Централну Европу,а затим и до Северне Америке. Представљају најбројнију групацију);
- Хитаноси (такође су познати као и Калé, углавном насељавају Иберијско полуострво, Северну Африку и јужну Француску. Истичу се ка врсни забављачи);
- Мануши (познати као и Синти, углавном насељавају Алзас и околне регионе Француске и Немачке. Познати су као путујући забављачи и циркусанти); и
- Ромничали (углавном насељавају Британију и Северну Америку).
Свака од ових група се даље дели на 2 или више подгрупа у зависности од занимања или територије са које потичу или и једнога и другога. Неке од ових подгрупа су: Мачваје, Ловари, Чурари, Синти, Рудари, Бојаши, Лудари, Лури, Шорашаји, Унгарице, Башалде и Ромунгро.
Генетика
Студије о генетици бугарских, балтичких и влашких Рома указују да око 50% проучаваних Y хромозома и митихондријских днк припадају мушкој хапло групи H (ха) и женској хапло групи М (ем) , хапло групама које су широко распрострањене широм Јужне и Централне Азије. Мушка хапло група R1a1 је ретка међу Ромима, али је има око 50% у мушким Y хромозомима у северној Индији и Пакистану. Остатак гена код проучаваних Рома потиче са Блиског Истока или Европе.
Одбацивање
Због њиховог номадског начин живота, одувек је постојало међусобно неповерење између Рома и њихових седелачких комшија. За њих се веровало, и још увек се верује, да су просци, лопови, отмичари, неприлагодљиви за седелачки живот и посао. Због свега тога били су излагани прогањањима. Роми су понекад у своје редове прихватали и друштвене отпаднике.
Током епохе просвећености Шпанија је покушала да се реши отпадничког статуса Рома забраном употребе речи хитано и асимилацијом Рома у друштво, приморавајући их да се одрекну својег језика и начина живота. Тај покушај је испао неуспешан.
Неповерење према Ромима је достигло врхунац за време Другог светског рата.Као и Јеврејима,а за разлику од осталих категорија прогањаних од стране нациста, Ромима је аутоматски следовао одлазак у концентрационе кампове, робовски рад и/или смрт. Верује се да је на тај начин побијено преко 500,000 Рома.
Где је то било могуће Роми су наставили са својим номадским животом, али у многим случајевима, поготово у Источној Европи, они живе седелачким животом у готово неподношљивим условима. И дан данас постоје сукоби између Рома и седелачког становноштва око њих. Уобичајене жалбе су да Роми краду и да живе од социјалне помоћи.
Бивше комунистичке земље
Многе земље бивше чланице Источног блока и бивше Југославије имају знатне популације Рома. Ниво интеграције Рома у друштво је и даље ограничен. Они се налазе углавном на маргинама друштва, живећи по насељима која подсећају на гета. Само мали број ромске деце заврши средњу школу. Они се углавном осећају одбаченим од државе и друштва, што ствара даље препреке ка њиховој интеграцији.
За време комунизма Роми су били предмет асимилационих притисака (нпр. званична употреба ромског језика је била забрањена), међутим њихова социјална ситуација је била релативно добра. У системима планске економије они су углавном били запослени као неквалификована радна снага, али је такав посао због комунистичке идеологије био релативно добро плаћен. Ситуација се променила после распада Совјетског Савеза и распада комунизма. Роми од тада имају проблема да нађу посао на стандардном тржишту рада углавном због релативно ниског нивоа образовања, ниских квалификација, али и предрасуда послодаваца.
Према Гардијану (8.јануар 2003.):
- "У Чешкој Републици, 75% ромске деце се образује у школама за особе са тешкоћама у учењу, и 70% Рома је незапослено (у поређењу са националним просеком од 9%). У Мађарској, 44% ромске деце похађа специјалне школе, док је 74% мушкараца и 83% жена незапослено. У Словачкој, 28 пута је већа вероватноћа да ће ромска деца бити послата да похађају специјалне школе, него неромска деца; незапосленост се креће око 80%." [3]
У неким земљама, део проблема је и зависност о социјалну помоћ. За неке ромске породице је исплатљивије да живе од социјалне помоћи него од лоше плаћених послова. То ствара много нових проблема: гнев против Рома, услове за развој криминала и изузетну осетљивост на промене у социјалном осигурању. Добар пример за ово последње је Словачка где је смањење висине износа социјалног осигурања (породица добија надокнаду само за прва три детета) довело до грађанских немира у неким ромским селима.
У већини земаља Европске Уније Роми могу да добију прилику да воде нормалне животе. Неке ромске породице се боље интегришу у веће заједнице избегавајући да имају необично много деце, тако да не зависе од социјалне помоћи. Ипак, очи осталог света виде само Роме који из разноразних разлога још увек живе по картонским колибицама и који просе по улицама дајући лош имиџ о свим осталим Ромима. Локалне власти покушавају да помогну таквим људима побољшавајући инфраструктуру у њиховим насељима и помажући новчано, али та помоћ је углавном површна и недовољна.
Јуна 2004., Ливија Јарока је постала други, а за сада и једини, Ром који је члан Европског Парламента, пошто је била на изборној листи мађарске десничарске, Фидес партије, у време када је Мађарска приступала Европској Унији. Хуан де Диос Рамирез Ередиа, из Шпаније, је био први Ром члан Европског Парламента.
Већина Рома је одавно напустила номадски начин живота. Добар пример начина живота савремених Балканских Рома може се видети у филмовима чувеног српског редитеља Емира Кустурице.
Седам бивших комунистичких земаља Централне и Југоисточне Европе је промовисало 2005. године Декаду Рома, с циљем да се побољшају социјално-економски услови и статус ромске мањине.
Ромско друштво
Традиционални Роми веома цене проширену породицу. Невиност је кључна за неудату жену. И мушкарци и жене се венчавају често као веома млади: младе у просеку имају између 15 и 25 година.
Међутим, у вези са ромским обичајима око венчања постоје и извесне контроверзе, нарочито оне које се тичу одвођења у ропство. 2003., Тортица, један од многобројних ромских племенских краљева, је забранио својим поданицима да венчавају децу пре него што она стасају. Неки су ово доживели као мешање у традиционалне ромске породичне обичаје. Супарнички ромски старешина Флорин Ћоаба нашао се на удару надлежних ромских институција крајем 2003., када је удао своју најмлађу кћерку Ана-Марију, према неким изворима, стару само 12 година.
Ромска музика
Поред сопствене ромске музике, Роми су имали и још увек имају велики утицај у еволуцији фламенко музике и плеса.
Прикази Рома у књижевности
Значајни прикази Рома у књижевности: Звонар Богородичине цркве, од Виктора Игоа, , Циганчица, од Мигуела Сервантеса, од Стивена Кинга, Кармен од Жоржа Бизеа, и од Саура. У делу Робертсона Дејвиса Орфејева лира главни ликови су канадски Цигани који чувају своју традицију, укључујући рестаурацију музичких инструмената. Ватре у ноћи од Луизе Даути је прича о ромским искуствима у Централној Европи током Другог светског рата.
Групе са сличним стилом живота
У Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Француској такође постоје тзв. ''Бели_Цигани'' познати под именом Јениши. Њихов језик је граматички идентичан са осталим немачким дијалектима Швајцарске, али им се речник састоји од великог број речи из немачког, ромског и јидиша. Види: [4] (на немачком).
Такође, постоји и једна група у Ирској, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама која се назива Ирски Цигани, односно Ирски Чергари. Они нису генетски у сродству са Ромима, али је ромска номадска култура утицала на њих. Њихов језик се углавном заснива на речима ирског галског, а граматика на основуенглеског, са утицајима из ромског језика.
Шпански Квинкви или Мерћероси су мањинска скупина, раније превасходно номадска, која дели доста тога заједничког са животом шпанских Рома. Њихово порекло је нејасно; можда потичу од сељака који су изгубили своју земљу у 16.веку. Упркос томе што су са Ромима делили судбину прогоњених, Марћероси се дистанцирају од њих.
Референце
- Gray, RD; Atkinson, QD (2003). "Language-tree divergence times support the Anatolian theory of Indo-European origin." Nature. 426, 435-439. [5]
- Gresham, D; et al. (2001). "Origins and divergence of the Roma (Gypsies)." American Journal of Human Genetics. 69(6), 1314-1331. [6]
- Luba Kalaydjieva; et al. (2001). "Patterns of inter- and intra-group genetic diversity in the Vlax Roma as revealed by Y chromosome and mitochondrial DNA lineages." European Journal of Human Genetics. 9, 97-104. [7]
- Gresham,Underhill "et al." (2001)."Origins and Divergence of the Roma (Gypsies)". [8]
- Achim, Viorel (2004). "The Roma in Romanian History." Budapest: Central European University Press. ISBN 9639241849.
- McDowell, Bart (1970). "Gypsies, Wanderers of the World". National Geographic Society. ISBN 0870440888.
- "Gypsies, The World's Outsiders." National Geographic, April 2001, 72-101.
Из Индије су Роми, преко Персије и Јерменије, дошли у Европу у 14.веку, кад их већ има и у Србији. Поред имена Роми познати су и под именима Цигани, Јеђупци-Мођупи (у Црној Гори, Јеђупи (у Далмацији), Ђупци-Јеђупи (у Македонији), затим под именима фараони, фирге, чергари, гурбети, вретенари, коритари, итд.
Према статистичким подацима од (31. јануара 1921.) Рома је било: у северној Србији 16.674, у јужној Србији (отприлике данашња Македонија) 14.489, у Банату 3.704, у Бачкој и Барањи 652. За остале покрајине тадашње Краљевине СХС недостају подаци.
Роми говоре: ромски, српски, влашки и турски; православне су и муслиманске вере. Стално су настањени, а има и скитача. По занимању су свирачи, поткивачи, џамбаси , трговци стоком, ковачи (израђују, између осталог, вериге, бакраче, сврдла, гребене), медведари, вретенари (израђују од дрвета корита, вретена, кашике, карлице итд.), и најзад, има их, који се баве земљорадњом.
У Србији се разликују четири групе Рома:
- Турски Роми. Преко југа Турске су дошли у Србију. Муслиманске су вере; говоре српски, цигански и турски.
- Бели Цигани. Врста су турских Рома. У Србију су дошли из Босне. У Србији су насељени посебно у Подрињу. Говоре само српски. Муслиманске су вере. Баве се свирањем, поткивачким занатом, а и џамбаси су. Њихове жене израђују и на трговима продају платно и везове.
- Немачки или Банаћански Роми. У Србију су дошли из Баната. Поред српског говоре и цигански. Ковачи су и свирачи, а баве се и земљорадњом и трговином.
- Влашки Роми. Дошли су из Румуније у североисточну Србију, одакле су се раширили и по другим крајевима. Православне су вере. Поред српског говоре влашки и цигански. Због тешког положаја рано су почели бежати из Румуније и населили су се по Србији, Банату, Славонији и Босни. У Србији су познати под именом „Влашки Роми“, у Босни под именом „Каравласи“, а у Славонији под именом „Коритари“. Поред имена „Влашки Роми“ у Србији су познати и под именима: лингурари, мечкари и лајеши. Лингурари су они влашки Роми, који израђују и продају кашике, корита, карлице, вретена и др. Они не знају цигански, а међу собом говоре влашки. Мечкари су влашки Роми, који воде медведе и мајмуне и с њима су одлазили чак у Лондон, Петроград, Цариград и Рим, а неки су доспели и до Америке. Лајеши су влашки Роми, који раде гребене, сврдла, вериге, бакраче и др. Они су православне вере, сачували су цигански језик, а говоре и влашки.
Литература
- Народна енциклопедија (1927 г.), чланак написао Боривоје Дробњаковић, кустос Етнографског Музеја у Београду
- Тих. Ђорђевић, О Ромима уопште и о њиховом досељавању (Српски Књижевни Гласник, 16/3 1904); * Тих. Ђорђевић, Језик Цигана Краљевине Србије ( Српски Књижевни Гласник, 16/9 1907);
- Тих. Ђорђевић, Бели Роми у Србији (Српски Књижевни Гласник, 1/2 1909);
- Тих. Ђорђевић, Влашки Роми у Србији (Српски Књижевни Гласник, л и 16/10 1911);
- Тих. Ђорђевић, Из Србије кнеза Милоша (Становништво-насеља, 1914, 114—137).