4. април
датум
(преусмерено са 4. априла)
4. април (04.04) је 94. дан у години по грегоријанском календару (95. у преступној години). До краја године има још 271 дана.
Догађаји
уредиаприл | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | |||||
- 1581 — Енглеска краљица Елизабета I за витеза прогласила Френсиса Дрејка, гусара, потом адмирала, првог Енглеза који је опловио свет.
- 1660 — Чарлс II Стјуарт је објавио декларацију из Бреде, своје услове за обнову монархије у Енглеској.
- 1721 — Роберт Волпол је ступио на дужност као први премијер Уједињеног Краљевства под краљем Џорџом I.
- 1812 — Амерички председник Џејмс Медисон је увео деведесетодневни ембарго на трговину са Уједињеним Краљевством.
- 1841 — Вилијам Хенри Харисон је умро од упале плућа и тако постао први председник САД који је преминуо током мандата и председник са најкраћим мандатом.
- 1905 — У земљотресу у провинцији Лахор, тада делу Британске Индије, погинуло 19.000 људи.
- 1912 — У Тибету проглашена Кинеска република.
- 1932 — K. K. Кинг изоловао је витамин Ц на универзитету у Питсбургу.
- 1936 — Првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и владе Милана Стојадиновића - у сукобу студената-комуниста са члановима националистичке организације „Орјуна“ у згради Медицинског факултета убијен је студент права и члан КПЈ Жарко Мариновић (1911—1936). У знак сећања на тај догађај, данашњи дан се обележава као Дан студената Београдског универзитета.
- 1939 — На ирачки престо ступио Фејсал II, после смрти свог оца, краља Газија I.
- 1945 — Америчка 3. армија је заузела немачки град Касел после тродневних борби.
- 1945 — Мађарска се ослободила нацистичке власти. Данашњи дан се у Мађарској слави као Дан ослобођења.
- 1949 — Министри спољних послова САД и 11 западноевропских држава у Вашингтону потписали су Северноатлантски споразум о формирању НАТО пакта.
- 1960 — Француска и Федерација Мали потписали споразум којим је Федерација Мали стекла независност.
- 1962 — Основана Федерација Јужне Арабије.
- 1968 — Амерички борац за људска права Мартин Лутер Кинг је убијен у Мемфису.
- 1969 — У Хјустону, америчка држава Тексас, извршена прва операција уграђивања вештачког срца у људски организам. Први пацијент с вештачким срцем живео четири дана.
- 1975 — У паду америчког војног транспортног авиона после полетања из Сајгона погинуло 155 вијетнамске деце, ратне сирочади.
- 1976 — Нородом Сиханук је абдицирао са места вође Камбоџе и ухапшен је од стране Црвених Кмера.
- 1984 — Амерички председник, Роналд Реган позвао на међународну забрану хемијског оружја
- 1992 — Основана је Полиција Републике Српске.
- 1998 — У експлозији метана у украјинском руднику угља „Скачинско“, у Доњецкој области, погинула 63 рудара.
- 1999 — У ваздушним ударима НАТО на Рафинерију нафте у Панчеву погинула три радника рафинерије. У бомбардовању топлане на Новом Београду погинуо чувар топлане.
- 2001 — Министар одбране Судана и 14 војних функционера погинуло у авионској несрећи, у критичном тренутку грађанског рата у земљи.
- 2002 — Војска Анголе и УНИТА потписали примирје у Луанди, чиме је окончан грађански рат у Анголи. Око милион људи погинуло у борбама Владиних снага и УНИТА-е које су почеле 1975. после стицања независности од Португалије.
- 2003 — Америчке војне снаге заузеле багдадски међународни аеродром „Садам“ и преименовале га у „Багдад интернешенел“.
Рођења
уреди- 1825 — Ђуро Даничић, српски филолог, преводилац и лингвиста. (прем. 1882)[1]
- 1887 — Никола Танурџић, српски трговац, задужбинар и добротвор. (прем. 1969)
- 1898 — Агнес Ерс, америчка глумица. (прем. 1940)[2]
- 1913 — Мади Вотерс, амерички музичар, често називан оцем блуза. (прем. 1983)[3]
- 1914 — Маргерит Дирас, француска књижевница, драматуршкиња, сценаристкиња, есејисткиња и редитељка. (прем. 1996)[4]
- 1923 — Никола Хајдин, српски грађевински инжењер, председник САНУ (2003—2015). (прем. 2019)[5]
- 1925 — Бранислав Сурутка, југословенски спикер и ТВ водитељ. (прем. 1979)[6]
- 1932 — Ентони Перкинс, амерички глумац, редитељ и певач. (прем. 1992)[7]
- 1932 — Андреј Тарковски, руски редитељ, сценариста, писац и теоретичар филма. (прем. 1986)[8]
- 1938 — Мелита Бихали, српска глумица. (прем. 2023)[9]
- 1941 — Петар Краљ, српски глумац. (прем. 2011)[10]
- 1943 — Мирсад Фазлагић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер.[11]
- 1944 — Крејг Т. Нелсон, амерички глумац, редитељ и продуцент.[12]
- 1947 — Љубиша Рајић, српски филолог и преводилац, оснивач Катедре за скандинавистику на Филолошком факултету у Београду. (прем. 2012)[13]
- 1948 — Драгиша Вучинић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.[14]
- 1948 — Ден Симонс, амерички писац.
- 1950 — Кристина Лати, америчка глумица.[15]
- 1952 — Гари Мур, северноирски музичар, најпознатији као блуз/рок гитариста и певач. (прем. 2011)[16]
- 1957 — Аки Каурисмеки, фински редитељ, сценариста и продуцент.[17]
- 1960 — Хјуго Вивинг, енглески глумац.[18]
- 1964 — Бранко, бразилски фудбалер и фудбалски тренер.[19]
- 1965 — Роберт Дауни Млађи, амерички глумац, продуцент и музичар.[20]
- 1968 — Хесус Рољан, шпански ватерполиста. (прем. 2006)[21]
- 1970 — Бари Пепер, канадски глумац.[22]
- 1972 — Александар Братић, босанскохерцеговачки фудбалер.[23]
- 1972 — Марко Живић, српски глумац и ТВ водитељ. (прем. 2021)[24]
- 1976 — Емерсон Фереира да Роса, бразилски фудбалер.[25]
- 1979 — Хит Леџер, аустралијски глумац и редитељ. (прем. 2008)[26]
- 1981 — Сашо Ожболт, словеначки кошаркаш.[27]
- 1983 — Бен Гордон, британско-амерички кошаркаш.[28]
- 1983 — Аманда Ригети, америчка глумица.[29]
- 1985 — Алексеј Котишевски, руски кошаркаш.[30]
- 1985 — Дуди Села, израелски тенисер.[31]
- 1985 — Руди Фернандез, шпански кошаркаш.[32]
- 1986 — Мохамед Авал Исах, гански фудбалер.[33]
- 1987 — Сара Гадон, канадска глумица.[34]
- 1987 — Сами Хедира, немачки фудбалер.[35]
- 1989 — Иван Смиљанић, српски кошаркаш.[36]
- 1992 — Нина Краљић, хрватска музичарка.[37]
- 1993 — Френк Камински, амерички кошаркаш.[38]
Смрти
уреди- 636 — Исидор Севиљски, бискуп, историчар и римокатолички светац. (рођ. 560)[39]
- 1284 — Алфонсо X Мудри, краљ Кастиље (рођ. 1221)[40]
- 1617 — Џон Непер, шкотски математичар који је изумео и саставио логаритамске таблице и дао упутство о њиховом састављању. (рођ. 1550)[41]
- 1765 — Михаил Васиљевич Ломоносов, руски научник, песник и академик. (рођ. 1711)[42]
- 1892 — Георгина Тесла (позната и као Ђука Тесла; девојачко Мандић) била је мајка Николе Тесле (рођ. 1822)[43]
- 1914 — Чарлс Сандерс Перс, филозоф, математичар и научник (рођ. 1839)
- 1929 — Карл Бенц, немачки инжењер, конструктор четворотактног бензинског мотора и првог аутомобила. (рођ. 1844)[44]
- 1968 — Мартин Лутер Кинг, борац за грађанска права и мир (рођ. 1929)[45]
- 1976 — Хари Никвист, амерички инжењер електронике шведског порекла који је значајно допринео теорији информација. (рођ. 1889)[46]
- 1983 — Глорија Свонсон, америчка позоришна и филмска глумица (рођ. 1899)[47]
- 1983 — Бернард Вукас, хрватски фудбалер. (рођ. 1927)[48]
- 1995 — Зоран Мишчевић, певач групе Силуете
- 1998 — Милутин Васовић, југословенски и српски гитариста и један од оснивача групе Седморица младих (рођ. 1942)[49]
- 2002 — Милутин Гарашанин, српски археолог, члан Српске академије наука (рођ. 1920)[50]
- 2011 — Бошко Вуксановић, ватерполиста и тренер, селектор репрезентације. (рођ. 1928)[51]
Празници и дани сећања
уреди- Српска православна црква слави:
- Свештеномученика Василија - презвитера анкирског
- Свету Дросиду
- Преподобномученика Јевтимија
- Почев од 1955, 4. април се слави као дан студената Београдског универзитета, у знак сећања на студентске протесте 1936. године када је у сукобу студената и припадника профашистичке „Организације националних студената“ (ОРНАС), погинуо Жарко Мариновић, студент Правног факултета.
Референце
уреди- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 135.
- ^ „Agnes Ayres”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Muddy Waters | Biography, Songs, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Marguerite Duras”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Hajdin Nikola”. SANU.
- ^ „Branislav Surutka”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Anthony Perkins”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Andrei Tarkovsky”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Melita Bihali”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Petar Kralj”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Mirsad Fazlagić (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Craig T. Nelson”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Kod Hiperborejaca - In memoriam – Ljubiša Rajić (1947–2012) - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2012-06-06. Приступљено 2022-02-03.
- ^ Zvezda, Moja Crvena (2014-04-04). „На данашњи дан: Рођени Драгиша Вучинић и Селимир Милошевић”. Moja Crvena Zvezda (на језику: српски). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Christine Lahti”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Gary Moore”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Aki Kaurismäki”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Hugo Weaving”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Tournaments, latest news, latest video, futsal, beach soccer”. web.archive.org. 2015-09-05. Архивирано из оригинала 05. 09. 2015. г. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Robert Downey Jr.”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Olympedia – Jesús Miguel Rollán”. www.olympedia.org. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Barry Pepper”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Aleksandar Bratic - Player Profile - Football”. Eurosport (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Marko Zivic”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Brazil - Émerson - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Heath Ledger”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ Eurobasket. „Saso Ozbolt Player Profile, UKK Koper, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Ben Gordon Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 06. 2017. г. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Amanda Righetti”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ Eurobasket. „Alexei Kotishevskiy Player Profile, Stroitiel Engels, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Dudi Sela | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „ACB.COM”. web.archive.org. 2016-11-30. Архивирано из оригинала 30. 11. 2016. г. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Mohammed Issah”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Sarah Gadon”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Germany - S. Khedira - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2022-02-03.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Ivan Smiljanić > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Nina Kraljić”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Frank Kaminsky Stats, News, Bio”. ESPN (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Saint Isidore of Sevilla | Biography & Works | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Alfonso X | king of Castile and Leon | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „John Napier | Scottish mathematician | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Mikhail Lomonosov | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ Ćirić, Dejan. „Majka Nikole Tesle i Jovanka Broz: Zajednička nit života”. 24sedam (на језику: српски). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Karl Friedrich Benz | Biography, Facts, Automobile, & Mercedes | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Martin Luther King”. web.archive.org. 2008-04-04. Архивирано из оригинала 04. 04. 2008. г. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Harry Nyquist” (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Gloria Swanson”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ Admin (2010-01-26). „Vukas Bernard”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Milutin Vasovic”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2016-03-05. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Olympedia – Boško Vuksanović”. www.olympedia.org. Приступљено 2022-02-03.
Види још
уредиРеференце
уреди