Хиперболична тригонометрија

Хиперболична тригонометрија има своју улогу у геометрији Лобачевског. Користи се за проучавање отпорности материјала, у електротехници, статичким прорачунима висећих мостова у грађевинарству и другим гранама науке. У математици се хиперболичне функције користе, на пример, за решавање интеграла где се појављује за разлику од облика где се користи обична, тј. равнинска тригонометрија.

Дефиниција

уреди

Хиперболични троугао се састоји од три неколинеарне тачке и три сегмента међу њима.[1]

Хиперболичне функције

уреди

Хиперболичне функције је увео у употребу италијански математичар Винченцо Рикати. Он је користио ознаке Sh. и Ch. за хиперболни синус и косинус. Теорију је даље развио Ламберт (Histoire de l'académie Royale des sciences et des belles-lettres de Berlin, том. XXIV. стр. 327 (1768)), негде око 1771, употребљавајући sinh и cosh. Код нас се за хиперболне функције користе ознаке sh x, ch x, th x, cth x, sech x, cosech x, али овде следимо скраћенице које подржава Википедијин софтвер, тј. Латех, а то су уобичајене англосаксонске ознаке.

Дефиниција хиперболичних функција

уреди

Синус хиперболични, косинус хиперболични и тангенс хиперболични одређени су формулама:

 
 
 

Котангенс хиперболични, секанс хиперболични и косеканс хиперболични су реципрочне вредности:

 
 
 

Геометријско одређивање хиперболичних функција аналогно је одређивању тригонометријских функција синус, косинус, тангенс (в. равнинска тригонометрија).

Геометријско одређивање

уреди

У тригонометријском кругу дефинисане су функције   као одсечци BC, OB, AD (полупречник r=1), а угао α је централни угао AOC. Исти угао смо могли дефинисати и као површину Pk двоструког кружног исечка COK (сл.6. шрафирано).

Наиме, када је угао AOC, тј. α у радијанима, тада двоструки централни исечак COK има површину   Узимајући аналогну функцију површине, али не за кружницу   него за истострану хиперболу   и означавајући са   површину аналогног сектора COK (шрафирано на сл.7.), дефинишемо хиперболне функције: sh x = BC, ch x = OB, th x = AB, односно истим редом sinh x, cosh x, tanh x, тј. синус, косинус и тангенс хиперболни.

Када се израчуна површина х (в. одређени интеграл) добијају се изрази за BC, OB, AD:

 
 

дакле за хиперболне функције добијамо претходно наведене изразе у експоненцијалном облику:

 
 
 

Тригонометријске везе

уреди
 
 
 
 

Свака формула која повезује хиперболичне функције аргумента х или ах, али не ax+b, може се добити из одговарајуће формуле која повезује обичне тригонометријске функције угла z заменом   са   и заменом   са   На пример:

  прелази у  
  прелази у  

Основне формуле

уреди

За хиперболне функције вреде формуле аналогне формулама за функције обичне тригонометрије.

Функције једног аргумента

уреди
 
 
 

Међусобно изражавање

уреди
 
 
 
 

Збир и разлика аргумената

уреди
 
 
 

Функције двоструког аргумента

уреди
 
 

Моаврова хиперболична формула

уреди
 

Функције половине аргумента

уреди
  + за x>0, - за x<0,
 
 

Збир и разлика функција

уреди
 
 
 
 

Инверзне (Ареа) функције

уреди

Називи ареа-синус, ареа-косинус, ареа-тангенс и ареа-котангенс потичу од речи ареа (површина) јер ареа-функције можемо представити површином хиперболичног сектора. Оне су инверзне функцијама синус хиперболни, косинус хиперболни, тангенс хиперболни и котангенс хиперболни, тј. ако је   тада је   итд:

  ареа-синус, ако је  
  ареа-косинус, ако је  
  ареа-тангенс, ако је  
  ареа-котангенс, ако је  

Изражавање логаритмима

уреди
 
 
 
 

Међусобно изражавање инверзних

уреди
 
 
 
 

Уз индекс * иде предзнак + за х позитивно, - за х негативно.

Односи међу инверзним

уреди
 
 
 

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Stothers, Wilson (2000), Hyperbolic geometry, University of Glasgow, Архивирано из оригинала 06. 09. 2012. г., Приступљено 05. 10. 2017 , interactive instructional website

Литература

уреди