Википедија

Egan Bernal

Egan Arlej Bernal Gomez (šp. Egan Arley Bernal Gómez; 13. januar 1997), kolumbijski je profesionalni biciklista koji trenutno vozi za britanski UCI vorld tur tim Ineos grenadirs.[6] Osvojio je Tur de Frans 2019, postavši prvi kolumbijski pobjednik Tura, a zatim i Điro d’Italiju 2021. Osim grand tur trka, osvojio je po jednom Tur de l’Avenir, Pariz—Nicu, Tur de Svis, Tur of Kaliforniju, Tur de Kolumbiju i Gran Pijemont, dok je jednom bio šampion Kolumbije u vožnji na hronometar.

Egan Bernal
Bernal na Tur de Fransu 2019.
Lični podaci
Puno imeEgan Arlej Bernal Gomez
Datum rođenja(1997-01-13)13. januar 1997. (27 god.) .
Mjesto rođenjaSipakira, Bogota, Kolumbija[3]
DržavljanstvoKolumbija
Visina1,75 m[1]
Masa60 kg[2]
Timske informacije
Trenutni tim
Ineos grenadirs
Disciplinadrumski
Tip vozačabrdaš
Profesionalna karijera
2016—2017Androni Đokatoli
2018—Skaj[4][5]
Uspjesi
Tur de Frans
Tur de Frans1 (2019)
Najbolji mladi vozač1 (2019)
Điro d’Italija
Điro d’Italija1 (2021)
Najbolji mladi vozač1 (2021)
Glavne etapne trke
Pariz—Nica1 (2019)
Tur de Svis1 (2019)
Prvenstva
Nacionalni šampion
(vožnja na hronometar)		 1 (2018)
Druge trke
Tur de l’ Avenir 1 (2017)
Tur of Kalifornija 1 (2018)
Tur de Kolumbija 1 (2018)
Gran Pijemont 1 (2019)
Ažurirano: 28. jun 2020.

Profesionalnu karijeru počeo je 2016, sa 19 godina, u pro kontinentalnom timu Androni Đokatoli, gdje je proveo dvije godine, nakon čega je prešao u vorld tur tim — Skaj, koji je prije toga osvojio Tur de Frans tri godine zaredom, sa Krisom Frumom.

Prve godine u Skaju osvojio je Tur of Kaliforniju, dok je 2019. osvojio Gran Pijemont, Pariz—Nicu i Tur de Svis, nakon čega je bio lider tima na Turu, zajedno sa Gerentom Tomasom, dok Frum nije vozio zbog pada na Kriterijumimu di Dofine. Žutu majicu prvi put je uzeo na etapi 19, sačuvao je do kraja i osvojio Tur, postavši tako prvi Kolumbijac i prvi Latinoamerikanac koji je osvojio Tur, a drugi sa prostora cijele Amerike, nakon Grega Lemonda.[7]

Sezona 2020. bila je prekinuta zbog pandemije kovida 19, zbog čega je Tur de Frans 2020. vožen u avgustu i septembru. Bernal je bio lider tima, dok su Tomas i Frum bili izostavljeni iz sastava. Zbog povrede, izgubio je dosta vremena na etapi 15, nakon čega je napustio Tur i završio sezonu. Godine 2021, završio je Strade Bjanke na trećem mjestu, nakon čega je debitovao na Điro d’Italiji. Roze majicu je po prvi put uzeo na devetoj etapi, sačuvao je do kraja i osvojio je Điro uz dvije etapne pobjede i klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[8] U januaru 2022. na treningu pred početak sezone udario je u zaustavljeni autobus pri brzini od 50 km/h, zbog čega je propustio skoro cijelu sezonu

Djetinjstvo i juniorska karijera uredi

Bernal je rođen u Bogoti, Kolumbija. Najstarije je dijete Hermana, radnika na podzemnoj rimokatoličkoj crkvi — Solna katedrala Sipakira, izgrađenoj u tunelima za vađenje soli, i Florite, radnice u fabrici cvijeća. Otac mu je bio amaterski biciklista i Bernal je počeo da vozi bicikl sa pet godina. Otac je počeo da ga vodi da voze zajedno bicikl vikendom, sa osam godina, a godinu kasnije organizovana je trka za djecu. Otac nije htio da Bernal učestvuje, ali je njega prijavio drug i dao mu svoju kacigu. Pobijedio je na trci, a nagrada je bila biciklistički dres i članstvo u biciklističkom klubu na 18 mjeseci.[3][9] Otac nije htio da Bernal počne biciklističku karijeru, zbog nedostatka finansijskih sredstava. U pokušaju da ga obeshrabri, dao mu je, poslao ga je na dugu vožnju na oštećenom biciklu njegovog rođaka, ali, sudeći po njegovoj majci, to mu je samo povećalo želju za biciklizmom.[10] Grad Sipakira je nadmorske visine 2.700 m, dok put koji vodi od Sipakire do rodnog mjesta njegove majke — Pača, ide do 3.600 metara nadmorske visine. U mlađim danima, Bernal je rekao majci da će, ako uspije da pređe taj put za manje od sat vremena, osvojiti Tur de Frans.[10] Na proljeće 2019, prije Tur de Fransa, prešao je tu dionicu za 56 minuta.[10]

 
Bernal na trci u brdskom biciklizmu, Kopa Nasional u Kostarici 2014.

Kao junior, fokusirao se na brdski biciklizam; pobjeđivao je na trkama u Brazilu, Kostarici i Sjedinjenim Američkim Državama, a 2014. osvojio je srebrnu medalju na Svjetskom prvenstvu u brdskom biciklizmu u disciplini kros kantri za juniore,[11] nakon čega je 2015. osvojio bronzanu medalju u istoj disciplini.[11][12] Zajedno sa brdskim biciklizmom, vozio je i dvije drumske trke u juniorskoj konkurenciji tokom 2015, osvojio je obje: Klasika Huventudes Kahika, u Kolumbiji[13] i Sonjando il Điro dele Flandre u Italiji.[14]

Nakon dobrih rezultata u juniorskoj konkurenciji, Bernalov agent, Paolo Alberati sastao se sa vlasnikom pro kontinentalnog tima malog budžeta, Androni Đokatolija — Đanijem Saviom, kome je prvobitno ponudio italijanskog amaterskog prvaka — Davidea Pakjarda.[15] Savio je rekao kako mu je potreban brdaš i Alberati ga je upoznao sa Bernalom.[15] Nakon što mu je Alberati poslao rezultat UCI testa na maksimalnu potrošnju kiseonika, koji je iznosio 88.8ml/kg/min,[15] Savio je odlučio da rizikuje i ponudio je Bernalu četvorogodišnji ugovor, kako bi preskočio konkurenciju do 23 godine i odmah počeo profesionalnu karijeru.[10][15] Bernal je izjavio da je to bilo neočekivano, spremao se za prvu sezonu u konkurenciji vozača do 23 godine i imao je ponude nekoliko timova u brdskom biciklizmu, ali je prihvatio ponudu Savija i potpisao je ugovor.[15] Savio je uglavnom zbog rezultata testa odlučio da mu ponudi dugogodišnji ugovor, iako nije imao velikog iskustva u drumskim trkama; poređenja radi, test Migela Induraina na maksimalnu potrošnju kiseonika tokom maksimalnog opterećenja iznosio je 88ml/kg/min, dok je test Grega Lemonda iznosio 92.5ml/kg/min.[15] Bernal je kasnije izjavio da je uradio dva testa u Italiji, drugi je uradio nakon Svjetskog prvenstva u brdskom biciklizmu, koji je bio mnogo bolji od prvog.[15]

Profesionalna karijera uredi

2016 uredi

Profesionalnu karijeru počeo je 2016. godine. Sezonu je počeo na trci La Mediteran, koju je završio na 18 mjestu u generalnom plasmanu, nakon čega je u top 20 završio na trkama Gran pri Industrija i Artiđjanato i Setimana internacionale Kopi i Bartali, gdje je pao na drugoj etapi, nakon što je napao iz vodeće grupe u poslednjim kilometrima.[15][16] U aprilu, vozio je najveću trku u dotadašnjoj karijeri, pripremnu trku za Điro d’Italiju — Điro del Trentino, na kojoj su učestvovali i Vinčenco Nibali, Romen Barde, Mikel Landa, Jakob Fuglsang, Domeniko Pocovivo, Žan Kristof Pero, Mikele Skarponi i Damijano Kunego.[17] Trka je počela ekipnim hronometrom, na kojem je pobijedila Astana, dok je Androni završio na devetom mjestu, 36 sekundi iza.[18] Na drugoj etapi, bio je pri vrhu grupe, ali imao je mehaničkih problema u poslednjem kilometru i završio je na 43 mjestu.[19] Na kraljevskoj, trećoj etapi, pratio je napade favorita na poslednjem usponu — Faj dela Paganela, dugom 12 km. Na 2 km do cilja, Tanel Kangert je napao i trijumfovao, dok je Bernal završio na devetom mjestu, u grupi od deset vozača koja je na cilj došla deset sekundi iza i preuzeo je bijelu majicu, za najboljeg mladog vozača.[20] Četvrtu etapu završio je skoro tri minuta iza glavne grupe; završio je na 16 mjestu u generalnom plasmanu, 4 minuta i 16 sekundi iza Lande i osvojio je klasifikaciju za najboljeg mladog vozača, dva minuta ispred Danijela Martineza.[21] Sezonu je nastavio na dvodnevnoj trci Vuelta sajklista komunidad de Madrid, koju je završio na 33 mjestu,[22] nakon čega je vozio Tur of Bihor trku u Rumuniji. Trka je startovala prologom, koji je Bernal završio na 17 mjestu, sedam sekundi iza Florijana Bisingera,[23] nakon čega je ostvario prvu pobjedu u profesionalnoj karijeri; pobijedio je na prvoj etapi, dugoj 123 km, nakon što je odsprintao Rodolfa Toresa, koji je došao na cilj zajedno sa njim i preuzeo je lidersku majicu.[24][25] Drugu[26] i treću etapu završio je u grupi, nije gubio vrijeme[27] i osvojio je prvo izdanje trke, osam sekundi ispred Rodolfa Toresa.[28]

U junu, vozio je Tur de Sloveniju, gdje je drugu etapu završio na trećem mjestu, 50 sekundi iza Rejna Taramajea; Taramaje je napao na 5 km do cilja, nakon što su dostigli bjegunce i odmah se odvojio od grupe. Bernal i Džek Hejg su vozili zajedno, nakon čega je Hejg napao i uzeo drugo mjesto.[29] Hronometar na poslednjoj, trećoj etapi, završio je na 20 mjestu, dva minuta iza Dijega Ulisija i završio je na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[30] Nakon Slovenije, vratio se u Rumuniju, gdje je vozio Sibiu Tur, koji je završio na 55 mjestu u generalnom plasmanu i sedmom u klasifikaciji za najboljeg mladog vozača.[31] Sezonu je nastavio na Tur de l’ Avenir trci, koji je poznat i kao Tur de Frans za mlade vozače.[32] Na drugoj etapi, Amon Grondal Jansen je trijumfovao iz bijega i preuzeo žutu majicu, dok je Bernal završio u grupi, skoro tri minuta iza.[33] Hronometar na četvrtoj etapi završio je na 44 mjestu, minut iza Adrijena Koste i pao je na 36 mjesto u generalnom plasmanu, skoro četiri minuta iza Grondal Jansena.[34] Na šestoj etapi, nije mogao da prati sve napade u brdima i završio je na devetom mjestu, dva minuta iza Davida Godua, ali je došao do desetog mjesta u generalnom plasmanu.[35] Sedmu etapu završio je na petom mjestu, što mu je bio najbolji rezultat na trci i došao je do sedmog mjesta u generalnom plasmanu, dva minuta iza lidera — Godua.[36] Na poslednjoj, osmoj etapi, završio je na sedmom mjestu, 48 sekundi iza Nilsena Paulesa, ali ispred Hindlija, Vanhouka i Šegela i završio je trku na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu, skoro tri minuta iza Godua.[37]

Do kraja sezone vozio je trke u Italiji. Na klasiku Kopa Agostini, radio je za sprintera — Frančeska Gavacija, bio je aktivan u dostizanju bijega i završio je na 44 mjestu u grupi, dok je Gavaci završio na trećem mjestu.[38] Dva dana kasnije, Gavaci je ponovo bio lider tima, na Memorijalu Marko Pantani, na kojem je i pobijedio, dok je Bernal napustio trku nakon više od pola pređene distance.[39] Do kraja, vozio je tri trke, od kojih je završio samo Điro dela Toskanu, na 47 mjestu.[40]

2017 uredi

Sezonu 2017, počeo je na Vuelta de San Huan trci u Argentini. Nakon prve četiri lakše etape, kraljevsku, petu etapu, do Alto Kolorada, završio je na šestom mjestu, 14 sekundi iza Ruija Koste i sa 38 došao je na deveto mjesto u generalnom plasmanu.[41] Poslednje dvije etape bile su sprinterske i Bernal je završio na devetom mjestu u generalnom plasmanu, minut i po iza Baukea Moleme, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[42] Krajem februara vozio je Tur de Lanjavi trku,[43] gdje je samo četvrta etapa bila brdska. Napao je na 5 km do cilja, ali je dostignut; Mekseb Debesaj ne napao u finišu i pobijedio, dok je Bernal završio na petom mjestu, u manjoj grupi koja je stigla četiri sekunde iza.[44] Do kraja trke, izgubio je 20 sekundi i završio je na sedmom mjestu u generalnom plasmanu, 43 sekunde iza Rajana Gibonsa.[45] Sezonu je nastavio na klasiku Gran pri Industria i Artiđjanato. Adam Jejts je napao na 20 km do cilja, nakon što je bijeg dostignut; pratili su Ričard Karapaz, Rigoberto Uran, Matija Kataneo, Sajmon Klark i Bernal. Na poslednjem usponu, svi su pokušavali da se odvoje, ali niko nije uspio; u sprintu, Jejts je pobijedio ispred Karapaza i Urana, dok je Bernal završio na petom mjestu, iza Katanea, sa zaostatkom od tri sekunde, nakon što nije mogao da zadrži ritam u sprintu.[46] U martu, vozio je najveću trku u dotadašnjoj karijeri — Tireno—Adrijatiko. Nakon prvih lakših etapa, na četvrtoj etapi vodila se velika borba za generalni plasman. Na oko 7 km do cilja, Tom Dimulen je napao, ali je dostignut. Ubrzo zatim, Bernal je napao i izdvojila se grupa favorita. Na 4.2 km do cilja, Adam Jejts je napao, pratili su Uran, Gerent Tomas i Nairo Kintana; Bernal nije mogao da prati i završio je na 13 mjestu, minut iza Kintane, koji je ostvario pobjedu napadom na 2 km do cilja.[47] Na petoj etapi, ponovo je bio u vrhu sa favoritima i završio je na 11 mjestu, šest sekundi iza grupe koju je odsprintao Peter Sagan i dvije etape prije kraja trke imao je bijelu majicu, za najboljeg mladog vozača.[48] Na poslednjoj etapi vožen je hronometar, koji je Bernal završio na 116 mjestu, minut i 20 sekundi iza pobjednika — Roana Denisa, ali i 42 sekunde iza Boba Jungelsa, koji je tako osvojio bijelu majicu; Bernal je završio 27 sekundi iza Jungelsa u klasifikaciji mladih vozača, a na 16 mjestu u generalnom plasmanu, 3 minuta i 20 sekundi iza Kintane.[49]

Sezonu je nastavio na trkama u Italiji, gdje je trku Setimana internacionale Kopi e Bartali završio na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu, 48 sekundi iza Lilijana Kalmežana, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[50] Klasik Điro del Apenino završio je na drugom mjestu odsprintavši grupu od pet vozača koja je na cilj stigla 16 sekundi iza Danila Selana, koji je napadom u finišu stigao do solo pobjede.[51] Na Tur of de Alps trci, napao je na pretposlednjem usponu, na poslednjoj etapi — Monte Boldone; prešao je solo preko brdskog cilja, nakon čega je na spustu vozio malo lakše i čekao da ga grupa dostigne po ravnom, prije poslednjeg uspona.[52] Njegov suvozač, Rodolfo Tores, napao je na poslednjem usponu, Bernal je pokušao da markira ostale vozače kako bi pomogao Toresu da pobijedi, ali Tores nije imao dovoljno snage i otpao je. Tibo Pino je napao u finišu i pobijedio, dok je Bernal završio na sedmom mjestu u sprintu, dvije sekunde iza.[52] Trku je završio na devetom mjestu u generalnom plasmanu, minut iza Tomasa, iz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača, minut i po ispred Hjua Kartija, koji je bio lider klasifikacije do poslednje etape.[53] Nakon dobrih rezultata u prvom dijelu sezone, vorld tur timovi, Skaj, Movistar i Bahrein—Merida su istakli da su zainteresovani za Bernala, a objavljeno je da je Skaj najbliži potpisu.[54]

Nakon slabijih rezultata na Vuelta a Kastilja i Leon trci i Tur de Sloveniji, vozio je trku iz kategorije Evropa Tur 2.2 — Tur de Savoje Mon Blank. Na drugoj etapi, ostvario je prvu pobjedu u sezoni, 49 sekundi ispred Viktora Lafaja,[55] nakon čega je pobijedio i na hronometru na četvrtoj etapi, 40 sekundi ispred Vanhouka[56] i osvojio je trku 50 sekundi ispred Lambehta, uz klasifikacije po poenima i za najboljeg mladog vozača, dok je u brdskoj klasifikaciji završio na drugom mjestu.[57] Uspjeh je ponovio i na Sibiu Turu u Rumuniji, gdje je pobijedio na dvije etape i osvojio trku, uz klasifikacije za najboljeg mladog vozača i po poenima, dok je u brdskoj klasifikaciji takođe završio na drugom mjestu.[58] U avgustu, vozio je Tur de l’ Avenir. Nakon šest etapa, Patrik Gamper je imao skoro četiri minuta prednosti ispred grupe koja je na cilj dolazila uglavnom zajedno.[59] Na sedmoj etapi, Bernal je ostvario solo pobjedu, minut ispred Džejmsa Noksa i preuzeo je lidersku majicu, jer je Gamper završio 11 minuta iza.[60] Na osmoj etapi, ostvario je drugu pobjedu zaredom, odsprintavši Bjerga Lambrehta i povećao je prednost u generalnom plasmanu na minut i devet sekundi ispred Lambrehta, zahvaljujući sekundama bonifikacije.[61] Na poslednjoj, devetoj etapi, završio je na četvrtom mjestu, u grupi koja je na cilj stigla tri minuta iza Pavela Sivakova i osvojio je trku minut i devet sekundi ispred Lambrehta.[62]

Do kraja sezone vozio je trke u Italiji, a najveći uspjeh ostvario je na trci Điro dela Toskana, gdje je prvu etapu završio na drugom mjestu, iza Stivena Kamingsa, koji je pobijedio u sprintu.[63] Drugu etapu završio je na osmom mjestu, u grupi koja je stigla na cilj 28 sekundi iza Gijoma Martena i završio je trku na petom mjestu u generalnom plasmanu, 16 sekundi iza Martena, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[64] Na Memorijalu Marko Pantani, napao je zajedno sa Matijom Kataneom i Dijegom Ulisijem na poslednjem usponu i ubrzo su dostigli Zamparelu, koji je bio u bijegu; stekli su veliku prednost ispred glavne grupe, a u sprintu, Bernal je završio na trećem mjestu, dok je Zamparela pobijedio.[65] Sezonu je završio na Điro di Lombardiji, što je bio prvi monumentalni klasik koji je vozio; završio je na 13 mjestu, 47 sekundi iza Nibalija.[66]

Iako mu je ostalo još dvije godine ugovora sa Andronijem i objavljeno je da je otkupna klauzula 350.000 evra,[67] potpisao je petogodišnji ugovor sa britanskim vorld tur timom Skaj, od 2018. godine.[4]

2018 uredi

 
Bernal na Tur de Romandi trci 2018.

Za tim Skaj debitovao je na Tur daun ander trci, gdje je bio lider tima zajedno sa Halvorsenom.[68] Nakon početnih lakših etapa, cilj pete etape bio je na usponu Vilunga hil. Riči Port je napao na 1.8 km do cilja i Bernal je otpao od grupe. Kada je skoro dostigao grupu, Port je napao ponovo i došao do solo pobjede, dok je Bernal završio na petom mjestu, 10 sekundi iza.[69] Poslednja etapa je bila sprinterska i Bernal je završio na šestom mjestu u generalnom plasmanu, 20 sekundi iza Derila Impija, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača, tri sekunde ispred Rubena Gerera.[70] U februaru, vozio je nacionalno prvenstvo Kolumbije, gdje je pobijedio u vožnji na hronometar, šest sekundi ispred Danijela Martineza,[71] dok drumsku trku nije završio.[72] Sezonu je nastavio na domaćoj trci, Kolumbija Oro i Paz. Nakon prve tri sprinterske etape, na kojima je pobijedio Fernando Gaviria, cilj četvrte etape bio je na blagom usponu; pobijedio je Žilijen Alafilip, dok je Bernal završio na šestom mjestu, tri sekunde iza, nakon što nije mogao da prati Alafilipa u sprintu.[73] Na petoj etapi, voženi su prvi veliki usponi. Na poslednjem usponu, izdvojili su se kolumbijski vozači, Rigoberto Uran, Nairo Kintana, Serhio Enao i Bernal. Uran je pobijedio u sprintu, dok je Bernal završio treći i došao je do četvrtog mjesta u generalnom plasmanu, devet sekundi iza Kintane.[74] Na poslednjoj, šestoj etapi, poslednji uspon bio je dug 20 km. Bernal je napao na 3 km do cilja, dostigao je suvozača, Sebastijana Enaa, koji je bio u bijegu i vozili su zajedno. Završio je etapu na drugom mjestu, 10 sekundi iza Dajera Kintane, ali je završio 11 sekundi ispred Naira Kintane i osvojio je trku osam sekundi ispred Kintane, zahvaljujući sekundama bonifikacije.[75] Takođe, osvojio je i brdsku u klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[76] U martu, vozio je Vuelta a Katalunju, gdje je drugu etapu završio na četvrtom mjestu u grupnom sprintu, u kojem je Alehandro Valverde pobijedio.[77] Na četvrtoj etapi, Movistar je radio na čelu, a u poslednjih sedam kilometara, samo su Pjer Latur i Bernal mogli da prate tempo koji je diktirao trio Movistara — Valverde, Nairo Kintana i Mark Soler.[78] Bernal je napao i Soler je distanciran, nakon čega je i Latur otpao. U finišu, distanciran je i Kintana, a Valverde je pobijedio u sprintu; drugom mjestom na etapi, Bernal je došao do drugog mjesta u generalnom plasmanu, 19 sekundi iza Valverdea.[78] Na poslednjoj etapi, napadao je nekoliko puta, ali je Valverde pratio; uzeo je sekunde bonifikacije i smanjio je zaostatak na 15 sekundi pred poslednjih nekoliko kilometara.[79] Na 6 km do cilja, pao je i morao je da napusti trku.[80] Odvezen je u bolnicu u Barseloni, gdje su mu dijagnostikovani prelomi ključne kosti i lopatice.[81]

 
Bernal u liderskoj majicu na Tur of Kaliforniji 2018.

Trkanju se vratio krajem aprila, na Tur de Romandi trci. Trka je počela prologom, koji je završio na 11 mjestu, 11 sekundi iza Majkla Metjuza.[82] Na hronometru na trećoj etapi pobijedio je četiri sekunde ispred Primoža Rogliča,[83] ostvarivši prvu drumsku pobjedu u sezoni, nakon čega je došao do drugog mjesta u generalnom plasmanu, šest sekundi iza Rogliča.[84] Na kraljevskoj, četvrtoj etapi, tim Skaj je radio na čelu, a na 30 km do cilja, kada se Honatan Kastrovijeho sklonio, Bernal je napao, što je pratio samo Roglič. Njih dvojica su ubrzo dostigli većinu vozača koji su bili u bijegu, a Bernal je konstantno napadao u pokušaju da se odvoji od Rogliča.[85] Pri vrhu uspona, dostigli su i poslednje vozače koji su bili u bijegu — Jakoba Fuglsanga i Ruija Kostu i otišli su od njih.[85] Na spustu, Fuglsang i Kosta, kao i Port, uspjeli su da ih dostignu, nakon čega je Fuglsang napao na 15 km do cilja i brzo stekao veliku prednost, jer su ostali vozači bili koncentrisani na borbu za generalni plasman.[85] Fuglsang je pobijedio 48 sekunde ispred trojice vozača; Bernal je završio na trećem mjestu, iza Rogliča, dok je Port završio dvije sekunde iza.[85] Zahvaljujući sekundama bonifikacije, Roglič je povećao prednost ispred Bernala na osam sekundi.[85] Poslednja etapa bila je sprinterska, nije bilo promjena i završio je na drugom mjestu u generalnom plasmanu, osam sekundi iza Rogliča, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[86] Sezonu je nastavio na Tur of Kaliforniji. Nakon sprinterske etape na otvaranju, cilj druge etape bio je na usponu Gibraltar road.[87] Nakon rada na čelu grupe od strane tima BMC, u grupi je ostalo samo 13 vozača. Bernal je napao na 2 km do cilja, niko nije mogao da prati i pobijedio je 21 sekundu ispred Rafala Majke, čime je preuzeo lidersku majicu.[87] Osim u generalnom plasmanu, Bernal je nakon etape bio lider u svim klasifikacijama, brdskoj, po poenima i za najboljeg mladog vozača.[87] Na trećoj etapi, Toms Skujinš je pobijedio iz bijega, dok je Bernal završio na petom mjestu, u sprintu je završio samo iza Kejleba Juana i Petera Sagana.[88] Hronometar na četvrtoj etapi završio je na 18 mjestu, minut u 23 sekunde iza Tidžeja van Garderena i pao je na drugo mjesto u generalnom plasmanu, 23 sekunde iza Van Garderena.[89] Na šestoj etapi, na početku kratkog uspona Dadžet samit, na 10 km do cilja, Bernalov suvozač — Teo Gejgan Hart je napao, Van Garderen je reagovao, nakon čega je Bernal napao i niko nije mogao da ga prati.[90] Pobijedio je sa minut i 28 sekundi ispred Adama Jejtsa i preuzeo je lidersku majicu sa minut u 25 sekundi ispred Tidžeja van Garderena.[91] Poslednja etapa bila je sprinterska, nije bilo promjena i Bernal je osvojio trku, minut i 25 sekundi ispred Van Garderena, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[92] Nakon osvajanja trke, mnogi su se pitali da li će voziti neku grand tur trku u sezoni, na šta je on izjavio: „nisam siguran još. Volio bih da vozim grand tur, sigurno. Ali imam tek 21 godinu i grand tur možda bude previše za mene u ovom trenutku. Nisam siguran. Radićemo na tome, ali ako vidimo da nisam spreman za grand tur, onda se to neće desiti još. Kao što sam rekao, volio bih da vozim jedan. Možda budem vozio Vueltu, ali nisam siguran“.[93]

 
Bernal na hronometru na etapi 20 na Tur de Fransu 2018.

Ipak, izabran je u tim za Tur de Frans, umjesto za Vueltu[94] i u julu, vozio je svoj prvi Tur, kao najmlađi vozač na trci.[95] Na Turu je radio za Gerenta Tomasa i Krisa Fruma, koji je osvojio Điro d’Italiju i pokušao je da ostvari Điro—Tur dabl. Liderska pozicija u timu nije utvrđena, što je značilo da će Bernal morati da vozi za oba vozača, ukoliko jedan od njih bude u problemima; Tomas je izjavio da se osjeća bolje nego što se ikad ranije osjećao pred Tur de Frans i da će se liderska pozicija u timu odlučiti u Alpima.[96] Na prvoj etapi, Frum je pao, Bernal je ostao iza i radio za njega, prije nego što je i sam otpao od te grupe; završio je na 113 mjestu, dok je Frum završio 51 sekundu iza glavne grupe, u kojoj je završio Tomas.[97] Na trećoj etapi vožen je ekipni hronometar, koji je tim Skaj završio na drugom mjestu, četiri sekunde iza BMC-a.[98] Cilj šeste etape bio je na usponu Mur de Bretanj. Danijel Martin je napao na poslednjem kilometru i trijumfovao, dok je Bernal završio 12 sekundi iza, radeći za Fruma, koji je još jednom izgubio vrijeme.[99] Na devetoj etapi vožene su sekcije kaldrme koje se voze na Pariz—Rubeu. Bernal je pao i prije nego što je počelo da se vozi po kaldrmi i završio je 16 minuta iza grupe.[100] Prva velika brdska etapa bila je etapa 11, čiji je cilj bio na usponu La Rozjer. Bernal je radio za suvozače, dok Tomas nije napao iz grupe favorita na 6 km do cilja. Tomas je pobijedio na etapi i uzeo žutu majicu, dok je Bernal završio zajedno sa Landom, minut i 47 sekundi iza.[101] Na etapi 12 voženo je nekoliko uspona, dok je cilj bio na Alp d’Iezu, dugom 13,8 km. Stiven Krojsvajk je napao iz grupe favorita na 85 km do cilja, stvorio je veliku prednost, što je tim Skaj uspio da dostigne jakim tempom; već na usponu Kroa de fer, u grupi je ostalo samo 17 vozača.[102] Na početku Alp d’Ieza, napadali su Vinčenco Nibali, Kintana i Landa, ali ih je Bernal sve dostizao na tempo, predvodeći Tomasa i Fruma.[102] Na čelu manje grupe uz Alp d’Iez radio je 8 km, a nakon što su dostigli Krojsvajka na 4 km do cilja, Dimulen je napao, pratili su Tomas, Frum, Barde i Landa, dok je Bernal otpao od grupe. Do kraja je vozio lagano i završio je minut i 50 sekundi iza Tomasa, koji je napao na 300 m do cilja i trijumfovao dvije sekunde ispred Dimulena.[102] Iako je pobijedio na dvije etape zaredom i imao je žutu majicu, Tomas je izjavio da ne vjeruje da može da osvoji Tur i da je Frum lider tima.[103] Nakon što na prvoj etapi u Pirinejima nije bilo napada, borbe su vođene na etapi 17, koja je bila duga samo 65 km; toliko kratka etapa na Turu nije vožena od 1988. godine.[104] Nairo Kintana, koji je bio dosta daleko u generalnom plasmanu, napao je zajedno sa Danijelom Martinom na poslednjem usponu, Kol di Porteu, kada je Bernal izašao na čelo grupe da diktira tempo. Kintana je uspio da distancira sve i da pobijedi na etapi, dok su u grupi iza Dimulen i Roglič napali, što Frum nije mogao da prati. Bernal ga je čekao i radio je za njega do blizu cilja, kada Frum nije mogao da prati i završio je dvije sekunde iza Bernala.[105] Na poslednjoj brdskoj, etapi 19, Skaj je diktirao tempo, a nakon napada Rogliča na poslednjem usponu Kol de Obisku, Mihal Kvjatkovski se sklonio i Bernal je ostao da radi za Tomasa. Međutim, nakon što su ponovo Dimulen i Roglič napali, Bernal je distanciran i završio je etapu minut i 37 sekundi iza Rogliča.[106] Na etapi 20 vožen je 31 km dug hronometar, koji je završio na 25 mjestu, dva minuta iza Dimulena.[107] Na poslednjoj etapi nije bilo promjena, Tomas je osvojio Tur de Frans, dok je Bernal završio na 15 mjestu, skoro 28 minuta iza; u klasifikaciji za najboljeg mladog vozača završio je na drugom mjestu, pet minuta iza Pjera Latura.[108] Za sveukupno izdanje na Turu, dobio je nagradu za vozača dana na etapi 21.[109] Nakon Tura, direktor tima Androni, za koji je Bernal prethodno vozio, Đani Savio, izjavio je da je Bernal imao predivan Tur de Frans i da će u budućnosti osvojiti Tur.[95]

Sezonu je završio na klasicima u Italiji, gdje je Milano—Torino završio na desetom mjestu, 43 sekunde iza Tiba Pinoa,[110] a Điro di Lombardiju na 12 mjestu, minut i po iza Pinoa.[111] Na dan 12. decembra 2018. godine, kompanija Skaj je objavila da se povlači iz biciklizma na kraju 2019. godine, ostavljajući tim bez glavnog sponzora.[112]

2019 uredi

 
Bernal na Pariz—Nici 2019.

Sezonu 2019. startovao je u februaru, na prvenstvu Kolumbije u vožnji na hronometar, koje je završio na trećem mjestu, minut i po iza Danijela Martineza,[113] dok je drumsku trku završio na 25 mjestu, skoro šest minuta iza Oskara Kiroza.[114] Sezonu je nastavio u Kolumbiji, na trci Tur de Kolumbija, koju je osvojio 2018, pod imenom Kolumbija Oro i Paz; vozio je zajedno sa Frumom.[115] Na prvoj etapi, vožen je ekipni hronometar, koji je tim Skaj završio na trećem mjestu, deset sekundi iza tima EF Edukejšen First.[116] Na petoj etapi, Danijel Martinez i Ivan Sosa su napali na 10 km do cilja, kasnije su im se pridružli Migel Anhel Lopez, Ričard Karapaz i Alafilip, dok Bernal nije mogao da prati i završio je u grupi iza, 42 sekunde iza Alafilipa, koji je odsprintao prvu grupu.[117] Na poslednjoj, kraljevskoj etapi, čiji je cilj bio na usponu Alto las Palmas, dugom 15 km, nakon više napada, Lopez se odvojio, dok su u grupi iza bili Kintana, Bernal i Sosa.[118] Jedan navijač je uzrokovao pad Sose, a Bernal je ostao da ga čeka.[118] Zajedno su ponovo dostigli Kintanu, nakon čega je Bernal otpao. Kintana je pobijedio na etapi, dok je Bernal završio na četvrtom mjestu, 16 sekundi iza i završio je na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu, 54 sekunde iza Lopeza, koji je osvojio trku.[118]

U martu, vozio je Pariz—Nicu. Nakon četiri lakše etape, na petoj etapi vožen je hronometar, koji je završio na šestom mjestu, 15 sekundi iza Sajmona Jejtsa i došao je do drugog mjesta u generalnom plasmanu, 15 sekundi iza Kvjatkovskog.[119] Na sedmoj etapi, Danijel Martinez je trijumfovao iz bijega, dok je Bernal završio zajedno sa Kintanom, skoro četiri minuta iza i preuzeo je lidersku majicu, 45 sekundi ispred Filipa Žilbera i 46 ispred Kintane.[120] Na poslednjoj etapi, Kintana je napao na 50 km do cilja, stekao je 50 sekundi prednosti, ali je Bernal imao pet suvozača uz sebe, koji su smanjivali prednost. Na kraju, Bernal je završio četiri sekunde iza Kintane i osvojio je trku 39 sekunde ispred Kintane, koji je uzeo sekunde bonifikacije.[121] Sezonu je nastavio na Vuelta a Katalunji. Frum je pao na drugoj etapi i izgubio je 14 minuta, pa je na trećoj etapi, na poslednjem usponu, radio za Bernala.[122] Bernal je prvi napao na 2 km do cilja, pratio ga je Kintana, koji nije htio da radi sa njim i dostigao ih je Adam Jejts. Kada su se Migel Anhel Lopez i Danijel Martin približili, Bernal je ponovo napao, pratili su Kintana i Jejts, a zatim ih je dostigao Lopez, koji je odmah napao.[122] Bernal je prvi reagovao na Lopezov napad, ostali su pratili i išli lakšim tempom, što je omogućilo Martinu da ih dostigne; Martin je odmah napao, ali ostali su pratili i u sprintu, Bernal je završio drugi, iza Jejtsa i došao je do trećeg mjesta u generalnom plasmanu, iza Tomasa de Genta i Adama Jejtsa.[122] Na četvrtoj etapi, Lopez je napao na 8.5 km do cilja, što su pratili Bernal, Jejts i Kintana. Međutim, Lopez je ponovo napao na 5 km do cilja i niko nije mogao da ga prati. Bernal je završio na četvrtom mjestu, 16 sekundi iza i ostao je na trećem mjestu u generalnom plasmanu, 17 sekundi iza Lopeza.[123] Na poslednjoj etapi, Adam Jejts je napao na 20 km do cilja, stekao je 40 sekundi prednosti, ali je dostignut. Bernal je takođe pokušavao da distancira Lopeza, ali bezuspješno i završio je trku na trećem mjestu u generalnom plasmanu, 17 sekundi iza Lopeza i tri sekunde iza Jejtsa.[124] Nakon Katalunje, trebao je da bude lider tima Skaj na Điro d’Italiji, ali je slomio ključnu kost na treningu u Andori, zbog čega je morao da propusti Điro.[125] Trkanju se vratio sredinom juna, na Tur de Svis trci, gdje je vozio zajedno sa Tomasom. Prije trke, tim Skaj je postao tim Ineos, nakon povlačenja Skaja kao sponzora.[126] Trka je počela hronometrom, koji je Bernal završio na 26 mjestu, 23 sekunde iza Roana Denisa.[127] Nakon sprinterskih etapa, na šestoj etapi vođena je borba za generalni plasman. Antvon Tolek je bio u bijegu od početka etape, a pred poslednji uspon imao je dva minuta ispred glavne grupe. Bernal je napao na oko 3 km do cilja, niko nije mogao da ga prati, a ubrzo je smanjio prednost Toleka. Ipak, u poslednjem kilometru, Tolek je dodatno ubrzao i pobijedio 17 sekundi ispred Bernala, koji je preuzeo lidersku majicu, 12 sekundi ispred Denisa.[128] Na sedmoj etapi, napao je na 2 km do cilja i pobijedio je 23 sekunde ispred Pocoviva i Denisa, koji su pokušavali da ga dostignu.[129] Hronometar na osmoj etapi završio je na 11 mjestu, 38 sekundi iza Iva Lampara i zadržao je lidersku majicu, 22 sekunde ispred Denisa.[130] Na poslednjoj etapi, Hju Karti je trijumfovao, dok je Bernal završio na trećem mjestu, minut i dvije sekunde iza, zajedno sa Denisom, koji je više puta napadao u pokušaju da ga distancira; Bernal je tako osvojio trku 19 sekundi ispred Denisa, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[131]

 
Bernal na Tur de Fransu 2019.

Objavljeno je da će Bernal i Tomas da budu udruženi lideri tima Ineos na Tur de Fransu,[132] nakon što je Frum pao na Kriterijumu di Dofine i morao je da propusti Tur.[133] Tur je startovao sprinterskom etapom u Briselu. Na drugoj etapi, vožen je ekipni hronometar, koji je Ineos završio na drugom mjestu, 20 sekundi iza Jumbo—Vizme i Bernal je došao do sedmog mjesta u generalnom plasmanu, 30 sekundi iza Mika Teunisena.[134] Na trećoj etapi, Žilijen Alafilip je napao na 15 km do cilja i pobijedio, dok je Bernal završio u grupi koja je na cilj stigla 26 sekundi iza, a pet sekundi ispred Tomasa; nakon treće etape, zaostajao je 40 sekundi iza Alafilipa u generalnom plasmanu.[135] Na šestoj etapi, samo je Kvjatkovski ostao uz lidere Ineosa na poslednjem usponu, a nakon napada Lande, otpao je i on. Tomas je napao i završio je devet sekundi ispred Bernala.[136] Na osmoj etapi, Alafilip i Pino su napali na 300 metara do vrha brdskog cilja, a zatim radili zajedno i završili 20 sekundi ispred grupe; Bernal je završio na devetom mjestu i u generalnom plasmanu je zaostajao minut i 16 sekundi iza Alafilipa.[137] Na ravnoj, desetoj etapi, usljed jakog vjetra, grupa se razdvojila i mnogi vozači su izgubili vrijeme, zahvaljujući čemu je Bernal došao do trećeg mjesta u generalnom plasmanu, iza Alafilipa i Tomasa.[138] Na prvoj etapi u Pirinejima nije bilo borbi za generalni plasman, a hronometar na etapi 13, završio je na 22 mjestu, minut i 36 sekundi iza Alafilipa i pao je na peto mjesto u generalnom plasmanu, dva minuta i 52 sekunde iza Alafilipa, a minut i po iza Tomasa.[139] Na etapi 14, voženoj do Turmalea, David Godu za Pinoa, kao i Laurens de Plus i Džordž Benet za Krojsvajka, radili su na čelu i vozači su otpadali od grupe, a u poslednjem kilometru otpao je i Tomas. Pino je napao na 500 metara do cilja i pobijedio, dok je Bernal završio osam sekundi iza, a dvije sekunde iza Alafilipa, koji je uzeo sekunde bonifikacije i zaostajao je tri minuta iza Alafilipa.[140] Na etapi 15, Pino je napao na 6 km do cilja, pratili su samo Bernal, Emanuel Bukman i Alafilip. Pino je nastavio sa napadima, a prvi je otpao Alafilip, zatim i Bukman i Bernal, koji su do cilja radili zajedno i Bernal je nadoknadio 58 sekundi u odnosu na Alafilipa.[141] Na etapi 18, Bernal je napao na 3 km do vrha uspona Galibije; brzo je napravio prednost, a zatim je po ravnom održavao i završio je 32 sekunde ispred Alafilipa i drugih favorita i došao je do drugog mjesta u generalnom plasmanu, minut i po iza Alafilipa.[142] Na etapi 19, na 6 km do vrha pretposlednjeg uspona — Kol de l’ Izerana, Tomas je napao i Alafilip se mučio. Kilometar kasnije, Bernal je napao i distancirao sve, stekavši preko dva minuta ispred Alafilipa do vrha Izerana.[143] Alafilip je na spustu smanjio zaostatak, ali je javljeno da se etapa prekida zbog sniježne lavine, zbog koje nije moguće ići do cilja u Tižnu.[144] Nije proglašen pobjednik etape, a vremena su uzeta sa prolaza preko Izerana i Bernal je uzeo žutu majicu prvi put u karijeri, 48 sekundi ispred Alafilipa.[143] Iz istog razloga, etapa 20 je skraćena na samo 59 kilometara.[145] Na etapi 20, izdržao je sve napade i prešao kroz cilj zajedno sa Tomasom, 17 sekundi iza Nibalija, dok je Alafilip izgubio još tri minuta i pao na peto mjesto.[146] Poslednja etapa je bila sprinterska, nije bilo promjena i Bernal je osvojio Tur de Frans minut i 11 sekundi ispred Tomasa, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[147] Bernal je tako postao prvi Kolumbijac i prvi Južnoamerikanac koji je osvojio Tur, kao i drugi vozač iz cijele Amerike, nakon Grega Lemonda. Takođe, postao je najmlađi pobjednik Tura još od 1909, kada je pobijedio Fransoa Fabe,[148] a sa 22 godine i 196 dana, treći je najmlađi pobjednik Tura u istoriji.[149] U rodnom gradu, od 130.000 stanovnika, dočekale su ga hiljade navijača na proslavi osvajanja Tura i predstavljanja žute majice.[150] Bernal je izjavio: „Nevjerovatno je, ne znam šta da kažem. Osvojio sam Tur, ali ne uspijevam da povjerujem u to. Treba mi par dana da shvatim sve ovo. To je za moju porodicu i samo želim da ih zagrlim. To je osjećanje sreće koje ne znam kako da opišem. Ovo nije samo moja pobjeda, ovo je pobjeda cijele države. Velika je čast znati da sam ja ostvario ovo. Moj otac nije mogao da priča u početku, ali kada je uspio, čestitao mi je. Htio je da zaplače. Za nas, to je san. Gledali smo Tur na TV-u i mislili smo da je to nešto nevjerovatno“.[151]

Prvobitno je planirao da vozi drumsku trku na Svjetskom prvenstvu u Jorkširu,[152] ali je dan kasnije odustao i u timu Kolumbije zamijenio ga je Karlos Betankur.[153] Sezonu je nastavio na klasicima u Italiji. Na Điro dela Toskani, napao je na 25 km do cilja, pri vrhu uspona Monte Sera, pratio ga je Nikolaj Čerkasov, a zatim su ih dostigli i Đovani Viskonti i Pjerpaolo Fiskara, koji je distanciran na kilometar do cilja. Bernal je prvi počeo da sprinta, međutim Viskonti je prošao sa desne strane i pobijedio.[154] Na naredna četiri klasika nije bio konkurentan, a Milano—Torino završio je na šestom mjestu, deset sekundi iza Majkla Vudsa,[155] a dan kasnije, osvojio je klasik Gran Pijemonte. Ivan Sosa je radio na čelu grupe, koja je u finišu brojala samo sedam vozača; Bernal je napao na 2 km do cilja i pobijedio je šest sekundi ispred Sose, koji je bio jači od ostatka grupe.[156] Sezonu je završio na Điro di Lombardiji, koja je vožena dva dana nakon što je osvojio Pijemont.[157] Molema je napao na 18 km do cilja, Bernal, Valverde, Fuglsang, Vuds, Hejg i Roglič su pokušavali da ga dostignu, ali bezuspješno. Valverde, Fuglsang i Bernal su se odvojili i Bernal je završio na trećem mjestu, 16 sekundi iza Moleme, a u sprintu za drugo mjesto pobijedio ga je Valverde.[157]

2020 uredi

Sezonu 2020, počeo je na prvenstvu Kolumbije, gdje je hronometar završio na trećem mjestu, 32 sekunde iza Martineza i četiri sekunde iza Kintane.[158] Na drumskoj trci, pao je na spustu na 45 km do cilja,[159] nakon čega nije uspio da se vrati u borbu i završio je na drugom mjestu, minut i 15 sekundi iza Serhia Igite.[160] Sezonu je nastavio na Tur de Kolumbiji. Četvrtu etapu, završio je na drugom mjestu, sekundu iza Igite,[161] nakon čega je šestu etapu završio na trećem mjestu, tri sekunde iza Martineza i završio je na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu, 54 sekunde iza Igite.[162] Krajem februara, nakon što je nekoliko vozača bilo pozitivno na korona virus na UAE Turu,[163] čitava sezona u biciklizmu je prekinuta, a trke su ili odložene ili otkazane.[164][165][166]

 
Bernal na Tur de l’En trci 2020.

Na dan 17. februara 2020, objavljeno je da je Bernal dobio nagradu Laureus akademije za proboj godine, za 2019, postavši tako prvi biciklista nakon Lensa Armstronga, koji je osvojio neku od nagrada Laureus akademije, sa tim što su nagrade Armstronga oduzete zbog dopinga.[167] Tim Ineos je objavio već na početku sezone da će Bernal i Tomas biti udruženi lideri na Tur de Fransu,[168] a Bernal je u maju istakao da mu je cilj da osvoji Tur i da neće žrtvovati sebe zbog Tomasa i Fruma.[169] UCI je objavio novi kalendar za sezonu 2020, po kojem je start Tura pomjeren za 29. avgust, dok su Điro d’Italija i Vuelta a Espanja pomjerene za oktobar.[170][171] Sezona je nastavljena 1. avgusta, a planirano je da Tomas, Frum i Bernal budu udruženi lideri na Tur de Fransu, zbog čega je planirano da zajedno voze glavne pripremne trke,[172][173] dok je Bernal prije toga vozio Rute d’Okitaniju.[174] Trka je počela sprinterskom etapom, koju je završio na šestom mjestu.[175] Na trećoj etapi, tim Ineos je radio na čelu; Bernal je napao u poslednjem kilometru i pobijedio deset sekundi ispred suvozača — Pavela Sivakova, i preuzeo je vođstvo u generalnom plasmanu[176] Poslednju, četvrtu etapu, završio je na četvrtom mjestu, u grupi koja je došla na cilj dvije sekunde iza Benoe Kosnefroe i osvojio je trku 19 sekundi ispred Sivakova, uz osvojene klasifikaciju po poenima i za najboljeg mladog vozača.[177] Sezonu je nastavio na Tur de l’En trci, gdje su bili Tomas, kao i trio lidera Jumbo—vizme — Roglič, Dimulen i Krojsvajk.[178] Na drugoj etapi voženo je pet uspona; tim Jumbo—vizma je vozio na tempo, dok je Bernal u finišu ostao sa samo jednim suvozačem. Na 500 metara do cilja, Roglič je napao i pobijedio u sprintu, dok je Bernal završio na drugom mjestu.[179] Na poslednjoj, trećoj etapi, koja je vožena do uspona Gran Kolumbijer, Roglič je napao na 300 metara do cilja i pobijedio je četiri sekunde ispred Bernala, osvojivši trku 18 sekundi ispred Bernala.[180] Nakon što je izgubio od Rogliča na prvoj pripremnoj trci, na kojoj su Frum i Tomas bili u lošoj formi, Bernal je izjavio da ima još dosta do Tur de Fransa i da moraju da budu mirni.[181] Sezonu je nastavio na Kriterijumu di Dofine, zajedno sa Frumom i Tomasom, dok su takođe bili ponovo Roglič, Dimulen i Krojsvajk.[182] Zbog pandemije kovida 19, trka je skraćena na pet etapa, bez sprinterskih etapa i hronometra.[183] Prvu etapu završio je na trećem mjestu u sprintu, dok je Vaut van Art pobijedio.[184] Na drugoj etapi, Roglič je napao u poslednjem kilometru i ostvario pobjedu, dok je Bernal završio na desetom mjestu, osam sekundi iza.[185] Treća etapa vožena je do uspona Kol de Madelena; Roglič je napao u poslednjem kilometru, Bernal je otpao, nije mogao da prati ni Sivakova i završio je devet sekundi iza.[186] Zbog povrede leđa, nije startovao četvrtu etapu.[187]

 
Bernal na Tur de Fransu 2020.

Zbog loše forme na pripremnim trkama, a naročito na Kriterijumu di Dofine, Frum i Tomas su izostavljeni iz tima Ineos za Tur,[188] dok je timu priključen pobjednik Điro d’Italije 2019 — Ričard Karapaz, kao podrška Bernalu i eventualni plan B, ukoliko Bernal ne bude u dobroj formi,[189] a kao glavni pomoćnici u brdima, u timu su bili Pavel Sivakov, koji je završio Điro 2019. u top 10, kao i Andrej Amador, koji je završio Điro 2015. na četvrtom mjestu.[190] Tur je počeo sprinterskom etapom, po kiši i lošem vremenu, zbog čega je nekoliko vozača palo, a Toni Martin je izašao ispred grupe i pokazao pokretom ruke da je etapa neutralisana i da nema napada; nastavljena je na 25 km do cilja, a Aleksander Kristof je pobijedio i uzeo žutu majicu.[191] Na drugoj etapi, Alafilip je pobijedio i uzeo žutu majicu, dok je Bernal završio u grupi koja je došla na cilj dvije sekunde iza.[192] Cilj četvrte etape bio je na usponu Orsijere—Merlet; Roglič je pobijedio u sprintu, dok je Bernal završio na sedmom mjestu.[193] Na sedmoj etapi, zbog vjetra, grupa se razdvojila i Tadej Pogačar, Riči Port, Mikel Landa i Karapaz su izgubili minut i 20 sekundi, dok je Bernal završio na osmom mjestu u grupi i došao je do četvrtog mjesta u generalnom plasmanu, 13 sekundi iza Adama Jejtsa, a deset sekundi iza Rogliča.[194] Na osmoj etapi, Pogačar je napao na 15 km do cilja i završio 40 sekundi ispred grupe.[195] Na devetoj etapi, vožena su dva brdska cilja prve kategorije; Pogačar je napao na 20 km do cilja i grupa se razdvojila. Pogačar je napao još dva puta, a pratili su samo Roglič, Landa i Bernal, koji su zajedno prešli preko poslednjeg brdskog cilja. Do kraja etape, dostigli su Marka Iršija koji je bio u bijegu, Pogačar je pobijedio u sprintu ispred Rogliča, dok je Bernal završio na četvrtom mjestu i došao je do drugog mjesta u generalnom plasmanu, 21 sekundu iza Rogliča.[196] Cilj etape 13 bio je na usponu Pij Mari, koji je bio dug 5.4 km. Bernal se od početka uspona mučio i završio je 38 sekundi iza Rogliča i Pogačara, zbog čega je pao na treće mjesto u generalnom plasmanu, 59 sekundi iza Rogliča, a 15 sekundi iza Pogačara.[197] Cilj etape 15 bio je na usponu Gran Kolumbijer; Van Art je bio na čelu grupe, a na 13 km do cilja, Bernal je otpao, zajedno sa Nairom Kintanom. Ubrzo nije mogao da prati ni tempo Kintane i završio je etapu sedam minuta i 2/ sekundi iza Pogačara i Rogliča.[198] Nakon etape, izjavio je da se osjećao prazno, da nije imao snage i da njegovo tijelo nije moglo da reaguje normalno.[199] Na etapi 16, vozio je opušteno, nije se trudio da prati glavnu grupu i završio je deset minuta iza.[200] Etapu 17 nije startovao,[201] a tim je izjavio da ga muči povreda leđa od Kriterijuma do Dofine, zbog čega je i završio sezonu.[202]

U novembru, izjavio je da je uvijek osjećao bol u leđima i da je to zbog toga što mu je jedna noga duža od druge.[203] Rekao je da mu pomaže cijeli tim doktora, koji pokušava da ustanovi izvor bola.[203]

2021 uredi

 
Bernal na Tur de la Provens trci 2021.

Prije starta sezone 2021. tim Ineos Grenadirs je objavio da će Bernal voziti Điro d’Italiju, a da će Tomas, Karapaz i Teo Gejgan Hart, koji je osvojio Điro 2020. biti udruženi lideri na Tur de Fransu.[204] Menadžer tima — Dejv Brelsford izjavio je da Bernal mora da pronađe radost vožnje bicikla ponovo, dok su i Brelsford i Bernal izjavili da je Điro najbolja opcija za Bernala.[205] Sezonu je počeo u februaru, na trci u Francuskoj — Etoil de Besež, gdje je već na prvoj etapi izgubio skoro sedam minuta.[206] Na trećoj etapi bio je u bijegu, ali je završio na 15 mjestu, minut iza pobjednika — Tima Velensa.[207] Hronometar na poslednjoj etapi završio je na 35 mjestu, minut i devet sekundi iza Filipa Gane i završio je na 64 mjestu u generalnom plasmanu, šest minuta iza Velensa.[208] Izjavio je da mu je drago što je vozio Besež, ali da nije siguran u kakvom mu je stanju povreda leđa.[209] Sezonu je nastavio na Tur de la Provens trci u Francuskoj, a pred početak trke izjavio je da želi da uživa u trkanju i da će raditi za Ivana Sosu.[210] Prve dvije etape bile su sprinterske, a cilj treće etape bio je na usponu Mon Ventu. Tim Ineos Grenadirs je na tempo dostigao bjegunce, nakon čega je Sosa napao na 5 km do cilja. Alafilip i Puls su zatim napali iz grupe, a Bernal je pratio. Sosa je ostvario pobjedu i preuzeo lidersku majicu, dok je Bernal napao u poslednja dva kilometra i završio na drugom mjestu, 15 sekundi iza Sose, a tri sekunde ispred Alafilipa.[211] Na poslednjoj, četvrtoj etapi, Alafilip je na prolaznom cilju uzeo pet sekundi, zahvaljujući čemu je prestigao Bernala za sekundu; Sosa je osvojio trku, dok je Bernal završio na trećem mjestu, 19 sekundi iza.[212] Sezonu je nastavio na klasiku Trofeo Lagvelja u Italiji. Molema je napao na 15 km do cilja i ostvario solo pobjedu; Bernal je napadao više puta u grupi iza, nije uspio da se odvoji, ali je odsprintao grupu od pet vozača i završio je na drugom mjestu, 39 sekundi iza Moleme.[213]

Sezonu je nastavio na Strade Bjanke trci, koju je vozio po prvi put. Na oko 25 km do cilja, Alafilip je napao, pratili su Metju van der Pul, Van Art, Mihal Gogl, Pogačar, Tom Pidkok i Bernal.[214] Van der Pul je napao na poslednjem sektoru kaldrme, na 11 km do cilja, pratio je samo Alafilip, a na 10 km do cilja, Bernal ih je dostigao.[214] U poslednjem kilometru, Van der Pul je napao na usponu i ostvario solo pobjedu, pet sekundi ispred Alafilipa, dok je Bernal završio na trećem mjestu, 20 sekundi iza.[215] U martu, zajedno sa Tomasom, vozio je Tireno—Adrijatiko, glavni rivali bili su im Pogačar, Nibali, Kintana, Sajmon Jejts, Landa i Van Art, koji je htio da se oproba kao lider tima na etapnim trkama.[216] Nakon prve dvije etape, na kojima su po pobjedu ostvarili Van Art i Alafilip,[217] Van der Pul je ostvario pobjedu na trećoj etapi, dok su Bernal i Tomas izgubili vrijeme jer su bili zadržani u padu na 3.3 km do cilja i završili su 18 sekundi iza.[218] Cilj četvrte etape bio je na usponu Prati di Tivo. Bernal je napao na 7.8 km do cilja, pratili su Pogačar i Fuglsang, a zatim su ih dostigli ostali, nakon čega je Tomas napao, ali je brzo dostignut. Tomas je ponovo napao na 6.8 km do cilja i ostao je ispred grupe, nakon čega je Pogačar napao na 5.5 km do cilja, što niko nije mogao da prati iz grupe i brzo je dostigao Tomasa. Vozači iz druge grupe su radili zajedno, pokušavajući da ga dostignu, a nakon što je Jejts napao, Bernal je otpao i on i Tomas su završili 58 sekundi iza Pogačara, koji je pobijedio na etapi i preuzeo lidersku majicu.[219] Na petoj etapi, Van der Pul je napadao nekoliko puta, zbog čega se grupa prepolovila u više manjih grupa; Bernal je napao na 56 km do cilja, nakon čega je Van der Pul napao na 52 km do cilja; stekao je tri minuta prednosti, nakon čega je Pogačar napao iz glavne grupe, na 17 km do cilja. Vozači su bili u potjeri, jedan po jedan i Bernal je završio na petom mjestu, dva minuta iza.[220] Hronometar na poslednjoj, sedmoj etapi, završio je na 53 mjestu, 50 sekundi iza Van Arta i završio je na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu, četiri minuta iza Pogačara.[221]

2022 uredi

24. januara 2022, pred početak biciklistične sezone, Bernal je imao udes za vreme treninga, gde je povredio femur, patelu i povredio kičmu. Dan kasnije je bio hitno operisan.[222] Problem sa kičmom imao je več u sezoni 2020, pa je njegov nastup za Grand tur trke upitan.[223] Nakon pobede 2019. na Tur de Francu i 2021 na Điro d’Italija bio je između favorita za engleski tim Ineos Grenadirs.

Privatni život uredi

Bernal je stekao reputaciju kao miran vozač, koji ne traži izgovore kada stvari krenu loše. Naučio je italijanski jezik za šest mjeseci tokom boravka u Androniju, a zatim i engleski za šest mjeseci nakon što je potpisao za Skaj.[10]

Rezultati na trkama uredi

Rezultati na grand tur trkama uredi

Grand tur trke 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
  Điro d’Italija — — — — — 1
  Tur de Frans — — 15 1 DNF
  Vuelta a Espanja — — — — —

Rezultati na glavnim etapnim trkama uredi

Etapne trke 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
  Pariz—Nica — — — 1 — —
  Tireno—Adrijatiko — 16 — — — 4
  Vuelta a Katalunja — — DNF 3 NH —
  Vuelta al Pais Basko — — — — —
  Tur de Romandi — — 2 — —
  Kriterijum di Dofine — — — — DNF —
  Tur de Svis — — — 1 NH

Rezultati na klasicima uredi

Monumentalni klasici 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
Milano—Sanremo — — — — — —
Ronde van Flanderen — — — — — —
Pariz—Rube — — — — —
Lijež—Bastonj—Lijež — — — — — —
Điro di Lombardija — 13 12 3 —
Ostali klasici 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
Omlop het Niuvsblad — — — — — —
Kurne—Brisel—Kurne — — — — — —
Strade Bjanke — — — — — 3
E3 Binkbank — — — — — —
Gent—Vevelgem — — — — — —
Dvars dor Flanderen — — — — — —
Šeldeprajs — — — — —
Amstel gold rejs — — — — — —
Fleš Valon — — — — — —
Klasik San Sebastijan — — — DNF —
Bretanje klasik — — — — —
Gran pri sajkliste de Kvebek — — — — —
Gran pri sajkliste de Montreal — — — — —
Milano—Torino — 16 10 6 —

Rezultati na Svjetskom prvenstvu uredi

Svjetsko prvenstvo u drumskoj vožnji 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
Drumska trka — — — — —
Vožnja na hronometar — — — — —
Ekipni hronometar — — — Nije održavano
mješoviti hronometar za nacionalne timove Nije održavano — —

Rezultati na Olimpijskim igrama uredi

Olimpijske igre 2016.
Drumska trka —
Vožnja na hronometar —

Rezultati na nacionalnom prvenstvu uredi

Prvenstvo Kolumbije 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
Drumska trka — — DNF 25 2
Vožnja na hronometar — — 1 3 3
Legenda
— Nije učestvovao
DNF Nije završio
DSQ Diskvalifikovan
NH Nije održano

Reference uredi

  1. ^ „Egan Bernal – Team INEOS”. Arhivirano iz originala 7. 5. 2019. g. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  2. ^ „Egan Bernal”. ProCyclingStats. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  3. ^ a b „Egan Bernal, un campeón desde antes de nacer”. Elespectador.com (na jeziku: španski). 26. 8. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  4. ^ a b „Egan Bernal signs for Team Sky”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 27. 8. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  5. ^ „Team Sky”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Arhivirano iz originala 5. 1. 2019. g. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  6. ^ „Team Ineos”. UCI.org. Union Cycliste Internationale. Arhivirano iz originala 2. 1. 2020. g. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  7. ^ „Egan Bernal Finishes Off Tour de France Victory”. nytimes.com. 28. 7. 2019. Pristupljeno 4. 8. 2021. 
  8. ^ Puddicombe, Stephen (30. 5. 2021). „Egan Bernal seals Giro d'Italia victory”. cyclingnews.com. Pristupljeno 4. 8. 2021. 
  9. ^ Ostanek, Daniel. „Meet Egan Bernal Colombia's Newest Cycling Sensation”. Cyclingtips.com. Arhivirano iz originala 26. 02. 2020. g. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  10. ^ a b v g d Fotheringham, William (29. 7. 2019). „Egan Bernal has world at his feet after Tour de France victory”. irishtimes.com. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  11. ^ a b „Egan Bernal Biography”. Arhivirano iz originala 07. 04. 2019. g. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  12. ^ „XCO - Men Juniors - Results”. Arhivirano iz originala 11. 10. 2016. g. Pristupljeno 3. 9. 2015. 
  13. ^ „Clasica Juventudes Cajica 2015 | clasificaciones del ciclismo colombiano”. www.clasificacionesdelciclismocolombiano.com. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  14. ^ „“Sognando Il Giro delle Fiandre” parla colombiano”. Il Tirreno. 4. 10. 2015. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  15. ^ a b v g d đ e ž Ostanek, Daniel. „Meet Egan Bernal: Colombia’s newest cycling sensation”. CyclingTips. Arhivirano iz originala 26. 02. 2020. g. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  16. ^ „Sergey Firsanov gives Gazprom another win in Italy”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 25. 3. 2016. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  17. ^ „Giro del Trentino start list”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 18. 4. 2016. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  18. ^ Frattini, Kristen (19. 4. 2016). „Astana win team time trial to kick off Giro del Trentino”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  19. ^ „Giro del Trentino: Landa wins stage 2”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 20. 4. 2016. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  20. ^ Farrand, Stephen (21. 4. 2016). „Kangert wins stage 3 of the Giro del Trentino”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  21. ^ Farrand, Stephen (22. 4. 2016). „Landa wins Giro del Trentino”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  22. ^ „Overall Vuelta a Madrid title for Lobato”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 8. 5. 2016. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  23. ^ „Tour of Bihor - Bellotto 2016 - prouloge”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  24. ^ „Tour of Bihor - Bellotto 2016 - Stage 1”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  25. ^ „Egan Bernal consiguió su primera victoria como profesional en el Tour de Bihor en Rumania.”. cyclingarchives.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  26. ^ „Tour of Bihor - Bellotto 2016 - Stage 2”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  27. ^ „Tour of Bihor - Bellotto 2016 - Stage 3”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  28. ^ „Tour of Bihor - Bellotto 2016”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  29. ^ „Tour de Slovenie: Taaramae wins stage 2”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 17. 6. 2016. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  30. ^ „Tour of Slovenia: Ulissi wins time trial”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 18. 6. 2016. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  31. ^ „Mihaylov seals Sibiu Cycling Tour win – Viganò wins on the Piața Mare”. Clubul Sportiv Sibiu Sport Project. 10. 7. 2016. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  32. ^ Dauncey & Hare 2013, str. 115.
  33. ^ „Tour de l'Avenir: Grondahl Jansen wins stage 2 from breakaway”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 21. 8. 2016. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  34. ^ „Costa wins Tour de l'Avenir time trial”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 23. 8. 2016. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  35. ^ „Tour de l'Avenir: Gaudu climbs to stage 6 win”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 25. 8. 2016. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  36. ^ „Tour de l'Avenir: Schultz wins stage 7”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 26. 8. 2016. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  37. ^ „Powless claims final Tour de l'Avenir stage”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 27. 8. 2016. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  38. ^ „Colbrelli claims Coppa Agostoni”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 15. 9. 2016. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  39. ^ „Francesco Gavazzi wins Memorial Marco Pantani”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 17. 9. 2016. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  40. ^ „Egan Bernal – 2016”. ProCyclingStats. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  41. ^ „Costa claims Alto Colorado stage in San Juan”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 27. 1. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  42. ^ „Vuelta a San Juan: Mollema wins the overall”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 29. 1. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  43. ^ Woodpower, Zeb (22. 2. 2017). „Egan Bernal continues Colombian love affair with Tour de Langkawi”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  44. ^ Woodpower, Zeb (25. 2. 2017). „Tour de Langkawi: Mekseb Debesay wins queen stage to Cameron Highlands”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  45. ^ Woodpower, Zeb (1. 3. 2017). „Ryan Gibbons wins 2017 Le Tour de Langkawi”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  46. ^ „Adam Yates wins GP Industria & Artigianato”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 5. 3. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  47. ^ „Tirreno-Adriatico: Quintana wins stage 4 atop Terminillo”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 11. 3. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  48. ^ „Tirreno-Adriatico: Sagan claims stage 5”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 12. 3. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  49. ^ „Quintana seals Tirreno-Adriatico victory”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 14. 3. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  50. ^ „Coppi e Bartali: Calmejane nabs stage 4 and claims overall victory”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 26. 3. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  51. ^ „Danilo Celano solos to Giro dell'Appennino victory”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 9. 4. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  52. ^ a b Farrand, Stephen (21. 4. 2017). „Bernal shows why Team Sky and Movistar want to sign him for 2018”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  53. ^ „Geraint Thomas wins Tour of the Alps”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 21. 4. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  54. ^ Farrand, Stephen (20. 4. 2017). „Are Team Sky about to sign the next Quintana?”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  55. ^ „Le Tour de Savoie Mont Blanc (2.2) 2017 - Stage 2”. procyclingstats.com. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  56. ^ „Le Tour de Savoie Mont Blanc (2.2) 2017 - Stage 4”. procyclingstats.com. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  57. ^ „Le Tour de Savoie Mont Blanc (2.2) 2017”. procyclingstats.com. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  58. ^ „Ciclism: Columbianul Egan Bernal Gomez a câștigat Turul Sibiului; Eduard Grosu, învingător în ultima etapă”. Agerpres (na jeziku: rumunski). Agenția Națională de Presă Agerpres. 9. 7. 2017. Arhivirano iz originala 05. 10. 2018. g. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  59. ^ „Hodeg sprints to Tour de l'Avenir stage 6 victory”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 23. 8. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  60. ^ „Tour de l'Avenir: Bernal wins stage 7 atop Hauteluce-Les Saisies”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 24. 8. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  61. ^ „Tour de l'Avenir: Bernal strikes again on stage 8”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 25. 8. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  62. ^ „Bernal wins Tour de l'Avenir”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 25. 8. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  63. ^ „Giro della Toscana: Cummings wins opening stage”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 26. 9. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  64. ^ „Giro della Toscana: Guillaume Martin wins stage and overall in Volterra”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 27. 9. 2018. Pristupljeno 28. 6. 2020. [mrtva veza]
  65. ^ „Zamparella wins Memorial Marco Pantani”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 16. 9. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  66. ^ „Vincenzo Nibali wins Il Lombardia”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 7. 10. 2017. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  67. ^ Burrows, Josh. „How cycling’s greatest talent Egan Bernal defied father’s bitter resistance”. The Times. Times Newspapers Limited. Pristupljeno 28. 6. 2020. 
  68. ^ „Bernal and Halvorsen lead Team Sky at Tour Down Under”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 8. 1. 2018. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  69. ^ Benson, Daniel (20. 1. 2018). „Tour Down Under: Porte wins on Willunga as Impey takes lead”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  70. ^ „Impey wins 2018 Tour Down Under”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 21. 1. 2018. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  71. ^ „National Championships Colombia - ITT (NC) 2018”. procyclingstats.com. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  72. ^ „National Championships Colombia - Road Race (NC) 2018”. procyclingstats.com. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  73. ^ Fletcher, Patrick (9. 2. 2018). „Colombia Oro y Paz: Alaphilippe wins stage 4 uphill finish in El Tambo”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  74. ^ Fletcher, Patrick (10. 2. 2018). „Colombia Oro y Paz: Uran wins penultimate stage as Quintana takes race lead”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  75. ^ Fletcher, Patrick (11. 2. 2018). „Colombia Oro y Paz: Bernal bags overall victory in explosive finale”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  76. ^ „Bernal and Sky pull off Oro y Paz heist to seal overall victory”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  77. ^ Farrand, Stephen (20. 3. 2018). „Volta a Catalunya: Valverde wins stage 2 in Valls”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  78. ^ a b Farrand, Stephen (22. 3. 2018). „Volta a Catalunya: Valverde wins stage 4 in La Molina”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  79. ^ Fotheringham, Alasdair (25. 3. 2018). „Volta a Catalunya: Simon Yates wins final stage, Valverde takes overall”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  80. ^ „Bernal crashes out of Volta a Catalunya”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  81. ^ „Bernal diagnosed with shoulder fractures after Catalunya crash”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  82. ^ Ryan, Barry (24. 4. 2018). „Tour de Romandie: Matthews wins prologue”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  83. ^ Robertshaw, Henry (27. 4. 2018). „Team Sky’s Egan Bernal blasts to victory ahead of Roglič and Porte in Tour de Romandie mountain time trial”. Cycling Weekly.com. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  84. ^ Ryan, Barry (27. 4. 2018). „Tour de Romandie: Bernal wins stage 3 time trial”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  85. ^ a b v g d „Fuglsang wins Tour de Romandie queen stage”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 28. 4. 2018. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  86. ^ „Roglic wins Tour de Romandie”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 29. 4. 2018. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  87. ^ a b v Raia, James (15. 5. 2018). „Tour of California: Bernal wins on steep slopes of Gibraltar Road”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  88. ^ „Tour of California: Skujins takes his third ToCA stage win”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 16. 5. 2018. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  89. ^ „Tour of California: Van Garderen takes time trial win”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 17. 5. 2018. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  90. ^ Bacon, Ellis (18. 5. 2018). „Tour of California: Bernal wins mountainous stage 6”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  91. ^ „Egan Bernal wins Stage 6 of the Tour of California”. LA Times.com. Associated Press. 18. 5. 2018. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  92. ^ Frattini, Kristen (19. 5. 2018). „Bernal seals Tour of California victory”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  93. ^ Malach, Pat (20. 5. 2018). „Colombians dominate at Tour of California”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  94. ^ Benson, Daniel (6. 7. 2018). „Bernal: I want to make Chris Froome proud at the Tour de France”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  95. ^ a b Benson, Daniel (4. 8. 2018). „Savio: Bernal had a wonderful Tour de France”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  96. ^ Fletcher, Patrick (5. 7. 2018). „Thomas: Team Sky leadership will be decided in the Alps”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  97. ^ Ostanek, Daniel (7. 7. 2018). „Tour de France: Gaviria wins opener and takes first yellow jersey”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Arhivirano iz originala 9. 8. 2018. g. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  98. ^ Weislo, Laura (9. 7. 2018). „BMC Racing win Tour de France TTT”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Arhivirano iz originala 5. 8. 2018. g. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  99. ^ Benson, Daniel (12. 7. 2018). „Tour de France: Dan Martin wins on the Mur de Bretagne”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Arhivirano iz originala 29. 7. 2018. g. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  100. ^ „Tour de France: Degenkolb wins much-feared stage in Roubaix”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 15. 7. 2018. Arhivirano iz originala 16. 7. 2018. g. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  101. ^ Fletcher, Patrick (18. 7. 2018). „Tour de France: Geraint Thomas wins stage 11 at La Rosiere, takes yellow”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  102. ^ a b v Cary, Tom (20. 7. 2018). „Tour de France 2018, stage 12: Geraint Thomas makes history on Alpe d'Huez as Welshman extends overall lead”. telegraph.co.uk. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  103. ^ Benson, Daniel (19. 7. 2018). „Tour de France: Geraint Thomas on cloud nine after historic Alpe d'Huez win”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  104. ^ „Tour de France 2018: Stage 17 preview”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 23. 10. 2017. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  105. ^ MacLeary, John (25. 7. 2018). „Tour de France 2018, stage 17: Geraint Thomas tightens grip on yellow as Chris Froome cracks as Nairo Quintana ends five-year wait for victory”. telegraph.co.uk. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  106. ^ „Tour de France: Geraint Thomas edges closer to victory after second place on stage 19”. bbc.co.uk. 27. 7. 2018. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  107. ^ Scrivener, Peter (28. 7. 2018). „Tour de France: Geraint Thomas set to win after maintaining lead on stage 20”. bbc.co.uk. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  108. ^ Ostanek, Daniel (29. 7. 2018). „Geraint Thomas wins 2018 Tour de France”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Arhivirano iz originala 1. 11. 2016. g. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  109. ^ Ostanek, Daniel (29. 7. 2018). „Tour de France: Bernal wins Zwift Rider of the Day”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  110. ^ Benson, Daniel (10. 10. 2018). „Pinot wins Milano-Torino”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  111. ^ Ostanek, Daniel (13. 10. 2018). „Pinot wins Il Lombardia”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  112. ^ Ballinger, Alex (12. 12. 2018). „Sky announce that cycling sponsorship will end in 2019, leaving Team Sky without a backer”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  113. ^ „National Championships Colombia - ITT (NC) 2019”. procyclingstats.com. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  114. ^ „National Championships Colombia - Road Race (NC) 2019”. procyclingstats.com. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  115. ^ Malach, Pat (9. 2. 2019). „Chris Froome and Team Sky headline Tour Colombia 2.1 - Preview”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  116. ^ Malach, Pat (12. 2. 2019). „EF Education First win Tour Colombia team time trial”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  117. ^ „Tour Colombia: Alaphilippe wins stage 5”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 16. 2. 2019. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  118. ^ a b v „Miguel Angel Lopez wins Tour Colombia 2.1”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 17. 2. 2019. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  119. ^ Weislo, Laura (14. 3. 2019). „Simon Yates wins Paris-Nice time trial”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  120. ^ Ostanek, Daniel (16. 3. 2019). „Paris-Nice: Martinez wins on the Col de Turini”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  121. ^ Ostanek, Daniel (17. 3. 2019). „Bernal wins Paris-Nice”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  122. ^ a b v Frattini, Kristen (27. 3. 2019). „Volta a Catalunya: Adam Yates wins stage 3”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  123. ^ Farrand, Stephen (28. 3. 2019). „Volta a Catalunya: Lopez wins on La Molina”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  124. ^ Fotheringham, Alasdair (31. 3. 2019). „Lopez secures Volta a Catalunya victory”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  125. ^ Benson, Daniel (4. 5. 2019). „Egan Bernal out of Giro d’Italia after collarbone break”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  126. ^ Ryan, Barry (19. 3. 2019). „Team Sky become Team Ineos as new sponsor owned by Sir Jim Ratcliffe is confirmed”. bbc.com. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  127. ^ Ostanek, Daniel (15. 6. 2019). „Tour de Suisse: Rohan Dennis wins opening time trial”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  128. ^ „Tour de Suisse: Tolhoek wins stage 6”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 20. 6. 2019. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  129. ^ Benson, Daniel (21. 6. 2019). „Tour de Suisse: Bernal victorious on San Gottardo”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  130. ^ Ryan, Barry (22. 6. 2019). „Tour de Suisse: Lampaert wins stage 8 time trial as Bernal holds yellow jersey”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  131. ^ Ryan, Barry (23. 6. 2019). „Tour de Suisse: Bernal secures overall victory”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  132. ^ „Thomas and Bernal named as joint leaders for Team Ineos Tour de France squad”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 28. 6. 2019. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  133. ^ Benson, Daniel (13. 6. 2019). „Chris Froome would want us to keep fighting for the Dauphine and Tour de France, says Knaven”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  134. ^ Ostanek, Daniel (7. 7. 2019). „Tour de France: Jumbo-Visma win team time trial in Brussels”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  135. ^ „Tour de France: Alaphilippe wins stage 3”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 8. 7. 2019. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  136. ^ Fletcher, Patrick (11. 7. 2019). „Tour de France: Teuns wins atop La Planche des Belles Filles”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  137. ^ Fletcher, Patrick (13. 7. 2019). „Tour de France: De Gendt wins in Saint Etienne”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  138. ^ Benson, Daniel (15. 7. 2019). „Tour de France: Wout van Aert wins stage 10”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  139. ^ Farrand, Stephen (19. 7. 2019). „Tour de France: Alaphilippe wins stage 13 time trial”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  140. ^ Ostanek, Daniel (20. 7. 2019). „Tour de France: Pinot wins stage 14 atop Tourmalet”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  141. ^ „Tour de France: Simon Yates takes a second stage win on Prat d'Albis”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 21. 7. 2019. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  142. ^ „Tour de France: Quintana wins stage 18”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 25. 7. 2019. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  143. ^ a b Ostanek, Daniel (26. 7. 2019). „Tour de France: Bernal takes yellow on shortened stage 19”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  144. ^ „Tour de France stage 19 truncated by ice and mudslides”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 26. 7. 2019. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  145. ^ „Key Tour de France stage slashed as landslide blocks Cormet Roselend”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 26. 7. 2019. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  146. ^ Ostanek, Daniel; Frattini, Kristen (27. 7. 2019). „Tour de France: Bernal one stage from overall victory, Nibali wins atop Val Thorens”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  147. ^ Farrand, Stephen; Frattini, Kristen (28. 7. 2019). „Egan Bernal wins 2019 Tour de France”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  148. ^ „At 22, Egan Bernal All but Secures Tour de France Win”. The New York Times. Associated Press. 27. 7. 2019. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  149. ^ „Egan Bernal becomes first Colombian to win the Tour de France”. The Guardian. 28. 7. 2019. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  150. ^ „Egan Bernal brings Tour de France maillot jaune home - Gallery”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 8. 8. 2019. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  151. ^ Boren, Cindy (28. 7. 2019). „Egan Bernal wins Tour de France as his native Colombia celebrates”. The Washington Post. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  152. ^ Farrand, Stephen (16. 9. 2019). „Bernal and Gaviria lead Colombia squad for World Championships”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  153. ^ Farrand, Stephen (17. 9. 2019). „Bernal and Nibali opt to miss Yorkshire World Championships”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  154. ^ Ostanek, Daniel (18. 9. 2019). „Visconti beats Bernal to win Giro della Toscana”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  155. ^ Ryan, Barry (9. 10. 2019). „Woods wins Milano-Torino”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  156. ^ Fletcher, Patrick (10. 10. 2019). „Bernal wins Gran Piemonte”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  157. ^ a b „Molema wins Il Lombardia with solo attack”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 12. 10. 2019. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  158. ^ „National Championships Colombia - ITT (NC) 2020”. procyclingstats.com. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  159. ^ „Egan Bernal and Ivan Sosa crash out of contention at Colombian Championships”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 2. 2. 2020. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  160. ^ „National Championships Colombia - Road Race (NC) 2020”. procyclingstats.com. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  161. ^ „Tour Colombia 2.1: Higuita wins stage 4”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 14. 2. 2020. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  162. ^ „Sergio Higuita wins Tour Colombia 2.1”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 16. 2. 2020. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  163. ^ Herman, Martyn (27. 2. 2019). „Cycling: UAE Tour canceled after positive coronavirus tests”. reuters.com. Pristupljeno 28. 3. 2020. 
  164. ^ „The UCI takes strong measures faced with the development of the coronavirus”. Union Cycliste Internationale. 15. 3. 2020. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  165. ^ „The UCI and its partners unite to face the consequences of the coronavirus for road cycling”. Union Cycliste Internationale. 18. 3. 2020. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  166. ^ „The UCI prolongs the suspension of cycling events until 1 June 2020 and continues consultations for the reorganisation of the UCI International Road Calendar”. Union Cycliste Internationale. 1. 4. 2020. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  167. ^ „Tour de France winner Bernal becomes first cyclist since Lance Armstrong to win Laureus award”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 17. 2. 2020. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  168. ^ „Geraint Thomas and Egan Bernal confirmed leaders for the Tour de France”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 16. 1. 2020. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  169. ^ „Egan Bernal: I won't sacrifice myself for Froome and Thomas at Tour de France”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 8. 5. 2020. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  170. ^ „UCI reveal new mens and womens post-COVID-19 race calendar”. Cyclingnews.com. 5. 5. 2020. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  171. ^ Farrand, Stephen (19. 5. 2020). „UCI publishes full revised 2020 road calendar”. cyclingnews.com. Future Publishing Limited. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  172. ^ „Geraint Thomas and Egan Bernal confirmed leaders for the Tour de France”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 16. 1. 2020. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  173. ^ „Team Ineos and Jumbo-Visma prepare for battle at Tour de France”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 22. 6. 2020. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  174. ^ Farrand, Stephen (19. 6. 2020). „Egan Bernal opts for French programme before Tour de France defence”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  175. ^ Cossins, Peter (1. 8. 2020). „Route d'Occitanie: Coquard wins stage 1”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  176. ^ Cossins, Peter (3. 8. 2020). „Route d'Occitanie: Egan Bernal wins stage 3”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  177. ^ Cossins, Peter (4. 8. 2020). „Cosnefroy wins final stage of Route d'Occitanie”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  178. ^ Fletcher, Patrick (5. 8. 2020). „Tour de l'Ain to see Ineos and Jumbo-Visma clash en route to Tour de France – Preview”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  179. ^ Cossins, Peter (8. 8. 2020). „Primoz Roglic wins Tour de l'Ain stage 2 ahead of Egan Bernal”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  180. ^ Cossins, Peter (9. 8. 2020). „Tour de l'Ain: Roglic seals overall title with victory on Grand Colombier”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  181. ^ Benson, Daniel (9. 8. 2020). „Bernal calls for calm after Froome and Thomas are dropped in Tour de l'Ain”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  182. ^ „Bernal, Thomas and Chris Froome combine again for Team Ineos at Critérium du Dauphiné”. cyclingnews.com. 10. 8. 2020. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  183. ^ „Criterium du Dauphine 2020”. cyclingnews.com. 21. 11. 2020. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  184. ^ Fletcher, Patrick (12. 8. 2020). „Critérium du Dauphiné: Wout van Aert wins stage 1”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  185. ^ Ostanek, Daniel (13. 8. 2020). „Critérium du Dauphiné: Primoz Roglic wins stage 2 atop Col de Porte”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  186. ^ Benson, Daniel (14. 8. 2020). „Critérium du Dauphiné: Formolo wins stage 3”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  187. ^ Farrand, Stephen (15. 8. 2020). „Critérium du Dauphiné: Kämna wins stage 4 from breakaway amid GC chaos”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  188. ^ „Chris Froome and Geraint Thomas dropped from Ineos Tour de France team”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 19. 8. 2020. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  189. ^ „Bernal and Carapaz key to new Tour de France game plan for Team Ineos”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 19. 8. 2020. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  190. ^ Fletcher, Patrick (20. 8. 2020). „Analysing Team Ineos' eight-man Tour de France roster”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  191. ^ Benson, Daniel (29. 8. 2020). „Tour de France: Alexander Kristoff wins crash-marred stage 1”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  192. ^ Ryan, Barry (30. 8. 2020). „Tour de France: Julian Alaphilippe wins stage 2”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  193. ^ Fletcher, Patrick (1. 9. 2020). „Alaphilippe stays in the yellow jersey”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  194. ^ Benson, Daniel (4. 9. 2020). „Tour de France: Wout van Aert wins stage 7”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  195. ^ Ostanek, Daniel (5. 9. 2020). „Tour de France: Nans Peters wins stage 8”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  196. ^ Farrand, Stephen (6. 9. 2020). „Tour de France: Pogacar wins stage 9”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  197. ^ Ostanek, Daniel (11. 9. 2020). „Roglic cements lead as Pogacar leapfrogs Bernal on Puy Mary”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  198. ^ Fletcher, Patrick (13. 9. 2020). „Tour de France: Pogacar wins stage 15 atop Grand Colombier”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  199. ^ „Egan Bernal's Tour de France defence crumbles on Grand Colombier”. cyclingnews.com. 13. 9. 2020. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  200. ^ Ostanek, Daniel (15. 9. 2020). „Tour de France: Kämna gives Bora-Hansgrohe a win on stage 16”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  201. ^ Weislo, Laura (16. 9. 2020). „Tour de France: Miguel Angel Lopez wins stage 17 atop Col de la Loze”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  202. ^ Fotheringham, Alasdair (16. 9. 2020). „Egan Bernal abandons the Tour de France”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  203. ^ a b „Egan Bernal on his back problems: 'I've always had pain there'”. cyclingnews.com. 21. 11. 2020. Pristupljeno 11. 2. 2021. 
  204. ^ Fletcher, Patrick (4. 2. 2021). „Bernal targets Giro d'Italia as Ineos send Thomas, Geoghegan Hart, Carapaz to Tour de France”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  205. ^ Benson, Daniel (5. 2. 2021). „Evaluating Ineos Grenadiers' 12-man Tour de France long list”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  206. ^ Ostanek, Daniel (3. 2. 2021). „Etoile de Bessèges: Laporte wins stage 1”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  207. ^ Ryan, Barry (5. 2. 2021). „Etoile de Bessèges: Wellens solos to victory on stage 3”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 2. 2021. 
  208. ^ Ostanek, Daniel (7. 2. 2021). „Tim Wellens wins Étoile de Bèsseges”. cyclingnews.com. Pristupljeno 11. 2. 2021. 
  209. ^ Cossins, Peter (3. 2. 2021). „Egan Bernal: It’s difficult to say how my recovery is going”. cyclingnews.com. Pristupljeno 11. 2. 2021. 
  210. ^ Ostanek, Daniel (11. 2. 2021). „Egan Bernal racing in support of Sosa at Tour de la Provence”. cyclingnews.com. Pristupljeno 11. 2. 2021. 
  211. ^ Puddicombe, Stephen (13. 2. 2021). „Tour de la Provence: Sosa wins on Mont Ventoux”. cyclingnews.com. Pristupljeno 13. 2. 2021. 
  212. ^ Puddicombe, Stephen (14. 2. 2021). „Sosa wins Tour de La Provence, Alaphilippe moves ahead of Bernal”. cyclingnews.com. Pristupljeno 15. 2. 2021. 
  213. ^ Ryan, Barry (3. 3. 2021). „Bauke Mollema solos to victory in Trofeo Laigueglia”. cyclingnews.com. Pristupljeno 4. 3. 2021. 
  214. ^ a b Ryan, Barry (6. 3. 2021). „Strade[[Kategorija:Svi članci sa mrtvim vezama]][[Kategorija:Članci sa mrtvim vezama ]][[[Vikipedija:Mrtva veza|mrtva veza]]] Bianche - Live coverage”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 3. 2021.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  215. ^ Farrand, Stephen (6. 3. 2021). „Mathieu van der Poel wins Strade Bianche”. cyclingnews.com. Pristupljeno 6. 3. 2021. 
  216. ^ Farrand, Stephen (10. 3. 2021). „Wout van Aert to test stage racing ability at Tirreno-Adriatico”. cyclingnews.com. Pristupljeno 18. 3. 2021. 
  217. ^ „Van Aert, Pogačar: two seas, two kings”. tirrenoadriatico.it. 16. 3. 2021. Pristupljeno 18. 3. 2021. 
  218. ^ Ostanek, Daniel (13. 3. 2021). „Bernal and Thomas lose time ahead of Tirreno-Adriatico summit finish”. cyclingnews.com. Pristupljeno 18. 3. 2021. 
  219. ^ Weislo, Laura (13. 3. 2021). „Tirreno-Adriatico: Victory and leader's jersey for Pogacar on stage 4”. cyclingnews.com. Pristupljeno 18. 3. 2021. 
  220. ^ Weislo, Laura (14. 3. 2021). „Tirreno-Adriatico: Mathieu van der Poel wins stage 5 after 52km solo attack”. cyclingnews.com. Pristupljeno 18. 3. 2021. 
  221. ^ Ostanek, Daniel (16. 3. 2021). „Tirreno-Adriatico: Wout van Aert beats Filippo Ganna in closing time trial”. cyclingnews.com. Pristupljeno 18. 3. 2021. 
  222. ^ Farrand, Stephen. „Egan Bernal undergoes complex but successful spinal surgery”. cyclingnews.com. Pristupljeno 25. 1. 2022. 
  223. ^ „Egan Bernal on his back problems: 'I've always had pain there'”. cyclingnews.com. Pristupljeno 25. 1. 2022. 

Spoljašnje veze uredi

 
Egan Bernal na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еган_Бернал&oldid=26918292”