Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/25

Odprilike

Zar ne bi trebalo otprilike, možda grešim? Ako ne grešim, trebalo bi pokrenuti nekog bota da to izmenja. --Nagrakaži/laži 00:38, 16. april 2009. (CEST)

Of kors. Jednačenje suglasnika po zvučnosti. D je zvučan, a P bezvzčan, tako da D prelazi u svog bezvučnog parnjaka T. --Jagoda ispeci pa reci 00:41, 16. april 2009. (CEST)

Kako se kaže?

• Primenljivi ili primenjivi
• Smenljivi ili smenjivi--VLADA ^talk 11:48, 16. april 2009. (CEST)

--- Može i jedno i drugo.----Oli razgovor 14:29, 16. april 2009. (CEST)

Hvala na odgovoru.--VLADA ^talk 18:57, 16. april 2009. (CEST)

Transkripcija

Kako se zove ova grčka atletičarka Hrysopiyi Devetzi (Greek: Χρυσοπηγή Δεβετζή,) Hvala--Drazetad (razgovor) 14:44, 20. april 2009. (CEST)

Hrisopiji Deveci [1] --Bane banE 14:50, 20. april 2009. (CEST)

• Joerg Stadler -
• Thaddaeus Scheel-
• Paul Junger Witt- Junger, Džanger ???
• Phil Joanou-

--Nagrakaži/laži 20:00, 22. april 2009. (CEST)

Ako je Nemac, rekla bih Joerg Štadler, mada je ovo ime pomalo neobično...--Jagoda ispeci pa reci 20:11, 22. april 2009. (CEST)

Da nije Jorg, Joerg (pronounced "yorg"), mada nailazim na još nekoliko But Joerg (pronounced “Yerk”), Joerg (pronounced like 'Yurg') i Joerg (pronounced yoerg). --Nagrakaži/laži 20:26, 22. april 2009. (CEST)

U pravu si. Evo [2] lepo piše, OE je isto što i Ö, dakle to ime se isto moze napisati i kao Jörg , a ö se transkribuje kao E, pa ce biti Jerg. Isto kao i Göttingen — Getingen ili Goethe - Gete.--Jagoda ispeci pa reci 20:35, 22. april 2009. (CEST)

Zahvaljujem. --Nagrakaži/laži 20:42, 22. april 2009. (CEST)

1 :) --Nagrakaži/laži 20:43, 22. april 2009. (CEST) --Jagoda ispeci pa reci 20:52, 22. april 2009. (CEST)

---

Jerg Štadler

Pol Janger Vit

Fil Džoano ili Džoanou.

--Sly-ah (razgovor) 21:41, 22. april 2009. (CEST) Hvala i tebi. --Nagrakaži/laži 23:39, 23. april 2009. (CEST)

---

• Janet Venable
• Shaughnessy
• William Diehl
• Andre Braugher
• David Eigenberg
• Lucinda Jenney
• Ann McDonough
• Ed Fleischman
• Fred Haise
• Lovell
• Gene Kranz
• Jack Swigert
• Iain Garrett

--Nagrakaži/laži 23:33, 23. april 2009. (CEST)

---

• Janet Venable- Dženet Venabl
• Shaughnessy- Šonesi
• William Diehl - Vilijam Dil
• Andre Braugher - Andre Brauer
• David Eigenberg - Dejvid Ajgenberg
• Lucinda Jenney - Lusinda Dženi
• Ann McDonough - En Makdona
• Ed Fleischman - Ed Flajšman
• Fred Haise - Fred Hejz
• Lovell - Lavel
• Gene Kranz - Džin Kranz
• Jack Swigert
• Iain Garrett - Ijan Garet

--Sly-ah (razgovor) 23:55, 23. april 2009. (CEST)

Kako se kaže?

Gubitci ili gubici, pošto ovde piše gubitci, pa da znam da li je pravilno.--VLADA ^talk 16:24, 24. april 2009. (CEST)

Gubici, hici, napici, luci (od lutak, eh!)... Ima toga jos, al mi stao mozak sada... --Jagoda ispeci pa reci 16:27, 24. april 2009. (CEST)

Hvala na odgovoru!--VLADA ^talk 17:00, 24. april 2009. (CEST)

Knopf

Je l' se ovo transkribuje kao Knof?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 11:58, 25. april 2009. (CEST)

A koji je to jezik? --Jagoda ispeci pa reci 12:39, 25. april 2009. (CEST)

Nemački, pretpostavljam. Radi se o američkom izdavaču knjiga.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 19:53, 25. april 2009. (CEST)

---

Knopf. --Nagrakaži/laži 23:45, 25. april 2009. (CEST)

Da.http://dictionary.reference.com/browse/Knopf?r=75--Jagoda ispeci pa reci 23:57, 25. april 2009. (CEST)

---

Ako je američki izdavač knjiga, onda je prezime englesko (odnosno, američko). To englesko prezime se inače transkribuje kao Nopf, ali o ovom konkretnom slučaju Tonka je u pravu - transkribuje se kao Knopf.

--Sly-ah (razgovor) 00:02, 26. april 2009. (CEST)

Pa lepo kaže link sa IPA transkripcijom. --Jagoda ispeci pa reci 00:09, 26. april 2009. (CEST)

Hvala svima!—Džonaja ¿Por qué no te callas? 00:11, 26. april 2009. (CEST)

Nema na šta, u ime svihŠablon:Pile--Jagoda ispeci pa reci 00:12, 26. april 2009. (CEST)

Creative Consultant

Koji bi bio najbolji prevod za ovo, Stručni konsultant možda? --Nagrakaži/laži 02:25, 26. april 2009. (CEST)

Savetnik? Ovo kreativni me zbunjuje, šta taj radi zapravo? --Jagoda ispeci pa reci 02:41, 26. april 2009. (CEST)

Mislim da je to izvršni producent skoči na [3] pa vidi, nije ni meni baš jasno... --Metju (razgovor) 02:52, 26. april 2009. (CEST)

Izvršni producent je ovo:http://en.wikipedia.org/wiki/Executive_Producer --Nagrakaži/laži 02:59, 26. april 2009. (CEST)

Ovde nam treba neki filmadžija... Ovaj u hodu prepravlja scenario, prema potrebama filma dodaje oduzima scene prepravlja tekst scenarija... Taj je neki filmski Bokica. Šta ja znam, ukoliko neko ne zna tačniji prevod, predlažem stručni savetnik, ili scenarista savetnik... Definitivno bi trebalo potražiti neki stručni rečnik...--Jagoda ispeci pa reci 03:08, 26. april 2009. (CEST)

Sad stvarno idem da spavam!--Jagoda ispeci pa reci 03:09, 26. april 2009. (CEST)

Savjetnik za izradu scenarija... Ovo „kreativac“ je u posljednje vrijeme popularno i ima ga u mnogim profesijama... Jedan moj kolega ima to zvanje u jednoj marketinškoj agenciji (Creative Consultant)..., u njegovom slučaju on je ”savjetnik za izradu marketinške kampanje”... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 03:26, 26. april 2009. (CEST)

Pa zar nije ovo, ko što mu ime kaže, kreativni konsultant. -- Loshmi (razgovor) 10:51, 26. april 2009. (CEST)

Pa sad... Može i da se uopšte ne prevodi, pa da tako Vikipedija lepo doprinese laganom nestajanju srpskog jezika, jer šta fali, već u svakodnevnom govoru strane reči polako postiskuju domaće i sve više su dominantne. Već je maneken/ka postala model, iako model može da se u srpskom odnosi samo na marke proizvoda ili na osobe koje poziraju slikarima i vajarima, ali ne i na ljude koji šetaju po modnim pistama. Može biti samo kreativni savetnik, mada znam da je mnogo zvučnije da se kaže da je neko jel'te konsultant, pi ar, egzekjutiv ofiser i šta ti ja znam...--Jagoda ispeci pa reci 11:01, 26. april 2009. (CEST)

Transkripcija

• Sidney J. Furie-
• Menahem Golan
• Damian McLawhorn

--Nagrakaži/laži 03:01, 26. april 2009. (CEST)

---

• Sidney J. Furie- Sidni Dž(ej) Fjuri
• Menahem Golan - Menahem Golan
• Damian McLawhorn - Dejmijan Maklohorn

--Sly-ah (razgovor) 07:14, 26. april 2009. (CEST)

Kako da transkrubujem ove Engleze: Burnie, Chinery & Stryer (imam neku ideju da je poslednji Strajer, ali šta ga znam...)?--Metodičar zgovor²a 23:18, 26. april 2009. (CEST)

Trebalo bi Berni, Čineri i Strajer. --Nagrakaži/laži 23:28, 26. april 2009. (CEST)

Upravo tako. Berni, Čineri i Strajer.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 23:45, 26. april 2009. (CEST)

Fala vam obojici. :)--Metodičar zgovor²a 23:52, 26. april 2009. (CEST)

Non c'è di che.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 00:05, 27. april 2009. (CEST)

---

• Arlington Valles- Arlington Vels ili Vejls ili nešto treće?
• Russell A. Gausman- Gosman?

--Nagrakaži/laži 02:51, 28. april 2009. (CEST)

---

• Arlington Valles- Arlington Vels ili Vejls ili nešto treće?

Nešto treće. Arlington Vajez. [4]

• Russell A. Gausman- Gosman?

--Sly-ah (razgovor) 15:52, 28. april 2009. (CEST)

Ja bih rekao da je to Rasel Gausman. Kako u engleskom, tako i u njemačkom, odakle ovo ime vjerovatno potiče. Gosman nikako. Ispravite me ako griješim. --Darko Maksimović (razg.) 17:48, 28. april 2009. (CEST)

---

Evo, ispravljam. Gausman se ovde [5] izgovara kao /guːs.mən/, što se transkribuje kao Gusman. Doduše, nije u pitanju Russell, već Paul, ali, ovo bi trebalo da vredi dok se ne dokaže suprotno. Ne znam samo odakle takva sigurnost u "Gosman nikako"?

--Sly-ah (razgovor) 19:29, 28. april 2009. (CEST)

Ok hvala obojici. :) --Nagrakaži/laži 19:53, 28. april 2009. (CEST)

---

A ovaj lik [6] kaže da je Gozman.

--Sly-ah (razgovor) 19:48, 28. april 2009. (CEST)

Moje skromno mišljenje je da nema logike riječi „Ispravite me ako griješim“ propratiti pitanjem „Ne znam samo odakle takva sigurnost“. Ja sam samo dao svoje mišljenje na osnovu svog poznavanja engleskog i određenog poznavanja pravila transkripcije, uz napomenu da me neko ispravi ako griješim, dakle nisam (bio) siguran. Hvala na ispravci, u svakom slučaju. --Darko Maksimović (razg.) 14:06, 29. april 2009. (CEST)

---

A moje još skromnije mišljenje je da nema logike odlučno "Gosman nikako" propratiti nesigurnim "Ispravite me ako griješim". "Ne znam odakle takva sigurnost" odnosilo se na ono "Gosman nikako", ako nisi primetio. A, "Evo ispravljam" na "Ispravite me ako griješim". I ja sam se potrudio da svoj stav potvrdim sa dva izvora, za razliku od tebe koji svoj stav nisi potvrdio ni sa čim.

--Sly-ah (razgovor) 15:52, 29. april 2009. (CEST)

Aut

Kako glasi množina od aut????--Valsinarb ćitfeJ 15:40, 28. april 2009. (CEST)

Automobili, naravno! Šalu na stranu, čini mi se da množine tu nema.--Metodičar zgovor²a 19:31, 28. april 2009. (CEST)

Kako nema, valjda auti.  :) --Nagrakaži/laži 19:50, 28. april 2009. (CEST)

Ma nije nego "autovi" :))) A zašto ne bi mglo, jedan aut, dva auta, tri auta i tako redom? ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:44, 28. april 2009. (CEST)

Pravopisni rečnik kaže autovi. --Jagoda ispeci pa reci 20:51, 28. april 2009. (CEST)

Ja sam tako i napisao, pogledaj. Hvala na pomoći :)))--Bane Bane 20:57, 28. april 2009. (CEST)

Super! Zaslužio si jedno Šablon:Pile. Samo jedna napomena -- onaj grad nije Karlisl nego Karlajl...--Jagoda ispeci pa reci 21:00, 28. april 2009. (CEST)

Hvala. Nego kad će biti završeno ovo glasanje za verrifikatore pošto planiram da za 10-ak dana kandidujem ovaj članak za dobar/sjajan?--Bane Bane 21:02, 28. april 2009. (CEST)

Tridesetoga ovog meseca Bane. :) --Metodičar zgovor²a 21:51, 28. april 2009. (CEST)

Taman kad završim :)--Bane Bane 21:54, 28. april 2009. (CEST)

Transkripcija

Kako se traskribuju ova imena: Eugen Stahl Schmidt (Danska), Albin Lermusiaux (Francuska), Launceston Elliot (Engleska), Georgios Gennimatas (Grčka), Grantley Goulding (Engleska) i Alojz Sokol (Mađarska). Hvala --Drazetad (razgovor) 11:12, 29. april 2009. (CEST)

---

• Albin Lermusiaux (Francuska) - Alben Lermisjo
• Launceston Elliot (Engleska) - Lonston Eliot
• Georgios Gennimatas (Grčka) - Jorgos Genimatas
• Grantley Goulding (Engleska) - Grantli Gulding

--Sly-ah (razgovor) 11:34, 29. april 2009. (CEST)

Evo šta znam:

• Lonseston Eliot (prema imenu ovog grada)
• Alojc Šokol (prema pravilima transkripcije sa mađarskog)
• Grantli Goulding

—Džonaja ¿Por qué no te callas? 11:42, 29. april 2009. (CEST)

Slaja, i ja sam mislio da se Albin transkribuje Alben, ali pogledaj ovde.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 11:45, 29. april 2009. (CEST)

---

Džoni, vodi računa o ovome: Note, however, that while the English Launceston is pronounced "Lawnson" or "Lawnston", the Australian one is pronounced "Lon-cess-ton." odavde. Dakle, jest prema australijskoj varijanti izgovora, ali po britanskoj nije. S druge strane, ovde se radi o prezimenu, a ne nazivu grada i moguće je da tu postoje razlike u izgovoru.

--Sly-ah (razgovor) 11:58, 29. april 2009. (CEST)

---

Alben je transkripcija po pravilima iz Pravopisa, a Englezi su i inače skloni da izgovor neengleskih imena (i reči uopšte) malo "iskrive".

--Sly-ah (razgovor) 12:00, 29. april 2009. (CEST)

Priznajem grešku. Ali zar se ne transkribuje Lermusiaux kao Lermizio?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 12:10, 29. april 2009. (CEST)

---

Referenca za Gulding: [7].

A Prle mi nije trenutno pri ruci.

--Sly-ah (razgovor) 12:07, 29. april 2009. (CEST)

Opet sam se poveo australijskim izgovorom.

---

Jesi li ti skinuo onaj Pravopis sa mrežice? Ako jesi, neka ti ne bude zapoveđeno da pogledaš u odeljak transkripcije sa francuskog. Čini mi se da bi trebalo Lermisjo, ali nemam Pravopis pri ruci, pa pogledaj ti.

--Sly-ah (razgovor) 12:38, 29. april 2009. (CEST)

Pokušao sam da nađem, ali nisam uspeo.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 12:57, 29. april 2009. (CEST)

Pravila transkripcije sa francuskog imate i na mrežici. Džoni je u pravu. S između suglasnika samoglasnika transkribvuje se kao Z. I ispred E transkribuje se kao J, a pošto je ovde I ispred A, ostaje I. I na kraju, AUX kao O. Lermusiaux - Lermizio. --Jagoda ispeci pa reci 14:18, 29. april 2009. (CEST)

S između samoglasnika je z. Interesuje me da li je Lermizio ili Lermizjo.--Drazetad (razgovor) 14:30, 29. april 2009. (CEST)

Pa rekoh već, Lermizio. Da citiram samu sebe:

I ispred E transkribuje se kao J, a pošto je ovde I ispred A, ostaje I.

--Jagoda ispeci pa reci 15:20, 29. april 2009. (CEST) Nema ljutnje. Izvinite što proveravam ali konstatacija

S između suglasnika transkribvuje se kao Z.

nije bila tačna, pa sam proverio i ovo.--Drazetad (razgovor) 16:17, 29. april 2009. (CEST)

Pardon. Bila je to nenamerna tipografska greška. --Jagoda ispeci pa reci 16:21, 29. april 2009. (CEST)

---

--Sly-ah (razgovor) 16:33, 29. april 2009. (CEST)

---

• Primula Rollo-
• Hjordis Paulina Tersmeden -
• Lucien Ballard
• Bruno Pagliai — Bruno Paljaj, ako je italijanski u pitanju.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 23:30, 30. april 2009. (CEST)

--Nagrakaži/laži 03:05, 30. april 2009. (CEST)

---

Zapravo, Paljai.

• Lucien Ballard - Lusijen Balard

--Sly-ah (razgovor) 23:40, 30. april 2009. (CEST)

Verken

Kako se transkribuje ovo nemačko prezime? Verken ili Ferken?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 23:30, 30. april 2009. (CEST)

---

Ferken.

--Sly-ah (razgovor) 23:43, 30. april 2009. (CEST)

Hvala!—Džonaja ¿Por qué no te callas? 23:45, 30. april 2009. (CEST)

Jezik

kakav bi to bio Cornish language? Je l to onaj kokni (ga) jezik? --Metodičar zgovor²a 16:59, 1. maj 2009. (CEST)

I usput kako da pravilno ispišem ime ovog vrste Bude: Bhaisajyaguru?--Metodičar zgovor²a 17:36, 1. maj 2009. (CEST)

Kokni je cockney, a Cornish je keltski jezik Kornvola koji je nestao 1800. Ne bih znala reci kako se zove na srpskom. Kornvolski? --Jagoda ispeci pa reci 18:01, 1. maj 2009. (CEST)

Kokni i korniš, tako se nazivaju nema koknijski ili korniški... (Šabić, 109).--Metju (razgovor) 13:09, 12. maj 2009. (CEST)

Transkripcija

• Johan Vonlanthen - švajcarski reprezentativac, rođen u Kolumbiji. Unapred hvala.--VLADA ^talk 20:22, 1. maj 2009. (CEST)

Meni to lici na nemacko ime, pa ako je tako, onda Johan Fonlanten.--Jagoda ispeci pa reci 20:24, 1. maj 2009. (CEST)

Hvala!--VLADA ^talk 20:25, 1. maj 2009. (CEST)

• Kyoto Purple Sanga - fudbalski klub

Unapred hvala.--VLADA ^talk 20:34, 2. maj 2009. (CEST)

Kjoto perpl sanga? Oklen je taj klub?--Jagoda ispeci pa reci 20:54, 2. maj 2009. (CEST)

Hvala. Japanski klub.--VLADA ^talk 21:19, 2. maj 2009. (CEST)

Grêmio-fubalski klub iz Brazila Unapred hvala.--VLADA ^talk 10:54, 3. maj 2009. (CEST)

Nema potrebe, našo sam: Gremio Porto Alegre.--VLADA ^talk 11:22, 3. maj 2009. (CEST)

izgorio

Da li je ovo pravilan oblik reči izgoreo na jekavici? 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 00:01, 3. maj 2009. (CEST)

U štokavskom istočno-hercegovačkom dijalektu..., pa citat iz jedne školske gramatike: ”Jat je zamjenjen sa ije i je: pjesma, vjera, mlijeko, dijete, ali i sa -e: bregovi, (od brijeg), i -i: volio (od voljeti).” Tako da je moguće da oblik izgorio nije pogrešan (nemam neki riječnik pri ruci da bih mogao da provjerim). Mada u Crnoj Gori je sto posto ”izgorjeo”, a u Bosni se sreće više ”izgorio”... --Slaven Kosanović- {razgovor} 18:49, 4. maj 2009. (CEST)

U RMS kod stavke „Izgoreti“ piše da je ijekavski „Izgorjeti“, ali nije naveden oblik u prošlom vremenu jednine muškog roda. Svejedno, dakako je ispravno „izgorio“. --Darko Maksimović (razg.) 00:46, 6. maj 2009. (CEST)

Olet transkripcija

Molim transkirpciju imena ovih sportista Léon Flameng (FRA), Yeóryios Koléttis (GRČ) i August von Gödrich, (NEM) Adolf Schmal je verovatno Adolf Šmal Hvala--Drazetad (razgovor) 12:56, 5. maj 2009. (CEST)

Leon Flaman(g/ž), Geogrios Koletis i August fon Gedrih. I da, Adolf Šmal. Jedino nisam sigurna za ovog Francuza, buni me to g na kraju... --Jagoda ispeci pa reci 13:11, 5. maj 2009. (CEST)

Flamanž nije sigurno. Mislim da je Flaman, ipak. --filip ██ 23:59, 5. maj 2009. (CEST)

Bice da je tako. Obicno se ne citaju ti krajnji suglasnici. A i Dungo parla francuski, pa valjda on zna...--Jagoda ispeci pa reci 00:05, 6. maj 2009. (CEST)

---

Grk je Jorgos. --Sly-ah (razgovor) 21:20, 6. maj 2009. (CEST)

---

Da li se u grčko ou transkiribuje kao ou ili u. Primer Ioannis Mitropoulos da li je ovo Mitropoulos ili Mitropulos. Hvala --Drazetad (razgovor) 11:16, 6. maj 2009. (CEST)

Kao u. Joanis Mitropulos.--Jagoda ispeci pa reci 11:33, 6. maj 2009. (CEST)

Molio bi transkripciju imena ovih sportista Charles Champaud (Švajcarska), Henrik Sjöberg (Švedska), Luis Subercaseaux (Čile), Eugen Schmidt (Danska), Sumner Paine (SAD) Da li prva dvojica Šarl Šampo, Henrik Sjeberg. Hvala--Drazetad (razgovor) 18:08, 10. maj 2009. (CEST)

---

• Šarl Šampo
• Henrik Sjeberg (iako je pravilnije Šeberg)
• Luis Suberkaso (verovatno)
• Eugen Šmit
• Samner Pejn

--Sly-ah (razgovor) 18:48, 10. maj 2009. (CEST)

Pridev

Kako od imenice stan ide prisvojni pridev, kao npr. od kuće je pridev kućni... A da se ne odnosi na stanara odnosno pridev stanarski? Da li ima takav pridev?

Stambeni? --filip ██ 15:52, 12. maj 2009. (CEST)

Stambeni. --XZ (razgovor) 15:55, 12. maj 2009. (CEST)

Ima li još neki?--Zeljk092 (razgovor) 16:24, 12. maj 2009. (CEST)

Možda stanarski, zavisi od konteksta. --Đorđe Stakić (r) 09:32, 13. maj 2009. (CEST)

Rječnik Matice srpske: stàmbenӣ, koji se odnosi na stanove: stambena zgrada, stambena prostorija, stambeno pitanje. --Darko Maksimović (razg.) 17:16, 13. maj 2009. (CEST)

Transkripcija

Molim transkripciju imena ovih sportista:

Panagiotis Paraskevopoulos (Grk) da li je Panajotis ili Panagiotis,

Sotirios Versis (Grk) Sotiris, Sotiros ili Sotirios versis)

Louis Zutter (Švajcarac) Luis Cuter ili Suter,

Eugène-Henri Gravelotte (Francuz) Ežen Anri Gravelot Hvala--Drazetad (razgovor) 10:20, 18. maj 2009. (CEST)

Rekao bih Panajotis Paraskevopulos, Sotirios Versis, Luj Cuter (ako mu je ime francusko, a prezime nemačko), Ežen Anri Gravelot. --filip ██ 10:48, 18. maj 2009. (CEST)

Prijevod

Koja je umanjenica rijeci ostrvo? Ostrvce? I kako se onda mnozina rijeci ostrvce deklinira? --XZ (razgovor) 12:50, 18. maj 2009. (CEST)

Ostrvce Ostrvc(et)a Ostrvc(et)u Ostrvce Ostrvce Ostrvce(to)m Ostrvc(et)u

Ostrvca Ostrvaca Ostrvcima Ostrvca Ostrvca Ostrvcima Ostrvcima

Ali, u srpskom slobodno možeš da koristiš i sinonim na koji si vjerovatno navikao, otok, otočić. --Darko Maksimović (razg.) 16:00, 18. maj 2009. (CEST)

Hvala. :-) --XZ (razgovor) 16:02, 18. maj 2009. (CEST)

trichloroacetaldehyde

Treba mi transkripcija trichloroacetaldehyde iz članka droge za silovanje na srpski jezik. --82.208.237.6 (razgovor) 12:29, 19. maj 2009. (CEST)

Trihloroacetaldehid, ako ne grešim...--Metju (razgovor) 12:46, 19. maj 2009. (CEST)

Trihloracetaldehid, bez O, to je po JUPAK-u. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 13:05, 24. jul 2009. (CEST)

Učestvovanje/sudelovanje

Da li je imenica sudelovanje reč srpskog standardnog jezika, i da li ona ima identično značenje sa reči učestvovanje, ili ima drugačije značenje?--Zeljk092 (razgovor) 20:02, 19. maj 2009. (CEST)

Hoće li ko odgovoriti?--Zeljk092 (razgovor) 15:20, 20. maj 2009. (CEST)

RMS navodi ovu reč u knjizi VI, strana 64. - delovati, raditi zajedno sa nekim, biti saradnik, uzimati učešće u nečemu, imati udela u kakvom poslu. --Dzordzm (razgovor) 19:16, 20. maj 2009. (CEST)

Naravno. Ijekavska varijanta je „sudjelovati“. --Darko Maksimović (razg.) 01:20, 21. maj 2009. (CEST)

---

Gotovo su identične, iako postoji tanana etimološka razlika:

• su-delovati (od korena delati) znači zajedničku delatnost, aktivnost;
• u-čest-vovati (od korena čest - deo) znači imati udeo u nečemu;

U svakodnevnom govoru se najčešće koriste kao sinonimi. Za potrebe filozofske terminologije moguće je podvući razliku oko toga da li osoba i bez svog delovanja može imati učešća u nečemu. --Damjan /razgovarajmo/ 15:08, 29. maj 2009. (CEST)

francuski

treba mi transkript ovih naziva.

1. La Rousse/Sant Romain - La Rus/Sen Roman?? —La Rus/San Romen
2. Larvotto - Larvoto?? — Larvoto
3. La Condamine - La Kondamen??
4. Monaco-Ville - Monako Vil?? — Monako Vil
5. Fontvieille - ??
6. La Colle - La Kol?? — La Kol
7. Les Revoires - Le Revoar?? — Le Revoar
8. Moneghetti - Monenjeti?? — Mislim da je ovo italijansko prezime. U svakom slušaju treba Monegeti.
9. Saint Michel - Sen Mišel?? — Sen Mišel

(u produžetku su moja laička nagađanja...) Unapred hvala!!--Metju (razgovor) 13:17, 24. maj 2009. (CEST)

Napisao sam šta znam, za ova ostala dva nisam baš siguran.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 14:05, 24. maj 2009. (CEST)

Hvala, sačekaću da pogleda i neko ko možda zna i ta dva, bogami nisam loš, s obzirom da pojma nemam francuski :-)--Metju (razgovor) 14:17, 24. maj 2009. (CEST)

Lj ili L

Da li se albansko Sali prenosi kao Salji ili kao Sali? Naši mediji koriste i jedno i drugo.--Avala (razgovor) 15:54, 24. maj 2009. (CEST)

Jacobo Arbenz Guzmán

Kako se transkribuje špansko ime Jacobo Arbenz Guzmán (iz Perua)? --Darko Maksimović (razg.) 16:43, 24. maj 2009. (CEST)

Nema veze, saznao sam i sam. Hakobo Arbens Guzman. --Darko Maksimović (razg.) 13:47, 25. maj 2009. (CEST)

Pablo Groux

Kako se transkribuje ime ovog bolivijskog ministra kulture? --Darko Maksimović (razg.) 17:44, 27. maj 2009. (CEST)

Pronašao sam (nadam se ispravan) odgovor - Pablo Grou. --Darko Maksimović (razg.) 02:59, 28. maj 2009. (CEST)

Transkiripcija (ponovo)

Molio bi transkipciju ovih grčkih sportista.

• Perikles Pierrakos-Mavromichalis
• Thomas Xenakis
• Georgios Iatridis
• Khristos Zoumis
• Georgios Tsitas
• Dimitrios Tomprof

i dva Francuza

• Georges de la Nézière
• Frantz Reichel

Hvala--Drazetad (razgovor) 09:21, 28. maj 2009. (CEST)

Gugl

Preneseno sa Razgovor o Vikipediji:Glasanje/Smernice za pisanje članaka o muzičkim grupama

Jedna od stvari koju bih htio predložiti, je da u odgovarajućim prilikama počnemo da uvažavamo brojeve rezultata koje nam pruža Gugl. Ja znam da to nije pokazatelj TAČNOSTI i ISPRAVNOSTI, ali je (I TE KAKO!) pokazatelj UKORJENjENOSTI i PRIHVAĆENOSTI. Na internetu pišu ljudi kao svi mi, neorganizovano, onako kako govore, i ako 100.000 ljudi napiše „Bitlsi“, a 50 ljudi napiše „Bitls“, tada je jasno da imamo ukorjenjenost i opštu prihvaćenost, iako ona možda nije ispravna po nametnutim normama. Eh, sad, u situacijama kad je bitna norma, a ukorjenjenost nije, onda ovaj argument ne vrijedi povlačiti. ALI, ako u smjernicama spomenemo ukorjenjenost i/ili opštu prihvaćenost kao jedan od validnih činilaca, tada nam Gugl može dati odgovore. Ovo sve pričam zato što se veliki broj kvazi- i pravih stručnjaka u posljednjih 1-3 godine naoštrilo da sve što se potkrijepi brojem rezultata na Guglu dočeka na nož i podsmješljivo. Zato ponavljam: rezultati na Guglu nam ne govore o tačnosti i ispravnosti, ali GOVORE o ukorjenjenosti i opštoj prihvaćenosti. --Darko Maksimović (razg.) 01:43, 20. maj 2009. (CEST)

Slažem se da je internet pretraga neka vrsta slike govornog jezika, ali ne možemo napraviti izuzetak samo u ovom slučaju, već to moramo rešiti na opštijem nivou viki politike. U svakom slučaju, ja sam za. --Damjan /razgovarajmo/ 01:08, 22. maj 2009. (CEST)

Kakav to Gugl može da ima autoritet u vezi pravopisa srpskog jezika? Pa on uključuje bezbroj rezultata foruma gde piše ko šta hoće a svi znamo na kom je nivou opšta pismenost.--Vojvoda razgovor 19:50, 25. maj 2009. (CEST)

Pa i najveći autoriteti se ponekad pozivaju na ukorenjenost. Šta ima u tome loše?--Irić Igor (razgovor) 20:00, 25. maj 2009. (CEST)

Ti si očigledno uveren da ti "najveći autoriteti" ukorenjenost nekog lika određuju na osnovu broja pogodaka na Guglu? Svašta. --Sly-ah (razgovor) 21:00, 25. maj 2009. (CEST)

Broj noviteta na muzičkoj, kompjuterskoj, filmskoj i bilo kakvoj stručnoj sceni, a koji imaju ukorjenjen oblik u odgovarajućim strukama i/ili široj javnosti, daleko premašuje broj jezičkih oblika koje bilo kakav lingvista ili tim lingvista može popisati u nekom rječniku pojmova. Ako je popisan, to je jedna stvar. Ali ako nije, a zanima nas da li je neki oblik široko rasprostranjen (u temama u kojima je ta široka rasprostranjenost relevantna), Gugl može i te kako da pomogne. Prosto, Gugl popisuje srpske sajtove i sadržaje na njima bez ikakve selekcije, što nam pruža ogroman broj tekstova običnih ljudi na raspolaganje. Pretraga na Guglu predstavlja primitivni oblik pretraživanja te baze tekstova, iz koje se može izvući da li je neka riječ široko rasprostranjena među običnim ljudima. Internetu danas imaju pristup i obrazovani i neobrazovani, i mladi i stari, i muški i ženski, te je ovo idealan (ogroman) uzorak kako ljudi pričaju. Tako možemo doći do zaključka da li je neki oblik široko rasprostranjen. --Darko Maksimović (razg.) 22:32, 25. maj 2009. (CEST)

Ja sam već gore naglašavao da ne govorim o provjeri tačnosti, ispravnosti određenog oblika (čak sam koristio i velika slova, da ne bi neko previdio), pa ne želim da se ponavljam. Govorio sam o korištenju Gugla kao baze podataka govora običnih ljudi, za provjeru ukorjenjenosti/široke rasprostranjenosti. --Darko Maksimović (razg.) 22:32, 25. maj 2009. (CEST)

Suština problema

Kako ja kontam, suština ovog pitanja je u sledećem:

Da li odomaćeni nepravilni oblici ponekad imaju prednost nad neodomaćenim pravilnim oblicima?

Dobar primer za to je reč manastir, što je narodski prilagođen oblik reči monastir, odnosno monastirion. Takvih primera u novije vreme ima bezbroj, a pitanje je vikipolitike kojim će oblicima davati prednost. Otac modernog srpskog jezika, Vuk Karadžić, je davao prednost govornom jeziku, pa se u njegovom rečniku nalazi čak i oblik namastir, jer je on samo beležio govorni jezik prostih ljudi, baš kao što to danas radi bilo koji internet pretraživač. --Damjan /razgovarajmo/ 14:45, 29. maj 2009. (CEST)

Dobro, s tim što riječ manastir ima definisana u kasnijim rječnicima, a namastir je vjerovatno označena kao arhaična (ne znam, treba provjeriti). Ono što je nama potrebno su noviteti, koje naši lingvisti od silnog nošenja cimenta za crkavicu ne mogu da stignu da upišu u neke rječnike stručnih izraza, pa nemamo nijednu referencu: da li tada da uzmemo onako kako je široko rasprostranjeno (ako bismo to radili, Gugl je idealan alat za provjeru šta je rasprostranjeno), ili da ga gurnemo u kalup Prćićevih smjernica za sve jezike svijeta, pa dobijemo konstrukcije poput Dejvid Boui, Al Pačino, Elvis Presli, Edi Merfi itd. (govorenost ovih ultra-ispravnih oblika je 0,00001%) --Darko Maksimović (razg.) 16:39, 29. maj 2009. (CEST)

Manastir sam naveo samo kao primer stare nepravilne reči koja vremenom postaje prihvaćena. Nije mi namera da osporavam njenu ispravnost ili aktuelnu prihvaćenost. Naš pravi problem su novije reči i izrazi (sa odličnim primerima koje navodiš). --Damjan /razgovarajmo/ 17:20, 29. maj 2009. (CEST)

Mene zanimaju sledeće stvari. Kada je Vikipedijina zajednica odlučila da nepoštuje pravopis i njegova transkipciona rešenja? Zašto Prćić, a ne Klajn? Kako se određuje da će se neko ime transkibovati kao englesko, iako najverovatnije nije englesko (npr. Rene)? Da li "bolje nego" znači "jedino ispravno"? Da li urednici smeju da kuju nove izraze koje ne spominju lingvisti (npr. tijater)? Po mom mišljenju na Vikipediji je važnija proverljivost, nego nečiji lični stav da je nešto ispravno. Pošto Vikipedijini tekstovi nisu pisani ćirilicom ili latinicom, već korisnik sam bira prikaz, da li onda smemo primenjivati ijedno pravilo koje se poziva na pismo teksta? I evo još jednog lepog primera ukorenjenog naziva koji ceo svet upotrebljava - Ivander Holifild, jedino se na srpskoj vikipediji kaže Evander. --Irić Igor (razgovor) 17:50, 30. maj 2009. (CEST)

Transkiripcija (ponovo)

Ponovo molim transkipciju imena ovih grčkih sportista, pošto mi tri dana niko nije odgovorio.

• Perikles Pierrakos-Mavromichalis — Perikles Perakos-Mavromihalis
• Thomas Xenakis — Tomas Ksenakis
• Georgios Iatridis - Jorgos Jatridis (?)
• Khristos Zoumis - Hristos Zumis
• Georgios Tsitas — Jorgos Citas
• Dimitrios Tomprof - Dimitrios Tomprof

i dva Francuza

• Georges de la Nézière - Žorž de la Nezijer
• Frantz Reichel

Hvala--Drazetad (razgovor) 09:21, 28. maj 2009. (CEST)

Uvek baci pogled za sve što tražiš na rusku njiki i naćićeš odgovor, ako znaš ruski naravno, jer oni isto transkribuju kao i mi. Pozdrav!--Metju (razgovor) 00:20, 31. maj 2009. (CEST)

PS: Za Francuze stvarno nemam pojma...--Metju (razgovor) 00:20, 31. maj 2009. (CEST)

---

Dražeta, Rusi transkribuju, ali njihova pravila transkripcije se prilično razlikuju od pravila transkripcije u srpskom tako da transkripcija u ruskom jeziku uopšte nije merodavna za srpski.

Pozdrav,

--Sly-ah (razgovor) 00:42, 31. maj 2009. (CEST)

Parkur

Može li neko da mi pomogne u prevođenju opisa tehnika tako da one budu jednostavne za razumevanje kod čitaoca? Predloge ostavite na stranici za razgovor. Hvala.--Bane 12:39, 30. maj 2009. (CEST)

ćirilička ili ćirilična

Primećujem da su slova označena kao ćirilička. Ja nikada ranije nisam čuo taj izraz, u školi smo uvek učili ćirilična slova. Međutim, ne kažem da taj izraz ne postoji, samo me zanima po kom kriterijumu je on preovladao? --Damjan /razgovarajmo/ 00:59, 31. maj 2009. (CEST)

To je neko naveo kao ispravnije, ali ni meni nije jasno po kom pravilu. I ja sam to jednom prilikom dobio kao odgovor, ali nisam imao volje da se bavim time. Po mom mišljenju, ako je ćiriličko, onda bi moralo biti i latiničko, a to je, opet po mom mišljenju, čist cirkus. --Darko Maksimović (razg.) 12:27, 1. jun 2009. (CEST)

pa ako niko nema ništa ozbiljno protiv, možemo vratiti na ćirilična slova umesto ćirilička. --Damjan /razgovarajmo/ 17:44, 9. jun 2009. (CEST)

transkripcija

• Jorge Guerricaechevarría-
• Demián Bichir-
• Gabriel Casseus
• Jared Jussim
• Ashley Buccille

--Nagrakaži/laži 01:56, 7. jun 2009. (CEST)

transkripcija

Kako bi se avidyā (sanskrit: अविद्य - neznanje) prebacilo sa sanskrita u srpski, kao avidja, aviđa, aviđja ili nešto treće? --Damjan /razgovarajmo/ 17:43, 9. jun 2009. (CEST)

Šta je to srpski pravopis?

Verujem da oni koji se interesuju za pravopisna pitanja nisu propustili seriju članaka u Blicu o stanju srpskog pravopisa: [8], [9], [10]. Članci daju sliku stanja u kome postoji mnoštvo pravopisnih priručnika i pokušaja normiranja, od kojih su redom svi ocenjeni kao nedovoljno kvalitetni. Grupa profesora koja se bavi ovom tematikom je zavađena grupa koja se otima za honorare privatnih izdavača i šačicu slave.

U poslednje dve decenije mi smo dobili 15-ak pravopisa i pravopisnih priručnika. Samo dva imaju odobrenje Ministarstva prosvete za upotrebu u nastavne svrhe: Pravopis srpskoga jezika Matice srpske i Pravopis srpskog jezika (priručnik za škole) Milorada Dešića. Preostalim pravopisma, bez obzira na njihov kvalitet, nema mesta u nastavi – ukazuje prof. dr Veljko Brborić.

Ovde smo svedoci da se konstantno nameću rešenja T.Prćića i I.Klajna kao pravopisna norma. Koliko god da cenim rad prof. Klajna, njegovi radovi i stavovi NISU pravopisna rešenja. Pravopisna policija, koja ovde diktira rešenja, poziva se na pravopisne priručnike po svom nahođenju (interpretaciji), uz naglašenu dozu egoističkog samouveličavanja.--Jakša (razgovor) 18:55, 14. jun 2009. (CEST)

---

Kao podsetnik nekima:

Samo dva imaju odobrenje Ministarstva prosvete za upotrebu u nastavne svrhe: Pravopis srpskoga jezika Matice srpske i ...

--Sly-ah (razgovor) 19:04, 14. jun 2009. (CEST)

---

Slažem se sa time da samo oni Pravopisi koji su odobreni, treba da budu norma i validni i ovde na njiki...--Metju (razgovor) 19:42, 14. jun 2009. (CEST)

---

Paa, nisam siguran da će se neki složiti s tobom.

--Sly-ah (razgovor) 19:44, 14. jun 2009. (CEST)

---

Klajnov Rečnik jezičkih nedoumica pisan je u skladu i prema Pravopisu. To stojii u uvodu same knjige. A što se Prćića tiče, Odbor za standardizaciju (koji je inače glavno telo koje odobrava koji su pravopisi važeći, koji ne) u zvaničnom izveštaju (povodom napretka rada na novom Pravopisu) za njegova rešenja u vezi sa transkripcijom sa engleskog jezika navodi „da se radi o mnogo boljem tekstu od onog u Pravopisu“ što je postignuto „uravnoteženim kompromisom između fonološkog i grafemskog pristupa“ (Spisi Odbora za standardizaciju srpskog jezika VIII, str. 88). I molila bih korisnika Jakša da obrati pažnju na svoj rečnik. Nema potrebe ni za kakvim vređanjem bilo koga. --Jagoda ispeci pa reci 20:03, 14. jun 2009. (CEST)

PS:S druge strane, zar ne mislite da ste malo nedosledni, vas dvojica? Ovde insistirate na poštovanju Pravopisa, a ovamo na članku Insbruk na poštovanju kojekakvih atlasa i enciklopedija. Šta će onda biti? Pravopis ili enciklopedije? Da podsetim, InZbruk je pravilna transkripcija prema pravopisnim pravilima, ne Klajnovim, ne Prćićevim. --Jagoda ispeci pa reci 20:35, 14. jun 2009. (CEST)

U nazivu grada Insbruka nalaze se dva slova „n“, dakle Innsbruck, budući da se po pravilima transkripcije ns iz nemačkog prenosi kao nz, imamo nz, a kako je ispred toga još jedno slovo n, dakle nns to se prenosi ns. Učio sam 10 godina nemački jezik, Insbruk sam spominjao nekolicinu puta, uvek je bio Insbruk. Imao sam osobu u razredu koja, eto slučajno živela 15 godina u Insbruku, da, da Insbruku. Znam da nije moje tvrđenje iz Pravopisa, ali eto, nek' se zna, zašto zagovaram ovaj oblik.--Metju (razgovor) 20:44, 14. jun 2009. (CEST)

Ovo:

Pravopisna policija, koja ovde diktira rešenja, poziva se na pravopisne priručnike po svom nahođenju (interpretaciji), uz naglašenu dozu egoističkog samouveličavanja.

je nedopustivo! Ako možete, diskutujte normalno o nekoj temi, bez vređanja bilo koga! Ili se suzdržite ovakvih komentara, ili će oni biti sankcionisani. --geologicharka piši mi 21:00, 14. jun 2009. (CEST)

---

Znam da nije moje tvrđenje iz Pravopisa, ali eto, nek' se zna, zašto zagovaram ovaj oblik

Ako sam dobro razumeo, ti si za poštivanje Pravopisa, ali uz izvesne izuzetke koje bi ti određivao na osnovu činjenice da si "10 godina učio nemački jezik" (a autori transkripcionih pravila za nemački jezik u pravopisu verovatno nemaju ni godinu dana učenja nemačkog) i da Pravopis nije usklađen sa podacima u geografskim atlasima? Vrlo interesantna logika, pomalo uvrnuta, ali vrlo interesantna.

Nisi dobro razumeo, 'ajmo Slajo ispočetka da čitamo — zagovarati i određivati nisu sinonimi, jel' da? Nismo ni ti ni ja oni koji nešto određuju, možemo se samo pozivati na nekoga. Nigde nisam spomenuo da ja nešto određujem, poštujem pravopis i ustaljene termine geografske nauke i u tom pogledu sam za dvoajko definisanje (trojako, ako ima potrebe) bilo kog pojma. Ako u svim atlasima i enciklopedijama piše Insbruk, to nije mala stvar, na kraju krajeva, svako koga zanima gde je taj grad neće se poslužiti Pravopisom, već atlasom, aopet s druge strane, ako Pravopis kaže da je to ipak Inzbruk (zbog, toga i toga), onda imamo tipičan primer za dvojako definisanje. Da li će u naslovu biti Insbruk ili Inzbruk, to, zapravo i jeste najveći problem. Da li poštovati Pravopis ili ustaljen naziv? E, nadam se da sam sada bio iole jasniji i koncizniji (to su sinonimi).--Metju (razgovor) 22:06, 14. jun 2009. (CEST)

--Sly-ah (razgovor) 21:39, 14. jun 2009. (CEST)

---

I ko kaže da je to "ustaljeni naziv"? Ti. Daj, čoveče, nemoj me zasmejavati!

--Sly-ah (razgovor) 23:14, 14. jun 2009. (CEST)

Kažu reference koje sam naveo, a opet te upozoravam da pripaziš na način na koji mi se obraćaš, ovo je drugi put.--Metju (razgovor) 23:18, 14. jun 2009. (CEST)

---

Slušaj momak, nemoj mi pretiti, nemoj biti drzak i drži se teme. Sledeće, "to kažu moje reference" možeš okačiti mačku o rep budući da sam ja postavio vrlo jasno pitanje: gde u tvojim geografskim i ostalim priručnicima DOSLOVNO piše da je oblik "Insbruk češći nego Inzbruk" i to baš TIM rečima? To što si ti napisao (oblik Insbruk je češći) je obično originalno istraživanje, ako nisi znao. Drugim rečima, ti si SAM izveo neki zaključak i pokušavaš ga ovde proturiti kao neporecivu istinu. Mogao si samo navesti reference, ali bez onog češće i niko ti to ne bi dirao. A ti si sam sebe promovisao u vrhovnog geografsko-pravopisnog autoriteta koji se usuđuje da određuje koji je oblik češći, a koji ne, koji je oblik ustaljen, a koji ne itd. Da ti kaže barba nešto: Okani se ćorava posla i prestani izigravati drvenog advokata i poznavaoca Pravopisa. To ti nikako ne ide budući da o pravopisu nemaš pojma i da ga nisi ni otvorio, a kamoli pročitao.

I lepo te molim da me ti i tvoja geografska klika prestanete smarati i skakati mi po kičmu. Nemate šanse da uspete, naročito sa takvim argumentima.

--Sly-ah (razgovor) 23:37, 14. jun 2009. (CEST)

Ja pretim i drzak sam, pročitaj malo šta si napisao? Za tvoju informaciju „skakati mi po kičmu“ nije baš uobičajeno u gramatici, biće da je „kičmi“, ali to ja samo nagađam budući da Pravopis i gramatiku srpskog jezika nisam nikad video... Mora da ima veze sa padežima, načuo sam to negde... „barba“, hm...--Metju (razgovor) 23:50, 14. jun 2009. (CEST)

Pa ni ti se ne odlikuješ poznavanjem pravopisa, s ozirom da si tamo dole napisao "više poznavaoca". .--Jagoda ispeci pa reci 00:04, 15. jun 2009. (CEST)

---

Ako u svim atlasima i enciklopedijama piše Insbruk, to nije mala stvar, na kraju krajeva, svako koga zanima gde je taj grad neće se poslužiti Pravopisom, već atlasom, aopet s druge strane, ak

Ovo pitanje sam davno nameravao da postavim: Možeš li mi odgovoriti zašto pisci atlasa i geografskih priručnika neće (ili odbijaju) da konsultuju Pravopis srpskog jezika barem kod transkribovanja stranih geografskih naziva? Zar geografi i( istoričari, i filmski kritičari i svi ostali) ne bi trebalo da pri pisanju enciklopedija, atlasa i priručnika konsultuju Pravopis i zar ne bi trebalo da svoja dela pišu u skladu sa normom srpskog jezika (koja je navedena u Pravopisu)? Ti uporno tvrdiš da u atlasima piše Insbruk i ja nemam razloga da ti ne verujem, ali, zar nie trebalo da pisci tih atlasa prvo konsultuju Pravopis, pa tek onda da pristupe pisanju atlasa? Ili ti smatraš da za to nema potrebe budući da su geografi davali imena toponimima, a ne lingvisti, odnosno, verovatno smatraš da lingvisti nemaju šta da traže u geografiji?

--Sly-ah (razgovor) 23:23, 14. jun 2009. (CEST)

Eh, ako si nekada držao stručniji atlas u rukama od Geokartinog školskog, onda ćeš znati da na atlasu radi više lektora, poznavaoca pravopisa, lingvista i slično, nego geografa. Najnoviji atlas Enciklopedijski atlas sveta u izdanju Mono i Manjane je rađen nekoliko godina, a spisak gorepomenutih prelazi brojku od 10, e sad ako treba i to da referenciram i navodim spisak ljudi... A potsetiću opet, toponimika je nauka koja se bavi proučavanjem geografskih naziva i njome se bave geografi, istoričari i lingvisti u saradnji.--Metju (razgovor) 23:34, 14. jun 2009. (CEST)

Jedna mala napomena:pravilno je "poznavalaca". Ne poznavaoca. Ako u tim atlasima stoje imena koja odstupaju od pravopisnih pravila, ocigledno je da ti lingvisti i lektori koji su radili na tom atlasu nisu dovoljno konsultovali relevantnu literaturu, sto je dakako njihov propust. Zasto bismo mi morali ovde ponavljati njihovu gresku? --Jagoda ispeci pa reci 23:40, 14. jun 2009. (CEST)

---

radi više lektora, poznavaoca pravopisa, lingvista i slično, nego geografa

Odlično. A zašto ti lektori i poznavaoci pravopisa, kad su došli do naziva Innsbruck, nisu otvorili zvanični Pravopis srpskog jezika, pronašli u Pravopisnom rečniku kako se transkribuje Innsbruck, u atlas upisali Inzbruk i svi srećni i zadovoljni? Ili, pročitali tačku 76 f. istog tog Pravopisa gde im je lepo objašnjeno da je transkripcija Inzbruk usklađena sa osobinama srpskog jezika i da se tu radi o jednačenju po zvučnosti - i opet svi srećni i zadovoljni? Zar je to bilo toliko teško?

--Sly-ah (razgovor) 23:46, 14. jun 2009. (CEST)

Moraćeš njima da se obratiš povodom toga, a da li su konsultovali Pravopis, čisto sumnjam da su propustili taj detalj.--Metju (razgovor) 23:56, 14. jun 2009. (CEST)

Ček, znači mi treba da se znači povinujemo tom atlasu jer "ti čisto sumnjaš da oni nisu konsultovali pravopis", iako je crno na belo dokazano da nisu (i to više puta)? Malo čudna logika, moram priznati. --Jagoda ispeci pa reci 00:02, 15. jun 2009. (CEST)

Ne znam gde sam napisao „povinovati se mom atlasu“, više ne mogu ni da se snađem u ovoj zbrci? Evo i ja da napomenem „znači“ — poštapalica, nema potrebe za njom. 1:1 :-) A, od najmanje rasprave ja sam popio neviđene uvrede, za koje ću se pobrinuti da budu sankcionisane. Ne, ali reč „nepravilno“ je suvišna u članku.--Metju (razgovor) 00:08, 15. jun 2009. (CEST)

Nisam napisala TVOM nego TOM. To da je znači poštapalica i da u ovoj mojoj rečenici nema potrebe za njom, molim referencu. Ja te vređala nisam. Takođe molim referencu ako misliš da jesam. --Jagoda ispeci pa reci 00:18, 15. jun 2009. (CEST)

Moja greška za „tvom“. Nisam rekao da si me ti vređala, nije tebu upućeno. A što se reference tiče moraćeš da sačekaš referencu iz Pravopisa, jer ga nemam pri ruci, ali evo ovako nešto [11] - poslednji tekst.--Metju (razgovor) 00:39, 15. jun 2009. (CEST)

Hajde nemojmo/te da po n-ti put razgovaramo/te o tome treba li poštovati P-knjigu ili ne. Svi smo svesni da niko neće popustiti i samo ćete stvoriti stotine kilobajta beskorisnog razgovora koji na kraju nema nikakav zaključak. Pa vas zato pozivam da prekinete ovu raspravu, dok je još mlada. Hvala --filip ██ 22:01, 14. jun 2009. (CEST)

Filipe, mislim da i ti treba da podržiš stav o referenciranju tvrdnji. Svi smo svedoci da ovakve rasprave skoro uvek počinju izmena obrazloženim sa „pravilno“ i ničim više.--Irić Igor (razgovor) 23:10, 14. jun 2009. (CEST)

A ti bi takodje trebalo da referenciras to sto tvrdis. Tzv. Pravopisna mafija UVEK referencira svoje tvrnje. Sad, sasvim je druga stvar sto se ovde vecina gospode sprda sa autorima tih referenci, renomiranim strucnjacima u oblasti pravopisa. Dakle, ja ocekujem referencu GDE je to "pravopisna mafija" nesto promenila bez obrazlozenja i reference. S druge strane, ona druga strana cesto pribegava "uobicajenosti na osnovu sopstvene procene", guglu, i slicnim apsolutno nerelevantnim reperima kad je pravopis u pitanju kao navodnim referencama za svoje tvrdnje. --Jagoda ispeci pa reci 23:26, 14. jun 2009. (CEST)

Evo kako je počelo za Insbruk. Bez referenci, bez objašnjenja na strani za razgovor. --Irić Igor (razgovor) 23:41, 14. jun 2009. (CEST)

Ne razumem. Lepo ti pise "po pravopisu". Kakva ti je referenca jos potrebna? Za razliku od te izmene, ja na str. za razgovor ne vidim da druga strana nudi kao reference bilo sta drugo osim gugl, i kojekakve veb stranice koje nemaju veze s pravopisom, izgovor (koji opet nema veze sa transkripcijom) i to sve zacinjeno gomilom uvreda za onu drugu stranu. --Jagoda ispeci pa reci 23:46, 14. jun 2009. (CEST)

---

Bez referenci, bez objašnjenja na strani za razgovor

Aman, čoveče dragi, pa piše ti u napomeni: Po Pravopisu! Šta treba, da ti pošaljem molbu izlepljenu taksenim markama? Ili da ti možda za svaku izmenu šaljem fotokopiju stranice Pravopisa na kojoj se nalazi referenca? Ipak bi to bilo preterano, pa makar i ti bio u pitanju.

--Sly-ah (razgovor) 23:53, 14. jun 2009. (CEST)

Pa pročitajte Vikipedija:Referenciranje_za_početnike. Reference se ne navode u istoriji premeštanja, već između dve ref oznake u tekstu. Tako navedeno nije referenca, i daje svakome za pravo da vrati premeštanje. Drugo, krupne izmene se trebaju prvo raspraviti na strani za razgovor. I treće, evo kako je počelo za Redžajnu.--Irić Igor (razgovor) 00:09, 15. jun 2009. (CEST)

Nije potrebno referencirati svaku izmenu, već su reference potrebne za određene tvrdnje. Pročitaj ti malo bolje taj link koji si dao. Kad se prave izmene, onda je preporučljivo dati razlog izmene u samoj izmeni ili na stranici za razgovor. Ovde je sasvim dovoljno jasno dat razlog izmene, u skladu sa pravilima. Ako se pojavi neko ko traži referencu za određenu tvrdnju (što se kasnije i desilo), onda se stavlja referenca (što je i učinjeno). Ja i dalje ne vidim problem. --Jagoda ispeci pa reci 00:25, 15. jun 2009. (CEST)

Pa problem je što neće svako da prelistava istoriju izmena. Ako se članak značajno promeni na nešto što nije uobičajeno, bez ikakvog komentara u samom tekstu i bez komentara na strani za razgovor, sasvim je logično da će je neko vratiti na ono što je uobičajeno. Na primer, svuda kod nas se nalazi Ivander. Ako neko vrati englesko pisanje Evander, mora da objasni zašto je to uradio. Inače će neko drugi vratiti na pogrešnu verziju. Jedino ako je objašnjeno, tada će svako da zna da to nije samo englesko, nego i srpsko pisanje.--Irić Igor (razgovor) 00:40, 15. jun 2009. (CEST)

Svi smo svedoci da ovo nigde ne vodi. --80.242.121.12 (razgovor) 23:20, 14. jun 2009. (CEST)

http://www.youtube.com/watch?v=V6Ia15riHRw --80.242.121.12 (razgovor) 23:43, 14. jun 2009. (CEST)

Kako se ovde, nekakvom izopačenom logikom, jeziku i jezičkim pravilima može učiti iz geografskih atlasa i udžbenika biologije, a od Pravopisa se beži kô da se to ne valja, zaobilazi se i pokušava nekim ličnim tumačenjima (Vikipedijo, štano bi „originalno istraživanje“ — s pomoću Gugla utvrđivati šta je ustaljeno, ravnati se prema „ja učio 10 godina“ i „neko moj mi pričao“, i ostalo?) pobiti ono što u Pravopisu izričito piše (Inzbruk, crno na belo, bez daljnjeg), tako bi bilo i kada bi se matematici moglo učiti iz računa za struju, TV pretplatu i telefon. Dakle, još za mene ima nade da postanem matematičar. --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:54, 14. jun 2009. (CEST)

Pravopisni rečnik: Inzbruk, t. 76f(1), crno na belo, bez dvojbe. Da čujem, dakle — odakle se uči jeziku i jezičkim pravilima, pravilima prenošenja imena iz nemačkoga u srpski; iz Pravopisa srpskoga jezika ili sa Gugla i iz geografskog atlasa? --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:54, 14. jun 2009. (CEST)

Skroz mi je zanimljivo da se vazda u ovim prepiskama (bez cilja) pomene biologija. Potpuno mi nije jasno kakve veze ima sa celom pričom, ali verujem da će se već neko potruditi da tu vezu nađe. :) Nego, molio bih ako je ikako moguće bez termina „izopačena logika“ i sličnih, jer vrlo ružno zvuči, posebno ako ih koristi jedan administrator.--Metodičar zgovor²a 00:48, 15. jun 2009. (CEST)

Izvinjavam se za biologiju, ja je pominjem jer se prisećam jedne iste ovakve rasprave o Golđijevom/Goldžijevom aparatu, gde su isto kao ovde s geografijom, istom logikom, argumenti za jezičku stvar, za transkripciju s italijanskog, nalaženi u udžbenicima biologije, što veze s vezom nema. Ja razumem da ne može svako biti lingvista, kao što ne može svako biti ni matematičar ni biolog ni astronom itd., ali ne razumem zašto mnogi vikipedisti, kada već nemaju znanja niti imaju smisla potrebnog za ovu nauku, takvom nekakvom svojom laičkom logikom kontriraju pravopisu samo kontriranja radi. To prevazilazi svaku granicu uljudnosti i kulture, i dosta loše govori o ovoj Vikipediji. Ne razumete kako po pravopisu može ovako, a ne može onako, šta znači bolje nego, kako je nešto ustaljeno, a nešto drugo nije? Ne znate šta je Odbor za standardizaciju, ne znate ko je Prćić? Nemate stručnu literaturu, niti znate koja je merodavna, a koja ne? Ne čitate Pravopis, čitate Blic? Pa molim lepo, ne moraju se, zaista, onda svi odreda pačati u te stvari, kao da se svi u sve razumeju i svi sve znaju. Ponekad treba preživeti i to da ono kako sâm neko govori i piše nije uvek i po standardnom pravopisu, na osnovu kojega, i samo na osnovu kojega, treba lektorisati enciklopediju. ;) --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:10, 17. jun 2009. (CEST)

Jeziku se uči iz Pravopisa, to je jasno. Problem je što je pravopisna klika nadmena, pa svako menja pravopis kako hoće. A još veći je problem što se ne daju objašnjenja za svoja „pravila“. Zašto je netačan izgovor London uobičajen, a tačan izgovor Insbruk nepravilan za srpski? Koliko imamo pravila ovo je bolje nego ono, bez objašnjenja. Ceo svet kaže Ivander, Srbi treba da kažu Evander. Ma hajde. Pa onda kao nivo pismenosti je loš. Nivo pravopisa je loš! Ali to je činjenica na koju Vikipedijina zajednica ne može da utiče, ali bi trebala da bude svesna toga. Trebalo bi povećati nivo referenciranja i novo tolerancije i prihvatanja tuđih stavova. Takođe, trebalo bi paziti na način obraćanja drugim učesnicima u razgovoru. Pogotovu pojedinci.--Irić Igor (razgovor) 00:59, 15. jun 2009. (CEST)

Ne razumijem što se više prepirete oko tog Insbruka/Inzbruka ili kako god. Činjenica je da se kod nas, za razliku od mnogih drugih evropskih jezika, imena javljaju u više oblika. Zašto je to tako, dijelom je objašnjeno i ovdje [12], tj. imamo jako komplikovana pravila, gdje čak i sručnjaci za jezik griješe, a autoriteti nisu u stanju da se dogovore i pojednostave stvari. Recimo, ja ne znam ni za jedno strano ime u španskoj literaturi koje se u više različitih izvora može naći u različitim oblicima, a kod nas je to česta pojava. Prema tome prihvatite da se kod nas dešavaju te stvari, između ostalog zato što mi prilagođavamo/transkribujemo sva moguća imena iz svih jezika i kultura i budite malo više fleksibilni. Ako je već nešto na određeni način zapisano u zvaničnom Pravopisu, pa neka bude tako. Sa drugih alternativa se napravi preusmjerenje i riješen problem. --Slaven Kosanović {razgovor} 01:04, 15. jun 2009. (CEST)

Čini mi se da je moja inicijalna sugestija ponovo namerno pogrešno interpretirana. Moj lični stav je da dominantni oblici prisutni u atlasima, javnosti i medijima treba da budu navedeni bar ravnopravno onima koji se sugerišu u (jednom od) pravopisa. Ali, pokušao sam sa eksperimentom da se stavim u poziciju onih koji bezuslovno brane „pravopis“. Jagoda pominje nekakav stav nekakvog odbora i to je ono za šta tvrdim da je neprihvatljivo. Očigledno je da postoji inflacija odbora za jezik i pravopisnih priručnika. Profesor Brborić, predavač predmeta Pravopis srpskog jezika na Univerzitetu u Beogradu tvrdi:

U poslednje dve decenije mi smo dobili 15-ak pravopisa i pravopisnih priručnika. Samo dva imaju odobrenje Ministarstva prosvete za upotrebu u nastavne svrhe: Pravopis srpskoga jezika Matice srpske i Pravopis srpskog jezika (priručnik za škole) Milorada Dešića. Preostalim pravopisma, bez obzira na njihov kvalitet, nema mesta u nastavi – ukazuje prof. dr Veljko Brborić. Nije sporno postojanje više pravopisa i pravopisnih priručnika, dodaje on, ali pravopisna rešenja moraju biti usklađena i to u celini, bez izuzetaka.

E, sada da upotrebim deo rečenice iz prethodne diskusije: „Ako sam dobro razumeo, ti si za poštivanje Pravopisa, ali uz izvesne izuzetke koje bi ti određivao na osnovu činjenice“ - da smatraš da je rešenje T.Prćića bolje od rešenja predloženog u važećem Pravopisu.--Jakša (razgovor) 02:19, 15. jun 2009. (CEST)

To je tvoj lični stav, kao što si sam lepo rekao, i nemaš pravo da ga silom uvodiš ovde. Osim toga, tu se dr Brborić svakako ne odnosi na Prćićev priručnik, nego na gomilu Pravopisa koje supisali drugi autori a koje Odbor za standardizaciju nije odobrio, međitim, isti autori pokušavaju da ih uguraju u škole.

Za razliku od svih vas kojima se nešto čini, kojima je nešto logično, i koji se SVI pravite blesavi i ladno prelazite preko citata kog sam dala u početku rasprave, ja i Slaja ne dajemo svoje LIČNE utiske o pravopisu nego samo prenosimo ono što su odlučili ljudi koji se u taj Pravipis razumeju. Opet ponavljam, i molim da se obrati pažnja:

Klajnov Rečnik jezičkih nedoumica pisan je u skladu i prema Pravopisu. To stojii u uvodu same knjige. A što se Prćića tiče, Odbor za standardizaciju (koji je inače glavno telo koje odobrava koji su pravopisi važeći, koji ne) u zvaničnom izveštaju (povodom napretka rada na novom Pravopisu) za njegova rešenja u vezi sa transkripcijom sa engleskog jezika navodi „da se radi o mnogo boljem tekstu od onog u Pravopisu“ što je postignuto „uravnoteženim kompromisom između fonološkog i grafemskog pristupa“ (Spisi Odbora za standardizaciju srpskog jezika VIII, str. 88). I molila bih korisnika Jakša da obrati pažnju na svoj rečnik. Nema potrebe ni za kakvim vređanjem bilo koga. --Jagoda ispeci pa reci 20:03, 14. jun 2009. (CEST)

Dakle, SAM Odbor za standardizaciju jezika, koji odobrava ili ne raznorazne priručnike, kaže da je Prćićevo rešenje kad je engl. transkripcija u pitanju, bolje nego ono u pravopisu. To znači upravo to što piše: Prćić, kad su imena iz engleksog u pitanju, Pravopis sve ostalo. To nije nešto što se meni ili Slaju čini boljim, ili što mi mislimo da je bolje, štaviše, NEMA VEZE s onim što ja mislim. To je odluka Odbora za standardizaciju srpskoga jezika, a ako vi, Jakša, Igore, Damjane, Lošmi, Ćika, Darko i ostali mislite da ste pametniji i da imate bolje rešenje od svih tih sedih glava koje sede u tom Odboru, presavijte tabak pa im pišite o svojim utiscima i mišljenjima. Nemojte to nama pričati, jer nem nikakvog smisla a osim toga radi se školskom primeru originalnog istraživanja.--Jagoda ispeci pa reci 10:04, 15. jun 2009. (CEST)

Ponovo izvrtanje teza. Profesor Brborić je relevantan arbitar u pitanjima pravopisa jer je (verovatno jedini) univerzitetski profesor predmeta pravopis srpskog jezika u zemlji. On je pomenuo dve knjige i jasno rekao da SVI OSTALI radovi ne treba da se koriste u nastavi, jer je pravopisu neophodna kozistentnost. Možda neki rad Pere i Mike tvrdi da nije u suprotnosti sa pravopisom, ali ga to ne čini delom pravopisne norme. Šta kaže neki odbor je apsolutno irelevantno. Da su zaista tako eminentni, mogli su do sada da utiču na izdavanje novog pravopisa koji bi uvažio ova „bolja rešenja“ (u međuvremenu su se posvetili borbi za honorare privatnih izdavača). Za taj odbor je dobro rečeno: „koji odobrava ili ne raznorazne priručnike“.--Jakša (razgovor) 18:16, 15. jun 2009. (CEST)

OK. Mea culpa. Povlacim ono "raznorazne" deluje bas tako kako si to to protumacio, a nije. Odbor za standardizaciju jezika uz Pravopisnu komisiju jeste najvise merodavno telo kad je standard srpskog jezika u pitanju, tako da to nije "tamo neki odbor", vec je THE Odbor cija je prva i poslednja kad se radi o srpskom jeziku. Dalje, Brboric ovde govori o NASTAVI srpskog jezika sto je samo jedan deo upotrebe srpskog jezika, pa samim tim i samo deo problema. On ovde govori o drugim prirucnicima koji su nastali s ciljem da se pre svega ubace u skole i tako se pre svega zaradi na njima, a mi ovde na Vikipediji NIKADA nismo citirali ni jednom jedinom recju NI JEDAN JEDINI od tih prirucnika na koje se ovde u ovom tekstu odnosi Brboric. I ponavljam, sto posto sam sigurna da Brboricu ovde ni na kraj pameti nije bio Prcic, ako nista drugo onda iz razloga sto BAS taj Prcic jeste angazovan na pisanju novog Pravopisa deo transkripcija sa engleskog. Nesto mi nije logicno da se tako omalovazava neko ko uopravo radi na onome za sta se Brboric zalaze. Toliko.--Jagoda ispeci pa reci 18:33, 15. jun 2009. (CEST)

Nisam hteo da se mešam u ovu diskusiju, jer sam prošli put ispao trol, ali moram da kažem da se u jednoj stvari potpuno slažem sa Slajom i Jagodom - ako Pravopis (koji je na snazi) kaže da se nešto transkribuje ovako ili onako, kraj priče. Ako je Inzbruk, onda jeste. Ako je Rentgen čovek, a zraci rendgenski, onda je tako ma šta pisalo u bolnicama na vratima ren?genskog kabineta. Svuda sam sretao „konjukcija“, ali ako lepo piše u Pravopisu „konjunkcija“, nema spora. Mi ne možemo da procenjujemo valjanost/ispravnost Pravopisa, a ni Blic. Ako se neki lingvista ne slaže sa pravopisom (čini mi se da je neka nastavnica imala primedbe an veliki broj dubleta, te kako je to deci problem da usvoje gradivo), to je njen problem.

Ja sam imao problem na instistiranju na transkripciji na mestima gde je prevod moguć i gde već postoji, ali ako transkribujemo, nema nam mrdanja od pravila. --V. Burgić (reci...) 11:16, 15. jun 2009. (CEST)

Pravopis protiv ustaljenih naziva

Kad čitam gornju raspravu, kao da nam se ponavlja situacija iz naporene i besplodne rasprave o imenovanju članaka o muzičkim grupama. Zajednički problem se svodi na sledeće:

• Kada odabrati nepravilan odomaćeni oblik a kada pravilnu transkripciju?

Zamislimo, na primer, da se u nekom pravopisnom priručniku navede da je Ingland pravilna transkripcija za nepravilni odomaćeni naziv Engleska. Velika je verovatnoća da ne bismo uvažili čak ni pravopis u slučaju kada se oštro sukobljava sa ustaljenim oblicima govornog jezika. Međutim, problem su oni slučajevi gde ima dileme. U pređašnjim raspravama neki saradnici su već predlagali internet pretragu kao validan način dokazivanja rasprostranjenosti nekog govornog oblika (pogledati temu br. 25 pod nazivom Gugl). Pritom, stručna literatura je, pored govornog jezika, takođe veoma bitan, ako ne i presudan kriterijum. Bez obzira koji kriterijum usvojili, moramo imati neki kriteriju na osnovu kojeg ćemo odlučivati u ovakvim slučajevima.

Takođe, primećujem da se u ovim raspravama sveti Pravopis postavlja kao vrhovni autoritet u svim pitanjima. Ja lično smatram da ako u geografskim kartama stoji jedan oblik, a u pravopisu drugi, uvek treba izabrati onaj koji je ukorenjen i opšte prepoznatljiv. Pritom, ne treba sebi davati za pravo da se potcenjuju geografski atlasi i njihovi pisci kao nepoznavaoci pravopisa.--Damjan /razgovarajmo/ 06:22, 15. jun 2009. (CEST)

Ne možemo mi ovdje usvajati kriterijume o tome ko je u pravu kada su u pitanju stvari iz jezika, jer mi nismo stručnjaci. Mi možemo samo da kažemo Pravopis kaže ovo, a u stručnoj literaturi (atlasu ili gdje već) piše i ovako. Kada se ne bi čule konstatacije naših uglednih lingvista da u Pravopisu ima i loših rješenja te preporučuju neke dodatne rječničke priručnike za ne znam ni ja šta (što se ne radi ni u jednom jeziku osim našeg), onda bi uvijek davali prednost Pravopisu i njegovom rječniku. Ovako sami ti stručnjaci komplikuju ionako komplikovanu situaciju. Sami u ovim člancima koje je linkovao Jakša priznaju da su nam ”jezički standardi” u haosu, te da nisu u stanju da sarađuju i da ih dovedu u red, uglavnom zbog ličnih sujeta. Slično nam se dešava i na ovom projektu. Zbog različitih sujeta trošimo ogromno vrijeme i eneregiju na diskusije koje nas nigdje ne dovedu. To mu dođe kao neki nacionalni virus. --Slaven Kosanović {razgovor} 07:24, 15. jun 2009. (CEST)

Damjane, postaje pomalo smešno i nadrealistično kad kao najjače i najčešće argumente za svoje tvrdnje i svoju logiku (a protiv poštovanja pravopisnih pravila koja se tebi subjektivno ne dopadaju) daješ neke hipotetičke i apsolutno nemoguće situacije. Svakako da se ni u jednom rečniku ni pravopisnom prriručniku NIKAD neće naći jedna tako suluda stvar kao Ingland ili Pari ili Vin. I da, naravno da je Pravopis vrhovni autoritet kad je srpski jezik u pitanju. A u domen lingvistike, a ne geografije, istorije i sl. spadaju i imena geografskih i ostalih pojmova. Slavene, nema tu šta da se mnogo diskutuje. Pitanje je sledeće: HOĆE LI VIKIPEDIJA POŠTOVATI PRAVOPISNA PRAVILA DATA U RELEVANTNIM PRIRUČNICIMA KOJA SU NAPISALI NAJEMINENTNIJI SRPSKI LINGVISTI ILI NEĆE? Ako odluči da hoće, molim lepo, nema onda selektivnog poštovanja, ovde mi se dopada, ovde poštujem, ovo mi se ne dopada, ovo ne poštujem. A ako se odluči da neće... Ja prva obećavam da više nikad nikom neću ispraviti ni jedan jedini zarez, a kamoli da ću da mu se mešam u imena članaka, transkripciju, originale i ostalo zbog čega ovde obično izbijaju sukobi. --Jagoda ispeci pa reci 10:10, 15. jun 2009. (CEST)

Dosta ponavljanja besmislene mantre o „najeminentnijim lingvistima“ i njihovim priručnicima! Prćićeva rešenja nisu pravopisna norma. Sam Klajn se sa njim ne slaže u nekim slučajevima, a ni Klajnovi stavovi nisu zvanična norma. Pravopisu je neophodna konzistentnost. Ili ćete poštovati usvojeni i zvanični pravopis, ili hoćete da birate ovaj ili onaj pravopisni priručnik koji vam se najviše dopada.--Jakša (razgovor) 18:25, 15. jun 2009. (CEST)

Nije to nikakva mantra, vec cinjenicno stanje. Sad, sto bi ti i tvoji istomisljenici priznavanjem toga izgubili i poslednji argument, to je vec neka druga prica...--Jagoda ispeci pa reci 18:54, 15. jun 2009. (CEST)

Prćićeve sugestije nisu pravopis. Činjenično stanje je da ste ti i tvoji prijatelji odlučili da to proglasite pravopisom.--Jakša (razgovor) 19:40, 15. jun 2009. (CEST)

Šta to znači „Vikipedija“? Ovdje rade ljudi, korisnici, saradnici... Nemamo uređivačko tijelo koje će da kaže ovo su pravila, nego se moramo dogovarati, odnosno drugim riječima, svi zajedno činimo nekakvo „uređivačko tijelo“. Još kada se tome doda situacija da, kako kažu sami ti lingvisti, ima gomile riječi koje su ušle u naš jezik u posljednjim decenijama, a mnoge nisu „tretirane“ u Pravopisu i njegovom rječniku, eto problema. Zatim, dosta drugih koje su ranije već zabilježene u stručnoj literaturi na jedan način, studenti, profesionalci, ih uče, učili na jedan način, a u novijem Pravopisu se kaže da nisu ispravno prenešene i/ili konstruisane, eto još problema. Sama znaš da takvih situacija nema u drugim jezicima. Lično bih da se svugdje da prednost Pravopisu, ali nikome ne mogu da nametnem ništa, jer sam ja samo još jedan od saradnika, kao i svi drugi. Admin ovlašćenja su više tehničke prirode i za sprovođenje odluka zajednice u definisanim situacijama, nekih usvojenih pravila koja se uglavnom ne tiču sadržaja u člancima, zaštita od vandalizma, itd, a ne zbog toga da jedan admin kaže „od danas je ovako, pa kome se ne sviđa, široko mu polje“. Jedino ako svi već jednom shvatimo da moramo da radimo u saradnji i da ako neko potroši par sati ili dana istražujući nešto, pa to ovdje prenese i potkrijepi literaturom, bilo da se radi o jeziku ili čemu god, zaslužuje poštovanje, možemo očekivati da se troši više vremena na rad a ne na ubjeđivanja. Dok se to ne desi napredovaćemo k’o puževi. --Slaven Kosanović {razgovor} 10:55, 15. jun 2009. (CEST)

---

Od danas ću se truditi da ne upadam u kilometarske rasprave „teranja maka na konac“, „rekla-kazala“, „moj ćitap je bolji od tvog“ i slično, već ću mirno tiho i što više povučeno doprinositi koliko mogu i umem. Kako se ne možemo dogovoriti da li je ovo „pravopisna“, „geografska“ ili „opšta“ enciklopedija, svaka dalja poimanja su suvišna i zatupljujuća. Trebalo bi da se ugledamo na mnoge ljudi koji ovde tiho doprinose, ne upadaju u rasprave, ali zato imaju na stotine članaka, bez kojih bismo mogli samo da se „češkamo“, jer da nije njih ne bismo se dogovorili da li je vazda 'vako ili 'nako. Ako Pravopis veli Inzbruk, neka je, ja znam zašto je Insbruk, drugi zašto je Inzbruk i tako za sve ostale primere. A kako je ovde na našoj poštovanoj Njiki praksa da se „lupka“ referenca za svaku tvrdnju, pa čak i u običnom razgovoru, bolje da skratim jer možda nemam „relevantne izvore“ da potkrepim „ovoliki“ tekst. Svaka čast onima koji doprinose glavom, a ne srcem.--Metju (razgovor) 12:10, 15. jun 2009. (CEST)

Ivane, evo ovdje kod mene u Španiji, nema razlike u tome kako je nešto u atlasu, opštoj enciklopediji, ili rječniku španske Akademije. Sve usaglašeno, jer oni troše dovoljno sredstava i resursa da sve bude kako treba kada je njihov jezik u pitanju. Stručnjaci svih oblasti komuniciraju, sarađuju, nema da svako fura svoj stil, ali takođe nisu imali „pauzu u istoriji“ kao mi devedesetih. I to treba shvatiti/uzeti u obzir, kada smo mi u pitanju. Tako da, ako ovdje na Vikipediji svi pokažemo više tolerancije jedni prema drugima, možemo dosta toga doprinijeti našoj kulturi, jer su naše informacije, za razliku od „knjiga, pravopisa i atlasa“ slobodno dostupne svakome ko ima Internet vezu. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:29, 15. jun 2009. (CEST)

Ne bismo se mi nikada oko svega složili, jer jednostavno kad je neko tvrdoglav (dakle, svi), nema tu mnogo vajde... Ja bih voleo da je kao tamo u Španiji, ali eto, za stotinak godina, nikad se ne zna... :-)

Nije ni u Spaniji med imleko kako to opisuje Slaven, ali jeste svakako mnogo bolje. Slavene, da se ne ubacujem sad gore, posto je ovo replika na tvoje pisanije od jutros: nisam ja ni trazila da intervenisu administratori, vec je moj zahtev isao u pravcu: ajde da se izglasa da li ce urednici vikipeidje postovati pravopis ili nece, pa da lepo znam sta mi je ciniti. Nista vise. Kad jednom bude bilo izglasano, onda ce da se radi prema pravilima i nece vise biti kilometarskih rasprava, pa kako god da bude: ili ce se pisati prema pravlima, ili ce brate, svako da pise kako misli da je najbolje i niko drugi nece imati pravo da to ispravlja. --Jagoda ispeci pa reci 12:50, 15. jun 2009. (CEST)

Pošto se ovde neki trude da dokažu kako je pravopis majka svih nauka, evo dokaza da nije. Naime pravopis mora da poštuje osnovna logička načela. Kao što se pravopisdžije zalažu da geografi treba da poštuju Pravopis, po istom pravilu i oni moraju da poštuju osnovna logička načela iz matematike. A oni to ne rade. I evo da dokumentujem ovo tvrđenje iako smo svi svedoci nedoslednosti u transkripciji. Na primer transkripcija iz nemačkog kaže da se ns prenosi kao nz, a u isto vreme sh da se prenosi kao š. Kako se onda prenosi nsh? Može i nzh, a može i nš. Dakle, pravila nisu dobro postavljena. Te prema tome, prirodnjaci imaju pravo da ne poštuju loše postavljenu nauku. Pravopisdžije, bavite se svojom naukom, pa tek onda uređujte druge nauke! --Irić Igor (razgovor) 12:33, 15. jun 2009. (CEST)

Jel imas ti Pravopis? I vodi racuna kako se izrazavas. Dosta vise omalovazavanja od strane onih koji Pravopis u ruci nikad nisu imali. Malo skromnosti ti ne bi bilo na odmet. --Jagoda ispeci pa reci 12:50, 15. jun 2009. (CEST)

Igore, za svaku logiku ti treba poznavanje kako su stvari definisane i postavljene u nekom „sistemu“. Tako da vjerovatno moja logika nema nikakvog fundamenta kada je u pitanju slanje vještačkih satelita u svemir, ali je dosta razvijena kada su u pitanju finansijske analize. :) Tako i ovdje u transkripciji, neko ko je stručan za njemački i naš jezik, zna zašto je postavio stvari na određeni način. Tebi i meni to nešto izgleda komlikovano i nelogično? Vjerovatno. Ali to ne znači da nema nikakve logike. Drugim riječima, nema logičkog razmišljanja ako elementi, odnosno značenje premisa nisu potpuno jasne onome ko pretenduje da izvuče neki logički zaključak na osnovu njih. Nažalost ili na sreću, zavisi kako ko gleda, sve nauke su se toliko ”specijalizovale i zakomplikovale”, da svakodnevna i tzv. zdravorazumska logika mnogo puta, ništa ne vrijedi. Metodi, možda ćemo upravo ovdje da „usaglasimo“ da se više međusobno poštujemo i cijenimo trud jedni drugih. Za sada smo došli na zaključak, kako reče kolega Igor, da smo svi mnogo tvrdoglavi. Od nečega se mora početi. Za početak priznajemo, a dalje bi mogli svi da radimo na tome da budemo mnogo manje tvrdoglavi... :) --Slaven Kosanović {razgovor} 13:07, 15. jun 2009. (CEST)

Hm, da, baš zanimljive parole se sreću ovih dana. :) Složiću se sa Slavenom; odgovor na pitanje „da li će njikipedija da poštuje pravopis“ ne postoji. Evo, ja ću da ga poštujem, kao verovatno i dobar broj urednika. Neki ga neće poštovati, a s obzirom da je ovo sve volonterski posao, ne vidim način da se bilo ko natera na bilo šta. Zaključak je da cela ova rasprava ne služi ničemu osim podgrevanju strasti. Što reče moj cenjeni kolega Filip, možda bi trebalo prekinuti raspravu dok je još u sredovečnom dobu? :)--Metodičar zgovor²a 12:55, 15. jun 2009. (CEST)

Nekako mi se sve cini da ti i Dungo imate pravo... Sve je ovo jalov posao, ako nema dobre volje, a ocigledno je da je nema. S druge strane, kako to da ne mozemo naterati nekog da postuje pravopis, a mozemo da mu zabranimo da glasa jer npr. nema dovoljno izmena u gipu, sto je prema pravilima koja su takodje izglasali korisnici? Ili, mozemo da jednostavno ne pustimo clanak na glasanje za sjajni zato sto nije ispunio odredjene uslove koje smo prethodno dogovorili? Mislim, zasto bi s (ne)postovanjem pravopisa bilo drugacije? Navede se referenca (sto Slaja i ja uvek radimo, a ako ne uradimo odmah, navedemo ako je neko trazi), i stvar gotova. Medjutim, posto volje za takvo nesto ocigledno NEMA... Najbolje je da poslusamo savet vas dvojice i da lepo batalimo celu ovu jalovu raspravu.--Jagoda ispeci pa reci 13:11, 15. jun 2009. (CEST)

Jagoda, nemoj da prebacuješ komentare gore, dole. Možeš komotno da odgovoriš pominjući ime korisnika i/ili citirajući dio njegovog komentara. Iz odgovora je obično jasno našta se odgovara, tako da ne trebaš da se plašiš da te neko neće shvatiti ili ispratiti o čemu pričaš. U ovoj priči oko Inzbruka imamo jasno definisanu situaciju u Pravopisu. Kažete u Pravopisu piše Inzbruk? Onda to treba ispoštovati. Ali imamo i mnogo drugih situacija gdje na osnovu IPA zapisa i bez da je neki oblik H jasno naveden u Pravopisu, radite transkripcije. A svi znamo da je za transkripcije potrebno mnogo više toga osim IPA zapisa i opšteg pravila, kao što pokazuje i ovaj slučaj sa Inzbrukom, gdje je kako sam shvatio rađeno i jednačenje suglasnika po zvučnosti (ako nisam pogrešno pročitao u komentarima na temu). I tu kada nemamo nešto jasno definisano u Pravopisu obično nastaju žešći sukobi. Pa imali smo i priču oko informatičkih pojmova, gdje samo imamo par riječi u Pravopisu, a pojmova u računarstvu na gomile. I kako sad da zavodimo neku „diktaturu Pravopisa“, kada mnogo toga nije definisano ili nije sasvim jasno? Ovo ne kažem ja, nego upravo lingvisti, a slične njihove izjave se mogu naći na Internetu. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:45, 15. jun 2009. (CEST)

Izvini, mislila sam da je ovako jasnije. Pazi, Prcic je napravio tabele, dakle, uzmes IPA, sledis tabele i dobijes transkripciju. Sta je to tesko? Sigurno postoje u tom fazonu i druge tabele za izrazcunavanje necega u nekoj drugoj nauci, sigurno se nece traziti bas za svaki pojam da negde nesto PISE da bi se prihvatilo kao tacno. Prsoto je nemoguce napraviti recnik gde bi stajala SVA engleska imena transkribovana, zato i sluze tabele. Medjutim, setite se Dzerzija, gde ni crno na belo nije bilo dovoljno nekima da prihvate da je sa Z a ne sa S. Lepo je navedena vise puta referenca da TAKO STOJI u Prciceveom recniku, medjutim, bez uspeha. Ima vrlo malo imena kod kojih, kako ti kazes, nije jasno. Sledi Prcicevu tabelu i znaces kako da transkribujes bilo koje englesko ime.--Jagoda ispeci pa reci 14:00, 15. jun 2009. (CEST)

Slavene, možda postoji neka stručnjačka logika i za transkripciju. Ali Vikipedija na srpskom jeziku zvanično nema takvog stručnjaka koji bi mogao ovde da zaključuje. Svi smo mi anonimni korisnici i svako od nas može biti Rajan Džordan! Ako su pojedinci stručni u tome, a verujem da jesu, neka objave svoje zaključke negde drugde, pa onda neka se pozovu na to. Inače za onakva zaključivanja tipa Drim tijater, mislim da im nije mesto na Vikipediji. Dakle šta je objavljeno u Pravopisu (npr. Inzbruk) to se mora poštovati. Šta je objavljeno u nekom od neusvojenih dokumenata ili za šta se kaže bolje nego (npr. Evander), to mora na diskusiju. A šta je zaključivanje nekog anonimnog korisnika, to po meni nije nikakav argument (na primer Redžajna). Pa makar ti argumenti bili svakome logični, ponavljam još jednom, ako nisu nigde objavljeni, nije im mesto na Vikipediji.--Irić Igor (razgovor) 14:03, 15. jun 2009. (CEST)

Ja cu tebi, Igore, opet da zalepim ovo sto sam rekla malopre, i lepicu ga sve dok ga ne procitas:

Klajnov Rečnik jezičkih nedoumica pisan je u skladu i prema Pravopisu. To stojii u uvodu same knjige. A što se Prćića tiče, Odbor za standardizaciju (koji je inače glavno telo koje odobrava koji su pravopisi važeći, koji ne) u zvaničnom izveštaju (povodom napretka rada na novom Pravopisu) za njegova rešenja u vezi sa transkripcijom sa engleskog jezika navodi „da se radi o mnogo boljem tekstu od onog u Pravopisu“ što je postignuto „uravnoteženim kompromisom između fonološkog i grafemskog pristupa“ (Spisi Odbora za standardizaciju srpskog jezika VIII, str. 88). I molila bih korisnika Jakša da obrati pažnju na svoj rečnik. Nema potrebe ni za kakvim vređanjem bilo koga. --Jagoda ispeci pa reci 20:03, 14. jun 2009. (CEST)“

Sta ima sporno u Drim tijateru, Evanderu i sl? Uzmi Prcicev recnik, pogledaj tabele i sledi ih. Nista jednostavnije. A "bolje nego" znaci upravo to: bolje nego. Svako normalan i zdravorazumski bi odabrao ono sto je bolje, rekla bih ja, jedino se ovde kod nas na srpskoj Vikipediji bori i noktima i zubima za ono sto je gore, cak se pribegava uvredama i ponizavanjima renomiranih strucnjaka. Vrlo cudan pristup. Upravo TAKAV stav kakav ti i ostali tvoji istomiskjenici iznosite podize Pravopis na nedodirljive visine jedne dogme, sto on nije. Ali, jedno je da ti i ja odlucima da ga ne slusamo, a sasvim drugo je da neko kao Prcic da resenja koja se razlikuju od pravopisnih i da ta resenja PLUS odobri Odbor za standardizaciju. Ja tu ne vidim nikakav problem. Zadovoljeno je ama BAS sve sto ti trazis, a i dalje se osipa drvlje i kamenje na Prcica. U cemu je caka? --Jagoda ispeci pa reci 14:17, 15. jun 2009. (CEST)

Izgleda da će se štampati tomovi pravipisnih rapsrava sa Vikipedije :D Ne znam koliko ove rasprave mogu da budu produktivne i zato je ako eventualno postoji neka nedoumica bolje diskutovati o pojedinom slučaju a ne o rpavopisu kao takvom.--Vojvoda razgovor 14:36, 15. jun 2009. (CEST)

Vojvoda je u pravu. :) Do kraja godine, objavljuje se Pravopis srpske Vikipedije u dvadeset tomova, svaki po hiljadu stranica (možda pretjerujem, ali tu je negdje... Sa ovom ekstenzijom za knjige sa strane u alatima ne bi bio nikakav problem). :) --Slaven Kosanović {razgovor} 15:08, 15. jun 2009. (CEST)

---

A kako bi bilo da usvojimo jedno jednostavno pravilo: Srpski pravopis za srpski jezik, a ostalo kako je i stvoreno, u stranim jezicima. Svejedno uvijek pišemo i originalni naziv. Ili makar da se ovo dopusti ljudima koji smatraju to pravilnim načinom (ili načinom da se izbjegnu sukobi). I svi sretni, i transkripcijaši i originaši.

To bi bila neka vrsta kompromisa koja se već sprovodi za ćir/lat, ek/ijek i tako dalje.

Mene inače zagovornici transkripcije pomalo podsjećaju na branioce crkvenoslovenskog/slavenoserbskog jezika poslije početka Vukove reforme. Jest, knjiga kaže jedno, ali narodski govor i potrebe će odlučiti na kraju. I kao što su ljudi počeli da ignorišu crkvenoslovenski tada, meš' čini da će isto da se desi vremenom i sa transkripcijom. I to šta god pravopis radio, dal' vozio bicikl il' iš'o na tramvaj sve poskakujući.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:19, 15. jun 2009. (CEST)

Znači kada treba da napišemo neko kinesko ili japansko ime, onda kineskim ili japanskim slovima? :) Pa ne možemo tako, to ne postoji ni u jednom jeziku. Druga je stvar što romanski i germanski jezici koriste izvorne oblike za sebi srodnim jezicima, kao i neki slovenski koji koriste latinicu. Džabe, mi moramo transkribovati mnoge stvari iako postoje neke, kao što je pominjao Klajn u svom pismu, koje em u prevodu nemaju logike, em transkribovane izgledaju skroz nakaradno, jer se radi praktično o frazama. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:28, 15. jun 2009. (CEST)

Meni izgleda da su tumači pravopisa sebi dali preveliki autoritet - dovoljno je da napišu po pravopisu, pa da mogu menjati svaki naziv i svaki članak, bez obzira kako se govori u narodu i piše u stručnoj literaturi. Smatram da napomena po pravopisu sama po sebi nije dovoljan argument, već je potrebno navesti i referencu gde se sreće taj oblik, za koji mi prvi put čujemo. --Damjan /razgovarajmo/ 15:43, 15. jun 2009. (CEST)

Molim određene korisnike da se uzdrže kojekakvih poređenja i vređanja, kao i omalovažavanja svojih neistomišljenika.

Filozofe, ako ti nisi za nešto čuo, to ne znači da to ne postoji. Isto važi za sve ostale. Ako ja napišem da je moja izmena u skladu sa pravopisom, ako ti nije jasno, traži referencu. Kad god je neko tražio objašnjenje ZAŠTO dobio ga je, sa sve referencom i navodima iz stručne literature. Osim toga, vikipedija je PUNA sumjivih izjava od boga pitaj kada koje su nereferencirane i to iz svih oblasti, i svaki dan se ubacuje novih istih takvih na desetine, pa ne vidim da se sad svuda zahteva referenca, ili se odmah proganja taj koji je ubacio nereferenciranu izjavu da se pravda, ali se zato pravopiscima ne propušta ni jedna, iako pravopisci kad god im se traži daju referencu, što se ne bi moglo reći za autore svih mogućih gluposti koje stoje na Vikipediji. To meni liči na duple standarde. Ako u samim člancima ne referenciramo odmah SVAKU rečenicu, zašto bismo ja ili Slaja morali da referenciramo svaku božju izmenu koju napravimo? Ako imaš razuman i nepristrasan odgovor na to, svaka ti čast. Uostalom, vama ni reference ne vrede. To je do sad dokazano sto hiljada puta, stoga, o čemu mi ovde uopšte pričamo? --Jagoda ispeci pa reci 16:15, 15. jun 2009. (CEST)

Mene samo zanima da li pojedini oblici koje vi predlažete postoje još negde van Vikipedije.--Damjan /razgovarajmo/ 18:17, 15. jun 2009. (CEST)

Nego, Jagoda, zanima me zašto u svom svakom drugom postu pozivaš da drugi ne vređaju i omalovažavaju? Zar nije jednostavnije dati lični primer? :) --Metodičar zgovor²a 16:37, 15. jun 2009. (CEST)

A zar ne misliš da bi ti, kao administrator, trebalo da daš primer ostalima i da izbegavaš tako niske off topic provokacije koje su zasnovane samo i isključivo na ličnoj netrpeljivosti? Ja nikog nisam vređala, dok smo Slaj i ja odmah u startu bili počeščeni "pravopiosnom policijom" i još nekim nizom uvreda na koje je sva sreća, jedan administrator odmah reagovao na ovoj stranici, a drugi na stranici onog ko je izrekao te uvrede (možda bi trebalo da se ugledaš na njih, šta ja znam). A malopre nas je opet neko poredio sa braniocima staroslovenskog jezika, što zaista nema veze s mozgom i ne može se jednostavno porediti i za mene je to uvreda. Zato sam i zamolila ostale da se uzdrže kojekakvih bukolikih poređenja koliko god im se ona činila vickastima i smešnima, jer to ne vodi ničemu, i samo može po ko zna koji put skrenuti ovu raspravu u prepirke i jalovo prepucavanje. A ti, kao vikipedijin administrator, ne bi to želeo, jel' da?--Jagoda ispeci pa reci 17:03, 15. jun 2009. (CEST)

Ovde se pominje i mogućnost navođenja izvornih oblika. Ima li to nekakvog smisla u srpskom jeziku?--Vojvoda razgovor 17:44, 15. jun 2009. (CEST)

Samo da napomenem da poslednje dve rapsrave imaju 17 stranica A4!--Vojvoda razgovor 17:46, 15. jun 2009. (CEST)

Važeći Pravopis kaže:

101a. Izuzetno se i u ćiriličkom tekstu može po neko ime navesti u izvornoj latinici. To je ipak samo izuzetak[...](npr. lat. sui generis, fr. c'est la vie). Na zadržavanje strane grafije katkad je autor prinuđen time što nije uspeo da sazna kako je treba pročitati i preozvučiti [...] Kada se ovako napisanoj grafiji doda naš nastavak, neophodno ga je izdvojiti crticom i napisati ćirilicom

Samo bih još molio sve da se uzdrža od argumenata ad hominem i ad personam (Војвода, ево ти пример), и да се вратимо на тему, а тема јесте примена Правописа у Википедији, а не нечије лично понашање. --В. Бургић (реци...) 18:09, 15. јун 2009. (CEST)

И једна примедба на коментар Методичара и Славена - ако смо дефинисали да није могуће писање аскијем, ако бришемо/поништавамо све измене једним писмом у чланку другог писма, зашто мислите да не можемо „натерати“ уређиваче да српски пишу писмено, макар само спречили неисправна премештања? --В. Бургић (реци...) 18:09, 15. јун 2009. (CEST)

Izvinjavam se Jagodi zbog moje primedbe, samo sam želeo da budem praktičan, te uštedim vreme i priču. :) Što se tiče tvog pitanja Burga, mislim da ne možemo jer prvo - mali broj administratora zna šta jeste ispravno u pojedinim, posebno spornim slučajevima, a nisu tu uvek stručnjaci koji će ukazati na problem, a drugo - nema konkretnih alatki kojima mi raspolažemo, a više u odnosu na bilo kog korisnika da bi se preusmerenje „popravilo“, pa ne vidim zašto bi to bilo zaduženje administratora. Takođe, ukoliko bi neko od nas „po sili zakona“ to i odradio, nastala bi diskusija nalik ovoj. Aski je veoma uočljiv, očigledan, ali da li je ispravno Inzbruk ili Insbruk (ili kako god) baš i nije.--Методичар зговор²а 18:27, 15. јун 2009. (CEST)

Слажем се да није очигледно, али ако Слаја (или било ко други ко има при руци Правопис или неки други од приручника прихваћен од стране Одбора за стандардизацију) премести Инсбрук у Инзбрук, и напише у коментару премештања или на страни за разговор „Правопис, 389. стр.“ или „Правопис, т. 76ф(1)“ (примери су прави, имам Правопис) бесмислено је да имамо расправу на 20 А4 страна о томе да ли је некоме то логично или не. Замисли да сваки пут када напишемо ти и ја нешто стручно, морамо да објашњавамо деловање лека, особине ћелије, да Земља није равна, да еволуција постоји и сл. на 20 А4 страна. --В. Бургић (реци...) 18:41, 15. јун 2009. (CEST)

Administratori uopste ne moraju da poznaju pravopis, niti je uopste bitno da se u momentu unosenja loseg oblika odmah ispravlja na pravilan. Administratori jedino sto treba da rade jeste da kad se VEC da referenca i dobro objasni ZASTO je nesto BAS tako a nije onako, da stavi tacku na dalju raspravu i clanak stavi na pravilan oblik, podupret referencom i argumentovanim obrazlozenjem koje je dato. A mogu da dam i primer: Pogledati razgovor na clanku Nju Džerzi, ili baš ovaj, Inzbruk. Kad su jednom date reference, tačka pravopisa, stranica u Prćićevom rečniku gde to piše, kad je jednom objašnjeno zašto ovog puta ne Klajn nego BAŠ Prćić, tu nema više mesta raspravi. Takva situacija ravna je sa situacijom kada npr. neki novajlija hoće pošto poto da glasa a nema dovoljno izmena u GIP-u. Poništi mu se glas i gotovo. Nema dalje rasprave. Naravno, to je neprijatniji deo administratorske lente, ali to je takođe nešto što eto, morate da radite zato što ste admnistratori. Kome je neprijatno i neće da se svađa, neka vrati admin lentu i gotovo. Nije to nikakva sramota. Niko vas ne plaća ovde da biste trpeli ako to nećete, a samom projektu su evidentno potrebni ljudi koji mogu to da rade. uostalom, ne vidim što je lakše poništiti glas nekog novajlije od prekidanja diskusije nakon pruženih referenci za neku izmenu. A što se tiče alatki, pa imate alatku brisanja. Mi to nemamo i kad jednom se napravi stranica nema više vraćanja, nego mora da se briše da bi se moglo preusmeriti. A što se diskusija tiče... Čisto sumnjam, ako bi i nastajale, bile bi vremenom sve ređe, ali za to je potrebno da pre svega administratori zauzmu čvrst stav i stanu iza pravopisa (obratiti pažnju na malo slovo, da ne bude zabune, ne mislim samo na knjigu Pravopis, već i na svu ostalu relevantnu stručnu literaturu). Što se tiče uočljivosti da li je Inzbruk uočljiv ili nije... Pa ne znam, ako ti nije uočljivo ni nakon svih onih referenci koje je Slaja dao... Šta da ti radim.--Јагода испеци па реци 18:46, 15. јун 2009. (CEST)

Ih, da mi je to jedino što mi nije očigledno, gde bi mi kraj bio. :) Tvoje poimanje dužnosti administratora su vrlo zanimljive i sa pažnjom sam ih pročitao, ali ne bih se baš složio da treba da se svađa. Možda je to suština problema. Kada bi se neke stvari izložile mirno i argumentovano, možda bi se neki cilj i postigao. Za to nije potrebno biti administrator.--Методичар зговор²а 19:01, 15. јун 2009. (CEST)

Ja nisam ni rekla da administrator treba da se svađa, već da vrši svoju dužnost, koja ponekad nije prijatna jer mora da uradi nešto što zna da će mu neki korisnici zameriti, a radi opšteg dobra. Nije samo svađa neprijatna. Uostalom, dobar administrator nema potrebe da se svađa ni sa kim, dovoljan je njegov autoritet i njegova reč da se sve svađe prekinu. Nažalost, meni od svih vas pada na pamet samo jedan (eventualno dva, ali nekako nisam sigurna) koji zaista tako i deluju na ostale korisnike. Ovim zaista nemam nameru da bilo koga od vas vređam, jednostavno konstatujem činjenično stanje. --Јагода испеци па реци 21:16, 15. јун 2009. (CEST)

Vau, verujem da si u međuvremenu napravila anketu među korisnicima i saznala ko kako od nas deluje, jer zaista nemam drugu blagu ideju na osnovu čega tvrdiš da je to „činjenično stanje“. I da, mislim da i ti nemaš blagu predstavu šta je to uvreda, pa smo 1:1. :) Nego, cela ova rasprava je bespredmetna jer administratori treba da paze uglavnom na tehničke stvari i da ne dođe do nekih rasnih i sličnih sukoba, a pravopis je ipak, stvar struke. Dobar ili ne, tek ne vidim zašto bih morao da radim bilo šta za šta nisam stručan.--Методичар зговор²а 21:41, 15. јун 2009. (CEST)

Preskočiću otrovne opaske o kojekakvim anketama kao i napade ad hominem na koje si već bio upozoren od svog kolege. Činjenično stanje je ono stanje koje se pokazuje u praksi, a praksa je da ima samo jedan administrator koji je u stanju da svojom pojavom obustavi bilo kakve prepirke, i za to mi nisu potrebne nikakve ankete, dovoljno je pratiti šta se dešava na njiki. A ako to tebe vređa, šta ti ja tu mogu, ali istina ponekad nije prijatna. Što se drugog dela tiče, ponoviću: niko nije ni rekao da treba da radiš nešto za šta nisi stručan, već sam i navela da administratori ne treba da poznaju pravopis. Oni treba da prekinu svaku dalju raspravu i natezanje ako je referenca za određenu pravopisnu izmenu data i objašnjeno ZAŠTO. Samo toliko, ništa više.--Јагода испеци па реци 22:25, 15. јун 2009. (CEST)

Zaboga ne, tvoji pokušaji uvreda mi baš osveže dan. :) Dakle, nikakvih zli misli nemam, niti otrovnih komentara, samo ti je tvrdnja labavo referencirana za takav jedan (činjenični) iskaz. :) Samo toliko, ništa više. Administratori prekidaju rasprave koliko to mogu, ovako na daljinu, a preko neta, tako da je taj deo zapravo već odrađen. Eto, prepiremo se niokočega. :) --Методичар зговор²а 22:04, 15. јун 2009. (CEST)

P.S. Opet si zaboravila potpis. :) --Методичар зговор²а 22:04, 15. јун 2009. (CEST)

He... Mislim, dalja rasprava s tobom je besmislena. I dalje napadaš ad hominem na šta si bio već upozoren da ne radiš, i ni jedan tvoj komentar u poslednjih par javljanja nema veze s temom o kojoj pričamo ovde. Meni je stvarno žao što misliš da "pokušavam da te vređam" jer mi to zaista nije namera (iako ti mene ne prestaješ da prozivaš i omalovažavaš), ali izgleda da je za tebe uvreda sve što nije crvrkutanje i deljenje onih smešnih smajlija sa debelim crvenim usnama koji bi trebalo da liče na poljubac. Stoga više neću odgovarati na tvoje prozivke. --Јагода испеци па реци 22:25, 15. јун 2009. (CEST)

---

Не кинески и јапански (због знакова који су нам потпуно неразумљиви), али све европске језике можемо писати у оригиналу. И за кинески и јапански треба додуше навести изворни облик.

Ћирилични текстови су ионако прошарани латиницом свуда. Шта је са симболима у формулама? Шта је са мјерним јединицама? Зашто се то не транскрибује у ћирилицу? Или латинске фразе? Или ... итд.

Ствар је слиједећа. Наш језик је народни, и свако може да га пише и чита. Нису потребни доктори наука за транскрипцију и постављање правила - али су били потребни за вријеме умјетног славеносербског језика. Сви знамо како је то завршило. И зато се оставимо једном превођења свих могућих и немогућих језика у наш и пишимо како они пишу своја имена. Зашто је то тако тешко прихватљиво, заиста не видим.

А за стручњаке из правописа би ја онда имао један много важнији задатак - стварање наших ријечи за стотине и хиљаде туђих ријечи што нам трују и искривљавају језик. Као омбдусман, фјучерс, вајерлес аксес поинт, спејс шатл, стејџ, кул, ...--Мирослав Ћика (разговор) 18:59, 15. јун 2009. (CEST)

Језик може бити народни, али мора да има правила. Ако не постоји реч сво већ средњи род гласи све, онда нема дискусије. А што се твог „задатка тиче“, постоји заштитник грађана, бина, страва... Фјучерси постоје као такви у српском језику од како су Срби почели са пословањем на берзи, а Свемирски чунак не преводимо као ни Васток, Спутњик и сл. Уосталом, лингвисти (имхо) ни не треба да праве језик већ да се старају да се правилно користи. --В. Бургић (реци...) 19:08, 15. јун 2009. (CEST)

@Јагода: У принципу се слажем са твојим начином размишљања (део „Администратори уопсте не морају да познају правопис...“) уз следећих пар опаски. Сва та правила почињу да важе тек након навођења референце. Ако неко у историји измена наведе по правопису, то није добро. То је произвело Ивандер проблеме. Мислим да ти на то можеш да утичеш. Поређење са гласањем новајлија. Нико не спречава новајлију да учествује у дискусији, већ само само да гласа. Тако да би требало да се ти ставови које си изнела односе на измене главне стране. Ако дискусија на страни за разговор траје, нека траје. --Ирић Игор (разговор) 20:38, 15. јун 2009. (CEST)

Ja zaista ne vidim u čemu je problem. Ja navedem u izmeni "po pravopisu". Tebi to bude sumnjivo i zatrašiš referencu na str za razgovor. Ja ti je dam, i tu se priča završava. Ako ti ili neko drugi želite danastavite raspravu, dalja rasprava je SAMO rasprava i to ako ja imam želje u njohj da učestvujem. Realno, dok je god neko pristojan i traži dalja objašnjenja zato što mu nešto realno nije jasno, ja ću se potruditi da objasnim, ali ono što mislim da administratori treba da spreče jeste inaćenje s tvoje (ovo je hipotetički jer si u primeru ti koji traži referencu, da ne bude pogrešnih tumačenja) strane kojekavim argumentima tipa gugl, Landn, Vin, Pari, tako moja baba kaže. Primer toga je Inzbruk i Nju Derzi, a ako gledam malo u prošlost, mogu navesti gomilu drugih primera gde se meni (i drugima) čak blokadama pretilo zato što sam insistirala da se članak imenuje prema pravilima navedenim u pravopisu. E, TO administratori treba da spreče. Ne moju obavezu da ja navedem referencu ili objasnim zašto ako neko pita. Uostalom, isto se radi i sa drugim podacima u člancima. Neko nešto napiše nađe se drugi koji misli da to nije istina, i traži referencu. Referenca je data i tu se priča završava. Ja zaista ne vidim nikakav problem u svemu ovome. --Јагода испеци па реци 21:04, 15. јун 2009. (CEST)

Убисте са правописом ових дана! Не знам шта вам је. А админе не треба идеализовати. То су корисници са већим овлашћењима, којима заједница верује да иста неће злоупотребити. Од скора је уведена и симболична квота доприноса, којег сваки админ мора да оствари користеће ова овлашћења (јер шта ће му онда иначе?). 項 Михајло ^{_[ talk _]} 22:01, 15. јун 2009. (CEST)

Google Chrome

Hrom ili krom?--Bojan^Razgovor 18:34, 15. јун 2009. (CEST)

Google Chrome -- Bojan  Razgovor  18:42, 15. jun 2009. (CEST)

Da, ali vidio sam u raspravi iznad, kako bismo pisali da je u originalu napisano kineskim slovima/znakovima? Nema veze...--Bojan^Razgovor 18:44, 15. jun 2009. (CEST)

Gugl kroum.

• IPA: /kroʊm/
• Prćić

--Jagoda ispeci pa reci 18:50, 15. jun 2009. (CEST)

A šta ćemo sa hromom, hromatografijom i ostalim grčim rečima? Meni ovo ne deluje kao „stara američka reč“. --V. Burgić (reci...) 18:58, 15. jun 2009. (CEST)

Razlika između reči koje ti navodiš i imena ovog pretraživača (valjda je to, stalno mešam, ne zamerite mi), jeste u tome što su sve te reči koje ti navodiš zajedničke imenice koje su odavno prilagođene i odomaćene u srpskom jeziku, dok je Google Chrome vlastito ime tog pretraživača. Kad govorimo o transkripciji uvek govorimo o transkripciji vlastitih imena, ne zajedničkih imenica. Izuetak bi bile zajedničke imenice koje su novijeg datuma i koje se nisu odomaćile, mada su tu i sama transkrpciona pravila labavija, pa ćemo imati plejstešn i sešn a ne plejstejšon i sešon, ali će svakako biti Brizbejn internešonal, a ne Brizbejn internešnl. Dakle, ovde se radi o ličnom imenu, ne o zajedničkoj imenici, stoga se treba čvršće pridržavati transkripcionih pravila. --Jagoda ispeci pa reci 19:14, 15. jun 2009. (CEST)

Ah da, takođe, Google Chrome je engleski naziv, stoga će se transkribovati sa engleskog. Kako je to došloo u engleski, nas ne interesuje, jer nam je važno kako oni to izgovaraju a izgovaraju kroum. Taj izgovor, pretočen u IPA pa prebačen u sprski prema Prćićevim pravilima daje kroum. S druge strane, te reči koje ti navodiš u srpski su došle iz grčkog, prilagodile se i odomaćile odavno u tom obliku u kojem ga navodiš, tako da nemaju mnogo veze sa Google Chrome, bar ne što se transkripcije tiče.--Jagoda ispeci pa reci 19:18, 15. jun 2009. (CEST)

Nešto razmišljam, ipak bih volela da mi to potvrdi Slaja. Problem je u onom U. Nešto se kao kroz maglu sećam da ima nešto oko toga u, ali sad nemam vremena da tražim po knjigama. Ali K na početku reči je sigurno.Eto, ček da Slaja potvrdi pa onda piši.--Jagoda ispeci pa reci 19:30, 15. jun 2009. (CEST)

Koliko se sećam radi kad je jednosložna reč onda ide u, a kad nije onda ne ide. Jel na to misliš.

Npr. Stone je Stoun, a Attenborough je Atenboro, ne Atenborou. --Contributions/80.242.114.76 (razgovor) 19:50, 15. jun 2009. (CEST)

Može biti, tako nešto. Gde to beše piše? --Jagoda ispeci pa reci 19:57, 15. jun 2009. (CEST)

Super primer za svu moju priču. Opet originalno instraživanje. Gde u Pravopsu stoji kako se transkribuje Gugl Hrom? Ili, jesu li Prćić ili Klajn objavili negde? Tako treba Vikipedija da radi. Dakle jedino referenca na neki relevantan izvor. Ostalo je stvar diskusije i dogovora. --Irić Igor (razgovor) 20:11, 15. jun 2009. (CEST)

:Može biti, tako nešto. Gde to beše piše? --Jagoda ispeci pa reci 19:57, 15. jun 2009. (CEST)

Pitaj Slaju, on je više puta navodio tako nešto. Čini mi se baš kod Ričarda Atenboroa, negde na trgu ili mojoj/njegovoj strani. Rade --Contributions/80.242.114.76 (razgovor) 20:24, 15. jun 2009. (CEST)

Vidim i da Nikoli nije strano to Razgovor:En voug. --Contributions/80.242.114.76 (razgovor) 20:27, 15. jun 2009. (CEST)

Super. Pitaću Nikolu. Hvala!--Jagoda ispeci pa reci 20:32, 15. jun 2009. (CEST)

---

Evo i reference. Slepac kod očiju ne vidi. Prćić, strana 15, Geografski rečnik, napomena br. 5 kod naglašenih samoglasnika. Kaže za naglašen glas /oʊ/: Ovaj glas bi uvek trebalo prenositi kao /ou/, izuzev u višesložnim imenima gde je predstavljen najčešće slovom O... Nastavak možete videti ovde, sva pravila su verno preneta iz Prćićevog rečnika...--Jagoda ispeci pa reci 22:16, 16. jun 2009. (CEST)

Zaključak

Dakle, poenta je da je Jagoda sa istomišljenicima nametnula ovakvo pravilo: Važeći pravopis se poštuje, izuzev kada Prćić ili Klajn predlažu nešto što se nama više dopada. U tom slučaju morate da slušate šta mi kažemo, jer se pozivamo na nekakve autoritete. Ja se iskreno pitam da li je neko od diskutanata stekao univerzitetsko obrazovanje iz oblasti elementarne metodologije. Ako se neka referenca (kao što je pravopis) poštuje, onda se to ne ograničava sa: „taj i taj stručnjak je rekao da bi ovako bilo bolje, pa ćemo u tom slučaju poštovati novo rešenje“.--Jakša (razgovor) 00:20, 16. jun 2009. (CEST)

Ne može ovo biti zaključak, tj. poziv na nove sukobe i svađe (ovdje administratori imaju pravo da upozore). Ovo je ipak enciklopedija i svi to treba da prihvatimo. Svi imamo lična mišljenja o svemu, ali moramo koristiti knjige (pa i za jezik) i literaturu za svaku oblast prilikom pisanja enciklopedijskih članaka. Na ovoj enciklopediji bi trebali da idemo redom, prvo Pravopis, pa onda drugi objavljeni priručnici uglednih autora. Ako se nešto iz Pravopisa ne slaže sa drugim priručnikom iz jezika, prednost bi trebao da ima Pravopis, između ostalog što je vrlo vjerovatno da će neki oblik koji je u Pravopisu, prije da se nađe i u široj literaturi i upotrebi, naročito kada se ne radi o novim pojmovima i imenima. Ne možemo negirati da neki oblici koji se sada u nekim rječnicima (Klajn, Prćić) smatraju lošijim ili lošim rješenjima, ipak duže vrijeme stoje u upotrebi. Ako se radi o novim stvarima, kojih nema u Pravopisu, onda je ipak Klajnova i Prćićeva jača od naše. Mogli bi, kada bi postojala volja ovdje, a budući da iz raznoraznih razloga, koje sada ne bih ovdje navodio, postoji određeni ”raskol” između Pravopisa i određinih priručnika, za određene oblike imena, da se dogovorimo da se članci naslovljavaju po onom obliku koji je u Pravopisu, a da se pored prvog pominjanja u članku, navedu i oni oblici koje predlažu stručnjaci (ako se razlikuju od rješenja u Pravopisu), koji uzgred i pišu taj Pravopis. Zatim da se stvari pojasne u napomenama. Ovaj prijedlog, po mom mišljenju, je mnogo bolji i korisniji nego poziv na ratove i sukobe među korisnicima od čega samo ima štete za projekat. --Slaven Kosanović {razgovor} 08:32, 16. jun 2009. (CEST)

Cilj članaka na Vikipediji je da informišu čitaoce, pa i kada su sporne stvari u pitanju, različita rješenja u svim naukama, pa i u jeziku. Kompromis nije poraz i ljudi moraju da shvate da ne možemo dalje sa ovom anarhijom, odakle god da dolazi. Ne može se pisati sve izvorno (mislim imena i različiti pojmovi), prosto jer to naš „srpski pravopis“, dakle ne hrvatski, ne dozvoljava. Neke stvari je veoma teško transkribovati i bolje je da ostanu izvorno, makar dok ne izađe novi Pravopis i ne kaže šta činiti po tom pitanju. „Vajreles akses point“ (kako god da se pravilno izgovara) i slično, prevodi se, pa će biti „tačka za bežični pristup“ ili nešto slično tome. Činjenica je da se u posljednjim decenijama naši stručnjaci „malo spavali“ (opravdano ili neopravdano, svako će imati svoje mišljenje), pa nemamo „zvanična“ rješenja za gomile riječi koje su ušle u mnoge oblasti i srpski jezik, ali to ne znači da u 21. vijeku možemo pričati samo „narodskim jezikom“, kao što ovdje neki pominju (ne znam ni šta to znači, u stvari meni to znači da je neko neobrazovan i da ima vrlo mali fond riječi). Kako će ljudi učiti nove stvari, ako nemaju pojma kako bi se mogle prevesti/adaptirati u srpski, odnosno kako će nastavnici i profesori objašnjavati djeci u školama nove nauke i tehnologije i napretke u starijim? Svi jezici stalno uvode nove riječi, nekima dodaju nova značenja i nije to sada nekakav „srpski recept“. Ne možemo ovdje razmišljati u okviru 19. vijeka. Baš me zanima kako neko od vas objašnjava nekome ko ne zna engleski, nikada nije učio, kako funkcioniše neka aplikacija softvera ili još bolje kako da se priključi na Internet. Možda ovako: Vejkapuješ kompjuter, konfiguriraš konekšn sa podacima koje se dobio od provajdera, te na kraju lansiraš brauzer i eto te u Internetu. --Slaven Kosanović {razgovor} 08:32, 16. jun 2009. (CEST)

Formule, jedinice i slične stvari, medicinski i biološki latinski pojmovi takođe, podliježu međunarodnim standardima, dogovorima, i to je jedna sasvim druga priča. Ajde da svi radimo na tome da budemo manje tvrdoglavi, da se više poštujemo međusobno, jer ako neko ode zbog uvreda i nečije sujete, od toga ima štete projekat, a pojedinac koji je uzrok nije doprinijeo projektu nego naprotiv, osim možda sebi na ličnom planu, pošto mu se mozak napumpao adrenalinom i... (bolje da prekinem ovdje). Svi zajedno činimo da ovaj projekat napreduje, a pojedinačno niko od nas ne bi mogao mnogo da uradi. --Slaven Kosanović {razgovor} 08:32, 16. jun 2009. (CEST)

Pravopis bi trebao da bude sveobuhvatna norma i nema „rupe“ koje se mogu popunjavati. I ne radi se o novim ili starim stvarima. Ako postoji pravilo, ono važi za sve, izuzev tamo gde se eksplicitno pominju izuzetci. Slavenove opservacije o savremenom srpskom jeziku ilustruju činjenicu da je u njemu presušila izvorna tvorba reči, i da se nasleđeni jezički fond odbacuje usled opšteg nedostatka čitalačke kulture. Lakše je stvarati nove reči po Prćićevoj tablici.--Jakša (razgovor) 09:08, 16. jun 2009. (CEST)

Jakša, izvini što ću ti ovo reći, ali posle Slavenovog pisanja koji je prilično kompromisan i staložen, ovakve tvoje reči meni kao neutralnom posmatraču u ovoj raspravi odaju utisak da si ti prilično striktan i da ne ostavljaš izbor. Kažeš da Jagodina klika (kojoj očigledno ne pripadam) ultimativno daje svoja rešenja. Mene zanima po čemu se ti razlikuješ, jer do sada kod tebe vidim baš ono što zameraš drugoj strani: to je tako i tako i ako tako nećete onda ste ovakvi i onakvi (nametači pravila, bez čitalačke kulture itd.). Hoću da kažem da ne vidim želju za dogovorom. Zašto bi bilo ko slušao tebe, a ne Jagodu i Slejtera? Video sam i da geologe nazivaš „stručnjacima“. Šta tebe čini stručnjakom bez znaka navoda? Baška što tvoj post potpuno nije konstruktivan, već samo poziv na svađu, koji će, nadam se, biti potpuno neuspešan. Što se mene tiče, svađaću se onda kada ja to budem želeo. :) --Metodičar zgovor²a 09:36, 16. jun 2009. (CEST)

Ne ostavljam izbor, kažeš. Da je po mom, ja bih ostavio biološku terminologiju biolozima, a geografsku geografima. Tu se svi onda podignu u demokratsko-demagošku odbranu pravopisa. Kada malo zagrebem po tome kako se selektivno poštuje pravopis (kako se kome svidi), onda sam opet ja problem. Reč „klika“ si ti sam upotrebio, umesto mojeg „istomišljenici“. Što se tiče čitalačke kulture, nisam ciljao ni na koga konkretno, ali je uočljivo da ljudi siromašnog rečnika posežu za transkripcijom engleskih pojmova kao surogatom. Onda se to još nazove kulturom jer je rađeno po nekakvim preporukama. U slučaju stručnosti na koji aludiraš, ispostavilo se da se lična omaška podmetala kao ekspertsko mišljenje. Za šta sam stručan? Ovde sam Gibelin među Gvelfima.--Jakša (razgovor) 10:24, 16. jun 2009. (CEST)

Ajde da pričamo o stvarima iz 21. vijeka, a posebno onim koji se tiču saradnje na ovom projektu, naročito kada su u pitanju jezičke nesuglasice. Renesansa je davno prošla i štošta se desilo u istoriji otada. Od nabijanja „mišića“ vlastitom egu, ovdje nemamo nikakve koristi. Svi smo posebni na svoj način, ali ovdje niko pojedninačno nije nikakva marka, nego zajedno radimo na nečemu, što je u suštini plemenito. Mora se prekinti sa svađama, ratovima, uvredama i omaložavanjima, jer to sa strane izgleda tako ružno da niste uopšte svjesni toga. Em što usporavamo naš vlastiti doprinos, em svako ko naiđe na ovakava ambijent, više puta razmisli da li da se uopšte uključi. I onda se žalimo, kao ne ide nam, moglo bi bolje, više i brže da napredujemo, itd. Kada god krenemo sa traženjem rješenja za probleme, odmah se nađe načina da se sve sabotira i da sve ostane po starom nekima „ugodnom“ ambijentu. Lako je sabotirati, to može svako, ali je teško nešto konstruisati. --Slaven Kosanović {razgovor} 11:18, 16. jun 2009. (CEST)

Dr Milan Šipka: „Mi ne želimo da budemo diktatori pravila, već da osluškujemo jezičku stvarnost, da kao lingvisti idemo za jezikom, a ne jezik za nama“. [13] --Jakša (razgovor) 05:12, 17. jun 2009. (CEST)

---

Generalno se slažem sa Jakšinim izlaganjem, iako se on možda ne slaže sa mojim. Slavene, kažeš da Pravopis sad ne dopušta pisanje u originalu. Hmmm... Pa zašto onda svuda navodimo originalne oblike? Zato što su korisni i jedino ispravni u originalnom jeziku.

Srpski pravopis vrijedi za srpski jezik, a ne za strane jezike. Hrvatski pravopis se ne bavi pitanjima transkripcije stranih imena, iz prostog razloga što to nije njihov jezik. Ni mi se ne trebamo baviti stranim jezicima, nek se time bave stranci. A mi samo prepišemo njihovo ime kako oni pišu i mirna Bosna.

I već nam je gospodin Sliah lijepo objasnio još ranije da transkripcija i izgovor nisu isto. Da sad malo prijeđem na seljački jezik: koji će nam onda transkripcija, zaista? Na vikipediji nije potrebna nikome, kad već svi ovdje očito znaju kako se šta izgovara. Polupismeni ljudi ne čitaju vikipediju.--Miroslav Ćika (razgovor) 18:23, 16. jun 2009. (CEST)

„Stranci“ takođe poštuju svoje pravopise i ako recimo španski Pravopis ili rječnik njihove Akademije kaže da se ime glavnog grada Srbije na španskom piše Belgrado, a ne Beograd/Beograd, onda je odrednica tako imenovana na njihovoj Vikipediji (es:Belgrado), a ne kako bi rekao neki Huan ili Serhio. Ako pišete enciklopediju onda morate poštovati pravila jezika na kojem je pišete. Ja ne mogu na španskoj viki premjestiti na Beograd ili Beograd, pošto bi vjerovatno popio blok, kao ni bilo koje drugo ime koje njihova pravila jezika ne prihvataju. Neka svako od vas proba na Vikipedijama na drugim jezicima, da im prospe priču da trebaju da pišu sva naša imena onako kako mi kažemo, pa onda dođite da nam ispričate kako je prošlo to iskustvo. Ako se hrvatski Pravopis ne bavi transkripcijama kako kažeš, zašto onda ne pišu ćirilicom i sve po ruski, ruska imena? --Slaven Kosanović {razgovor} 18:46, 16. jun 2009. (CEST)

Da sad malo prijeđem na seljački jezik: koji će nam onda transkripcija, zaista? Na vikipediji nije potrebna nikome, kad već svi ovdje očito znaju kako se šta izgovara. Polupismeni ljudi ne čitaju vikipediju.

Molila bih referencu za ove dve tvrdnje. Gde to pise i ko je njega ovlastio da odredjuje da li je ili nije vikipediji potrebna transkripcija? Kako je tako siguran da ovde svi znaju kako se nesto izgovara? Ako je zaista tako, pretpostavicu da ako niko drugi, onda barem g. Cika zna kako se ovo cita: சந்திரசேகர வெங்கடராமன. Pogotovu, KAKO g. Cika moze biti siguran da "polupismeni ljudi" ne citaju Vikipediju? I kakvo je to, molim vas, elitisticko shvatanje Vikipedije? Vikipediju pisu amateri, a navodno je cita samo superpismena elita? Molim g. Ciku da obrazlozi valjanim argumentima sve ovo sto je napisao, u protivnom, to je apsolutno licno i iznad svega subjektivno misljenje kome u jednoj ovakvoj raspravi nema mesta. I za kraj, g. Ciki cu samo ponoviti citat iz VAZECEG Pravopisa srpskog jezika koji je pre neki dan Burga zalepio.

„101a. Izuzetno se i u ćiriličkom tekstu može po neko ime navesti u izvornoj latinici. To je ipak samo izuzetak[...](npr. lat. sui generis, fr. c'est la vie). Na zadržavanje strane grafije katkad je autor prinuđen time što nije uspeo da sazna kako je treba pročitati i preozvučiti [...] Kada se ovako napisanoj grafiji doda naš nastavak, neophodno ga je izdvojiti crticom i napisati ćirilicom“

--Jagoda ispeci pa reci 18:48, 16. jun 2009. (CEST) Pa zašto onda svuda navodimo originalne oblike?-valjda se originalni nazivi navode da bi se neko eventualno lakše snašao ako traži u stranoj literaturi ili da proveri da li je to baš to što je tražio? Mislim da navođenje stranih naziva nema nikakvog jezičkog značaja. A to što neki drugi jezici nemaju transkripciju to je njihov problem. Ali stvarno problem jer sam bezbroj puta nailazio na takve slučajeve u hrvatskoj literaturi za koje nisam bio siguran kako se čitaju a ne verujem ni da su oni uvek sigurni. Uostalom niko nije ni postavljao pitanje da li ili ne treba transkribovati nazive već kako i na osnovu kojih priručnika to treba da se radi.--Vojvoda razgovor 08:02, 17. jun 2009. (CEST)

Navođenje originalne grafije u zagradi jeste poželjno, i na to se ukazuje i u pravopisu, radi daljeg istraživanja onog koji čita, jer ako bude tražio dodatnu literaturu na drugim jezicima, naš transkribovani oblik mu neće mnogo pomoći. Ali to SVAKAKO ne znači da treba sve pisati u originalu, već treba slediti uputstvo iz tačke 101a kad god je to moguće, a u zagradi kad se prvi put pominje neki pojam, dati i originalnu grafiju. Takođe je to vrlo bitno i na vikipediji - ako je neko ime loše transkribovano, onaj ko to zna, može to odmah da uoči, čim vidi original u zagradi, i da shodno tome odmah ispravi. Ako original grafije nema nigde u članku, najverovatnije je da će se pogrešna transkripcija održati i da nikad neće biti ispravljena, pogotovu kad se radi o manje poznatim i neuobičajenijim imenima, čija pogrešna transkripcija nije uočljiva na prvi pogled.--Jagoda ispeci pa reci 10:21, 17. jun 2009. (CEST)

---

„Ako se hrvatski Pravopis ne bavi transkripcijama kako kažeš, zašto onda ne pišu ćirilicom i sve po ruski, ruska imena? --Slaven Kosanović {razgovor} 18:46, 16. jun 2009. (CEST)“

Zato što „ne znaju“ ćirilicu (ne uče je više u školama). Mi znamo i ćirilicu i latinicu, pa možemo pisati i jedno i drugo. Da ne bude da sam ja neki zaštitnik latinice - dosad sam napisao oko 200-300 članaka - i NIJEDAN NIJE NA LATINICI, NITI ĆE IKAD BITI. Ja sam samo za navođenje u originalu, a što se mene tiče latinica bi slobodno mogla biti zabranjena za pisanje srpskog jezika. Ovo za Belgrado je budalaština (španska). Trebalo bi i to biti u originalu. A o čistoći srpskog jezika - pa dajte da pišemo i formule na ćirilici i mjerne jedinice, kad smo već protiv originala. Ne može sad ovako sad onako.

„Molila bih referencu za ove dve tvrdnje. Gde to pise i ko je njega ovlastio da odredjuje da li je ili nije vikipediji potrebna transkripcija? Kako je tako siguran da ovde svi znaju kako se nesto izgovara? Ako je zaista tako, pretpostavicu da ako niko drugi, onda barem g. Cika zna kako se ovo cita: சந்திரசேகர வெங்கடராமன. Pogotovu, KAKO g. Cika moze biti siguran da "polupismeni ljudi" ne citaju Vikipediju? I kakvo je to, molim vas, elitisticko shvatanje Vikipedije? Vikipediju pisu amateri, a navodno je cita samo superpismena elita? Molim g. Ciku da obrazlozi valjanim argumentima sve ovo sto je napisao, u protivnom, to je apsolutno licno i iznad svega subjektivno misljenje kome u jednoj ovakvoj raspravi nema mesta. I za kraj, g. Ciki cu samo ponoviti citat iz VAZECEG Pravopisa srpskog jezika koji je pre neki dan Burga zalepio.“

Ja ne određujem ništa nikome. Ja samo logički ukazujem zašto je transkripcija štetna, a imate na Damjanovoj strani još iha-haj o razlozima. Nemojte sa kineskim i indijskim jezicima, jer sam lijepo rekao gore da ovo vrijedi za evropske jezike sa nama razumljivim znakovima (ćir i lat). A i nešto baš sumnjam da su Prćić i Klajn napisali u svom priručniku kako se to izgovara, khm, khm ... Vikipediju čitaju ljudi, koji će danas-sutra da provjere u biblioteci šta smo napisali. I šta će saznati kad vide da piše Epdajk? Pod kojim imenom da ga traže u biblioteci? Evo vam naopakog primjera na glavnoj strani u izabranom članku, na samome vrhu.

„Pol Tornal je prvi smislio ovaj termin kako bi opisao predmete načinjene u pećinama u južnoj Francuskoj. U francuski jezik je ušao tridesetih godina 19. veka da bi se opisalo vreme pre pisma, a u engleski jezik ga je uveo Danijel Vilson 1851.“

Ko je Pol Tornal? Ko je Danijel Vilson? Kako da ih pronađem u biblioteci ili na internetu kad originalni oblik nije naveden, a nema članka o njemu? Nemojte pisati svašta. Originalno pisanje pomaže ljudima, a ne odmaže.

„A to što neki drugi jezici nemaju transkripciju to je njihov problem.“

To nije njihov problem, to je njihova prednost. Ne moraju da pišu original, pa transkripciju, pa 3 dana vode borbe o izgovoru i transkripciji. E to dame i gospodo, je naš problem. Gubimo vrijeme na nepotrebne stvari.

„Navođenje originalne grafije u zagradi jeste poželjno, i na to se ukazuje i u pravopisu, radi daljeg istraživanja onog koji čita, jer ako bude tražio dodatnu literaturu na drugim jezicima, naš transkribovani oblik mu neće mnogo pomoći.“

Upravo tako. A transkripcija je nepotrebna, jer vrlo često nema veze sa izgovorom, kako nam je uvaženi g. Sliah već objasnio. Šta će nam onda? Babe sa Kalenića ne čitaju Vikipediju. Kad budemo imali navalu baba sa Kalenića na vikipediju, to će biti dan za pamćenje.

Sa poštovanjem.--Miroslav Ćika (razgovor) 15:52, 17. jun 2009. (CEST)

---

Mi nismo merodavni da propisujemo pravila već smao da ih što bolje primenjujemo. A to kako rade drugi jezici nas ne bi trebalo da interesuje (kao urednike Vikipedije). DA li je transkripcija dobra ili loša to nije pitanje već je pitanje kako što pravilnije transkribovati. Jednostavno ne možemo mi da ukinemo neko jezičko pravilo ako mislimo da nije odgovarajuće (neki misle da padeži nsiu odgovarajući pa jel bismo i to trebali da ukinemo?) Da napomenem još jednom: mi ovde ne raspravljamo o pravopisu kao takvom i za to ni na koji način nism ovlašćeni već samo o tome kako primeniti pravopis u tekstovima na sr.viki.--Vojvoda razgovor 07:44, 18. jun 2009. (CEST)

jezički presedani

Mene samo zanima šta zajednica misli o korišćenju onih trankribovanih oblika na vikipediji, koji se van vikipedije ne sreću u upotrebi u srpskom jeziku? Da li je dovoljno uveravanje da su oni po pravopisu, odnosno po pravopisnim priručnicima uglednih lingvista, odnosno po tumačenju i primeni pravopisnih priručnika od strane korisnika vikipedije? Ili je uvođenje novih oblika ipak potrebno potkrepiti stručnom (odnosno strukovnom) literaturom u kojoj se oni mogu sresti? Da li neki oblik treba prvo da zaživi u jeziku, ili vikipedija može da nameće pionirska rešenja? --Damjan /razgovarajmo/ 13:16, 17. jun 2009. (CEST)

Opet zamenjuješ teze. Vikipedija, ako sledi pravopis, ne nameće ništa. Ona samo sledi pravopis. Kome se ne dopada, ne treba da se žali Vikipeidji, nego Matici srpskoj i onima koji su pisali pravopis. --Jagoda ispeci pa reci 13:23, 17. jun 2009. (CEST)

To što se van (pravo)pismene zajednice govori „odelenje“, „obzirom“, „svo“, ne znači da jednu enciklopediju to zanima. Štaviše, čudi me da se toliko ljudi ponaša kao da nikad nisu videli Vujaklijin ili Klajnov rečnik stranih reči u kojima su redom navedeni reč, etimologija, bukvalan prevod i značenje. Ne vidim smisao u argumentaciji „babe na Kaleniću ne govore tako, prema tome jedna enciklopedija bi trebalo da se povede za babama sa Kalenića a ne za pravopisom“. Ako pišemo enciklopediju na sprskom jeziku, očekujem da poštujemo pravila tog jezika. I ne zanima me ko je ta pravila propisao, nije moj posao da pravila utvrđujem, da pišem pravopis, da određujem koji lingvista je dovoljno značajan pa da po njegovim instrukcijama postupam i sl. Pobogu, zamislite da svaki hemičar koji piše hemopediju počne da diskutuje nad ispravnošću Jupakove nomenklature, a onda iznese argument „moja baba ono jedinjenje zove esencija, a majka sirće, prema tome terminu etanska kiselina nema mesta u enciklopediji“. --V. Burgić (reci...) 13:28, 17. jun 2009. (CEST)

Zahvaljujem, Burga, na ovom tako slikovitom poređenju s nekom drugom naukom. Veoma precizno opisuje s kojim sve teškoćama se susreće neko ko bi radio na poboljšanju pravopisa na vikipediji, a sa kojima se ne susreće niko drugi ko piše o bilo čemu drugom.--Jagoda ispeci pa reci 13:35, 17. jun 2009. (CEST)

Vikipedija nesme da nameće išta. Može da ukaže na nešto što je neko drugi označio kao pravilno ili pogrešno i to je to. Ne radi se o tome da babe na Keleniću ne govore tako. Radi se o novim terminima koji nigde u srpskoj literaturi ne postoje. Na primer Drim tijater i Gugl kroum. Niko još nigde nije upotrebio taj termin van Vikipedije. Neka je to pravilno, ali nije objavljeno! To je glavni problem u mnogim slučajevima. Mogu ja da imam dokaz za novu teoriju iz mikrobiologije, ali tek kada je neko objavi, ona može na Vikipediju. Jednostavno slediš pravila mikrobiologije i dođeš do zaključka. Zar ne? Nauka nije bitna, princip je isti. Kada neko objavi u Pravopisu ili u relevantnom izvoru da je pravilno Gugl kroum tada Vikipedija može da insistira na tome da je to pravilno. Do tada ne. --Irić Igor (razgovor) 14:06, 17. jun 2009. (CEST)

Da li zaista očekuješ da neko da ime svakoj novoj pojavi, i svakoj bogovetnoj reči koju možemo da smislimo. Ako je dato pravilo, a dato je, onda je postupanje po tom pravilu pravilno. Ako pravilo kaže „transkribuje se, a ne navodi u originalu, osim ako nismo u stanju da saznamo kako se izgovara u originalu“, a onda u istom ili drugom pravilniku kaže da se to transkribuje (IPA simbol po IPA simbol) dok se ne dobije kroum, nećemo da čekamo sledeće izdanje Rečnika stranih reči da proverimo da li je zaista tako. Opet, da li čekamo da Jupak pobroji svako moguće ili nemoguće jedinjenje, ili je dovoljno to što su dali pravila.

Drugo, na srpskom ga svakako nekako zovemo, a to nekako sigurno nije chrome. --V. Burgić (reci...) 14:15, 17. jun 2009. (CEST)

Opet dolazimo do istih pitanja, što znači da smo na pravom putu! Da ga svi zovemo Gugl krom ili Gugl kroum ili Gugl hrom ili Gugl hroum, onda do ovih rasprava ne bi ni dolazilo. Problem je što mi ovde uvodimo nove termine, koje posle srpsko novinarstvo od nas preuzima kao već postojeće. Dakle, mi odaberemo termin, koji nauka još uvek nije upotrebila transkribovano, već samo u originalu (npr. vidi Razgovor:Vija militaris), iako je sve to po pravopisu - koji daje uopštena načela, koje i sami lingvisti različiti tumače. Ja mislim da mi u ovom slučaju sebi dajemo preveliku slobodu... --Damjan /razgovarajmo/ 16:51, 17. jun 2009. (CEST)

Pošto više ovde ne mogu da se snađem...

Otvaram novi naslov. Pridružila bih se Metodicarevoj molbi da se ne etiketiraju neistomišljenici i da se veoma vodi racuna o recima koje se koriste u raspravi. A Igora bih molila da tačno navede na KOGA se odnosi "pravopisna klika". Dok se ne objasni, smatracu to velikom uvredom. --Jagoda ispeci pa reci 23:30, 17. jun 2009. (CEST)

Vezano za prethodnu raspravu o Google Chrome brauzeru. Na srpskom ga svakako nekako zovemo, a druga stvar je kako ga pišemo. Google Chrome je ispravan zapis. Važeći Pravopis se još uvek nije izjasno po pitanju pisanja terminologije vezane za računare i internet. Dok se ne pojavi novi Pravopis, čiji se izlazak kako je već spomenuto, odlaže u nedogled zbog međusobnih nesuglasica među lingvistima ovakve rasprave su uzaludne. Napisati u originalu je najlogičnije dok ne izađe novi Pravopis koji će konkretno da se pozabavi ovom problematikom. -- Loshmi (razgovor) 23:41, 17. jun 2009. (CEST)

Vidite li vi da vi diskutujete o normama jezika, pa Ćika čak zalazi i u norme tuđih jezika, a ne o tome kada bi nešto trebalo ostaviti izvorno zato što je praktično neprevodivo i netranskribljivo (evo da uvedem novu riječ - netranskribljivo, ako već ne postoji, jer ja imam potrebu da se ovako izrazim) :). Ne možemo mi odlučivati o ispravnosti normi i jezičkih konvencija, jer na prvom mjestu nismo stručni za to, a dalje nemamo nikakve kompetencije koje bi te norme, koje se nekima ne dopadaju, mogli da promijenimo, još manje ovdje na Vikipediji. Ne može se sve pisati izvorno, jer je to protivno pravilima srpskog jezika. Vikipedija je jezički projekat, te prema tome mora da poštuje norme i konvencije jezika na kojem se piše. Ne norme ljubitelja muzike bilo koje vrste, niti bilo kojeg drugog kluba fanova neke umjetnosti, nauke isl. Sličnih diskusija o poštovanju normi jezika, nema ni na jednoj drugoj Vikipediji. Ne možete koristiti slabu dostupnost naših knjiga o jeziku, Pravopisu itd., kao izgovor da ovdje sada „pišete nove norme“. Čak i Pravopis iz šezdesetih, kada se jezik zvao srpskohrvatski, nije ostavljao mogućnost pisanja izvorno svih stranih imena, nego samo u izuzetnim slučajevima ćirilicom, kao i da bi se uspostavila „politička“, a ne jezička ravnoteža, latinicom je dozvoljavao pisanje imena izvorno dodajaući nastavke za padeže iza crtice, iako je i u tom slučaju preporučivao transkribovanje stranih imena. Pravila transkripcije su i u njemu postojala, te činila dobar dio njegovih stranica. U izdanju Pravopisa srpskog jezika devedesetih, veći dio tih normi ili pravila je samo potvrđen, unaprijeđena su neka pravila transkripcije i izbačen dio „političkog kompromisa koji se tiče pisanja stranih imena izvorno kada se piše latinicom“, te je rečeno da se samo u izuzetnim slučajevima, strano ime u srpskom jeziku piše izvorno. Koji su to izuzetni slučajevi, Klajn je pojasnio u e-pošti Jagodi, kao odgovor na njena pitanja u vezi toga. Druga je stvar, što mi ovdje možemo imati sumnje da je neka transkripcija koju mi uradimo, sto posto korektna, jer kao što smo vidjeli u slučaju Insbruk/Inzbruk, prilikom transkricpije/adaptacije ovog imena u srpski jezik, urađeno je i „jednačenje suglasnika po zvučnosti“. Ali naše moguće greške, kao i nekada naše pogrešne interpretacije nekog pravopisnog pravila, nikako ne mogu biti izgovor da se sada sve/sva strana imena pišu izvornom grafijom, jer se tako nešto protivi normama/pravilima srpskog jezika. --Slaven Kosanović {razgovor} 11:06, 18. jun 2009. (CEST)

Taj dio „političkog kompromisa koji se tiče pisanja stranih imena izvorno kada se piše latinicom“ nije izbačen u novom Pravopisu. Ovo za izuzetne slučajeve odnosi se samo na ćirilicu. -- Loshmi (razgovor) 11:21, 18. jun 2009. (CEST)

I to bi bilo super da Vikipedija na srpskom nema mogućnost menjanja jednog te istog teksta iz lat. u cirilicu i obtratno. Zato, nažalost, treba da se odnosimo prema tekstovima kao da su pisani samo ćirlicom. --Jagoda ispeci pa reci 11:29, 18. jun 2009. (CEST)

---

„Ne može se sve pisati izvorno, jer je to protivno pravilima srpskog jezika.“

Ne baš. To je samo protivno pravilima sadašnjeg srpskog pravopisa, kako su nam uvažene dame i gospoda objasnili. A šta će biti danas-sutra kada izađe novi pravopis, i pisanje stranih imena je dozvoljeno u originalu i u ćiriličnom tekstu (i ne samo za latinski, formule, matematiku...)? Hoćete li to prihvatiti preko noći, samo zato što je neki akademik tako odlučio?

Protivno srpskom jeziku bi bilo kad bi ja pisao pešadiski, lijepilo, tramvaajaa i slično, jer se tako ne izgovara a naš je jezik. Međutim ZAŠTO je ikome palo na pamet da u naš pravopis gura izgovore stranih riječi, nikako mi nije jasno.

Ne zaboravimo isto ovo: logika i zdrav razum trebaju biti ispred svega - a ne naređenja i slijepo praćenje pravila. Kad je bilo suđenje u Nirnbergu, Nijemci su se branili sa: „ja sam samo izvršavao naređenja“. Ne uspoređujem vas sa nacistima, samo kažem - upotrijebite svoju glavu, nemojte samo: pravopis tako kaže i naprijed marš. Pravopis pišu ljudi, a oni prave greške.

Produžetak života transkripciji nam neće donijeti ništa dobro, baš kao što nam ništa dobro nije donijelo svojevremeno tvrdoglavo ostajanje na julijanskom kalendaru. Zašto je tako, već sam naveo gore.--Miroslav Ćika (razgovor) 22:25, 18. jun 2009. (CEST)

Bože Ćiko, da li ti sebe uopšte slušaš? Zašto tu tvoju logiku i zdrav razum ne upotrebiš u tvom mašinstvu (ili čime se već baviš)? Baš me zanima šta bi imao da kažeš da ja počnem tebi da solim pamet o stvarima u tvojoj struci... BAŠ me živo zanima. Slepa naređenja, Nemci, rat, transkripcija je mrtva, pešadijsko pisanje, svašta ćemo mi još videti ovde... Sve to porediti sa srpskim pravopisom i srpskim lingvistima bilo bi krajnje neukusno da nije strahovito smešno. Tako ti boga, ovo može da pročita bilo ko, nemoj više, jer možda neko ima slabo srce, a sigurno ne bi hteo da nekog nosiš na duši... I na kraju, jedno pitanje: KO SI TI da sebi uzimaš za pravo da predviđaš sudbinu transkripcije i da sudiš i omalovažavaš rad ljudi kao što su Prćić, Klajn, Pižurica, Pešikan, Jerković i svi ostali akademici lingvisti koji sede u Pravopisnoj komisiji i Odboru za standardizaciju? Ti zaista sebi previše dozvoljavaš... Za mene, ovo što ti radiš jeste obično trolovanje i zaista ne razumem administratore koji i dalje ovako nešto dopuštaju... --Jagoda ispeci pa reci 22:40, 18. jun 2009. (CEST)

Ćiko, shvatio sam, a vjerujem i svi ostali, da ti se transkripcija ništa ne dopada. :) Ali vjerovatno ćeš se razočarati ako ti kažem da je tendencija upravo suprotna tvojim predviđanjima, po onome što dolazi iz izvora bliskih Odboru za standardizaciju i ljudima koji rade na novom Pravopisu. Dakle, pravila transkripcije u novom Pravopisu će samo biti bolje definisana i zauzeće još veći prostor u toj knjizi, nego što je to bio slučaj u posljednjoj verziji. Ja se slažem da u komentarima i u svom korisničkom prostoru, korisnici pišu kako hoće. Sva strana imena izvornom grafijom, bez padeža, sve malim slovima, bez tački i zareza, ali u člancima bilo šta od toga prosto ne ide. Zatim, nema logike niti logičkog razmišljanja bez suštinskog poznavanja neke oblasti. Svi mi imamo osnove iz gramatike i Pravopisa, tu vjerovatno nema spora, ali za dizajn jezičkih pravila je potrebno daleko više od toga. Osim toga na Vikipediji mi ne možemo pisati nova pravila srpskog jezika, zavisno od toga da li nam se postojeća sviđaju ili ne. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:18, 18. jun 2009. (CEST)

Ja sam dobro objasnio ranije i ovdje zašto je transkripcija štetna. Poštovaću pravila i dalje, mada mislim da je to užasno pogrešno. Ali svako ima pravo na svoje mišljenje. To nije trolovanje već sloboda. „Ne slažem se sa vama, ali vam ne branim pravo na vlastito mišljenje.“

A i Vuk Karadžić je bio „trol“, dok nisu shvatili da možda svijet i neće propasti ako usvoje narodni govor za pisanje. Narod može od toga imati samo koristi, da zna kako se šta piše kad pođe u bijeli svijet.--Miroslav Ćika (razgovor) 01:48, 20. jun 2009. (CEST)

Jedno je Vuk, a drugo je Vikipedija. Vuku se moglo da reformiše književni jezik i pravopis, Vikipediji se ne može. Ono što se zajednici srpske Vikipedije može jeste to da odluči hoće li pisati standardnim srpskim jezikom, koji ima svoj pravopis Matice srpske, sa transkripcijom, i druge u ovoj nauci merodavne transkripcione i pravopisne smernice lingvista kao što su Prćić i Klajn, i koji ima svoj Odbor za standardizaciju srpskog jezika, ili neće pisati standardnim srpskim jezikom, nego će usvojiti neki svoj interni pravopis i biti ne Vikipedija na srpskom jeziku, već Vikipedija na srpskom jeziku vikipedijanske redakcije. Dakle, odluči li zajednica Vikipedije na srpskom jeziku da enciklopediju piše na srpskom jeziku (a tako je jedino i moguće, ona druga solucija je samo hipotetička), onda bi trebalo da ona prihvati i pravopisna rešenja koja važe za standardni srpski jezik, ma što svako od nas privatno o njima mislio. A ona podrazumevaju transkripciju stranih imena u ćirilici, i to prema pravilima koja su u literaturi data. Ne očekuje se od literature da pobroji sva moguća strana imena u transkribovanom obliku, zato i postoje pravila po kojima autori što pišu srpskim jezikom sami mogu transkribovati nova strana imena kao što je to Google Chrome. (Isto tako se ne očekuje od Pravopisa da pobroji sva moguća imena svih mogućih naselja napisana velikim slovom, već daje pravila po kojima autori sami mogu zapisati imena naselja na koja naiđu, kao što je tamo neko selo Donja Jablanica, koje neće biti izričito pomenuto u Pravopisu, ali ćemo prema pravilima moći da ga zapišemo kako treba. Isto tako i ne možemo očekivati da literatura pobroji sva strana imena, ali kada naiđemo na Google Chrome, mi ćemo ga umeti transkribovati kako treba prema Prćićevim pravilima.) Od literature se pak očekuje da pobroji sve izuzetke od tih pravila, što ona i čini. Izuzetak zbog ukorenjenosti, dakle, nije sve ono što bismo odoka izuzetkom proglasili ili proverili pretragom na Guglu, već je izuzetak samo ono što je upisano kao izuzetak. A sve ostalo, bilo eksplicitno pomenuto kao primer za ilustraciju pravila ili ne, tima pravilima transkripcije regularno podleže. A tu spadaju i nova imena iz informatike, iz muzike, iz video-igara itd., sa kojima ova Vikipedija obično ima problem, iako lako može da ga ne bude, da se ona samo drži pravopisa kao što bi i trebalo. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 02:45, 20. jun 2009. (CEST)

Evo, mada sam svestan da od ovoga nema selameta, predlažem sledeća *pravila pismenog uređivanja Vikipedije. --V. Burgić (reci...) 21:06, 20. jun 2009. (CEST)

Teško srpskoj kulturi ako su pravopisci vrhunac srpske intelektualne elite. Ta grupa slavoljubivih profesora (koja ovde iz snobovskih razloga uživa visoku reputaciju) nije u stanju da decenijama napiše korektan pravopis ni rečnik srpskog jezika.--Jakša (razgovor) 21:40, 20. jun 2009. (CEST)

---

Razumijem gospodu Božovića i Burgića. Pravila treba poštovati i tako dalje. Sve je tu u redu. Ali nekako je žalosno biti na to prinuđen kada znaš da pravila nisu dobra. Da se ne bih opet naširoko ponavljao, to sam dokazao ranije. Najveće zamjerke su prvo - sporost prevođenja i pisanja zbog nedoumica i svađa oko transkripcije, drugo - otežano nalaženje strane literature bez izvornog oblika (pogledajte trenutni Praistorija članak na glavnoj strani, sam vrh), treće - niz nelogičnosti u primjeni lat. oblika u ćir tekstovima (latinski, formule, jedinice može, engleski ne može...).

Slažem se s Jakšinom primjedbom, iako ja mislim da njihov rad pati najviše zbog: inercije i odricanja odgovornosti („ma što bi mi to mijenjali kad je ovako već ihahaj, mogao bi se neko pobuniti“). Bolje da mi skupimo svoju penzijicu i noge na stol. Ko radi taj i griješi, a ko ne - nema šta ni da pogriješi. A pogotovo ne daj bože da moramo da smišljamo srpske riječi za hiljade tuđica. Djeca više i ne znaju srpski od silnih ombdusmana, stejdžova, kulova, tramvaajaa, aploadova, frontmena i tsl. A naši vrli akademici spavaju li spavaju.

Francuzi imaju ustanove za zaštitu svog jezika. Čak i u Kvebeku (Kanada).--Miroslav Ćika (razgovor) 22:41, 20. jun 2009. (CEST)

Pa imaš interviki poveznice. Barem je na Vikipediji lako naći sva izvorna imena preko intervikija. Zatim niko ne govori da se ukine pominjanje izvorne grafije, naročito kada se radi o nekim novim pojmovima (što će se raditi kada se pojam prvi put pomene tekstu), ali ime same odrednice u većini slučajeva, ne može biti izvornom grafijom. Zašto bismo pisali recimo España, kada mi kažemo Španija, osim toga većina naših ljudi ni nema to ñ na tasteru, čime bi im otežali pretragu članaka. Koga interesuje kako se piše na španskom, klikne na interviki, ode na špansku viki i problem riješen. Važi za sve ostale stvari. Mi nismo ograničeni po tom pitanju, kao štampane enciklopedije. Što se tiče stručnih stvari, latinskih medicinkih i bioloških imena, fizičkih i matematičkih formula, radi se o međunuradnom standardu, koji uglavnom poštuju sve zemlje radi lakše komunikacije među naučnicima. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:14, 20. jun 2009. (CEST)

X-1 ili Iks-1

Razmišljam o pisanju članaka o američkim eksperimentalnim avionima. Članci će biti na ćirilici, ali avioni imaju oznake kao X-1, X-3, X-15 i tako dalje. Naslovljavanje kao Iks-1 mi djeluje očajno. Međutim po pravopisu kako nam je objašnjeno, latinica ne može u naslov u ćiriličnom članku.

Ovo je isto problem kod članka Daglas B-42, gdje je trebalo stajati XB-42.

Ako ne čujem ništa, biće naslovljeni latinicom kao i original, a tekst će biti na ćirilici.--Miroslav Ćika (razgovor) 19:23, 26. jun 2009. (CEST)

Verujem da je to jedan od onih slučaja kada je bolje ostaviti u originalu. Barem bih ja tako uradila, pogotovu ako je ime aviona samo to slovo i broj. Problem je u tome što hteo ne hteo, može da se pomeša sa ćiriličnim H... --Jagoda ispeci pa reci 21:07, 26. jun 2009. (CEST)

Hvala.--Miroslav Ćika (razgovor) 22:41, 26. jun 2009. (CEST)

Vekovi

Da li bi vekovi trebali da se pišu rimskim brojevima (XV vek) ili indijskim (15. vek)?--FrMiBaS (razgovor) 21:00, 26. jun 2009. (CEST)

Koji su ti to indijski brojevi? Svejedno je, mogu se pisati i rimskim i arapskim brojem, s tim što kad se pišu rimskim, nikad se ne stavlja tačka, dok kod arapskih da. --Jagoda ispeci pa reci 21:08, 26. jun 2009. (CEST)

Da li se kaže Srboslav ili Srbislav? Možda to zavisi od govornog područja?--FrMiBaS (razgovor) 22:40, 26. jun 2009. (CEST) Imena ne podležu pravopisnim pravilima. Neko se zove Srboslav, neko Srbislav. Neko Mihajlo, neko Mihailo. Neko Mija, neko Mia. Neko Danijela ili Andrijana, neko Daniela ili Andriana... --Jagoda ispeci pa reci 22:53, 26. jun 2009. (CEST)

PS:Naravno, ovo sve važi samo za srpska imena. Strana imena prenesena u naš jezik svakako da podležu pravopisnim pravilima transkripcije sa određenog jezika.--Jagoda ispeci pa reci 22:54, 26. jun 2009. (CEST)

Nadležnost Prćića

Da li se dela Dr Prćića mogu spominjati kao reference za transkripciju neengleskih imena (npr. portugalska, irska, francuska i sl.)?--Irić Igor (razgovor) 16:30, 5. jul 2009. (CEST)

Nema potrebe kad postoje pravopisna pravila za druge jezike. Irska da, jer bolje reference nema. Ali italijanska, francuska i sva druga za koja postoje pravila u Pravopisu, ne, jer nema potrebe. Pravopis u tom pogledu ide svakako ispred i Prćića i bilo koga drugog.--Jagoda ispeci pa reci 16:47, 5. jul 2009. (CEST)

Ne znam što to pitaš, jer mislim da i nema drugih imena... U geografskom rečniku ima imena geografskih pojmova koja su VAN anglofonih krajeva, ali ona su u skladu sa opšte priznatim pravilima srpskog pravopisa i ukrorenjenosti, i jasno su označena crvenim slovima (na primer, Karipsko more, Kavkaz, Kejptaun, Karakas, Helsinki, Hong Kong...). Nećeš tamo naći ni vlastita ni geografska imena na drugom jeziku, tipa Vičenca, Huan, Hans, Pariz, i sl...--Jagoda ispeci pa reci 16:55, 5. jul 2009. (CEST)