Bangladeš
Bangladeš (beng. বাংলাদেশ), ili zvanično Narodna Republika Bangladeš (beng. গণপ্রজাতন্ত্রী বাংলাদেশ- Gonoprodžatontri Bangladeš) je država u južnoj Aziji,[3][4] koja čini istočni deo drevnog regiona poznatog kao Bengal.[5] Bangladeš (বাংলাদেশ) doslovno znači „Zemlja Bengala“. Leži severno od Bengalskog zaliva, a kopnene granice ima sa Indijom i Mjanmarom. U blizini se nalaze Kina, Nepal i Butan. Sa svojih 169 miliona stanovnika, Bangladeš je osma zemlja na svetu po broju stanovnika, zemlja koja je sklona velikim poplavama usled velikih monsunskih kiša, ali i usled izlivanja reka Gang i Bramaputre, koje formiraju zajedničku deltu i slivovi im zauzimaju znatnu površinu ove pretežno nizijske poljoprivredne zemlje. Ova zemlja poput Indije, ima veliki problem sa korupcijom, nepismenošću, siromaštvom, vremenskim nepogodama usled jake monsunske klime koja uzrokuje jake suše i poplave. U Bangladešu postoji znatan broj kvalifikovane jeftine radne snage, koja radi u tekstilnoj industriji. Službeni jezik je bengalski, a glavni i najveći grad je Daka. Na formiranje Bangladeša kao nezavisne države, uticao je Bangladeški oslobodilački rat iz 1971. godine, koji je za posledicu imao veliki broj žrtava i izbeglica .
| Narodna Republika Bangladeš গণপ্রজাতন্ত্রী বাংলাদেশ (bengalski) | |
|---|---|
.svg) | |
| Glavni grad | Daka |
| Službeni jezik | bangla[1] |
| Vladavina | |
| Oblik države | Parlamentarna republika |
| — Predsednik | Mohamad Šahabudin |
| — Premijer | Šeik Hasina |
| — Predsednik Parlamenta | Širin Šarmin Čaudari |
| — Predsednik Ustavnog suda | Hasan Foez Sidik |
| Istorija | |
| Nezavisnost | Od Pakistana 26. marta 1971. |
| Geografija | |
| Površina | |
| — ukupno | 148.460 km2 (91) |
| — voda (%) | 6.4 |
| Stanovništvo | |
| — 2022.[2] | 169.828.911 (8) |
| — gustina | 1.143,94 st./km2 (7) |
| Ekonomija | |
| BDP / PKM | ≈ 2023 |
| — ukupno |  $1.475 triliona (25) |
| — po stanovniku | $8663 (128) |
| BDP / nominalni | ≈ 2023 |
| — ukupno |  $421 milijarda (34) |
| — po stanovniku | $2469 (138) |
| IHR (2021) | 0.661 (129) — srednji |
| Valuta | Taka (BDT) |
| — stoti deo valute | 100 паиса |
| Ostale informacije | |
| Vremenska zona | UTC +6 |
| Internet domen | .bd |
| Pozivni broj | +880 |
Istorija uredi
Već dugo postoji napredna civilizacija u današnjem Bangladešu, nekada istočnom delu regiona Bengal. Skorašnji dokazi govore o civilizacijama koje datiraju iz 500. p. n. e., a čak postoje tvrdnje o postojanju socijalnih struktura oko 1000. p. n. e.[6][7][8] Jedan od najranijih istorijskih svedočanstava je pomen zemlje Gangaridai u Staroj Grčkoj oko 100. p. n. e. Smatra se da ta reč potiče od Gangahrd (zemlja sa Gangom u svom središtu) i veruje se da označava oblast u Bangladešu.[9]
Ipak, konkretniji dokazi političkog entiteta u Bengalu se pojavljuju sa Šašankom u 7. veku nove ere. Usledile su (mada ne neposredno) dinastije Pala i Sena. Pala dinastija je bila budistička dok su i Šašanka i Sene bili hindusi.
Bengal je prihvatio islam u 13. veku i razvio se u bogati trgovački i industrijski centar pod Mogulskim carstvom tokom 16. veka. Evropski trgovci su se pojavili u kasnom 15. veku, a do kasnog 18. veka Britanska istočnoindijska kompanija je kontrolisala region, iz čega su Britanci proširili svoju vlast na celu Indiju. Kada je Indija stekla nezavisnost 1947, iz političkih motiva je bila podeljena u islamsku državu, Pakistan, i sekularnu Indiju.
Podela Indije je učinila da Bengal bude podeljen u dve nove države: muslimanski istočni deo, Istočni Bengal, koji odgovara današnjem Bangladešu, i zapadni deo, indijska država Zapadni Bengal. Ukidanje zamindari sistema (klasna podela društva) u Istočnom Bengalu (1950) je bilo važan trenutak u stvaranju Bangladeša kao „narodne države“. Jezički pokret 1952. je uspostavio pravo bengalske zajednice da govori svojim jezikom. 1955, vlada Pakistana je promenila ime provincije iz Istočni Bengal u Istočni Pakistan.
Istočnim Pakistanom je vladao Zapadni Pakistan, koji je obuhvatao ostatak Pakistana (Zapadni Pendžab, Sind, Beludžistan, i Severozapadna Granična Provincija). Uprkos činjenici da je Istočni Pakistan donosio veći deo nacionalnog dohotka, posebno kroz izvoz jute, većina ulaganja u razvoj je vršena u Zapadnom Pakistanu. Tenzije su dosegle vrhunac 1971, nakon otvorenog, nedemokratskog odbijanja pakistanskog predsednika Jaje Kana, vojnog vođe, izbornih rezultata koji su doneli Avami ligi veliku premoć u parlamentu (167 od 169 mesta određenih za Istočni Pakistan);[10].
Pod vođstvom šeika Mudžibura Rahmana, poznatog kao Bongobondhu (Bôngobondhu) (prijatelj Bengala), Bangladeš je započeo svoju borbu za nezavisnost. Zvanični početak rata je usledio nakon jednog od najkrvavijih genocida modernih vremena, koji je izvršila pakistanska vojska nad bengalskim civilima 25. marta, 1971. Praktično sva bengalska inteligencija je eliminisana. Ovaj genocid je jedan od najstrašnijih po broju poginulih nakon Drugog svetskog rata. Zahvaljujući naporima Zapadnog Pakistana da se reši stranih novinara, teško je doći do tačnih brojki, ali neke procene govore o 50.000 mrtvih u prva tri dana operacije Reflektor, koju je izvela pakistanska vojska.
Više od deset miliona Bengalaca je prebeglo u susednu Indiju. Ovo je dovelo do žestokog ekonomskog pritiska na Indiju, i tadašnja indijska premijerka, Indira Gandi je od zapadnih zemalja morala da traži pomoć.
Bangladeški oslobodilački rat se odigrao tokom Hladnog rata. Sjedinjene Države i Narodna Republika Kina su smatrali rat unutrašnjim pitanjem Pakistana, čime su praktično podržali Zapadni Pakistan. Međutim, Indija, SSSR sa svojim saveznicima, kao i narod Japana i zapadnih zemalja su snažno podržavale Bangladeš. Da bi se stekla strateška prednost nad Sino-SAD-pakistanskom osovinom, Sporazum o indo-sovjetskom prijateljstvu je potpisan 9. avgusta, 1971."[10]
Indija je zbog svog geografskog položaja i vojnog antagonizma prema Pakistanu, kao i zbog ekonomskih i socijalnih problema koje je uzrokovao doticaj izbeglica na njenu teritoriju, snažno podržala Bangladeš, posebno nakon što je i SSSR pružio podršku. Strateški, nezavisnost Bangladeša bi za Indiju značila jedan front manje za borbu sa Pakistanom. Takođe valja pomenuti da su određene regionalne vlade dale podršku na etničkim osnovama. 27. marta, 1971, premijerka Indije, Indira Gandi je izrazila punu podršku svoje vlade borbi za slobodu. Bangladeško-indijska granica je otvorena da bi se dopustilo izmučenim i zastrašenim Bengalcima da nađu sklonište u Indiji. Vlade Zapadnog Bengala, Bihara, Asama, Meghalaje i Tripure su uspostavile izbegličke kampove duž granice. Ovi kampovi su omogućili i regrutovanje boraca. Glavni štab bangladeških snaga je uspostavljen u Kalkuti počev od 12. aprila.
Tokom rata, uprkos žestokom protivljenju vlade Zapadnog Pakistana, BBC je nastavio da prati događaje preko BBC Bangla radio službi u Južnoj Aziji. Među međunarodnim naporima da se podigne stanje svesti o događajima u Bangladešu je bio i Koncert za Bangladeš, bivšeg Bitlsa, Džordža Harisona.
Pakistanska vlada je uhapsila Mudžibura Rahmana koji je identifikovan kao najuticajnija bengalska figura. Pre nego što je uhapšen, šeik Mudžibur Rahman je formalno i zvanično proglasio nezavisnost, 26. marta. Stoga se ovaj datum smatra Danom nezavisnosti Bangladeša. 27. marta, Ziaur Rahman, tada armijski major (a predsednik Bangladeša mnogo kasnije), je objavio deklaraciju nezavisnosti Bangladeša u ime vrhovnog vođe, Bongobondhua, preko privremeni radio-predajnik u Kalurgatu blizu lučkog grada Čitagonga. Uz pomoć bengalskih oficira, podršku civila i vojno/humanitarnu pomoć iz Indije, Bangladeš je brzo formirao redovnu vojsku, kao i gerilske snage poznate kao Mukti bahini (borci za slobodu), naoružanu grupu koju su činili uglavnom mladi studenti, radnici, farmeri i drugi civili. Pored napada na pakistansku vojsku, Mukti bahini su pružali lokalne obaveštajne podatke i vođstvo od nemerljivog značaja združenim snagama vojsci Bangladeša i Indije, koje su napale okupacionu vojsku Zapadnog Pakistana (80.000), ranog decembra 1971. Za dve nedelje od indijske invazije, 16. decembra, 1971, pakistanska vojska se formalno predala istočnoj komandi indijske armije, koja je transformisala Mukti Bahini u efektivnu borbenu silu. Indija je zarobila 93.000 ratnih zarobljenika, koji su odvedeni u logore u Indiji, kako bi se izbegle represalije bangladeškog stanovništva. Nova država, Bangladeš je uspostavljena, i šeik Mudžibur Rahman, koji je bio zatvoren u Zapadnom Pakistanu od marta, trijumfalno se vratio kao prvi premijer. Indija je povukla svoje trupe iz Bangladeša u roku od tri meseca od kraja rata. Stanovnici Bangladeša i danas pamte po zlu pakistanski režim iz perioda pre i tokom rata.
Nakon rata šeik Mudžibur Rahman je postao premijer, i kasnije predsednik Bangladeša. Njega, i veći deo njegove porodice masakrirala je nezadovoljna grupa armijskih oficira 15. avgusta 1975. Nakon njegove smrti (general-major) Kaled Mušaraf je poveo vojni puč, 3. novembra 1975. Mušaraf je ubijen u kontra-puču, 7. novembra 1975. Na kraju je general Ziaur Rahman došao na vlast. Kasnije je postao predsednik. Međutim, 1981, je i on ubijen u novom puču u Čitagongu. Godine 1982. general Hosain Mohamad Eršad je organizovao nenasilni puč. Eršad se kasnije proglasio predsednikom osnovao novu političku partiju, Džanadal, kojoj je kasnije promenio ime u Partija Džatija. Eršad je vladao do 1990. kada ga je narodna pobuna primorala da da ostavku i otvori vrata parlamentarnoj demokratiji.
Geografija uredi
Bangladeš je izrazito nizijska zemlja koja zauzima područje donjeg toka i najveći deo zajedničke delte Bramaputre i Ganga.[11] Leži između 20° i 27° severne geografske širine, i 88° i 93° istočne geografske dužine. Teritorija Bangladeša se može podeliti u dve geografske celine: široka ravnica formirana oko rečne mreže i brdski pojas na jugoistoku zemlje. Jedini brdoviti deo Bangladeša čini pojas Čitagong brda, koji se nalazi na jugoistoku zemlje. Vrh Keokradong, koji se nalazi na 1.230 m nadmorske visine, je najviši vrh u Bangladešu. Od ukupne površine zemljišta, oko 67% zauzima obradivo zemljište, dok šumsko područje zauzima 17%.
Geologija i reljef uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Oko 12% površine Bangladeša zauzimaju brda i planine. Najviša tačka države je vrh Saka Haphong sa visinom od 1,064 mnv. U prošlosti, vrhovi Keokradong ili Tancing Dong smatrani su najvišima. Skoro cela teritorija zemlje je na visini od tek nekoliko desetina metara iznad nivoa mora. Svi dosadašnji pokušaji podizanja stabilne brane, koja bi sprečavala da ogromne količine vode izazovu poplave, bili su neuspešni. Cikloni svaki put oštećuju gradove i sela ogromnim talasima, a reke koje se izlivaju iz svog korita uništavaju njive.
Vode uredi
Kroz teritoriju Bangladeša protiču dve reke koje se ulivaju u Bengalski zaliv pošto su se u njima združile vode pritoka iz cele Azije - Gang i Bramaputra. Korita ovih reka se raščlanjuju na hiljade malih rukavaca i na ovaj način otežavaju rečnu plovidbu. Najveći deo teritorije Bangladeša zauzimaju rečni sistemi. Delta koju ove dve reke sa njihovim pritokama prave na ulazu u Bengalski zaliv je najveća delta na svetu. Usljed razgranatosti rečne mreže u Bangladešu zemljište je izuzetno ravno i veoma plodno. Ove aluvijalne ravne zauzimaju oko 80% teritorije Bangladeša i formiraju celinu koja se naziva Bangladeška ravnica. Ipak, s obzirom da se ravnica najvećim delom nalazi u nivou mora, često dolazi do poplava.
Klima uredi
Bangladeš ima tropsku monsunsku klimu koju karakterišu visoke temperature i velika vlažnost. Postoje tri godišnja doba: toplo leto (od marta do juna), sezona monsuna (od juna do novembra), i blaga zima (od decembra do februara). Za vreme sezone monsuna padne čak 80% godišnje količine padavina. Najhladniji mesec je januar sa dnevnim temperaturama koje se kreću oko 26 °C, dok je april najtopliji mesec kada se temperature kreću od 33 °C do 36 °C.
Suša traje od novembra do aprila. Prosečne temperature iznose 19 °C u januaru, 28 °C u julu. Bangladeš spada u države sa najviše padavina u toku godine. Prirodne nepogode kao što su poplave, tornada, tropski cikloni, plime i oseke javljaju se skoro svake godine. Ciklon koji je pogodio Bangladeš 1991. godine poginulo je oko 130.000 ljudi. U septembru 1998. godine, Bangladeš su pogodile najteže poplave u modernoj svetskoj istoriji. Tada je skoro 2/3 zemlje bilo pod vodom. Više od 300.000 kuća je porušeno (poplavljeno), 9.700 km putne mreže je oštećeno, 1.000 ljudi je poginulo i skoro 30 miliona ljudi je ostalo bez krova nad glavom .
Usled jakih vetrova, teritoriju Bangladeša često pogađaju prirodne nepogode: tropski cikloni, tornada i plimski talasi. Najrazorniji tropski ciklon koji je ikada zabeležen u svetu pogodio je teritoriju Bangladeša 1970. godine.
Flora i fauna uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Bangladeš ima raznovrstan biljni i životinjski svet. Posebno je bogat životinjski svet, jer u divljini žive azijski slon, nosorog, tapir, ali životinje kojima je ova zemlja veliko stanište jesu bengalski tigar i bengalska lisica. U Bangladešu od životinja žive i razne vrste zmija, kao što su kobra i piton, slepi miševi, zatim Bengalski zaliv je prepun mangrove gde ima i raža, ajkula i raznih tropskih riba.
Administrativna podela uredi
Bangladeš je podeljen u sedam upravnih oblasti (divizija), od kojih svaki nosi ime najvećeg grada u oblasti:
Daka je glavni grad i najveći grad Bangladeša. Ostali veći gradovi u zemlji: Čitagong, Kulna, Rajšahi, Silhet, Barisal, Comila, Rangpur. U velikim gradovima, postoji procedura izbora gradonačelnika, dok za ostale opštine gradonačelnika bira predsednik.
Stanovništvo uredi
.JPG)
Izuzev vrlo malih država poput Singapura i Bahreina, Bangladeš je najgušće naseljena zemlja na svetu. Sa 1305 stanovnika/km², Bangladeš se često poredi sa indonežanskim ostrvom Java.
Bangladeš je etnički homogen - Bengalci čine 98% stanovništva Velika većina govori jezik bangla, ili bengali.[1] Preostala dva procenta mahom govore urdu, nebengalski muslimani iz indijskih regiona kao što je Bihar. Značajan broj ne-bengalskih plemenskih grupa naseljava brdska područja Čitagong u jugoistočnim i severnim regionima Bangladeša, uključujući delove distrikta Mjemensing (Mymensingh), Silhet (Sylhet), Rangpur (Rangpur). Skoro svi ne-bengalci govore bangla kao drugi jezik.
Većina Bangladešana (oko 88,7%) su muslimani, ali hindusi čine značajnu (9,5%) manjinu. Takođe postoji mali broj budista, hrišćana, i animista. Bengali, indoarijski jezik, koristi pismo slično devanagariju. Službeni je jezik, mada je engleski prihvaćen u službenim dužnostima i (visokom) obrazovanju.
Sredinom osamdesetih, vlada je započela program kontrole rađanja, kako bi usporila rast stanovništva, ali je ova politika bila ograničenog uspeha. Međutim, vlada je postigla značajne rezultate u sprečavanju mnogih dečjih bolesti, kroz efektivan nacionalni program imunizacije, tako da je prosečan broj dece po porodici spao sa 5,5 1985. godine, na 2,0 2020. godine.
Veliki broj ljudi je bez zemlje, ili je primoran da živi na opasnim ravnicama podložnim poplavama, što dovodi do širenja bolesti putem vode, a poseban problem predstavljaju vode bogate arsenikom. U naporima da zaustave širenje patogena poput kolere i dizenterije, međunarodne organizacije su počele da promovišu izgradnju bunara širom zemlje. Nekoliko godina nakon što je ovaj program proširen, preko četvrtine populacije je počelo da pokazuje simptome trovanja arsenom. Efekti vode zatrovane arsenikom i dalje ostaju problem.
Velika većina stanovnika živi u ruralnim oblastima (61%), dok 39% stanovištva živi u gradovima. Populacija je relativno mlada, prosečan stanovnik ima 28 godina. 26% populacije je mlađe od 14 godina, a oko 5% ima 65 ili više godina.
Bangladeš je poznat po toplim temperaturama, tako kada je u januaru 2013. godine izmereno +3 °C 80 ljudi je umrlo od hladnoće.[12]
Urbani centri uredi
Najveći grad je Daka, glavni grad države sa oko 10,2 miliona stanovika. Ostali veći urbani centri su Čitagong sa 3,2 miliona, Gazipur sa 2,6 miliona, Narajangandž sa 967 hiljada i Kulna sa 718 hiljada
Obrazovanje uredi
Obrazovanje u Bangladešu u velikoj meri subvencioniše država, koja rukovodi mnoštvom škola i koledža u primarnom, sekundarnom i višem sekundarnom nivou, kao i mnogim javnim univerzitetima. Cela država je podeljena u sedam obrazovnih odbora (Daka, Čitagong, Radžašahi, Džesore, Barišal, Silhet i Komila obrazovni odbor) koji nadgledaju obrazovanje od primarnog do višeg sekundarnog nivoa. Vlada takođe pribavlja veliki deo novca za plate učitelja u ne-vladinim školama. Kako bi se promovisala pismenost među ženama, obrazovanje je za ženske studente besplatno sve do višeg sekundarnog nivoa. Takođe postoji program, koji finansira vlada, koji daje podstreke poput stipendija za nastavak obrazovanja u sekundarnom nivou.
U Bangladešu postoji 22 javna univerziteta. Pet od njih obezbeđuju inženjersko obrazovanje, a ostali su opšti univerziteti.
Stopa pismenosti iznosi 74,7%, 77,4% za muškarce i 71,9% za žene.
Politika uredi
.jpg)
Političko-pravni sistem Bangladeša je uređen na osnovu Ustava iz 1972. godine. Bangladeš se ovim Ustavom proglašava za narodnu, demokratsku, socijalističku i sekularnu državu. Ustav je suspendovan 1982. godine usled vojnog puča i ponovo vraćen na snagu 1986. godine. Od 1972. godine pa do danas, osnovni tekst Ustava nije značajno mijenjan, osim što je zaključno sa 2011. godinom usvojeno petnaest amandmana.
Izvršna vlast je sastavljena od predsednika države i vlade na čelu sa premijerom. Celokupna moć izvršne grane vlasti u Bangladešu je skoncentrisana u vladi koju vodi premijer. Predsednik imenuje za premijera onog člana parlamenta koji ima podršku skupštinske većine za formiranje vlade. Zakonodavnu vlast u zemlji vrši jednodomi parlament. Parlament ima 300 članova koji se biraju na mandat od 5 godina. Ustavnim amandmanom iz 2011. godine 50 mesta u parlamentu je rezervisano za žene. Parlament funkcioniše sve dok je izvršna vlast u stanju da obezbjedi podršku skupštinske većine. Onog trenutka kada neki zakonski prijedlog ne može da bude izglasan usled nedostatka potrebne većine, predsednik može da raspusti parlament i raspiše nove parlamentarne izbore.
Pravosudni sistem Bangladeša se sastoji od Vrhovnog suda, nižih sudova i opštih sudova. Predsedavajućeg Vrhovnog suda, kao i ostale sudije ovog suda, imenuje predsednik države. Vrhovni sud Bangladeša ima nadležnost ne samo da interpretira zakone koje donosi parlament, već i da ih proglasi ništavim ukoliko oceni da ti zakoni štete fundamentalnim pravima građana.
Privreda uredi
Bangladeš je jedna od najsiromašnijih država na svetu. Preko 40% stanovništva Bangladeša zarađuje manje od 1 dolara dnevno. Sa druge strane, Bangladeš od 1996. godine uspeva da beleži stabilan i značajan privredni rast, i to uprkos političkoj nestabilnosti, slaboj infrastrukturi i sporoj primeni paketa ekonomskih reformi. Tokom poslednjih nekoliko godina vrednost rasta realnog bruto domaćeg proizvoda (GDP) je iznosila od 5 do 7%. U 2011. godini realni bruto domaći proizvod (GDP) je iznosio 6,7%. Više od polovine vrednosti GDP se dobija iz sektora usluga. Najveći procenat Bangladežana, čak 45% je zaposlen u poljoprivrednom sektoru. Značajni poljoprivredni izvozni proizvodi su pirinač, juta, šećer, manioka, svila, pamuk, biber, kari i ostali začini itd.[13][14][15]
Bangladeš je jedan od najvećih svetskih proizvođača: riže (4. mesto u svetu), krompira (11.), mango (9.), ananasa (16.), tropskog voća (5.), luka (16.), banana (17.), jute (2.), čaj (11.). Tri četvrtine prihoda u izvozu dobijaju, zapravo, od tekstilnih proizvoda. Rangirani su kao 4-ti najveći izvoznik odeće u svetu.
Prepreke razvoju su: česti cikloni i poplave, neefikasne firme u državnom vlasništvu, loše upravljanje lukama, višak radne snage, neefikasna upotreba energije, posebno prirodnog gasa. Ostali nedostaci su: nedostatak električne energije, spora primena ekonomskih reformi, politička trvenja i korupcija. Svetska banka izvještava da je Bangladeš, uprkos nedaćama, ostvarivao prosečan godišnji rast od 5%, računajući od 1990. godine.
U Bangladešu je primetan porast i razvoj srednje klase, kao i njegove potrošačke industrije. Finansijska institucija Goldman Saks je ovu zemlju proglasila kao jednu od "Sledećih 11 (Next Eleven)", zajedno sa Egiptom, Indonezijom, Vijetnamom i drugih sedam država, u smislu očekivanog razvoja privrede.
Međunarodne korporacije i lokalne velike kompanije mnogo ulažu u razvoj privrede, između ostalih: Beximco, Square, Akij Group, Ispahani, Navana Group, Transcom Group, Habib Group, KDS Group, Dragon Group, kao i Unocal Corporation i Chevron. Sektor prirodnog gasa je prioritet.
Reference uredi
- ^ a b „Article 3. The state language”. The Constitution of the People's Republic of Bangladesh. bdlaws.minlaw.gov.bd. Ministry of Law, The People's Republic of Bangladesh. Pristupljeno 1. 2. 2017.
- ^ „Bangladesh”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Arhivirano iz originala 28. 08. 2020. g. Pristupljeno 13. 8. 2020.
- ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 11. 06. 2020. g. Pristupljeno 09. 04. 2014.
- ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 103. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Eyetsemitan & Gire 2003, str. 91
- ^ Heitzman, James; Worden, Robert L., ur. (1989). „Early History, 1000 B.C.-A.D. 1202”. Bangladesh: A country study. Library of Congress. ISBN 978-82-90584-08-0. OCLC 15653912.
- ^ Bharadwaj 2003, str. 186
- ^ Lewis 2011 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFLewis2011 (help)
- ^ Ring, Salkin & La Boda 1994, str. 186
- ^ a b Sporazum o indo-sovjetskom prijateljstvu
- ^ „Bangladeš, država u Aziji, i deo Indijskog potkontinenta”. Arhivirano iz originala 25. 01. 2015. g. Pristupljeno 02. 04. 2017.
- ^ „Bangladeš: Umiru od hladnoće na +3”. B92. 10. januar 2013. Pristupljeno 17. 4. 2013.
- ^ „Ban lauds Bangladesh's progress on women's and children's health”. UN News Center. United Nations. 15. 11. 2011. Arhivirano iz originala 16. 2. 2015. g. Pristupljeno 25. 10. 2012.
- ^ „Meeting Millennium Development Goals”. BBC News. 10. 5. 2010. Arhivirano iz originala 16. 2. 2015. g. Pristupljeno 25. 10. 2012.
- ^ „Bangladesh continues to be a role model in MDG achievement”. UNDP Bangladesh. 7. 9. 2014. Arhivirano iz originala 16. 2. 2015. g. Pristupljeno 16. 2. 2015.
Literatura uredi
- „Article 3. The state language”. The Constitution of the People's Republic of Bangladesh. bdlaws.minlaw.gov.bd. Ministry of Law, The People's Republic of Bangladesh. Pristupljeno 1. 2. 2017.
- Bharadwaj, G (2003). „The Ancient Period”. Ur.: Majumdar, RC. History of Bengal. B.R. Publishing Corp.
- Lewis, David (2011). Bangladesh: Politics, Economy and Civil Society. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-50257-3.
- Ring, Trudy; Salkin, Robert M.; La Boda, Sharon (1994). International Dictionary of Historic Places: Asia and Oceania. Taylor & Francis. str. 186. ISBN 978-1-884964-04-6.
- Heitzman, James; Worden, Robert L., ur. (1989). „Early History, 1000 B.C.-A.D. 1202”. Bangladesh: A country study. Library of Congress. ISBN 978-82-90584-08-0. OCLC 15653912.
- Baxter, C (1997). Bangladesh, from a Nation to a State. Westview Press. ISBN 978-0-8133-3632-9. OCLC 47885632.
- Eyetsemitan, Frank E.; Gire, James T. (2003). Aging and Adult Development in the Developing World: Applying Western Theories and Concepts. Greenwood Publishing Group. str. 91. ISBN 978-0-89789-925-3.
- Abdul Momin Chowdhury (1967) Dynastic History of Bengal, c. 750–1200 A.D, Dacca: The Asiatic Society of Pakistan, 1967, Pages: 310, Dynastic history of Bengal, c. 750-1200 A.D. Asiatic Society of Pakistan. јануар 1967. ASIN B0006FFATA.
- Sirajul Islam (Chief Editor) Banglapedia: A National Encyclopedia of Bangladesh.(10 Vols. Set), (written by 1300 scholars & 22 editors) The Asiatic Society of Bangladesh. Islam, Sirajul (2003). Banglapedia: National Encyclopedia of Bangladesh. Asiatic Society of Bangladesh. ISBN 9789843205858.
- C. Baxter (1997). Bangladesh, from Nation to Statehood. New York City: Westview Press. ISBN 978-0-8133-3632-9.
- Srinath Raghavan: 1971. A Global History of the Creation of Bangladesh. Harvard University Press. Cambridge, Massachusetts, USA. Raghavan, Srinath (2013). 1971: A Global History of the Creation of Bangladesh. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-72864-6. (rezensiert in: Andreas Eckert: Srinath Raghavan: „1971“: Massive genozidale Gewalt Frankfurter Allgemeine Zeitung vom 17. Februar 2014, Seite 8)
- Bass, Gary J. (2013). The Blood Telegram: Nixon, Kissinger, and a Forgotten Genocide. New York: Alfred A. Knopf (Penguin Random House). ISBN 978-0-307-70020-9.
- Iftekhar Iqbal The Bengal Delta: Ecology, State and Social Change, 1840–1943, Cambridge Imperial and Post-Colonial Studies, Palgrave Macmillan, Pages: 288. Iqbal, I. (2010). The Bengal Delta: Ecology, State and Social Change, 1840–1943. Palgrave Macmillan UK. ISBN 978-0-230-23183-2.
- M. Mufakharul Islam (edited) (2004) Socio-Economic History of Bangladesh: essays in memory of Professor Shafiqur Rahman, 1st Edition, Asiatic Society of Bangladesh, OCLC 156800811
- M. Mufakharul Islam . Bengal Agriculture 1920–1946: A Quantitative Study, Cambridge South Asian Studies, Cambridge University Press. Pages: 300. Mufakharul Islam, M.; Mufakharul, Islam M. (2007). Bengal Agriculture 1920-1946: A Quantitative Study. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-04985-6..
- Meghna Guhathakurta & Willem van Schendel (Edited) . The Bangladesh Reader: History, Culture, Politics (The World Readers), Duke University Press Books. Pages: 568. Guhathakurta, Meghna; Schendel, Willem van (2013). The Bangladesh Reader: History, Culture, Politics. Duke University Press. ISBN 978-0-8223-5304-1..
- Sirajul Islam (edited) History of Bangladesh 1704–1971(Three Volumes: Vol 1: Political History, Vol 2: Economic History Vol 3: Social and Cultural History), (Revised New Edition), The Asiatic Society of Bangladesh. (2nd izd.). 1997. ISBN 978984-512-337-2. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Ahmed, Salahuddin (2004). Bangladesh: Past and Present. APH Publishing. str. 367. ISBN 9788176484695.
- Lewis, David (2011). Bangladesh: Politics, Economy and Civil Society. Cambridge University Press. ISBN 9781139502573.
- Robinson, Roger J. (1999). Bangladesh: Progress Through Partnership : Country Assistance Review. World Bank Publications. str. 59. ISBN 9780821342930.
- Schendel, Willem van (2009). A History of Bangladesh. Cambridge University Press. str. 347. ISBN 9780521861748.
- Rahman, Urmi (2014). Bangladesh – Culture Smart!: The Essential Guide to Customs & Culture. Kuperard. str. 168. ISBN 978-1857336955.
- Sisson, Richard; Rose, Leo E (1991). War and Secession: Pakistan, India, and the Creation of Bangladesh. University of California Press. str. 338. ISBN 9780520076655.
- Uddin, Sufia M. (2006). Constructing Bangladesh: Religion, Ethnicity, and Language in an Islamic Nation. University of North Carolina Press. str. 248. ISBN 9780807877333.
- Wahid, Abu N. M; Weis, Charles E (1996). The Economy of Bangladesh: Problems and Prospects. Praeger. str. 263. ISBN 9780275953478.
- Whyte, Mariam (2009). Bangladesh (Cultures of the World). Benchmark Books. str. 144. ISBN 978-0761444756.
- Mojlum Khan, Muhammad (2013). The Muslim Heritage of Bengal: The Lives, Thoughts and Achievements of Great Muslim Scholars, Writers and Reformers of Bangladesh and West Bengal. Kube Publishing Ltd. str. 384. ISBN 978-1847740526.
- Bose, Neilesh (2014). Recasting the Region: Language, Culture, and Islam in Colonial Bengal. Oxford University Press. str. 352. ISBN 978-0198097280.
- Cardozo, Maj Gen Ian (4. 1. 2016). In Quest of Freedom: The War of 1971 – Personal Accounts by Soldiers from India and Bangladesh. Bloomsbury India. str. 324. ISBN 978-9385936005.
- Mohan, P. V. S. Jagan (23. 12. 2013). Eagles Over Bangladesh: The Indian Air Force in the 1971 Liberation War. Harper Collins. str. 368. ISBN 978-9351361633.
- Ahmed, Salahuddin (2004). Bangladesh: Past and Present. APH Publishing. str. 367. ISBN 9788176484695.
- March, Michael (2006). Bangladesh (Facts About Countries). Hachette Children's Group. ISBN 978-0749666545.
- Elliott, Scott (25. 3. 2015). Experiencing Bangladesh: History, Politics, and Religion. Lulu.com. str. 72. ISBN 9781329015487.
- Islam, Dr. Zahidu (2009). Strengthening State-led Rural Justice in Bangladesh: VIEWS FROM THE BOTTOM. CCB Foundation Dhaka. str. 224. ISBN 9789849128410.
- Katoch, Dhruv C. (2015). Liberation : Bangladesh – 1971. Bloomsbury India. str. 300. ISBN 978-9384898564.
- Openshaw, Jeanne (2002). Seeking Bauls of Bengal. Cambridge University Press. str. 304. ISBN 978-0521811255.
- Saikia, Yasmin (2011). Women, War, and the Making of Bangladesh: Remembering 1971. Duke University Press. str. 328. ISBN 978-0822350385.
- Religion, identity & politics: essays on Bangladesh. International Academic Publishers. 2001. str. 201. ISBN 9781588680815.
- Valbo-Jørgensen, John; Thompson, Paul M (2007). Culture-based Fisheries in Bangladesh: A Socio-economic Perspective. Food & Agriculture Org. str. 41. ISBN 9789251058503.
- Belal, Dr Ataur Rahman (2012). Corporate Social Responsibility Reporting in Developing Countries: The Case of Bangladesh. Ashgate Publishing, Ltd. str. 182. ISBN 9781409487944.
- Baxter, Craig (1998). Bangladesh: From a Nation to a State. Westview Press. str. 176. ISBN 9780813336329.
- Bose, Sarmila (2012). Dead Reckoning Memories of the 1971 Bangladesh War. Hachette UK. str. 256. ISBN 9789350094266.
- Grover, Verinder (2000). Bangladesh: Government and Politics. Deep and Deep Publications. str. 977. ISBN 9788171009282.
- Riaz, Ali (2010). Political Islam and Governance in Bangladesh. Routledge. str. 200. ISBN 9781136926242.
- Ali, S. Mahmud (2010). Understanding Bangladesh. Columbia University Press. str. 441. ISBN 9780231701433.
- Mookherjee, Nayanika (2015). The Spectral Wound: Sexual Violence, Public Memories, and the Bangladesh War of 1971. Duke University Press. str. 352. ISBN 9780822359494.
- Nabi, Dr. Nuran (2010). Bullets of '71: A Freedom Fighter's Story. AuthorHouse. str. 496. ISBN 9781452043838.
- Riaz, Ali; Rahman, Mohammad Sajjadur (2016). Routledge Handbook of Contemporary Bangladesh. Routledge. str. 468. ISBN 9781317308775.
- Sogra, Khair Jahan (2014). The Impact of Gender Differences on the Conflict Management Styles of Managers in Bangladesh: An Analysis. Cambridge Scholars Publishing. str. 145. ISBN 9781443868549.
- Umar, Badruddin (2006). The Emergence of Bangladesh: Rise of Bengali nationalism, 1958–1971. Oxford University Press. str. 371. ISBN 9780195979084.
Spoljašnje veze uredi
- Vlada Bangladeša
- Parlament Bangladeša
- Nacionalna novinska agencija
- „Bangladesh”. The World Factbook (2024 izd.). Central Intelligence Agency.
- Bangladeš na sajtu Curlie
- Bangladeš (Vikiatlas)
- Bangladesh Corruption Profile from the Business-Anti-Corruption Portal
- Banglapedia Regional Map Data
- World Bank Summary Trade Statistics Bangladesh, 2007
- Offizielle Internetpräsenz der Botschaft von Bangladesch in Deutschland Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2018)
- Länder- und Reiseinformationen des Auswärtiges Amt
- NETZ – deutschsprachige Zeitschrift zu Bangladesch
- Der Spiegel Artikel Dossier zu Bangladesh
- Wirtschaftsdaten 1990-1997 (Universität Heidelberg)
- Weiterführende und landeskundliche Texte bei suedasien.info
- Untersuchungen zum Landnutzungswandel und Klimawandel in Bangladesch
