Википедија

Mis Jugoslavije

Mis Jugoslavije je bilo jugoslovensko takmičenje lepote koje je počelo 1926. godine. [3] Posle Drugog svetskog rata, do raspada zajedničke države, birane su Mis Jugoslavije i Mis Univerzuma Jugoslavije (Lepotica Jugoslavije).

Pre Drugog svetskog rata bila je namenjena devojkama sa snovima o karijeri na filmu i u pozorištu. Iz ovog perioda, najpoznatija slovenačka filmska glumica je Ida Kravanja, koja je među svim učesnicama ovog takmičenja postigla najveći filmski uspeh.[4][5] Dragicu Ugarković, Mis Jugoslavije 1933. i službenicu Direkcije železnice Beograd, mediji su tridesetih godina 20. veka opisali kao srećnicu jer je njenu fotografiju sa izbora za Mis Evrope u američkim novinama uočio bogati jugoslovenski emigrant u Meksiku (tj. njegov sin, mladi inženjer Gabelić).[4]

Mis Evrope bile su Štefica Vidačić (1927) i Saša Zajc (1969).[6] Na izboru za mis sveta najuspešniji je bio Nikica Marinović, koja je 1966 postala prva pratilja.

Samo nekoliko pobednika je uspelo da stvori karijeru u industriji zabave. Većina je nestala u anonimnosti.[7]

Organizatori i takmičari

uredi

Pre Drugog svetskog rata

uredi

Prvi izbor za Mis Jugoslavije i Mis Evrope organizovala je novoosnovana američka filmska kompanija Fanamet. Bračni status takmičara tada nije bio prepreka.[8][9][10]

Kasniji izbor za Mis Jugoslavije organizovalo je beogradsko Vreme. Izbor za mis Evrope u Parizu organizovali su Le Journal i L'Intransigeant. Na Mis Evrope, devojke su se takmičile i za Svetsko prvenstvo u Galvestonu u Teksasu,[11] nazvano Pageant of Pulchritude [12] (skraćeno od „Mis Universe“, „Mis Universo“ ili „Mis Universum”), [14] koji je, prema Jutru, bio namenjen „beloj rasi iz kulturnih zemalja sveta”. On je prilepio sličnu etiketu izboru za Mis Evrope, tražeći „definiciju lepote bele rase sa izborom različitih tipova kulturnih zemalja“.

Učešće je omogućeno neudatim, vaspitanim devojkama sa jugoslovenskim državljanstvom, od 16 do 25 godina, koje su redakciji Vremena poslale preporučeno pismo sa slikom lica, profila i tela, podacima o sebi i roditeljima, godinama, mestu rođenja i mestu stanovanja. Saputnica Mis Jugoslavije na izboru za Mis Evrope mogla bi biti majka ili rođaka, a putne troškove za izbor u Parizu snosio je Generalni sekretarijat.

Posle Drugog svetskog rata

uredi

Mis Jugoslavije za mis sveta

uredi

Takmičenje je prvi organizovao beogradski časopis Politika Bazar 1966 na poziv organizatora Mis sveta. Te godine je organizovala izborna takmičenja u 20 jugoslovenskih gradova.[15] Nikica Marinović je ove godine bio jedini predstavnik socijalističke države u svetskoj selekciji. Selekciju je osamdesetih godina 20. veka organizovao sarajevski tabloid As.[7] Godine 1981. Jugoslavija nije izabrala svog predstavnika.[16]

Godine 1966. Jugoslovenke od 17 do 27 godina učestvovale su na izboru za Mis Jugoslavije za Mis sveta.[15]

Lepota Jugoslavije za mis univerzuma ili mis Evrope

uredi

Jugoslovenski organizator ovog izbora bio je beogradski nedeljnik Svet, koji od 1957 (tada pod imenom Sport i svet) bira najlepšu Jugoslavenku, kada je uznemirio konzervativni deo javnosti i privukao 200 devojaka. Te godine pobedila je Tonka Katunarić iz Splita. Savet se pridružio međunarodnim takmičenjima lepote 1967 . [17] Godinu dana ranije, obećala je pobednici, „Lepotici Jugoslavije”, mis univerzuma (i 20.000 novih dinara).[15][17] Na izboru za Mis Evrope takmičila se i lepotica Jugoslavije ili neka od njenih pratilja. [18]

Kritike i problemi

uredi

Pre rata

uredi

Kada je Štefica Vidačić otputovala u Berlin na finalni izbor Mis Evrope, Slovenački narod je konkurs je nazvao ambicioznom američkom reklamom. On je opisao izbore lepote kao popularan sport dosadnih bogatih Amerikanaca koji se proširio na Evropu posle Prvog svetskog rata. Slovenac je 1929 izbor za mis Evrope proglasio procvatom paganskog kulta fizičke lepote, koji se organizuje za skupe pare. List Na mejah opisao je Mis Evrope kao besmislicu „odličnog društva“, što se ne smatra svetskim problemom i raduje se što se u Sloveniji biraju samo priplodne krave.

Nakon izbora za mis Celja 1934, celjski akademici protestovali su protiv Olafa Barua, navodnog člana odbora Međunarodne lige za lepotu i kulturu. Sarajevska policija ga je protjerala iz zemlje. Ogorčen izborom Olge Dinjaške za mis Jugoslavije 1938, list Jutro je ovo takmičenje opisao kao jedno od mnoštva sličnih na koje devojke budalasto nasedaju.[19]

Tridesetih godina 20. veka neke evropske zemlje zabranile su takmičenja lepote, koja su takođe izgubila interesovanje u Evropi zbog ekonomske krize. Broj takmičarki za Mis Evrope se iz godine u godinu smanjuje, a neke ne predstavljaju svoje zemlje već emigrantske (ruski emigranti u Parizu). Godine 1941. takmičenja lepote su bila „van mode“.

Posle rata

uredi

Primorski dnevnik se 1950. zgrozio italijanskim komunističkim listom Il Lavoratore, jer je na prvoj strani detaljno pisao o novoj mis Evrope, a na drugoj strani mizomaniju je proglasio hroničnom bolešću italijanskih komunista i njihovih tršćanskih izdanaka. Zasavski vesnik je na „četiristogodišnjici” najvećih takmičenja (Mis Evrope, Mis Amerike i „Mis Univerzuma“) pomenuo je istraživanje koje je pokazalo da je od milion učesnica ovih takmičenja samo oko 40 devojaka uspelo da postane prava filmska zvezda. Ovakvi konkursi stoga imaju samo za cilj da privuku jeftinu filmsku radnu snagu. Prema njegovim rečima, devojke treba da ostanu čvrsto na zemlji, pa da imaju muža i profesiju. Primorski dnevnik je 1968. naveo Sofiju Loren, Ivet Labrus i Nađu Tiler kao uspešne bivše „kraljice lepote“ koje su uspele zbog svoje inteligencije i talenta.

Zanimljivosti

uredi
  • Godine 1931. u jednom oglasu u Slovenskom narodu proizvođač kozmetike za roditelje beba podsetio ih je da bi njihova ćerka jednog dana mogla biti Mis Jugoslavije 1951 .
  • Dušan Makavejev snimio je dokumentarac Lepotica 62 o jednoj od izbora najlepše Jugoslovenke.[20]
  • Osamdesetih godina, takmičenje je inspirisano komičnim krimi-filmom Mis reditelja Aleksandra Husića, u kojem su igrali Dragan Nikolić, Bata Živojinović i Stevo Žigon.

Nosioci titule

uredi

Pre Drugog svetskog rata

uredi

Mis Jugoslavije (1927–1933 i 1938)

uredi

U kvalifikacijama za Mis Evrope i svetskom izboru International Pageant of Pulchritude.[4][12]

Takmičenje Mis Jugoslavije
1927 Štefica Vidačić (HR) Mis Evrope 1927.
1928 Sonja Hernej (SLO)
1929 Stanislava Matijević (SRB)
1930 Štefka "Ceca" Drobnjak (SRB)
1931 Katarina "Katica" Urban (HR)
1932 Olga Đurić (SRB) [4]
1933 Dragica Ugarković (SRB) [4]
1938 Olga Dinjaski [19] (Dinjaški, Dinjanski) (SRB)

Posle Drugog svetskog rata

uredi

Takmičenje za najlepšu Jugoslovenku (1957–1965)

uredi
Takmičenje Mis Jugoslavije
1957 Tonka Katunarić (HR)
1958 Saša Dabetić (HR)
1959 Romana Milutin (HR) [21] [23]
1961 Dušanka Nestrović (SRB)
1962 Svetlana Matić (SRB)
1963 Slobodanka Klisura (CG) [24]
1964 Ljiljana Surdilović (SRB) [25]

Mis sveta i mis univerzuma (1966—1991)

uredi
  Bez učešća na Mis sveta / mis univerzuma
Tamičenje Mis Jugoslavije Takmičenje Mis Univerzuma Jugoslavije (Lepotica Jugoslavije)
1966 Nikica Marinović † (HR)[26] 1. pratilja 1966 Slavenka Veselinović (pratilja na Mis Evrope) [17]
1967 Aleksandra Mandić (BIH) 1967 Daliborka Stojšić (SRB) top 15[17] (ali top 7) na mis fotogeničnosti na Mis univerzuma[17] pratilja na Mis Evrope [6][28]
1968 Ivona Puhiera (HR)[29] top 15[30] 1968 Nataša Košir (SLO) (top 15 na Mis univerzuma)[17] (1. pratilja Saša Zajc (SLO): Mis Evrope [6]
1969 Radmila Živković (SRB)[31] 1969 Snežana Džambas (SRB) (pratilja Mis Univerzum) [32] (2. pratilja Viktorija Vikica Ekart Majda Jazbec (SLO): Mis Evrope[33]
1970 Tereza Đelmiš (SRB)[34] top 15[35] 1970 Silvana Kanazir (HR)[32] (1. pratilja Majda Jazbec (SLO): Mis Evrope [33]
1971 Zlata Petković † (SRB)[36][37] 1971 ?
1972 Biljana Ristić (SRB) top 15[35] 1972 Danijela Krajčinović (razbolela se i nije išla na Mis univerzuma, ali jeste na Mis Evrope)[33][38]
1973 Atina Golubova [39] 1973 ?
1974 Jadranka Banjac [40] mis fotogeničnosti [35] 1974 Nada Jovanovski [32]
1975 Lidija Velkovska (MK)[41] 5. mesto [35] 1975 Lidija Manić [32]
1976 Slavica Stefanović (SRB) [42] 1976 Svetlana Radojčić [32]
1977 Svetlana Višnjić [43] 1977 Ljiljana Šobajić [32][44]
1978 Ljiljana Đogović † (SRB)[46] (diskvalifikovana)[47] 1978 ?
1979 ? (nije učestovala)[48] 1979 ?
1980 Zorica Pesek (nije učestovala)[49][54] 1980 ?
1981 ? 1981 ?
1982 Ana Saso (HR)[55] top 15[56] 1982 ?
1983 Bernarda Marovt (SLO) top 15 [56] 1983 ?
1984 Dinka Delić † (BIH)[57][58] 1984 Ksenija Borojević [59]
1985 Aleksandra Kosanović (SRB)[60] 1985 Dinka Delić † (BIH)[58][59]
1986 Maja Kučić (HR)[61] top 15[56] 1986 Tatjana Spasić (premlada)[59]
1987 Matilda Sazdova (MK)[62] 1987 ?
1988 Suzana Žunić (HR) 1988 ?
1989 Aleksandra Dobraš (BIH) 1989 ?
1990 Ivona Brnelić (HR) 1990 ?
1991 Slavica Tripunović (SRB) 1991 Nataša Pavlović (top 10) [63]

Takmičenja

uredi

Pre Drugog svetskog rata

uredi

Mis Jugoslavije 1927

uredi
Konkurs
uredi

U oktobru 1926 Fanamet je preko svojih predstavništava u Čehoslovačkoj, Austriji, Mađarskoj, Poljskoj, Jugoslaviji, Rumuniji, Grčkoj i Turskoj raspisao konkurs za filmsku lepotu. Zainteresovane devojke su morale da im pošalju prijave, a zatim bi se dve nedelje prikazivale slike najlepših u bioskopima, gde bi publika odabrala 5 devojaka koje bi žiri sastavljen od umetnika, filmskih glumaca i novinara (ili iz izabrane publike) ocenjivao izabranu mis).

Izbor za Mis Jugoslavije i Mis Evrope
uredi

Gracioznost sedam devojaka ocenjena je na balskom plesu u hotelu Esplanade u Zagrebu 16. decembra 1926 . Među njima je bila i Ida Kravanja, funkcionerka Ljubljane iz Rožne doline, koja je u poslednjem trenutku otkazala učešće jer nije smatrala da je stvar ozbiljna. Zamenila ju je Osječanka. Sledećeg dana izabrane su tri za put u Berlin, Štefica Vidačić (Zagreb), Danica Živanović (Beograd) i Nada Pogačnik (Goričanka, živi u Zagrebu), koje će biti fotografisane, stručno ocenjene itd. Pobedniku je obećan američki ugovor. Ispod portreta kandidata, beogradski časopis Žena i svet pitao se koji će otići u Holivud. Januara 1927. Vidačićeva je postala Mis Jugoslavije u Berlinu.[64]

Fanametovi evropski izabranici okupili su se u Beču februara 1927 . Tu su Vidačićevu na stanici dočekali jugoslovenski studenti. Prva selekcija među osam devojaka bila je na velikom Kaligari redutu, gde su takmičarke prošetale pored žirija. Ne mogavši da se odluče, odlučili su da testiraju svoj glumački talenat u studiju Šenbrun. Čekali su da se snimak razvije kako bi mogli da ga vide na ekranu. Generalno, članovi žirija su bili nezadovoljni devojkama. Nedelju dana kasnije u Berlinu je izabrana Mis Evrope između Štefice Vidačić i Anijele Bogucke (Mis Poljske), koje bi trebalo da budu privremeno angažovane kao filmske glumice nakon kursa za film i filmski rad (6 meseci). Na Fanametov poziv, Vidačićeva je trebalo da ode u Berlin do 15. februara 1927, ali se razbolela od gripa. Vidačić je osvojila titulu (prema slovenačkoj naciji, osvojila je zbog reklamiranja zagrebačkih i beogradskih novinara). Za nagradu bi trebalo da dobije angažman od 25.000 dinara mesečno. Dobila je nedeljnu platu od 100 dolara od Fanameta, prvog jula 1927. po dolasku u Berlin. Slovenački narod je kao najverovatnijeg pobednika u ovom meču naveo Ani Ondru iz Čehoslovačke, koja je već bila u filmu i popularna u Austriji. Pogodio je da Fanamet, koji je imao niske troškove adaptacije selekcije, koristi naivne devojke iz centralne Evrope za sopstvenu reklamu, što se vidi po sve manjim ponudama i potcenjivanju. Fanamet je nekoliko evropskih kandidata obećao angažman u Holivudu, a kasnije samo Mis Evrope, u Beču ili Berlinu. Holivud bi ušao u igru ako bi se glumica dokazala.

Vidačićeva se nije takmičila na svetskoj selekciji u Americi. Razlog je bio nepoznat.

Ida Kravanja
uredi

Kravanju su prihvatili berlinski predstavnici filmske kuće Universal, kada je primećena na takmičenju. Rekla je majci da u nedelju ide kod drugarice u Korušku, a zatim je 27. maja 1927. uveče krenula brzim vozom za Berlin sa najnužnijim stvarima. Mislila je da će samo otići na turneju, ali je ostala jer je bila verena.

Štefica Vidačić
uredi

Vidačićeva je opisana kao 17-godišnja devojka sitne ljupke figure i kao đavolska, nestašna i smešna. Bila je pristalica zagrebačkih sokola. Po povratku u Zagreb rekla je da je nastupila kao ponosna Zagrepčanka. U julu 1927, po dolasku u Berlin, Vidačić se udala za filmskog glumca, svog zemljaka Svetislava Petrovića.

Kompanija Fanamet
uredi

Tri velike američke kompanije, Metro-Goldvin, Paramaunt i First National, osnovale su Fanamet-Films 1926, kompaniju za iznajmljivanje filmova za Centralnu Evropu i Balkan. Jugoslovenski ogranak je bio u Zagrebu (direktor Rihter). Kao kompanija vredna 250 miliona dolara, obeležila je američku dominaciju na filmskom tržištu i gubitak nemačkog primata kasnih 1920-ih. Kako Jugoslavija nije imala recipročan ugovor o autorskim pravima sa Sjedinjenim Državama, Fanamet je izgubio parnicu protiv ljubljanskog Kino Matice zbog prikazivanja filma Harolda Lojda On kot topničar.

Mis Jugoslavije 1928.

uredi

Sonja Hernej, "Lepotica severnog Balkana" i plesačica, prema slovenačkom narodu Mis Jugoslavije, trebalo je da se takmiči na Svetskom takmičenju lepote u maju 1928. u Galvestonu (Teksas, SAD). Tamo je trebalo da otputuje iz Hamburga parobrodom. Ipak nije putovala.[12]

Mis Jugoslavije 1929.

uredi

Takmičenje je održano 23. januara 1929 u Beogradu u dve velike sale hotela Palas, čiji je frizer uređivao frizure kandidatima. Pobedila je 20-godišnja Stanislava Matijević iz Požege, ćerka funkcionera. Njene počasne dame bile su osamnaestogodišnja Jelena Vlajić iz Skoplja kao i Tea Polajković (ili Palković) iz Broda na Savi (prema drugim izvorima Vida Petan iz Maribora, rođena u Ljubljani). Petanova, koja je nosila crvenu haljinu sa srebrnim ornamentima, bila je jedina slovenačka takmičarka jer je Andočka Erber otkazala učešće zbog bolesti. Matijevićeva je 7. februara učestvovala na izboru za Mis Evrope u Pariskoj operi, gde je nastupilo 17 devojaka. Svaka kandidatkinja za mis Evrope imala je 20 sudija. Takmičari su ocenjivani u grupama od 3 ili 4 devojčice, a zatim pojedinačno. Žirijem je predsedavao Albert Besnard, francuski vajar i član akademije. Moda je odigrala veliku ulogu, modni saloni iz Londona i Rima poslali su svoje predstavnike u Pariz. Uredništvo Žurnala odredilo je pobednika, a Intransigeant je izveo ples. Donacije za učesnike bile su u vrednosti od 700.000 franaka.

Mis Jugoslavije 1930.

uredi

Mis Jugoslavije izabrana je januara 1930 u Beogradu. Pobedila je Štefka „Ceca” Drobnjak iz Beograda, 18-godišnja ćerka penzionisanog pukovnika koji je ranije živeo u Trstu i Rimu. Njene časne dame bile su Dragica Bogić, ćerka pozorišnog glumca iz Beograda, i Milojka Čuković iz Sarajeva. Mis Evrope je bila 5. februara 1930. kao ples u Pariskoj državnoj operi. Organizovao ga je Pariški žurnal. Organizovali su izvlačenje i aukciju para plesnih cipela sa potpisom predsednika Republike i ministara Francuske. Bilo je 19 takmičara. Drobnjakova nije ušla u uži izbor.

Mis Jugoslavije 1931.

uredi

Katarina „Katica“ Urban pobedila je na takmičenju 25. januara 1931 u Beogradu. Ona je bila Mis Osijeka i ćerka vojnog kapelana. Za nagradu je dobila 1.250.000 dinara. Žiri su činili pisac, slikar, vajar, univerzitetski profesor istorije umetnosti i novinar. Urbanova je bila predstavnica na izboru za Mis Evrope 5. februara 1931. u Parizu, u organizaciji Pariskog dnevnika . Nije ušla u uži izbor. U hotelu Lutetia u Parizu, Jugoslovensko studentsko društvo i Francuski prijatelji jugoslovenskog naroda priredili su veče jugoslovensko-francuskog prijateljstva u čast Urbanove. Gospoda Armbruster i gospodin Miljuš uručili su joj buket.

Mis Jugoslavije 1932.

uredi

Olga Đurić iz Bečkereka (Zrenjanin) izabrana je za mis Jugoslavije na plesu u prostorijama Auto kluba u Beogradu 28. januara 1932 . Mis Zagreba i Mis Cetinja postale su njene počasne dame. Izbor za mis Evrope održan je u Nici u februaru.[4]

Izbor Slovenaca za Mis Jugoslavije 1934. i protest celjskih akademika

uredi

Izbor za mis Celjea organizovao je Olaf Baru, navodni filmski reditelj i član uprave Međunarodne lige za lepotu i kulturu u celjskoj kafani Merkur 28. aprila 1934 . Pobednica Lija Trinkova dobila je lentu grada Celja, buket, kaput fabrike Tivar i gratis kroj za haljinu krojačice Rehtove. Za pobednika i tri najlepše poklone su priložili celjski trgovci. Događaj je opisan kao uvreda za inteligentne devojke i siromašne, a "važan"događaj ismevan je od strane akademika. Sarajevska policija zabranila takmičenje ljepote i protjerala Baroua. Mis Maribora bila je Hilda Podpečan iz Celja, radnica Mrakičeve berbernice i perikarnice, na takmičenju Velika kavarna, koje je takođe organizovao Baru, a na njemu je učestvovalo 17 devojaka. Podpečanova je dobila lentu grada Maribora, za koju su i za tri najlepša mariborska trgovca priložili poklone. Izbor za mis Jugoslavije najavljen je za leto u Dubrovniku.

Uzbuđenje zbog izbora Mis Jugoslavije 1938.

uredi

Olga Dinjaski [19] (takođe pisano i Dinjanski i Dinjaški) iz Srbije, čiji način izbora javnosti u početku nije bio jasan, bila je jedna od 14 takmičarki na izboru za Mis Evrope 9. septembra 1938. u Kopenhagenu, Danska. Ismevao ju je zagrebački Jutarnji list, uznemiren zbog njene tajanstvenosti i neprivlačan izgled. Čak je tvrdio da je ona jedina kandidatkinja koja nije dobila aplauz na predstavljanju. Prema sopstvenim rečima, izabrana je za predstavnika Jugoslavije od strane komiteta u Parizu, gde bi trebalo da živi. Kasnije se saznalo da je došla iz Pančeva i da je u Pariz došla na poziv jugoslovenskog pariskog komesara Morika de Valefa, komesara kodanskog komiteta za izbor kraljica lepote evropskih zemalja, koji je tražio devojke iz centralne i istočne Evrope. List Jutro ismevao je Olgin entuzijazam i priču o njoj shvatio kao upozorenje naivnim devojkama.

Posle Drugog svetskog rata

uredi

Mis Jugoslavije 1959.

uredi

Konkurs je održan 1. avgusta 1959 na stadionu Tašmajdan u Beogradu, pobedila je Romana Milutin (kasnije Fabris, poznata kao akademski slikar). Šetnja po sceni u jednodelnom kupaćem kostimu nije joj pravila probleme jer je trenirala balet. Kada je pobedila, dobila je tortu i crno-beli televizor. Nije volela medijsku pompu, ali joj se sviđa što nisu imali sumnjive preduzetnike za sponzore i što je takmičenje bilo dostojanstveno. Žiri su činili akademski slikari Desa Glišić, Zora Petrović i Peđa Milosavljević, vajari Risto Stijović i Aleksandar Zarin, dirigent Živojin Zdravković i filmski reditelj Branko Bauer. Četrnaest takmičara boravilo je u hotelu Metropol u Beogradu. Pored selekcije, održana je modna revija i baletska predstava. Za pratioca je izabrana Olivera Šavija iz Kragujevca.[21]

Mis Jugoslavije 1961.

uredi

Izbor je održan na beogradskom stadionu Tašmajdan 1961 . Nastupilo je 15 takmičara. Voditelj je bio D. Marjanović. Pobednik je bila optička radnica Dušanka Nestrović iz Novog Sada (rođena 1937, visoka 160 cm), koja je bila pred polaganjem ispita za mastera optičke struke. Za nagradu je dobila šivaću mašinu Kolibri i Bagat. Pratilje: Varja Ostrovidov (student iz Splita), Draga Gačić (student iz Kragujevca), Dobrila Degenešić (student iz Dubrovnika) i Gordana Bašić (službenica iz Mostara). Sve takmičarke su dobile i večernje haljine (Sport i Svet), najlonke (Partizanka, Beograd) i cipele (Moda, Beograd).

Mis Jugoslavije 1962.

uredi

Svetlana Matić, studentkinja jugoslovenske književnosti na Univerzitetu u Skoplju iz Aleksinca, pobedila je na Tašmajdanu u Beogradu 1962 . U pratnji su bile Radmila Novaković (Užice), Renata Frajskorn (Zagreb), Vera Jocić (Beograd) i Marija Bombardeli (Split). Prijavilo se oko 100 devojaka, bilo je 15 takmičarki.

Mis Jugoslavije 1964.

uredi

Pobedila je Ljiljana Surdilović. Prva pratilja bila je Milja Vujaković, druga pratilja Vera Turk, treća pratilja Zdenka Žurovec, a četvrta pratilja Milica Preradović.[25]

Galerija

uredi
  •  
    Štefica Vidačić, mis Jugoslavije 1927.
  •  
    Stanislava Matijević, mis Jugoslavije 1929.
  •  
    Ceca Drobnjak, mis Jugoslavije 1930.
  •  
    Katarina Urban, mis Jugoslavije 1931.
  •  
    Olga Dinjaski, mis Jugoslavije 1938.
  •  
    Romana Milutin, mis Jugoslavije 1959.
  •  
    Dušanka Nestrović, mis Jugoslavije 1961.
  •  
    Svetlana Matić, mis Jugoslavije 1962.
  •  
    Slobodanka Klisura, mis Jugoslavije 1963.
  •  
    Nikica Marinović, mis Jugoslavije 1966.
  •  
    Aleksandra Mandić, mis Jugoslavije 1967.
  •  
    Radmila Živković, mis Jugoslavije 1969.
  •  
    Tereza Đelmiš, mis Jugoslavije 1970.
  •  
    Zlata Petković, mis Jugoslavije 1971.
  •  
    Bernarda Marovt, mis Jugoslavije 1983.
  •  
    Slavenka Veselinović, mis Univerzuma Jugoslavije 1966.
  •  
    Daliborka Stojšić, mis Univerzuma Jugoslavije 1968.
  •  
    Nataša Košir, mis Univerzuma Jugoslavije 1969.
  •  
    Silvana Kanazir, mis Univerzuma Jugoslavije 1970.

Vidi još

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ Zanimivosti iz naših krajev: Išče se najlepša Jugoslovenka!, str. 2, Slovenski narod, 26. oktober 1926, letnik 59, številka 243, Šablon:Dlib
  2. ^ Najlepša Jugoslovenka, str. 1, Slovenski narod, 8. januar 1927, letnik 60, številka 5, Šablon:Dlib
  3. ^ Razpis je bil objavljen leta 1926, izbor miss Jugoslavije je bil naslednje leto.[1][2]
  4. ^ a b v g d đ „U časopisu Panorama (1935): Zašto Mis Jugoslavije Dragica Ugarković - napušta zemlju?”. yugopapir.com (na jeziku: srbščina). 1935. Pristupljeno 2020-08-18. 
  5. ^ Milostnik Valenčič, Tina (8.. 5. 2011). „Vrata odpira prvi muzej slovenskih filmskih igralcev in igralk”. primorske.si. Pristupljeno 4. 9. 2020.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  6. ^ a b v „1960-1969 - Pageantopolis (Miss Europe)”. www.pageantopolis.com (na jeziku: angleščina). Pristupljeno 2020-09-01. 
  7. ^ a b „Miss YU”. Leksikon YU mitologije (na jeziku: srbščina). 2014-01-28. Pristupljeno 2020-09-01. 
  8. ^ Ameriška filmska družba za Jugoslavijo, str. 3 (Dnevne novice), Slovenec (1873), 8. maj 1926, letnik 54, številka 104,
  9. ^ Zanimivosti iz naših krajev: Išče se najlepša Jugoslovenka!, str. 2, Slovenski narod, 26. oktober 1926, letnik 59, številka 243,
  10. ^ Konkurenca filmskih lepotic, str. 3, Slovenski narod, 27. januar 1927, letnik 60, številka 21,
  11. ^ Kdo je najlepša ženska v naši državi?, str. 3, Ponedeljek (Ljubljana), 24. december 1928, letnik 2, številka 52,
  12. ^ a b v „3rd Int'l Pageant of Pulchritude”. Shorpy.com (na jeziku: engleski). 4. 4. 2007. Pristupljeno 2020-08-19. 
  13. ^ The First Miss Universe Pageant, 1952, 19. junij 2014, messynessychic.com (angleščina)
  14. ^ Nima zveze s sedanjim tekmovanjem Miss Universe, ki je prvič potekalo leta 1952.[13]
  15. ^ a b v Najlepši Jugoslovanki v London in ZDA, str. 6, Gorenjski Glas, l. 18, št. 26, 30. marec 1966
  16. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-06-01). „Miss World 1981”. Miss World History (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-30. 
  17. ^ a b v g d đ „1960-1969 - Pageantopolis (Miss Universe)”. www.pageantopolis.com (na jeziku: angleščina). Pristupljeno 2020-08-30. 
  18. ^ Glej tabelo z nosilkami naziva.
  19. ^ a b v Ko je ovo?, str. 9, Politika (Beograd), 20. september 1938, l. 35, št. 10888 (srbščina, cirilica), Digitalna Narodna biblioteka Srbije
  20. ^ „Lepotica 62 / Ljepotica 62 / Miss Beauty 62 – FEKK 2019”. Festival kratkega filma Ljubljana (na jeziku: slovenački). Pristupljeno 2020-09-08. [mrtva veza]
  21. ^ a b „Slobodna Dalmacija - Romana Milutin Fabris: Za titulu miss 1959. godine dobila sam crno-bijeli tv i tortu”. slobodnadalmacija.hr (na jeziku: hrvatski). 2014-11-03. Pristupljeno 2020-09-08. 
  22. ^ Romana Milutin, dubrovačka slikarka i prva Miss Jugoslavije: Važno je početi, ostalo su suze i praksa , Yugopapir (TV novosti, oktober 1974), (srbščina), Yugopapir.com
  23. ^ Po starejšem viru je bilo to leta 1958.[22]
  24. ^ „PRIČA „BOSONOGE LJEPOTICE” SLOBODANKE KLISURE-VUKČEVIĆ: Prijateljice i razredna su me te 1963. prijavile na izbor za mis”. Montenegro magazin (na jeziku: bošnjački). 2018-06-21. Pristupljeno 2021-06-02. 
  25. ^ a b Svet (Beograd), 11. avgust 1964, št. 407, (srbščina, cirilica)
  26. ^ „Sutra sahrana Nikice Marinović”. www.rts.rs (na jeziku: srbščina). 14. 10. 2008. Pristupljeno 2020-09-01. 
  27. ^ "...al' lepše od Slovenke bilo ni nobene...", str. 16-18, Raksuhi, Ide (6. avgust 1968), Tovariš, letnik 24, številka 32, Šablon:Dlib
  28. ^ Za nastop na miss Evrope tega leta najprej določena Nataša Košir, miss Universe Jugoslavije 1968.[27]
  29. ^ „Ivona Puhiera, Miss Jugoslavije 1968: Lepa Dubrovčanka je u vezi sa Draganom Džajićem?”. yugopapir.com. Pristupljeno 2020-08-18. 
  30. ^ „1960-1969 - Pageantopolis (Miss World)”. www.pageantopolis.com (na jeziku: angleščina). Pristupljeno 2020-09-05. 
  31. ^ „Kako je Radmila Živković uspela da postane Miss Srbije i Miss Jugoslavije 1969. godine...”. yugopapir.com. Pristupljeno 2020-08-18. 
  32. ^ a b v g d đ „1970-1979 - Pageantopolis (Miss Universe)”. www.pageantopolis.com (na jeziku: angleščina). Pristupljeno 2020-09-01. 
  33. ^ a b v „1970-1979 - Pageantopolis (Miss Europe)”. www.pageantopolis.com (na jeziku: angleščina). Pristupljeno 2020-09-01. 
  34. ^ „Tereza Đelmiš: Devojka sa subotičkog salaša postala Miss Vojvodine, a zatim i Miss Jugoslavije '70”. yugopapir.com. Pristupljeno 2020-08-18. 
  35. ^ a b v g „1970-1979 - Pageantopolis (Miss World)”. www.pageantopolis.com (na jeziku: angleščina). Pristupljeno 2020-09-05. 
  36. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-03-06). „Miss World 1971”. MISS WORLD HISTORY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-01. 
  37. ^ „PRE PET GODINA JE PREMINULA OD MOŽDANOG UDARA: Njenoj lepoti su se divili, svi je pamte po seriji POVRATAK OTPISANIH, a njen sin je danas MUZIČAR!”. pulsonline (na jeziku: srpski). 19. 6. 2017. Pristupljeno 2020-09-01. 
  38. ^ Beautiesofuniverseandworld (2019-04-07). „Iran would have debuted at Miss Universe 1972”. MISS WORLD HISTORY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-02. 
  39. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-03-20). „Miss World 1973”. MISS WORLD HISTORY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-01. 
  40. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-03-29). „Miss World 1974”. MISS WORLD HISTORY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-01. 
  41. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-04-07). „Miss World 1975”. Miss World History (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-30. 
  42. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-04-18). „Miss World 1976”. Miss World History (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-30. 
  43. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-04-26). „Miss World 1977”. Miss World History (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-30. 
  44. ^ „Ljiljana Šobajić - Ljubi Me”. Discogs (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-01. 
  45. ^ Sećanje na 1999: Ljiljani otadžbina draža od života Boca Marjanović, 25. marec 2019, Vesti (srbščina)
  46. ^ Ljiljana Đogović, miss Srbije 1978, naj bi se preimenovala v Ljiljano Žikić Karađorđević in umrla leta 1999.[45]
  47. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-05-04). „Miss World 1978”. Miss World History (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-30. 
  48. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-05-11). „Miss World 1979”. Miss World History (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-30. 
  49. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-05-20). „Miss World 1980”. Miss World History (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-30. 
  50. ^ Kreator Ivan Debevc - foto spomini 1, art.nakamniskem.si
  51. ^ Kreator Ivan Debevc - foto spomini 2, art.nakamniskem.si
  52. ^ Šola ima prednost, str. 20, Dolenjski list, 23. oktober 1975, letnik 26, številka 43, Šablon:Dlib
  53. ^ MISS SLOVENIJE '97, kabi.si, Tomaž Ostanek
  54. ^ Zorica Pesek je bila v sedemdesetih manekenka v Sloveniji. Kot predstavnica ljubljanskega Centra za sodobno oblačenje je vodila manekenske tečaje. Obiskala je izbor Miss Slovenije 1997.[50][51][52][53]
  55. ^ „Ana Sasso, 19-godišnja Splićanka, izabrana je u Banjaluci za novu Miss Jugoslavije (1982)”. yugopapir.com. Pristupljeno 2020-08-18. 
  56. ^ a b v „1980-1989 - Pageantopolis (Miss World)”. www.pageantopolis.com (na jeziku: angleščina). Pristupljeno 2020-09-05. 
  57. ^ „Dinka Delić, mis Jugoslavije '84: Do juče je bila "ružno pače" i imala nadimak "Iks" zbog krivih nogu”. yugopapir.com. Pristupljeno 2020-08-18. 
  58. ^ a b „Umrla bivša misica Jugoslavije Dinka Delić”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). 11. 3. 2015. Pristupljeno 2020-09-01. 
  59. ^ a b v „1980-1989 - Pageantopolis (Miss Universe)”. www.pageantopolis.com (na jeziku: angleščina). Pristupljeno 2020-09-01. 
  60. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-07-29). „Miss World 1985”. MISS WORLD HISTORY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-01. 
  61. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-08-15). „Miss World 1986”. MISS WORLD HISTORY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-01. 
  62. ^ Beautiesofuniverseandworld (2020-09-01). „Miss Mundo 1987”. MISS WORLD HISTORY (na jeziku: španščina). Pristupljeno 2020-09-01. 
  63. ^ „1990-1999 - Pageantopolis (Miss Universe)”. www.pageantopolis.com (na jeziku: angleščina). Pristupljeno 2020-09-01. 
  64. ^ Koja će u Holivud, str. 4, Žena i svet, št. 1, 15. januar 1927 (srbščina), Digitalna Narodna biblioteka Srbije
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мис_Југославије&oldid=27731011”