Spisak teorija zavere

списак на Викимедији
Oko proviđenja ili svevideće božije oko koje se nalazi na novčanici od 1 američkog dolara neki uzimaju kao dokaz za zaveru u koju su umešani osnivači Sjedinjenih Američkih Država i iluminati[1]:58[2]:47–49

Ovo je spisak teorija zavere koje su široko popularne. Ima mnogo nedokazanih teorija zavere čija popularnost varira i koje su često u vezi sa tajnim planovima vlada i složenim zaverama za ubistvo. Za teorije zavere obično ne postoji opšta saglasnost, ne mogu se dokazati pomoću istorijskog ili naučnog metoda i ne treba ih mešati sa izučavanjem potvrđenih zavera kao što je na primer izgovor Nemačke za invaziju na Poljsku u Drugom svetskom ratu.

AvijacijaУреди

Mnoge teorije zavere odnose se na avio-transport i avijaciju. Incidenti kao što su eksplozija aviona Kašmirska princeza (Kashmir Princess) 1955. godine, nesreća Hajdelberga 1987, uništenje aviona na letu Pan Am 103, 1988. godine, kao i različite avio tehnologije i navodna opažanja, izrodili su teorije o prljavim igrama koje odstupaju od zvaničnih izveštaja.[3]

Crni helikopteriУреди

Ova teorija zavere pojavila se u SAD 60-tih godina XX veka. Društvo Džon Birč je promovisalo ovu ideju, tvrdeći da će snage Ujedinjenih nacija stići u crnim helikopterima, kako bi stavile SAD pod kontrolu UN.[4] Ova teorija se ponovo pojavila 90-tih godina, tokom predsedničkog mandata Bila Klintona i promovisao ju je voditelj tok-šoua Glen Bek.[5][6] Slična teorija o takozvanim "fantomskim helikopterima" pojavila se u Velikoj Britaniji 70-tih godina XX veka.[7]

KemtrejlsУреди

 
Mlazni avionski motori ostavljaju tragove od kondenzacije (kontrejl - contrail)

Poznata i kao SLAP (Secret Large-scale Atmospheric Program - Tajni sveobuhvatni atmosferski program), ova teorija tvrdi da se tragovi od kondenzacije vode ("kontrejls" na engleskom) iz aviona sastoje od hemijskih ili bioloških agenasa ili da sadrže navodno toksičnu mešavinu aluminijuma, stroncijuma i barijuma,[8] u skladu sa tajnim strategijama vlade. Procenjuje se da 17% ljudi širom sveta veruje da je ova teorija tačna ili delimično tačna. Godine 2016, Institucija za nauku Karnegi objavila je prvu recenziranu studiju kemtrejl teorije; 76 od 77 učesnika, atmosferskih hemičara i geohemičara, navelo je da nije videlo nikakve dokaze koji podržavaju kemtrejls teoriju ili je navelo da se kemtrejls teoretičari oslanjaju na oskudan uzorak.[9][10]

Let 007 Korijan erlajnsaУреди

Uništenje aviona na letu 007 Korijan erlajnsa od strane sovjetskih aviona 1983. godine odavno pobuđuje zanimanje teoretičara zavere. Ove teorije se kreću od tvrdnji da je to bila planirana špijunska misija, preko tvrdnji o zataškavanju vlade SAD-a, do toga da su tela poginulih putnika pojele džinovske krabe.

Let 370 Malezija erlajnsaУреди

Nestanak aviona na letu 370 Malezija Erlajnsa u jugoistočnoj Aziji u martu 2014. podstakao je mnogobrojne teorije. Jedna od njih tvrdi da je ovaj avion sklonjen i ponovo uveden kao Let MH17 kasnije iste godine kako bi bio oboren iznad Ukrajine iz političkih razloga. Plodni američki teoretičar zavere Džejms H. Fecer kaže da je za nestanak ovog aviona odgovoran izraelski premijer Benjamin Netanjahu[11] Teorije takođe tvrde da je određena autopilotska tehnologija bila tajno ugrađena u avion.[12]

Let 17 Malezija erlajnsaУреди

Avion kompanije Malezija Erlajns na letu 17 oboren je nad Ukrajinom u julu 2014. Ovaj događaj je izrodio brojne alternativne teorije. Tu spadaju navodi da je to tajno bio Let MH370, da je avion u stvari oboren od strane ukrajinskog vazduhoplovstva da bi se smestilo Rusiji, da je to bio deo zavere da se sakrije "istina" o HIV-u (sedam specijalista za ovu bolest je bilo u avionu) ili da su za to krivi iluminati ili Izrael.[11][13]

Biznis i industrijaУреди

"Dipvoter horajzon"Уреди

Postoje mnoge teorije zavere koje se odnose na kobni incident na naftnoj platformi 2010. u Meksičkom zalivu, koje iznose tvrdnje o sabotaži promotera ekologije ili o napadu severnokorejskih ili ruskih podmornica. Elemente ovih teorija je izneo ili promovisao američki radio voditelj Raš Limbo.[14][15]

Nova koka-kolaУреди

Po jednoj teoriji, kompanija Koka-kola je namerno prešla na lošiju formulu sa Novom koka-kolom, u nameri da ili podstakne potražnju za originalnim proizvodom ili da omogući ponovno uvođenje originala sa novom formulom koja koristi jeftinije sastojke.[16] Predsednik Koka-kole Donald Keough odbacio je ovu optužbu rečima: "Nismo toliko glupi, a nismo ni toliko pametni."[17]

Smrti i nestanciУреди

Teorije zavere se često pojavljuju posle smrti istaknutih vođa i javnih ličnosti. U antičko doba, široko rasprostranjene teorije zavere kružile su u vezi sa smrću rimskog cara Nerona, koji je izvršio samoubistvo 68. godine.[18] Neke od tih teorija su tvrdile da je Neron u stvari lažirao svoju smrt i da je živ, ali se skriva, planirajući da se vrati i ponovo uspostavi svoju vladavinu.[18] U većini ovih priča, govorilo se da je pobegao na Istok, gde je bio još uvek voljen i poštovan.[18] Druge teorije su smatrale da je Neron zaista umro, ali da će se vratiti iz mrtvih da preuzme svoj tron.[18] Mnogi rani hrišćani su verovali u ove teorije zavere i strahovali od Neronovog povratka jer ih je on žestoko progonio.[18] Knjiga otkrivenja aludira na teoije zavere oko Neronovog navodnog povratka u svom opisu odsečene glave koja se vratila u život.[18]

 
Džon Kenedi u predsedničkoj limuzini neposredno pre atentata

Teoretičare zavere privlače smrti istaknutih ličnosti iz svih oblasti, na primer, smrt američkog predsednika Abrahama Linkolna,[19] Martina Lutera Kinga,[20] Erika V Danskog, carevića Dimitrija, Jicaka Rabina,[21] Zakarija Tejlora,[22] Džordža S. Patona,[23] Dajane, princeze od Velsa,[24] Daga Hamaršelda[25] i Dejvida Kelija.[26]

Takođe su popularne teorije o smrti poznatih ličnosti ili političara. Jedna od takvih teorija je ona koja tvrdi da je Pol Makartni umro 1966. i da ga je zamenio njegov dvojnik.[27] Druga slična teorija zavere, popularna u Srbiji i ostalim bivšim jugoslovenskim republikama, kaže da Jugoslavijom nije vladao Josip Broz Tito rođen u Kumrovcu, već da je on poginuo u Prvom svetskom ratu, a na njegovo mesto došao njegov dvojnik.[28]

Isto tako su popularne i obrnute teorije o smrti, među kojima se najviše ističu one koje tvrde da je smrt Elvisa Prislija bila lažirana[29] i da je Adolf Hitler preživeo Drugi svetski rat i pobegao u Ameriku, na Antarktik ili na Mesec.[30] Vlada Sovjetskog Saveza pod vođstvom Staljina je, kao deo kampanje širenja dezinformacija, namerno širila teorije da je Hitler preživeo.[31][32][33]

Ekonomija i društvoУреди

Novi svetski poredakУреди

Prema teoriji o Novom svetskom poretku, jedna grupa međunarodnih elita kontroliše vlade, industriju i medije, sa ciljem uspostavljanja globalne hegemonije. Ta grupa je, navodno, bila umešana u većinu najvećih ratova u poslednja dva veka, kako bi tajno inscenirala događaje i namerno manipulisala ekonomijama. U organizacije koje su navodno deo zavere spadaju: Sistem federalnih rezervi, Savet za inostrane odnose, Trilateralna komisija, Bilderberška grupa,[34] Evropska unija, Ujedinjene nacije, Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, Boemski šumarak,[35] Le Cercle[36] i društvo Lobanja i kosti univerziteta Jejl.

Iz diskordijanske prevare je proistekla jedna od vodećih svetskih teorija zavere, koja tvrdi da "Iluminati" tajno promovišu navodni Novi svetski poredak. Teoretičari veruju da je veliki broj muzičara, uključujući i Bijonse i Vitni Hjuston, povezan sa "grupom".[37] U istaknute teoretičare ove vrste spadaju Mark Dajs i Dejvid Ajk.[38]

Aerodrom u DenveruУреди

Neki teoretičari zavere veruju da se međunarodni aerodrom u Denveru nalazi iznad podzemnog grada koji služi kao sedište Novog svetskog poretka. Kao "dokaze" navode neobičnu veličinu aerodroma, udaljenost od centra grada, masonske i navodne satanističke simbole, kao i murale sa prizorima rata i smrti.[39]

Džordž SorošУреди

Mađarsko-američki investitor Džordž Soroš je predmet teorija zavere još od '90-tih godina XX veka. Soroš koristi svoje bogatstvo za promovisanje raznih političkih, socijalnih, edukativnih i naučnih ideja, pomoću donacija koje su po procenama iznosile 11 milijardi dolara do 2016. godine. Međutim, teorije tvrde da Soroš kontroliše veliki deo svetskog bogatstva i veliki broj vlada i da tajno, iz zlih namera, finansira širok spektar ličnosti i organizacija, kao što je Antifa, za koju teoretičari zavere tvrde da je ultra-levičarska militantna grupa. Takve ideje su promovisali Donald Tramp,[40][41] Bil O'Rajli, Roj Mur, Aleks Džouns, Pol Gosar, Breitbart News i karikaturista Ben Garison. Teorije zavere o Sorošu su ponekad povezane sa antisemitskim teorijama zavere.[42][43][44][45][46][47]

MasoniУреди

Teorije zavere u vezi sa slobodnim zidarima počele su da se razvijaju od XVIII veka. Ovi teoretičari tvrde da masoni kontrolišu veliki deo ekonomije i sudstva velikog broja zemalja, kao i to da su bili umešani u potapanje Titanika i zločine Džeka Trboseka.[48][49][50] Među tim teoretičarima zapažen je američki pronalazač Semjuel Morze, koji je 1835. objavio knjigu o sopstvenim teorijama zavere.[51] Teorije zavere o masonima se ponekad povezuju i sa nekim antisemitskim teorijama.

Üst akılУреди

Teorije zavere u Turskoj počele su da dominiraju u javnom diskursu tokom mandata Stranke pravde i razvoja i Redžepa Tajipa Erdogana.[52] Erdogan je 2014. godine skovao termin üst akıl ("mastermajnd" na engleskom) da bi označio navodnu instituciju koja komanduje i kontroliše, navodno je smeštena u vladi Sjedinjenih Američkih Država, i koja kuje sveobuhvatnu zaveru za slabljenje ili čak rasturanje Turske, pomoću orkestriranja svakog političkog aktera i akcije koje Turska percipira kao neprijateljske.[53][54][52]

ŠpijunažaУреди

Izraelsko špijuniranje pomoću životinjaУреди

Postoje teoretičari zavere koji tvrde da Izrael koristi životinje u špijuniranju ili napadu na ljude. Ove teorije su obično povezane sa teorijama zavere o cionizmu. U predmete interesovanja ovih teoretičara spadaju napadi ajkula u Egiptu 2010. godine, optužbe Hezbolaha za korišćenje orlova "špijuna"[55] i zarobljavanje beloglavog supa, 2011.godine, koji je nosio izraelski GPS uređaj za praćenje divljih životinja.

Harold VilsonУреди

Brojne osobe, uključujući i bivšeg službenika MI5 Pitera Rajta i sovjetskog dezertera Anatolija Golicina, tvrdili su da je britanski premijer Harold Vilson bio špijun KGB-a. Istoričar Kristofer Endru izrazio je žaljenje zbog činjenice da je veliki broj ljudi bio "zaveden Golicinovim fantazijama".[56][57][58]

Etnička pripadnost, rasa i religijaУреди

AntisemitizamУреди

Još od srednjeg veka, antisemitizam je sadržao elemente teorije zavere. U srednjovekovnoj Evropi je bilo široko rasprostranjeno verovanje da Jevreji truju bunare, da su odgovorni za Isusovu smrt i da ritualno piju krv hrišćana. U drugoj polovini XIX veka pojavile su se ideje da Jevreji i/ili masoni kuju zaveru u cilju uspostavljanja kontrole nad svetom, a slična teorija zavere je u vezi sa kulturnim marksizmom. Izneti su falsifikovani dokazi kako bi se raširila ideja da su Jevreji odgovorni za propagiranje komunizma, pri čemu je najozloglašeniji primer knjiga Protokoli sionskih mudraca (1903).[59] Takve antisemitske teorije zavere zauzele su centralno mesto u svetonazoru Adolfa Hitlera. Antisemitske teorije opstaju do danas u idejama koje se tiču banaka,[60] Holivuda, novinskih medija i navodne Cionističke okupacione vlade.[61][62][63] Ovim teorijama je zajednički tiranski pogled na svet.[64]

Poricanje holokausta se takođe smatra antisemitskom teorijom zavere zbog stanovišta da je holokaust masovna obmana smišljena da promoviše interese Jevreja i opravda stvaranje države Izrael.[65][66] Među onima koji poriču holokaust nalaze se bivši iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad,[67] osuđeni hemičar Germar Rudolf[68] i diskreditovani pisac Dejvid Irving.[69]

AntikatolicizamУреди

 
Antikatolička karikatura, H. E. Faulera i Džeremaje Dž. Kroulija, iz 1913, koja prikazuje katolicizam kao hobotnicu

Ove teorije zavere su poprimile razne oblike, kao što su tvrdnje o Papskoj zaveri iz XVII veka,[70] tvrdnje osoba kao što je Vilijam Blekstoun da katolici predstavljaju tajnu pretnju Velikoj Britaniji i brojni zapisi autora kao što su Semjuel Morze, Rebeka Rid, Avro Menhetn, Džek Čik i Alberto Rivera. Teoretičari često tvrde da je papa Antihrist ili optužuju katolike za prikrivanje dokaza koji su nekompatibilni sa crkvenim učenjima i za bavljenje tajnim zlim ritualima, za zločine i druge zavere.

Godine 1853, škotski ministar Aleksander Hislop je objavio svoj antikatolički pamflet Dva Vavilona,[71] u kojem tvrdi da je Katolička crkva tajni nastavak paganske religije drevnog Vavilona, proizvod milenijumima stare zavere biblijskog kralja Nimroda i asirske kraljice Semiramide.[71] On takođe tvrdi da su savremeni katolički praznici, uključujući Božić i Uskrs, u stvari, paganski festivali koje je uspostavila Semiramida i da su običaji povezani sa njima, u stvari, paganski rituali. Savremeni naučnici jednoglasno odbacuju argumente ove knjige kao pogrešne i zasnovane na pogrešnom razumevanju vavilonske religije,[71][72] ali varijacije tih argumenata su još uvek prihvaćene od strane nekih grupa evangelističkih protestanata.[71][72] Časopis Jehovinih svedoka The Watchtower često je objavljivao njene odlomke do 80-tih godina XX veka.[73] Teza ove knjige takođe zauzima istaknuto mesto u teorijama zavere nekih rasističkih grupa.[74]

Strahovi od katoličkog preuzimanja SAD-a su naročito istrajni,[75][76] a podstaknuti fenomenima kao što su katolička imigracija u XIX veku[77] i propaganda Kju kluks klana.[78][79] Takvi strahovi su postojali u vezi sa katoličkim političkim kandidatima kao što su bili Al Smit[80] i Džon Kenedi.[81][82][83]

Papa Jovan Pavle I umro je u septembru 1978, samo mesec dana pošto je izabran za papu. Vreme njegove smrti i navodne teškoće Vatikana sa ceremonijalnim i pravnim procedurama u vezi sa njegovom smrću izrodili su nekoliko teorija zavere.

Ostavka ostarelog pape Benedikta XVI u februaru 2013, zbog "oslabelog uma i tela“,[84] podstakla je teorije u italijanskim časopisima La Republika i Panorama da je on dao ostavku kako bi izbegao navodni skandal u koji je umešana podzemna katolička gej mreža.[85][86]

AntihristУреди

Apokaliptička proročanstva, naročito hrišćanske tvrdnje o Kraju vremena, inspirisala su mnoge teoretičare zavere. Mnoge od njih navode Antihrista, vođu koji će navodno stvoriti tiransko svetsko carstvo. Brojne osobe su smatrane za Antihriste, uključujući Fridriha II, cara Svetog rimskog carstva, ruskog cara Petra Velikog, Saladina, papu Jovana XXII, Benita Musolinija, bivšeg američkog predsednika Baraka Obamu, Napoleona Bonapartu i nemačkog diktatora Adolfa Hitlera.[87][88][89][90]

Biblija i IsusУреди

Biblijske teorije zavere pretpostavljaju da su značajni delovi Novog zaveta lažni ili da su izostavljeni. Za različite grupe, bilo prave (kao što je Vatikan) ili lažne (kao što je Sionski priorat), kaže se da prikrivaju relevantne podatke u vezi sa, na primer, vremenom nastanka Torinskog pokrova.[91]

Veliki deo ovih teorija zavere bio je podstaknut diskreditovanom knjigom Sveta krv i sveti gral, iz 1982, koja je tvrdila da su Isus i Marija Magdalena bili ljubavnici i da su njihovi potomci bili sakriveni u Evropi posle Isusove smrti, a od kojih je francuski crtač Pjer Plantard tvrdio da potiče. Interesovanje za ovu obmanu je obnovljeno po objavljivanju romana Da vinčijev kod, Dena Brauna, 2003. godine.[92]

IslamУреди

"Rat protiv islama" je teorija zavere u islamističkom diskursu koja govori o navodnoj zaveri da se ugrozi ili uništi društveni sistem u okviru islama. Tvrdi se da su izvršioci ove zavere nemuslimani i "lažni muslimani", koji su navodno u dosluhu sa političkim akterima u zapadnom svetu. Teorija o "ratu protiv islama" se često koristi kada se govori o savremenim društvenim problemima i promenama, ali su često polazna tačka Krstaški ratovi.[93]

Od terorističkih napada 11. septembra, pojavile su se mnoge antiislamske teorije zavere, u vezi sa različitim temama. "Ljubavni džihad", ili "Romeo džihad", odnosi se na teoriju zavere u kojoj muslimanski muškarci navodno pronalaze nemuslimanske devojke koje će preobratiti u islam pošto ih zavedu.[94][95][96][97][98] Teorija "Eurabije" navodi veliku muslimansku zaveru za islamizaciju Evrope (a često i ostatka zapadnog sveta) pomoću masovnih imigracija i visoke stope nataliteta.[99] Pored toga, bivši američki predsednik Barak Obama je, pre i za vreme svog mandata, optužen od strane protivnika da je prikriveni musliman.

RasizamУреди

 
Car Etiopije Hajle Selasije

U Sjedinjenim Američkim Državama, teorija zavere o genocidu nad crncima[100][101] zastupa mišljenje da su afroamerikanci žrtve genocida koji sprovode beli Amerikanci. Godine 1952, Kongres za građanska prava (Civil Rights Congress) je linčovanja i rasnu diskriminaciju formalno opisao kao genocid. Malkolm Iks je takođe govorio o "genocidu nad crncima" ranih '60-tih godina.[102] Javno finansiranje kontraceptivne pilule takođe je opisano kao "genocid nad crncima" na prvoj konferenciji pod nazivom Moć crnaca (Black Power), 1967. godine.[103][104] Godine 1970, pošto je abortus šire legalizovan, neki crni militanti su to predstavili kao deo zavere.[105]

U nekim američkim gradovima u kojima je na vlasti afroamerička većina, kao što je na primer Vašington, uporno istrajava teorija po kojoj beli Amerikanci kuju zaveru da preuzmu te gradove.

Teorija zavere o genocidu nad belcima je ideja belaca nacionalista da se imigracija, rasna integracija, nizak natalitet i abortus promovišu u zemljama sa belačkom većinom kako bi belci postali manjina ili kako bi se istrebili.[106][107][108][109][110][111] U jednom istraživanju Francuskog instituta za mišljenje javnosti (IFOP), 2017. godine, pokazalo se da 48% učesnika veruje bez dokaza da političke i medijske elite kuju zaveru kako bi zamenili belce imigrantima.[112]

Neki rastafarijanci smatraju da belački rasistički patrijarhat ("Vavilon") kontroliše svet kako bi sprovodio tiraniju nad crncima [113] Oni veruju da car Etiopije Hajle Selasije nije umro 1975. godine, već da su navodno rasistički mediji raširili lažne izveštaje o njegovoj smrti sa ciljem da uguše rastafarijanski pokret.[114]

Vanzemaljci i NLOУреди

Jedan od glavnih predmeta interesovanja teoretičara zavere su pitanja vanzemaljskog života; na primer, vladina zataškavanja navodnog Rozvelskog NLO incidenta ili aktivnosti u Oblasti 51.[115] Takođe su popularne i teorije o takozvanim "ljudima u crnom", koji navodno ućutkavaju svedoke.

 
Engleski teoretičar zavere Dejvid Ajk

Od 1960-tih godina, širom sveta su se pojavljivali izveštaji o uginuloj stoci nađenoj bez nekih delova tela i sa naizgled izvučenom krvlju iz tela. Ovaj fenomen je izrodio različite teorije o vanzemaljcima i tajnim vladama ili vojnim eksperimentima.[116] Od teoretičara na ovu temu ističe se Linda Moulton Howe, autorka knjige Žetva vanzemaljaca (Alien Harvest) iz 1989. godine[117][118]

Mnogi teoretičari zavere crpe inspiraciju iz zapisa Zeharije Sičina,[119] koji je izjavio da su Anunaki iz sumerske mitologije u stvari bili rasa vanzemaljskih bića koji su došli na Zemlju pre 500.000 godina da bi kopali zlato.[119][120][121] U svojoj knjizi iz 1994, Vanzemaljsko poreklo ljudi: Uticaj vanzemaljaca na biološku i kulturnu evoluciju ljudi, Atrur Horn kaže da su Anunaki rasa vanzemaljskih reptila koji piju krv i menjaju oblik.[119] Ovu teoriju je prilagodio i razradio britanski teoretičar zavere Dejvid Ajk,[119] koji tvrdi za porodicu Buš, Margaret Tačer, Boba Houpa i britansku kraljevsku porodicu da su, ili su bili, ova stvorenja, ili da se nalaze pod njihovom kontrolom.[122]

Vlade, politika i konfliktiУреди

U moderno doba, političke teorije zavere se često šire preko lažnih vesti na društvenim mrežama. Jedno istraživanje lažnih vesti iz 2017, koje je objavio Shorenstein centar, došlo je do zaključka da je "dezinformacija trenutno pretežno patološko ponašanje desnice".[123]

Političke teorije zavere se mogu javiti u generalizovanom i širokom rasponu oblika u vezi sa ratovima ili međunarodnim organizacijama, ali se takođe mogu javiti i na lokalnom nivou, kao što je, na primer, teorija o 118. bataljonu britanskog puka stacioniranom u Kičeneru u Ontariju tokom I svetskog rata, za koji neki veruju da je još uvek prisutan i da kontroliše lokalnu politiku.[124]

IluminatiУреди

Teorije zavere o iluminatima, tajnom društvu koje je bilo kratkog veka, iz doba prosvetiteljstva u XVIII veku, pojavile su se krajem XIX veka, kada su neki konzervativci u Evropi počeli da veruju da je ova grupa odgovorna za Francusku revoluciju (1789–1799.)[125] Obmane o iluminatima kasnije je širila, 1960-tih godina, jedna grupa američkih šaljivdžija, poznatih kao Diskordijanci, koji su, na primer, napisali niz lažnih pisama Plejboju o iluminatima.[126]

Operacije pod lažnom zastavomУреди

Operacije pod lažnom zastavom su tajne operacije osmišljene da izgledaju kao da ih sprovodi neko drugi. Neke operacije pod lažnom zastavom su proverene ili su predmet legitimne istorijske rasprave (kao što je paljenje Rajhstaga 1933).[127] Diskusije o nepotvrđenim tvrdnjama o takvim operacijama veoma su zastupljene u diskursu teorija zavere.

Druge tvrdnje o takvim operacijama su iznošene ili se iznose o bombardovanju Perl Harbura, bombaškom napadu u Oklahoma Sitiju, bombaškom napadu na vozove u Madridu 2004.[128] i o incidentu u Tonkinškom zalivu 1964.[129]

Jačanje Islamske države dovelo je do teorija zavere koje tvrde da su njeni tvorci SAD, CIA, Mosad ili Hilari Klinton.[130][131] Isto se dogodilo i nakon jačanja Boko Harama.[132][133]

Sendi HukУреди

 
Američki teoretičar zavere Aleks Džons

Masovno ubistvo iz 2012. u osnovnoj školi Sendi Huk u Njutaunu u Konektikatu, podstaklo je brojne teorije zavere, među kojima je i tvrdnja da je reč o proizvedenom događaju s ciljem promocije kontrole oružja. Bivši vođa Kju kluks klana Dejvid Djuk imao je teoriju da su 'cionisti' odgovorni.[134] Teoretičari poput Aleksa Džonsa tvrde da je događaj bio insceniran uz pomoć glumaca.[135][136] Uznemiravanje porodica ubijenih od strane teoretičara zavere rezultiralo je brojnim krivičnim gonjenjima. Raš Limbo je izjavio da se ovo ubistvo desilo jer je fenomen majanskog kalendara podstakao ubicu na taj čin.[137]

KlintonoviУреди

Jedna diskreditovana teorija tvrdi da su bivši američki predsednik Bil Klinton i njegova supruga Hilari Klinton ubili preko pedeset svojih saradnika.[138][139][140] Lejklend ledžer, Čikago tribjun i Snopes.com su diskreditovali ovu teoriju, ukazujući na detaljne zapise o smrti, neuobičajeno veliki krug saradnika koje predsednik verovatno ima, i na činjenice da mnogi od ljudi sa spiska nisu imali nikakve veze sa Klintonovima, ili su pogrešno identifikovani, ili su još uvek živi.[141] [142]

"Picagejt" je diskreditovana teorija zavere koja se pojavila tokom predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama 2016. godine, i koja je povezivala jednu piceriju i članove Demokratske stranke sa nepostojećim pedofilskim lancem. Ovu teoriju su diskreditovala brojna tela, uključujući policijsku upravu okruga Kolumbija, Snopes.com, Njujork tajms i Foks Njuz.[143]

Barak ObamaУреди

 
Donald Tramp je zagovarao teoriju zavere da Barak Obama nije rođen u Sjedinjenim Državama

Bivši američki predsednik Barak Obama je bio, ili je još uvek, predmet brojnih teorija zavere. Njegov predsednički mandat je predmet filma „Obmana Obame“ iz 2009. godine, Aleksa Džonsa, u kome se tvrdi da je Obamina administracija marionetska vlada bogate elite. Druga teorija iz 2009. negira legitimitet Obaminog mandata tvrdeći da on nije rođen u Sjedinjenim Državama.[144] Ova teorija je opstala i pored dokaza u vidu Obamine havajske krštenice i istovremenih objava rođenja u dva havajska lista 1961. godine.[145] Među viđenijim promoterima te teorije je i predsednik Donald Tramp, koji je kasnije javno priznao da je ona lažna, ali je naveo da će je i dalje zastupati privatno.[146][147][148] Druge teorije tvrde da je Obama, koji je inače protestantski hrišćanin, tajni musliman.

Kulturni marksizamУреди

Grupa intelektualaca poznata pod nazivom Frankfurtska škola, koja se pojavila 30-tih godina XX veka, postala je predmet teorija zavere po kojima je navodno promovisala komunizam u kapitalističkim društvima. Izraz "kulturni marksizam" naročito koriste američki konzervativni pokreti poput Pokreta Čajanka,[149][150] i norveškog masovnog ubice Andersa Brejvika.[151]

MedicinaУреди

Suzbijanje alternativne terapijeУреди

Studija iz 2013. godine koju je odobrio Univerzitet u Čikagu pokazala je da skoro polovina Amerikanaca veruje barem u jednu medicinsku teoriju zavere, a 37% njih veruje da Uprava za hranu i lekove namerno suzbija „prirodne“ lekove zbog uticaja farmaceutske industrije.[152] Istaknuti zagovornik sličnih teorija zavere je osuđeni prevarant Kevin Trudo.[153]

Veštačke bolestiУреди

 
Vođa Islamske nacije i teoretičar zavere u vezi sa sidom Luis Farakan

Naučnici su pronašli dokaze da se HIV 1930-ih preneo sa majmuna na ljude. Međutim, postoje dokazi da je KGB osamdesetih godina XX veka namerno proširio teoriju da je ovaj virus napravila CIA.[154] Od tada, ove teorije kao i njima slične koje se odnose na ebolu, promovišu osobe poput glumca Stivena Sigala,[155][156][157] vođe Islamske nacije Luisa Farakana i bivšeg predsednika Južne Afrike Taboa Mbekija.[154][158][159] Slične teorije zavere tvrde da farmaceutske kompanije pomažu u stvaranju uslova za nastanak raznih bolesti, kao i u stvaranju samih bolesti, uključujući tu i hiperaktivni poremećaj (ADHD), herpes simpleks i humani papiloma virus.

FluoridizacijaУреди

Fluoridizacija vode je kontrolisano dodavanje fluorida u vodu iz vodovoda radi smanjenja karijesa zuba.[160] Iako mnoge stomatološke zdravstvene organizacije podržavaju fluoridizaciju, toj praksi se suprotstavljaju teoretičari zavere.[161] Oni tvrde da to predstavlja način za odlaganje industrijskog otpada[162][163] ili da se zataškava nemogućnost pružanja stomatološke nege siromašnima.[161] Još jedna od teorija, koju je 60-ih godina zastupalo Društvo Džon Birč, opisuje fluoridizaciju kao komunističku zaveru sa ciljem da se smanji broj stanovnika u Americi.[164]

VakcinacijaУреди

Prema ovoj popularnoj teoriji zavere, farmaceutska industrija je zataškala uzročnu vezu između vakcina i autizma. Ova teorija se poziva na objavljivanje prevarantskog rada diskreditovanog bivšeg lekara Endrua Vejkfilda[165] iz 1998. godine. Pokret protiv vakcinisanja podržao je veliki broj poznatih, uključujući Roba Šnajdera,[166] Džima Kerija[167] i američkog predsednika Donalda Trampa,[168][169] i to je dovelo do povećanja stope zaraženih i stope smrtnosti od bolesti kao što su male boginje (morbili) u mnogim zemljama, uključujući SAD, Italiju, Nemačku, Rumuniju i Veliku Britaniju.[170][171][172][173]

Teorije zavere u vezi sa vakcinama rasprostranjene su u Nigeriji još od 2003. godine, kao i u Pakistanu. Takve teorije ponekad sadrže i tvrdnje da su vakcine deo tajne antiislamske zavere i da su povezane sa masovnim ubistvima i bombaškim napadima na klinikama za vakcinaciju u obe zemlje.[174][175][176]

Nauka i tehnologijaУреди

Projekti za kontrolu vremenskih prilika i zemljotresaУреди

Brojne teorije se odnose na stvarne ili navodne projekte za kontrolu vremenskih prilika. U njih spada i diskreditovana tvrdnja da je HAARP, istraživački program o radio-tehnologiji koji finansira američka vlada, u stvari tajni sistem za kontrolu vremenskih prilika. Neki teoretičari zavere krive HAARP za uragan Katrina iz 2005. godine.[177] Oni takođe veruju i da je HAARP nekako prouzrokovao zemljotrese, poput zemljotresa na Haitiju 2010. godine, zemljotresa i cunamija u Tohokuu 2011 ili saravanskog zemljotresa 2013. godine.[178][179][180] Teorije o HAARP-u se takođe mogu odnositi na i tehnologiju kontrole uma.[181]

Interesovanje teoretičara zavere takođe pobuđuje tehnologija sejanja oblaka. U ovakve teorije spadaju: diskreditovana tvrdnja[182] da je projekat britanske vojske Kumulus izazvao kobnu poplavu u Linmautu u Devonu (Engleska) 1952. godine,[183] i tvrdnje o navodnom tajnom projektu koji je izazvao poplave u Pakistanu 2010. godine.[184]

RFID tehnologijaУреди

 
RFID pločica, vidljiva posle oštećenja kartice

RFID čipovi, poput onih koji se implantiraju kućnim ljubimcima kao sredstvo za praćenje, izazivaju interesovanje teoretičara zavere koji smatraju da je ova tehnologija tajno ugrađena ljudima. Bivši gradski odbornik Vitbija u Engleskoj, Sajmon Parks, promovisao je ovu teoriju, koja je ponekad povezana i sa teorijama zavere koje se tiču vakcinacije, elektronskog bankarstva i Antihrista.[185][186]

Ravna ZemljaУреди

 
Logo društva Ravna zemlja, 2013.

Teorija o ravnoj Zemlji prvi put se pojavila u Engleskoj u XIX veku, uprkos tome što je još od Pitagore poznato da je Zemlja sferičnog oblika. Poslednjih godina teoriju o ravnoj Zemlji je promovisao američki softverski savetnik Mark Sardžent preko video snimaka na Jutjubu.[187] Teoretičari zavere o ravnoj Zemlji smatraju da naša planeta nije sfera i da su dokazi lažirani ili zataškani kako bi se sakrila činjenica da je Zemlja u stvari disk ili jedna beskonačna ravan. U ovu zaveru često uključuju i agenciju NASA. U ove teorije spadaju i tvrdnje da su GPS uređaji napravljeni tako da piloti aviona pogrešno veruju da lete oko globusa.[188][189]

Suzbijanje tehnologijeУреди

Brojne teorije odnose se na navodno suzbijanje ili neotkrivanje određenih tehnologija i energija. U fokusu takvih tvrdnji su, na primer, zavera tajnog društva Vril, tvrdnje o suzbijanju električnih automobila od strane kompanija koje prave automobile na fosilna goriva (detaljno opisano u dokumentarcu iz 2006. Ko je ubio električni automobil? ) i kartel Phoebus, osnovan 1924. godine, koji je optužen za suzbijanje električnih sijalica koje duže traju.[190] U ostale tvrdnje koje dugo opstaju spadaju suzbijanje perpetuum mobile tehnologije i tehnologije hladne fuzije od strane vladinih agencija, grupa sa posebnim interesom ili pronalazača prevaranata.[191]

U zagovornike teorija o alternativnim energijama spadaju Tomas Henri Moraj,[192] Judžin Malov i osuđeni američki prevarant Stenli Mejer.[193]

Lažna istorijaУреди

Teorija poznata pod nazivom "Nova hronologija" najviše je povezana s ruskim teoretičarem Anatolijem Fomenkom. Fomenko smatra da je istorija mnogo vekova kraća nego što se široko veruje i da su brojni istorijski dokumenti fabrikovani, a legitimni dokumenti uništeni, zbog političkih ciljeva. U pristalice tih ideja spada i šahovski velemajstor Gari Kasparov.[194]

Svemirske agencijeУреди

Naučni svemirski programi izazivaju posebno zanimanje teoretičara zavere. Teorije koje su našle najplodnije tlo su one koje tvrde da je američko sletanje na Mesec NASA inscenirala u filmskom studiju, pri čemu neki navode da je u to bio umešan i režiser Stenli Kjubrik.[195] Sovjetski svemirski program je takođe privukao teorije o tome da je vlada prikrivala dokaze o neuspešnim letovima.

Teoretičari zavere odavno iznose teorije o zaveri organizacija kao što je NASA u cilju prikrivanja postojanja velike planete u Sunčevom sistemu poznate pod nazivom Nibiru ili Planeta Iks, koja će, navodno, jednog dana proći dovoljno blizu Zemlje da je uništi. U datume predviđenog uništenja spadaju 2003, 2012 i 2017. godina. Ta teorija je počela da se razvija nakon objavljivanja knjige 12. planeta (1976), diskreditovanog rusko-američkog autora Zaharije Sičina, a potom promovisanja od strane američkog teoretičara zavere Dejvida Mida.[196]

SportУреди

BoksУреди

Postoje mnoge teorije zavere vezane za boks, poput onih u kojima se tvrdi da su drugi meč između Muhameda Alija i Sonija Listona[197] i prvi meč Bredli-Pakjao bili namešteni.[198]

Namešteni procesi selekcijeУреди

Prema „teoriji zamrznute koverte“, Nacionalna košarkaška asocijacija je 1985. godine namestila lutriju na draftu kako bi Patrik Juing došao u Njujork Nikse. Teoretičari zavere tvrde da je koverta na lutriji bila ohlađena kako bi se mogla prepoznati dodirom.[199] Po sličnoj "teoriji vrućih kuglica", koju je postavio škotski fudbalski menadžer Dejvid Mojz, određene kuglice korišćene u izvlačenju za UEFA takmičenja su grejane kako bi se dobili željeni ishodi.[200]

Ronaldo i finale Svetskog prvenstva 1998. godineУреди

Na dan finala Svetskog prvenstva 1998. godine, brazilski napadač Ronaldo imao je epileptični napad.[201] Prvobitno nije bio u startnoj postavi 72 minuta pre meča i objavljeni spisak je zaprepastio svetske medije, a potom ga je trener Brazila vratio u startnu postavu pred sam početak.[202][203] Ronaldo je "promesečario" kroz finale, a Francuska je pobedila u utakmici.[203] Priroda tog incidenta pokrenula je razna pitanja i optužbe koji su se provlačili godinama, a Aleks Belos je u časopisu The Guardian napisao: "Kada je Ronaldova bojazan za sopstveno zdravlje objavljena posle meča, jedinstvene okolnosti situacije dale su podsticaj za neverovatne teorije zavere. Imamo najpoznatijeg sportistu na svetu koji treba da učestvuje u najvažnijem meču u karijeri i on se iznenada neobjašnjivo razboljeva. Da li je u pitanju stres, epilepsija ili je bio drogiran?".[204] Takođe su kružila pitanja o tome ko je naterao Ronalda da igra. Brazilski trener je insistirao na tome da je njegova reč poslednja, ali su mnogi iznosili spekulacije da je sportska kompanija Najk - koja je imala višemilionski sponzorski ugovor sa reprezentacijom Brazila i za koju su mnogi Brazilci smatrali da ima previše kontrole - izvršila pritisak na napadača da igra uprkos savetu lekara.[204]

Nju Ingland PatriotsiУреди

 
NRG stadion uoči 51. Superboula

NFL tim Nju Ingland Patriots takođe je bio predmet brojnih teorija zavere.[205] Posle njihove pobede od 24–20 nad Džeksonvil Džeguarsima u finalu AFC-a, proširilo se nekoliko teorija zavere u kojima se navodi da su sudije pomogle Patriotsima da uđu u Superboul 52.[206] Međutim, sportski analitičar Stiven A. Smit izjavio je da Džeguarsi nisu bili oštećeni i da za gubitak nemaju nikoga da krive osim sebe.[207] Postojale su i teorije zavere u vezi sa 51. Superboulom između Patriotsa i Atlanta Falkonsa, koji su izjavili da je meč bio namešten,[208] dok su drugi ocenili da su Falkonsi napravili nekoliko pogrešnih taktičkih odluka u igri na kraju meča.[209]

Vidi jošУреди

ReferenceУреди

  1. ^ Barkun, Michael (2003). A Culture of Conspiracy: Apocalyptic Visions in Contemporary America. Berkeley: University of California Press.
  2. ^ Issitt, Micah; Main, Carlyn (2014). Hidden Religion: The Greatest Mysteries and Symbols of the World's Religious Beliefs. ABC-CLIO. ISBN 978-1-61069-478-0. 
  3. ^ „10 Controversial Air Crash Conspiracy Theories”. Listverse. 23. 7. 2014. Архивирано из оригинала на датум 15. 6. 2017. Приступљено 29. 6. 2017. 
  4. ^ „Bring out the cranks and conspiracy theorists”. The Financial Times. 7. 8. 2009. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2017. Приступљено 18. 12. 2017. 
  5. ^ „Fox gives Glenn Beck's show the boot”. The Los Angeles Times. 7. 4. 2011. Архивирано из оригинала на датум 10. 5. 2016. Приступљено 18. 12. 2017. 
  6. ^ „Ben Carson is ready for the coming American apocalypse”. The Week. 2. 10. 2015. Архивирано из оригинала на датум 1. 1. 2018. Приступљено 18. 12. 2017. 
  7. ^ „History's greatest conspiracy theories”. The Daily Telegraph. 19. 11. 2008. Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2018. Приступљено 5. 4. 2018. 
  8. ^ „My month with chemtrails conspiracy theorists”. The Guardian. 22. 5. 2017. Архивирано из оригинала на датум 15. 12. 2017. Приступљено 14. 12. 2017. 
  9. ^ Shearer, Christine; West, Mick; Caldeira, Ken; Davis, Steven J (10. 8. 2016). „Quantifying expert consensus against the existence of a secret, large-scale atmospheric spraying program”. Environmental Research Letters. 11 (8): 084011. Bibcode:2016ERL....11h4011S. doi:10.1088/1748-9326/11/8/084011. 
  10. ^ „History's greatest conspiracy theories”. The Daily Telegraph. 19. 11. 2008. Архивирано из оригинала на датум 12. 3. 2018. Приступљено 5. 4. 2018. 
  11. 11,0 11,1 „MH17: five of the most bizarre conspiracy theories”. The Guardian. 22. 7. 2014. Архивирано из оригинала на датум 25. 3. 2017. Приступљено 23. 6. 2017. 
  12. ^ „CIA withholding information on flight MH370, says former Malaysian PM Mahathir Mohamad”. The Sydney Morning Herald. 19. 5. 2014. Архивирано из оригинала на датум 2. 10. 2017. Приступљено 14. 7. 2017. 
  13. ^ „Malaysia Airlines flight MH17 was shot down from pro-Russian rebel controlled territory, investigation finds”. Sydney Morning Herald. 29. 9. 2016. Архивирано из оригинала на датум 6. 3. 2019. Приступљено 3. 12. 2018. 
  14. ^ Phillips, David (1. 7. 2010). „Conspiracy Theories Behind BP Oil Spill in Gulf – From Dick Cheney To UFOs”. CBS News. 
  15. ^ „The conspiracy theories behind the BP oil spill”. The Week. 14. 7. 2010. Архивирано из оригинала на датум 23. 6. 2017. Приступљено 4. 7. 2017. 
  16. ^ „New Coke Origins”. Snopes.com. Приступљено 3. 8. 2010. 
  17. ^ Greenwald, John (12. 4. 2005). „Coca-Cola's Big Fizzle”. Time. Архивирано из оригинала на датум 10. 12. 2011. Приступљено 5. 5. 2011. 
  18. 18,0 18,1 18,2 18,3 18,4 18,5 Blount, Brian K. (2009). Revelation: A Commentary. Louisville, Kentucky: Westminster Knox Press. стр. 248—249. ISBN 978-0-664-22121-8. 
  19. ^ Kauffman, Michael W. (2004). American Brutus: John Wilkes Booth and the Lincoln Conspiracies, pp. 185 (New York: Random House),. ISBN 978-0-375-50785-4.
  20. ^ David Aaronovitch (2010) [2009]. Voodoo Histories: How Conspiracy Theory Has Shaped the Modern World. Vintage. стр. 7—8. 
  21. ^ Burston, Bradley (11. 10. 2010). „Rightist website marks anniversary of Rabin's murder – with a conspiracy theory contest”. Haaretz. Архивирано из оригинала на датум 15. 6. 2012. Приступљено 15. 6. 2012. 
  22. ^ „Presidential conspiracy theories, from Zachary Taylor to JFK”. The Washington Post. 28. 3. 2017. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2017. Приступљено 7. 4. 2017. 
  23. ^ Shipman, Tim (20. 12. 2008). „General George S. Patton was assassinated to silence his criticism of allied war leaders, claims new book”. The Telegraph. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2018. Приступљено 5. 4. 2018. 
  24. ^ „History’s greatest conspiracy theories”. The Daily Telegraph. 19. 11. 2008. Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2018. Приступљено 5. 4. 2018. 
  25. ^ Borger, Julian (17. 8. 2011). „Dag Hammarskjöld: evidence suggests UN chief’s plane was shot down”. The Guardian (UK). Архивирано из оригинала на датум 4. 12. 2016. Приступљено 15. 12. 2016. 
  26. ^ Collins, Nick (9. 6. 2011). „David Kelly – what is behind the conspiracy theories?”. The Telegraph (London). Архивирано из оригинала на датум 19. 6. 2018. Приступљено 5. 4. 2018. 
  27. ^ „History’s greatest conspiracy theories”. The Daily Telegraph. 19. 11. 2008. Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2018. Приступљено 5. 4. 2018. 
  28. ^ Marinković, Nikola (21. 3. 2016). „TEORIJE ZAVERE S NAJSTRAŠNIJIM POSLEDICAMA: Tito nije Tito, a gde je Sloba?”. SRBIN.INFO (на језику: српски). Приступљено 1. 8. 2019. 
  29. ^ ‘Elvis Presley is alive’ and 10 more conspiracy theories”. The Week. 24. 4. 2017. Архивирано из оригинала на датум 7. 6. 2017. Приступљено 28. 6. 2017. 
  30. ^ „Adolf Hitler alive: weird conspiracy theories”. The Daily Telegraph. 29. 9. 2009. Архивирано из оригинала на датум 21. 5. 2018. Приступљено 5. 4. 2018. 
  31. ^ Eberle, Henrik; Uhl, Matthias, ур. (2005). The Hitler Book: The Secret Dossier Prepared for Stalin from the Interrogations of Hitler's Personal Aides. New York: Public Affairs. стр. 288. ISBN 978-1-58648-366-1. 
  32. ^ Kershaw, Ian (2008). Hitler: A Biography. New York: W. W. Norton & Company. стр. 1037. ISBN 978-0-393-06757-6. 
  33. ^ Joachimsthaler, Anton (1999) [1995]. The Last Days of Hitler: The Legends, The Evidence, The Truth. Brockhampton Press. стр. 22, 23. ISBN 978-1-86019-902-8. 
  34. ^ The Criminalization of the State Архивирано 2017-10-29 на сајту Wayback Machine Michel Chossudovsky 3 February 2004
  35. ^ Jane Kay; Chronicle Environment Writer (6. 7. 2009). „San Francisco Bay Area”. San Francisco Chronicle. Архивирано из оригинала на датум 27. 4. 2011. Приступљено 3. 8. 2010. 
  36. ^ Roberts, Andrew. „The Green-Ink Brigade”. Literary Review. Архивирано из оригинала на датум 24. 8. 2011. Приступљено 15. 6. 2012. 
  37. ^ „Beyonce and the Illuminati: Music's Most WTF Conspiracy Theories, Explained”. Rolling Stone. 9. 10. 2017. Архивирано из оригинала на датум 12. 12. 2017. Приступљено 20. 12. 2017. 
  38. ^ Sykes, Leslie (17. 5. 2009). „Angels & Demons Causing Serious Controversy”. KFSN-TV/ABC News. Архивирано из оригинала на датум 28. 1. 2011. Приступљено 27. 1. 2011. 
  39. ^ Jared Jacang Maher (30. 8. 2007). „DIA Conspiracies Take Off”. Denver Westword. Архивирано из оригинала на датум 25. 12. 2007. Приступљено 30. 1. 2008. 
  40. ^ „Trump says he ‘wouldn’t be surprised’ if unfounded conspiracy theory about George Soros funding caravan is true”. Washington Post. 1. 11. 2018. Архивирано из оригинала на датум 15. 11. 2018. Приступљено 15. 11. 2018. 
  41. ^ „Kavanaugh confirmation: What Trump's 'elevator screamers' tweet tells us”. BBC News. 5. 10. 2018. Архивирано из оригинала на датум 15. 11. 2018. Приступљено 15. 11. 2018. 
  42. ^ „George Soros is a favorite target of the right — here's how that happened”. Business Insider. 20. 5. 2017. Архивирано из оригинала на датум 12. 12. 2017. Приступљено 12. 12. 2017. 
  43. ^ „Roy Moore is fueling a crazy conspiracy theory about George Soros”. HuffPost. 5. 12. 2017. Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2017. Приступљено 12. 12. 2017. 
  44. ^ „It's no surprise that the far right are mobilising against George Soros – he's the biggest threat to their global domination”. The Independent. 15. 11. 2016. Архивирано из оригинала на датум 1. 1. 2018. Приступљено 20. 12. 2017. 
  45. ^ „Conspiracy about George Soros Makes It to Congress”. Yahoo News. 6. 10. 2017. Архивирано из оригинала на датум 12. 12. 2017. Приступљено 12. 12. 2017. 
  46. ^ „Anti-semitism used in attack against National Security Adviser H. R. McMaster”. ADL. 3. 8. 2017. 
  47. ^ „Why is the Alt-Right attacking H. R. McMaster?”. Yahoo News. 3. 8. 2017. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2018. Приступљено 12. 1. 2018. 
  48. ^ „Masonic Conspiracy Theories”. HuffPost. 18. 7. 2012. Архивирано из оригинала на датум 16. 6. 2015. Приступљено 29. 11. 2017. 
  49. ^ „Was Titanic inquiry scuppered by the Freemasons?”. The Daily Telegraph. 23. 11. 2015. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2018. Приступљено 5. 4. 2018. 
  50. ^ „Conspiracy theories and secret handshakes: what do we know about Freemasons?”. Daily Express. 24. 11. 2015. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2018. Приступљено 29. 11. 2017. 
  51. ^ David Aaronovitch (2010) [2009]. Voodoo Histories: How Conspiracy Theory Has Shaped the Modern World. Vintage. стр. 82. 
  52. 52,0 52,1 Mustafa Akyol (12. 9. 2016). „The Tin-Foil Hats Are Out in Turkey”. Foreign Policy. Архивирано из оригинала на датум 9. 1. 2017. Приступљено 10. 1. 2017. 
  53. ^ Mustafa Akyol (31. 10. 2014). „The Middle East 'mastermind' who worries Erdogan”. Al-Monitor. Архивирано из оригинала на датум 7. 1. 2017. Приступљено 10. 1. 2017. 
  54. ^ Mustafa Akyol (19. 3. 2015). „Unraveling the AKP's 'Mastermind' conspiracy theory”. Al-Monitor. Архивирано из оригинала на датум 8. 1. 2017. Приступљено 10. 1. 2017. 
  55. ^ Okbi, Yasser (16. 10. 2013). „Hezbollah: We have captured an Israeli 'spy eagle' in Lebanon”. The Jerusalem Post. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2016. Приступљено 27. 1. 2016. 
  56. ^ Morgan, Clive (13. 10. 2016). „Roswell and the world's other great conspiracy theories”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала на датум 12. 2. 2018. Приступљено 5. 4. 2018. 
  57. ^ „Harold Wilson resignation 'linked to MI6, burglary and insider trading'. The Times. 22. 8. 2008. Архивирано из оригинала на датум 9. 11. 2017. Приступљено 8. 11. 2017. 
  58. ^ „MI5 put union leaders and protesters under surveillance during cold war”. The Guardian. 6. 10. 2009. Архивирано из оригинала на датум 9. 11. 2017. Приступљено 8. 11. 2017. 
  59. ^ „History's greatest conspiracy theories”. The Daily Telegraph. 19. 11. 2008. Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2018. Приступљено 5. 4. 2018. 
  60. ^ Levy, Richard (2005). Antisemitism: a historical encyclopedia of prejudice. стр. 55. ISBN 978-1-85109-439-4. 
  61. ^ Baker, Lee D. (2010). Anthropology and the Racial Politics of Culture. Duke University Press. стр. 158. ISBN 978-0822346982. 
  62. ^ Waltman, Michael; John Haas (2010). The Communication of Hate. Peter Lang. стр. 52. ISBN 978-1433104473. 
  63. ^ Stein, Joel (19. 12. 2008). „Who runs Hollywood? C'mon”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 10. 8. 2013. Приступљено 12. 3. 2015. 
  64. ^ Horn, Dara. "Anti-Semites Don’t Just Hate Jews. They’re Targeting Freedom." Архивирано 2019-05-01 на сајту Wayback Machine New York Times. 30 April 2019. 1 May 2019.
  65. ^ „"Denial": how to deal with a conspiracy theory in the era of 'post-truth'. Cambridge University Press. 16. 2. 2017. Архивирано из оригинала на датум 9. 7. 2017. Приступљено 17. 6. 2017. 
  66. ^ Doward, Jamie (22. 1. 2017). „New online generation takes up Holocaust denial”. The Observer. Архивирано из оригинала на датум 21. 6. 2017. Приступљено 17. 6. 2017. 
  67. ^ „Holocaust Revisionism”. Time. 2009. Архивирано из оригинала на датум 22. 6. 2017. Приступљено 21. 6. 2017. 
  68. ^ "A German court sentenced Holocaust denier Germar Rudolf to two and a half years in prison for inciting racial hatred in publications and Web sites which "systematically" called into question the Nazi genocide." "German Holocaust Denier Imprisoned for Inciting Racial Hatred" Архивирано 2009-02-02 на сајту Wayback Machine, Deutsche Welle, 16 February 2007.
  69. ^ Hare, Ivan; Weinstein, James (2010). Extreme Speech and Democracy. Oxford University Press. стр. 553. ISBN 978-0199601790. Архивирано из оригинала на датум 1. 1. 2014. Приступљено 20. 6. 2017. 
  70. ^ Henrietta Heald (1992). Chronicle of Britain: Incorporating a Chronicle of Ireland. Jacques Legrand. стр. 605. ISBN 9781872031354. 
  71. 71,0 71,1 71,2 71,3 Grabbe, Lester L. (1997). Mein, Andrew; Camp, Claudia V., ур. Can a 'History of Israel' Be Written?. London, England: Continuum International Publishing Group. стр. 27—28. ISBN 978-0567043207. Архивирано из оригинала на датум 13. 9. 2017. Приступљено 16. 3. 2016. 
  72. 72,0 72,1 Mcllhenny, Albert M. (2011). This Is the Sun?: Zeitgeist and Religion (Volume I: Comparative Religion). Lulu.com. стр. 60. ISBN 978-1-105-33967-7. Приступљено 1. 6. 2017. 
  73. ^ „Lent and Ash Wednesday are NOT pagan relics”. 13. 2. 2013. Архивирано из оригинала на датум 17. 2. 2018. Приступљено 7. 2. 2018. 
  74. ^ Barkun, Michael (1997). Religion and the Racist Right. UNC Press. стр. 192—193. ISBN 9780807846384. Архивирано из оригинала на датум 17. 6. 2014. Приступљено 16. 3. 2016. 
  75. ^ Jenkins, Philip (1. 4. 2003). The New Anti-Catholicism: The Last Acceptable Prejudice. Oxford University Press. стр. 23. ISBN 978-0-19-515480-1. 
  76. ^ John Tracy Ellis, "American Catholicism", University Of Chicago Press 1956.
  77. ^ Bilhartz, Terry D. (1986). Urban Religion and the Second Great Awakening. Madison, NJ: Fairleigh Dickinson University Press. стр. 115. ISBN 978-0-8386-3227-7. 
  78. ^ Anbinder; Tyler. Nativism and Slavery: The Northern Know Nothings and the politics of the 1850s (1992). Online version; also online at ACLS History e-Book Архивирано 2009-04-04 на сајту Wayback Machine, the standard scholarly study
  79. ^ Al-Khattar, Aref M. (2003). Religion and terrorism: an interfaith perspective. Westport, CT: Praeger. стр. 21, 30, 55, 91. 
  80. ^ "Warning Against the Roman Catholic Party," Архивирано 2015-11-26 на сајту Wayback Machine a 1928 speech by Sen. Thomas J. Heflin (hosted at History Matters)
  81. ^ Randall Balmer. "Billy Graham Regrets Political Involvement, Again," Архивирано 2014-06-04 на сајту Wayback Machine Religion Dispatches.
  82. ^ Gregory Campbell McDermott. "I am not the Catholic candidate": Local Issues and the Catholic Question in John F. Kennedy's 1960 Presidential Campaign.
  83. ^ „Transcript: JFK's Speech on His Religion”. NPR. 5. 12. 2007. Архивирано из оригинала на датум 3. 5. 2016. Приступљено 6. 5. 2016. 
  84. ^ „Pope Renounces Papal Throne”. Vatican Information Service, 2 November 2013 Bulletin – English Edition. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2014. Приступљено 15. 7. 2014. 
  85. ^ „Scandal threatens to overshadow pope's final days”. CNN. 25. 2. 2013. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2014. Приступљено 6. 10. 2014. 
  86. ^ „Did a Secret Vatican Report on Gay Sex and Blackmail Bring Down the Pope?”. Yahoo News. 22. 2. 2013. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2014. Приступљено 6. 10. 2014. 
  87. ^ „Antichrist”. Encyclopaedia Britannica. Архивирано из оригинала на датум 1. 8. 2017. Приступљено 28. 6. 2017. 
  88. ^ „One in four Americans think Obama may be the antichrist, survey says”. The Guardian. 2. 4. 2013. Архивирано из оригинала на датум 19. 9. 2017. Приступљено 24. 11. 2017. 
  89. ^ „Obama the antichrist? Global warming a myth? Lizard people controlling the world? Conspiracy theory research reveals bizarre beliefs prevalent in US”. The Independent. 4. 4. 2013. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2017. Приступљено 20. 12. 2017. 
  90. ^ „The Book of Revelation does not describe the anti-Christ as someone with characteristics matching those of Barack Obama”. Snopes. 25. 5. 2016. 
  91. ^ „History's greatest conspiracy theories”. The Daily Telegraph. 19. 11. 2008. Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2018. Приступљено 5. 4. 2018. 
  92. ^ David Aaronovitch (2010) [2009]. Voodoo Histories: How Conspiracy Theory Has Shaped the Modern World. Vintage. стр. 187—218, Chapter 6: Holy Blood, Holy Grail, Holy Shit. 
  93. ^ John L. Esposito, Emad El-Din Shahin (septembar 2013). „The Oxford Handbook of Islam and Politics”. Oxford University Press. Приступљено 17. 7. 2016. 
  94. ^ „'Love Jihad' and religious conversion polarise in Modi's India”. Reuters. 4. 9. 2014. Архивирано из оригинала на датум 9. 11. 2017. Приступљено 8. 11. 2017. 
  95. ^ „Muzaffarnagar: 'Love jihad', beef bogey sparked riot flames”. Hindustan Times. 12. 9. 2013. Архивирано из оригинала на датум 5. 4. 2014. Приступљено 18. 4. 2014. 
  96. ^ Stephen Brown (16. 10. 2009). „The 'Love Jihad'. Front Page Mag. Архивирано из оригинала на датум 23. 3. 2014. Приступљено 18. 4. 2014. 
  97. ^ Ananthakrishnan G (13. 10. 2009). „'Love Jihad' racket: VHP, Christian groups find common cause”. The Times of India. Архивирано из оригинала на датум 5. 8. 2014. Приступљено 18. 4. 2014. 
  98. ^ Mahanta, Siddhartha (5. 9. 2014). „India's Fake 'Love Jihad'. Foreign Policy. Архивирано из оригинала на датум 24. 11. 2015. Приступљено 24. 11. 2015. 
  99. ^ Liz Fekete (15. 12. 2011). „The Muslim conspiracy theory and the Oslo massacre”. Race & Class. 53 (3): 30—47. doi:10.1177/0306396811425984. 
  100. ^ Kumeh, Titania (12. 10. 2010). „Conspiracy Watch: Is Abortion Black Genocide?”. Mother Jones. Архивирано из оригинала на датум 20. 5. 2017. Приступљено 9. 7. 2018. 
  101. ^ „Rick Tyler: Gingrich Backer Airs 'Black Genocide' Theory on MSNBC”. International Business Times. 1. 2. 2012. Архивирано из оригинала на датум 16. 4. 2014. Приступљено 18. 2. 2013. 
  102. ^ Agins, Donna Brown (2006). Maya Angelou: Diversity Makes for a Rich Tapestry. Enslow Publishers. стр. 52—53. ISBN 978-0766024694. Архивирано из оригинала на датум 4. 7. 2014. Приступљено 30. 12. 2016. 
  103. ^ Smith, Mary (mart 1968). „Birth Control and the Negro Woman”. Ebony. св. 23. стр. 29. Архивирано из оригинала на датум 4. 7. 2014. Приступљено 27. 12. 2016. 
  104. ^ Wright, Nathan (decembar 1969). „Black Power vs. Black Genocide”. The Black Scholar. 1: 47—52. JSTOR 41202828. doi:10.1080/00064246.1969.11430663. 
  105. ^ Scott, Laell (25. 5. 1970). „Legal Abortions, Ready or Not”. New York Magazine. св. 3. стр. 68. ISSN 0028-7369. Архивирано из оригинала на датум 4. 7. 2014. Приступљено 27. 12. 2016. 
  106. ^ Kaplan, Jeffrey (2000). Encyclopedia of White Power: A Sourcebook on the Radical Racist Right. AltaMira Press. стр. 539. ISBN 9780742503403. Приступљено 1. 5. 2015. 
  107. ^ Kivisto, Peter; Rundblad, Georganne (2000). Multiculturalism in the United States: Current Issues, Contemporary Voices. SAGE Knowledge. стр. 57—60. ISBN 9780761986485. Приступљено 1. 5. 2015. 
  108. ^ Capehart, Jonathan. „A petition to 'stop white genocide'?”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 15. 4. 2015. Приступљено 1. 5. 2015. 
  109. ^ Sexton, Jared (2008). Amalgamation Schemes: Antiblackness and the Critique of Multiracialism. Univ Of Minnesota Press. стр. 207—08. ISBN 978-0816651047. Приступљено 1. 5. 2015. 
  110. ^ Perry, Barbara. "'White Genocide': White Supremacists and the Politics of Reproduction." Home-grown hate: Gender and organized racism (2001): 75-85.
  111. ^ Eager, Paige Whaley (2013). From Freedom Fighters to Terrorists: Women and Political Violence. Ashgate Publishing, Ltd. стр. 90. ISBN 9781409498575. 
  112. ^ „8 in 10 French people believe a conspiracy theory: survey”. Yahoo News. 8. 1. 2018. Архивирано из оригинала на датум 18. 1. 2018. Приступљено 17. 1. 2018. 
  113. ^ Rastafari, Jah (7. 10. 2005). „Questions about Rastafari”. Rastafaritimes.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 4. 2010. Приступљено 3. 8. 2010. 
  114. ^ „Haile Selassie: Who was the Rastafarian Messiah?”. BBC News. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2014. Приступљено 21. 1. 2015. 
  115. ^ „US base leads poll's top conspiracy theories”. The Guardian. 31. 7. 2008. Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2017. Приступљено 4. 7. 2017. 
  116. ^ „Colorado cow mutilations baffle ranchers, cops, UFO believer”. The Denver Post. 8. 12. 2009. Архивирано из оригинала на датум 2. 7. 2017. Приступљено 4. 7. 2017. 
  117. ^ Peter Knight (2003). Conspiracy Theories in American History: An Encyclopedia. ABC-CLIO. стр. 125—. ISBN 978-1-57607-812-9. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2014. Приступљено 18. 10. 2012. 
  118. ^ Michael Barkun (4. 5. 2006). A Culture of Conspiracy: Apocalyptic Visions in Contemporary America. University of California Press. стр. 86—. ISBN 978-0-520-24812-0. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2014. Приступљено 18. 10. 2012. 
  119. 119,0 119,1 119,2 119,3 Robertson, David G. (2016). Cox, James; Sutcliffe, Steven; Sweetman, William, ур. UFOs, Conspiracy Theories and the New Age: Millennial Conspiracism. Bloomsbury Advances in Religious Studies. London, England: Bloomsbury Publishing. стр. 94. ISBN 978-1474253208. 
  120. ^ Fritze, Ronald H. (2009). Invented Knowledge: False History, Fake Science and Pseudo-Religions. London, England: Reaktion Books. стр. 212. ISBN 978-1-86189-430-4. 
  121. ^ Fritze, Ronald H. (2016). Egyptomania: A History of Fascination, Obsession and Fantasy. London, England: Reaktion Books. стр. 292. ISBN 978-1-78023-639-1. 
  122. ^ „The Reptilian Elite”. Time. 2009. Архивирано из оригинала на датум 23. 6. 2017. Приступљено 21. 6. 2017. 
  123. ^ „Combating Fake News: An Agenda for Research and Action - Shorenstein Center”. 2. 5. 2017. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2018. Приступљено 11. 7. 2018. 
  124. ^ Lawrence Johnstone Burpee, "The Oxford Encyclopedia of Canadian History," Oxford University Press, 1926, pp. 477.
  125. ^ David Aaronovitch (2010) [2009]. Voodoo Histories: How Conspiracy Theory Has Shaped the Modern World. Vintage. стр. 20. 
  126. ^ „The Accidental Invention of the Illuminati Conspiracy”. BBC. 9. 8. 2017. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2018. Приступљено 25. 1. 2018. 
  127. ^ „Historians Find 'Proof' that Nazis Burnt Reichstag”. The Telegraph. UK. 15. 4. 2001. Архивирано из оригинала на датум 9. 3. 2018. Приступљено 5. 4. 2018. 
  128. ^ „Agujeros Negros del 11-M”. Архивирано из оригинала на датум 6. 6. 2011. Приступљено 24. 5. 2011. 
  129. ^ Conspiracy Theories in American History: An Encyclopedia, edited by Peter Knight, pp. 689
  130. ^ Peter Weber (2. 9. 2014). „America created the Islamic State of Iraq and Syria? Meet the ISIS 'truthers'. The Week. Архивирано из оригинала на датум 26. 12. 2014. Приступљено 26. 11. 2017. 
  131. ^ Hassan, Mehdi. „Inside jobs and Israeli stooges: why is the Muslim world in thrall to conspiracy theories?”. New Statesman. Архивирано из оригинала на датум 16. 9. 2017. Приступљено 26. 11. 2017. 
  132. ^ African Shia Cleric: Boko Haram attrocity is a conspiracy against Islamic resurgence in Nigeria
  133. ^ „Nigeria: Boko Haram Conceived to Destroy Islam - Prof. Bunza” . Daily Trust. AllAfrica. 8. 2. 2012. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2013. Приступљено 26. 11. 2017. 
  134. ^ „Conspiracy Theorists Blame Jews For Sandy Hook Massacre”. Anti-Defamation League. 18. 12. 2012. Архивирано из оригинала на датум 4. 12. 2017. Приступљено 24. 6. 2017. 
  135. ^ Dylan Baddour & W. Gardner Selby, Hillary Clinton correct that Austin's Alex Jones said no one died at Sandy Hook Elementary Архивирано 2017-03-03 на сајту Wayback Machine, PolitiFact (1 September 2016).
  136. ^ David Mikkelson, FBI Admits Sandy Hook Hoax?: Rumor: The FBI revealed that no murders occurred in Newtown, Connecticut, in 2012, proving the Sandy Hook massacre was an elaborate hoax, Snopes (7 February 2015).
  137. ^ „Limbaugh: Maybe the Mayan apocalypse made Adam Lanza do it”. 20. 12. 2012. Архивирано из оригинала на датум 16. 4. 2018. Приступљено 15. 4. 2018. 
  138. ^ „Clinton Body Count or Left-Wing Conspiracy? Three With Ties to DNC Mysteriously Die”. Townhall. 9. 8. 2016. Архивирано из оригинала на датум 8. 8. 2017. Приступљено 7. 8. 2017. 
  139. ^ Nelson, Lars-Erik (4. 1. 1999). „Conspiracy Nuts Hit New Low With The Body Count”. Daily News. New York. Архивирано из оригинала на датум 21. 1. 2015. Приступљено 20. 1. 2015. 
  140. ^ „The Clinton BS Files: "Lock her up" isn't really about emails — the right's been accusing the Clintons of murder for decades”. Salon. 29. 8. 2016. Архивирано из оригинала на датум 8. 8. 2017. Приступљено 7. 8. 2017. 
  141. ^ The Clinton Body Count Snopes.com. Retrieved 12 December 2013
  142. ^ „Ron Brown Murder Plot Has Too Many Holes”. Chicago Tribune. 11. 1. 1998. Архивирано из оригинала на датум 8. 8. 2017. Приступљено 7. 8. 2017. 
  143. ^ Pan, J.C. (3. jul 2019). „Democratic Rot and the Origins of American Conspiracism”. New Republic. Приступљено 10. avgust 2019. 
  144. ^ David Aaronovitch (2010) [2009]. Voodoo Histories: How Conspiracy Theory Has Shaped the Modern World. Vintage. стр. 287—91. 
  145. ^ David Aaronovitch (2010) [2009]. Voodoo Histories: How Conspiracy Theory Has Shaped the Modern World. Vintage. стр. 285—90. 
  146. ^ „Trump Is Still Touting the Obama 'Birther' Conspiracy Theory Behind Closed Doors”. Yahoo News. 29. 11. 2017. Архивирано из оригинала на датум 29. 11. 2017. Приступљено 29. 11. 2017. 
  147. ^ „Trump Still Believes 'Birther' Obama Conspiracy”. Newsweek on MSN. 29. 11. 2017. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2017. Приступљено 29. 11. 2017. 
  148. ^ „Trump, Grand Wizard of Birtherism”. The New York Times. 17. 9. 2016. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2017. Приступљено 29. 11. 2017. 
  149. ^ Berlet, Chip (jul 2012). „Collectivists, Communists, Labor Bosses, and Treason: The Tea Parties as Right-Wing Populist Counter-Subversion Panic”. Critical Sociology. 38 (4): 565—87. doi:10.1177/0896920511434750. Архивирано из оригинала на датум 15. 11. 2015. 
  150. ^ Berkowitz, Bill (2003), "Reframing the Enemy: 'Cultural Marxism', a Conspiracy Theory with an Anti-Semitic Twist, Is Being Pushed by Much of the American Right." Intelligence Report. Southern Poverty Law Center, Summer. „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 7. 2. 2004. Приступљено 7. 2. 2004. 
  151. ^ „'Breivik manifesto' details chilling attack preparation”. BBC. 24. 7. 2011. Архивирано из оригинала на датум 26. 8. 2018. Приступљено 22. 6. 2018. 
  152. ^ „Half Of Americans Believe In Medical Conspiracy Theories”. NPR. 19. 3. 2014. Архивирано из оригинала на датум 7. 1. 2018. Приступљено 5. 4. 2018. 
  153. ^ „Cures and Cons”. Scientific American. 1. 3. 2006. Приступљено 7. 6. 2019. 
  154. 154,0 154,1 „'Paul McCartney is dead' and 10 more conspiracy theories”. The Week. 21. 8. 2017. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2017. Приступљено 24. 11. 2017. 
  155. ^ „Steven Seagal Gets a Shot at Stardom”. The Lost Angeles Times. 14. 2. 1988. Архивирано из оригинала на датум 4. 12. 2017. Приступљено 27. 9. 2017. 
  156. ^ „Separating Fact from Fiction, The CIA and AIDS”. Time. 2016. Архивирано из оригинала на датум 22. 4. 2016. Приступљено 27. 4. 2016. 
  157. ^ Kruszelnicki, Karl S (15. 3. 2007). „Dr Karl's Great Moments In Science. CIA did (not) make AIDS?”. Australian Broadcasting Corporation. Архивирано из оригинала на датум 4. 5. 2016. Приступљено 27. 4. 2016. 
  158. ^ Horowitz, Leonard G. (1996). Emerging Viruses : AIDS and Ebola – Nature, Accident or Intentional?. Medical Veritas International. ISBN 9780923550127. Архивирано из оригинала на датум 31. 7. 2017. Приступљено 2. 8. 2019. 
  159. ^ „Farrakhan claims Ebola invented to kill off blacks”. Fox News Channel. 2. 10. 2014. Архивирано из оригинала на датум 4. 5. 2016. Приступљено 2. 5. 2016. 
  160. ^ Centers for Disease Control and Prevention (2001). „Recommendations for using fluoride to prevent and control dental caries in the United States”. MMWR Recomm Rep. 50 (RR–14): 1—42. PMID 11521913. Архивирано из оригинала на датум 8. 2. 2007. Генерални сажетакCDC (9. 8. 2007). 
  161. 161,0 161,1 Armfield JM (2007). „When public action undermines public health: a critical examination of antifluoridationist literature”. Aust New Zealand Health Policy. 4 (1): 25. PMC 2222595 . PMID 18067684. doi:10.1186/1743-8462-4-25. 
  162. ^ Freeze RA, Lehr JH. The Fluoride Wars: How a Modest Public Health Measure Became America's Longest-Running Political Melodrama. John Wiley & Sons; 2009. ISBN 978-0-470-44833-5. Fluorophobia. p. 127–69.
  163. ^ Murray N. Rothbard (januar 1993). „Fluoridation Revisited”. The Rothbard-Rockwell Report. Архивирано из оригинала на датум 13. 3. 2014. 
  164. ^ „Donald Trump Has Finally Erased the Line Between Conservatism and Conspiracy Theories”. New York. 1. 8. 2017. Архивирано из оригинала на датум 4. 8. 2017. Приступљено 6. 8. 2017. 
  165. ^ Triggle, Nick (24. 5. 2010). „MMR doctor struck off register”. BBC News. Архивирано из оригинала на датум 26. 5. 2010. Приступљено 24. 5. 2010. 
  166. ^ „Rob Schneider Links Autism To Vaccines, Rails Against Big Government”. HuffPost. 2. 7. 2012. Архивирано из оригинала на датум 26. 7. 2017. Приступљено 26. 6. 2017. 
  167. ^ „Jim Carrey, Please Shut Up About Vaccines”. Time. 1. 7. 2015. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2017. Приступљено 26. 6. 2017. 
  168. ^ „John Oliver blasts Trump as a 'human megaphone' for the anti-vaccine movement”. The Washington Post. 26. 6. 2017. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2017. Приступљено 26. 6. 2017. 
  169. ^ „Donald Trump says vaccinations are causing an autism 'epidemic'. The Independent. 17. 9. 2015. Архивирано из оригинала на датум 9. 8. 2017. Приступљено 3. 9. 2017. 
  170. ^ „Germany vaccination: Fines plan as measles cases rise”. BBC. 26. 5. 2017. Архивирано из оригинала на датум 4. 4. 2018. Приступљено 22. 6. 2018. 
  171. ^ „Watch John Oliver Explore How Trump, Memes Fueled Anti-Vaccine Movement”. Rolling Stone. 26. 6. 2017. Архивирано из оригинала на датум 29. 8. 2017. Приступљено 3. 9. 2017. 
  172. ^ „Should Vaccines Be Required? In Italy, Parents Can Now Be Fined for Skipping Kids' Shots”. Newsweek. 19. 6. 2017. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2017. Приступљено 26. 6. 2017. 
  173. ^ „Measles outbreak in maps and graphics”. BBC. 2. 5. 2013. Архивирано из оригинала на датум 27. 7. 2018. Приступљено 22. 6. 2018. 
  174. ^ „Nigeria's polio campaign undermined by conspiracy theories”. Al Arabiya News Channel. 26. 2. 2013. Архивирано из оригинала на датум 2. 8. 2017. Приступљено 2. 8. 2017. 
  175. ^ „Vaccines, the CIA, and how the War on Terror helped spread polio in Nigeria”. The Guardian. 15. 7. 2011. Архивирано из оригинала на датум 2. 8. 2017. Приступљено 2. 8. 2017. 
  176. ^ „Pakistan bomb blast: why health workers keep getting attacked”. The Christian Science Monitor. 7. 10. 2013. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2017. Приступљено 24. 11. 2017. 
  177. ^ „Illuminati, Mind Control and Hurricanes: Conspiracy Theories Follow HAARP”. International Business Times. 30. 7. 2015. Архивирано из оригинала на датум 3. 8. 2017. Приступљено 27. 6. 2017. 
  178. ^ Pappas, Stephanie (22. 5. 2014). „Conspiracy Theories Abound as U.S. Military Closes HAARP”. NBC News. Архивирано из оригинала на датум 28. 11. 2017. Приступљено 29. 11. 2017. 
  179. ^ Hubbard, Zachary K. „HAARP Watch: Iran's Hanukah/Thanksgiving Earthquake and the Upsurge In Regional Earthquakes”. Free to Find Truth. blog. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2017. Приступљено 29. 11. 2017. 
  180. ^ "Tyler Durden" (alias). „Major 7.8 Earthquake Strikes Iran Leaves "Hundreds Dead"; Follows 6.1 Quake From Week Ago”. ZeroHedge. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2017. Приступљено 29. 11. 2017. 
  181. ^ „History's greatest conspiracy theories”. The Daily Telegraph. 19. 11. 2008. Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2018. Приступљено 5. 4. 2018. 
  182. ^ Eden, Philip. „The day they made it rain”. WeatherOnline. Архивирано из оригинала на датум 19. 7. 2017. Приступљено 20. 7. 2017. 
  183. ^ „RAF rainmakers 'caused 1952 flood'. The Guardian. 30. 8. 2001. Архивирано из оригинала на датум 20. 5. 2015. Приступљено 20. 7. 2017. 
  184. ^ Maqbool, Aleem (21. 10. 2010). „Is Pakistan in denial about tackling its problems?”. BBC News. Архивирано из оригинала на датум 15. 11. 2010. Приступљено 15. 11. 2010. 
  185. ^ „MARK OF THE BEAST: Secret plan to 'implant us all with ID chips by 2017'. Daily Express. 25. 8. 2016. Архивирано из оригинала на датум 3. 7. 2017. Приступљено 27. 6. 2017. 
  186. ^ „'Vladimir Putin is advised by ALIENS' Councillor blames space reptiles for Ukraine crisis”. Daily Express. 23. 2. 2015. Архивирано из оригинала на датум 2. 8. 2017. Приступљено 27. 6. 2017. 
  187. ^ „Why bad ideas refuse to die”. The Guardian. 28. 6. 2016. Архивирано из оригинала на датум 23. 11. 2017. Приступљено 24. 11. 2017. 
  188. ^ „Do they really think the earth is flat?”. BBC. 4. 8. 2008. Архивирано из оригинала на датум 29. 7. 2017. Приступљено 4. 7. 2017. 
  189. ^ „Flat Earth Society Says Evidence Of Round Planet Part Of Vast Conspiracy Theory”. HuffPost. 29. 10. 2012. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2017. Приступљено 4. 7. 2017. 
  190. ^ Gaughen, Patrick. „Structural Inefficiency in the Early Twentieth Century: Studies in the Aluminum and Incadescent Lamp Markets” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 2. 2005. Приступљено 27. 1. 2015. 
  191. ^ Tutt, Keith (2003). The Scientist, The Madman, The Thief and Their Lightbulb: The Search for Free Energy. UK: Simon & Schuster UK. ISBN 978-0684020907. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2013. Приступљено 23. 3. 2013. 
  192. ^ B. King, Moray (2005). The Energy Machine of T. Henry Moray: Zero-Point Energy & Pulsed Plasma Physics. Adventures Unlimited Press. стр. 13. ISBN 978-1931882422. Архивирано из оригинала на датум 27. 3. 2014. Приступљено 21. 3. 2013. 
  193. ^ Edwards, Tony (1. 12. 1996). „End of road for car that ran on Water”. The Sunday Times. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2012. Приступљено 23. 3. 2013 — преко Google Groups. 
  194. ^ „King Arthur was really a Russian, say Slavs”. The Daily Telegraph. 19. 4. 2001. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2018. Приступљено 5. 4. 2018. 
  195. ^ „Stunts! Bumps! Fake Trumps! 25 pop-culture myths too weird to be true”. The Guardian. 2. 12. 2017. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2017. Приступљено 2. 12. 2017. 
  196. ^ „The man whose biblical doomsday claim has some nervously eyeing Sept. 23”. The Washington Post. 20. 9. 2017. Архивирано из оригинала на датум 23. 9. 2017. Приступљено 18. 11. 2017. 
  197. ^ Dan Carson. „10 Sports Conspiracy Theories That Are Totally True”. Bleacher Report. Архивирано из оригинала на датум 9. 5. 2015. Приступљено 6. 10. 2014. 
  198. ^ Dan Carson. „10 Sports Conspiracy Theories That Are Totally True”. Bleacher Report. Архивирано из оригинала на датум 9. 5. 2015. Приступљено 6. 10. 2014. 
  199. ^ Roeper, Richard (1. 6. 2008). Books.google.com. ISBN 978-1-55652-707-4. Приступљено 3. 8. 2010. 
  200. ^ „Moyes – UEFA hot balls cost us”. SkySports. Архивирано из оригинала на датум 14. 3. 2014. Приступљено 6. 10. 2014. 
  201. ^ „The great World Cup Final mystery”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 2. 4. 2002. Архивирано из оригинала на датум 17. 2. 2011. Приступљено 15. 7. 2014. 
  202. ^ „World Cup moments: Mystery surrounds Ronaldo in 1998”. Irish Times. Архивирано из оригинала на датум 10. 4. 2019. Приступљено 4. 9. 2018. 
  203. 203,0 203,1 "World Cup: 25 stunning moments [...] No15: Ronaldo falters as France win" Архивирано 2018-09-29 на сајту Wayback Machine. The Guardian. Retrieved 10 June 2014
  204. 204,0 204,1 „The mystery of Paris that refuses to go away”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 2. 10. 2018. Приступљено 1. 10. 2018. 
  205. ^ „Mike Freeman's 10-Point Stance: Pats Conspiracy Theories Are the NFL's UFOs”. Архивирано из оригинала на датум 24. 1. 2018. Приступљено 24. 1. 2018. 
  206. ^ „Patriots had a few calls go their way vs. the Jaguars, and everyone is in conspiracy mode again”. Архивирано из оригинала на датум 30. 1. 2018. Приступљено 22. 1. 2018. 
  207. ^ „Super Bowl LII: Save your Patriots conspiracy theories”. Архивирано из оригинала на датум 8. 2. 2018. Приступљено 24. 1. 2018. 
  208. ^ „3 reasons why the internet thinks the Super Bowl was totally rigged”. Архивирано из оригинала на датум 8. 2. 2017. Приступљено 6. 2. 2017. 
  209. ^ „Falcons' Quinn defends questionable play-calling late in Super Bowl loss”. Приступљено 5. 2. 2017. 

LiteraturaУреди