Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine
Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine dodeljivala se domaćem autoru za knjigu iz oblasti književnosti, nauke ili umetnosti, objavljenu prvi put u Srbiji za poslednje tri godine.
| Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine | |
|---|---|
| Dodeljuje se za | najčitaniju knjigu godine |
| Dodeljuje | Narodna biblioteka Srbije |
| Lokacija | Beograd |
| Zemlja | Srbija |
| Prvo dodeljivanje | 1974. |
| Poslednje dodeljivanje | 2016. |
O nagradi
urediNagradu je ustanovila Narodna biblioteka Srbije, povodom otvaranja svoje nove zgrade 6. aprila 1973, na godišnjicu nemačkog bombardovanja Beograda u kom je uništena Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu. Nagrada je prvi put je dodeljena 1974. a poslednji put 2016.
Nagrada je dodeljivanja za knjigu koja je u prošloj godini prema statistici bila najčitanija u Mreži javnih biblioteka Srbije, na osnovu izveštaja (anketnih listića) više od polovine matičnih biblioteka u Srbiji, Biblioteke Matice srpske, Narodne biblioteke Srbije i univerzitetskih biblioteka. Nagrada je mogla više puta pripasti istom autoru, pa su tako nekima pripala dva puta, Slobodanu Seleniću tri, a Ljiljani Habjanović Đurović četiri puta. Od 2006. do 2015. o dodeli je prema Pravilniku iz 2005. odlučivao Žiri, koji je glasao za najbolju knjigu sa spiska najčitanijih, a tada je naziv nagrade preformulisan u: Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najbolju najčitaniju knjigu godine.[1]
Nagrada se sastojala od Povelje i novčanog iznosa. Uručenje priređivano 6. aprila (na Dan biblioteke), a od 2002. 28. februara (datum kada je 1832. godine osnovana Narodna biblioteka).
Ukidanje nagrade
urediNakon prvobitnog ukidanja pravilnika iz 2005, a prema spisku najčitanijih knjiga u bibliotekama u Srbiji, nagrada je 2017. godine (za 2016. godinu) trebalo da pripadne Draganu Velikiću za roman Islednik. Međutim, nakon što nagrada nije dodeljena, ubrzo je zvanično i ukinuta odlukom Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije, koji je radio u sastavu: Mihajlo Pantić (predsednik), Vladislav Bajac, Ivana Dimić i Ljubomir Branković – bez petog člana.[2]
Ovakva odluka svakako je štetna, naročito ako se uzme u obzir spisak dosadašnjih dobitnika nagrade. Kao jedan od laureata i kao čovek koji je radio u Narodnoj biblioteci svestan sam problema sa kojima se sučeljavala ta nagrada, ali je ona bila samo pokazatelj opštih problema u bibliotekarstvu i kulturi, pa njeno ukidanje nimalo ne popravlja stanje u ovoj oblasti već, jednostavno, samo ukida jedan instrument koji je to pokazivao.
Dobitnici
urediNagradu su dobili sledeći autori:[3][4][5]
Od 1974. do 1980.
uredi- 1974 — Miloš Crnjanski, za knjigu Roman o Londonu.
- 1975 — nagrada nije dodeljena
- 1976 — Mihailo Lalić, za knjigu Ratna sreća.
- 1977 — Miodrag Bulatović, za knjigu Ljudi s četiri prsta.
- 1978 — Aleksandar Tišma, za knjigu Upotreba čoveka.
- 1979 — Dobrilo Nenadić, za knjigu Dorotej.
- 1980 — Mirko Kovač, za knjigu Vrata od utrobe.
Od 1981. do 1990.
uredi- 1981 — Saša Božović, za knjigu Tebi moja Dolores.
- 1982 — Slobodan Selenić, za knjigu Prijatelji.
- 1983 — nagrada nije dodeljena
- 1984 — Meša Selimović, za knjigu Krug.
- 1985 — Dragoslav Mihailović, za knjigu Čizmaši.
- 1986–1989 — nagrada nije dodeljivana
- 1990 — Milorad Pavić, za knjigu Predeo slikan čajem.
Od 1991. do 2000.
uredi- 1991 — Dobrica Ćosić, za knjigu Vernik.
- 1992 — Svetlana Velmar Janković, za knjigu Lagum.
- 1993 — Momo Kapor i Zuko Džumhur, za knjigu Zelena čoja Montenegra.
- 1994 — Dejan Medaković, za knjigu Efemeris 1-3.
- 1995 — Slobodan Selenić, za knjigu Ubistvo s predumišljajem.
- 1996 — Slobodan Selenić, za knjigu Ubistvo s predumišljajem.
- 1997 — Dobrica Ćosić, za knjigu Vreme vlasti.
- 1998 — David Albahari, za knjigu Mamac.
- 1999 — Ljiljana Habjanović Đurović, za knjigu Ženski rodoslov.
- 2000 — Dobrilo Nenadić, za knjigu Despot i žrtva.
Od 2001. do 2010.
uredi- 2001 — Ljiljana Habjanović Đurović, za knjigu Paunovo pero.
- 2002 — Goran Petrović, za knjigu Sitničarnica kod „Srećne ruke“.
- 2003 — Zoran Ćirić, za knjigu Hobo.
- 2004 — Ljiljana Habjanović Đurović, za knjigu Igra anđela.
- 2005 — Ljiljana Habjanović Đurović, za knjigu Igra anđela.
- 2006 — Vladimir Tasić, za knjigu Kiša i hartija.
- 2007 — Vida Ognjenović, za knjigu Preljubnici.
- 2008 — Srđan Valjarević, za knjigu Komo.
- 2009 — Svetislav Basara, za knjigu Uspon i pad Parkinsonove bolesti.
- 2010 — Vladimir Pištalo, za knjigu Tesla, portret među maskama.
Od 2011. do 2020.
uredi- 2011 — Vladimir Arsenijević, za knjigu Predator.
- 2012 — Svetislav Basara, za knjigu Mein Kampf.
- 2013 — Slobodan Tišma, za knjigu Bernardijeva soba.
- 2014 — Aleksandar Gatalica, za knjigu Veliki rat.
- 2015 — Goran Gocić, za knjigu Tai.
- 2016 — Filip David, za knjigu Kuća sećanja i zaborava.
Reference
uredi- ^ „Ukinuta nagrada za najbolju knjigu u bibliotekama”. SEECult. 24. 2. 2017. Pristupljeno 13. 1. 2023.
- ^ „Najbolja knjiga naprečac ukinuta!”. Novosti. 23. 2. 2017. Pristupljeno 13. 1. 2023.
- ^ Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade : 1839-2002. Beograd: Potez. str. 158—159. ISBN 86-81331-25-6.
- ^ Stojković, Ratko B. (2011). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 2, 2003-2010. Beograd: Enigmatski savez Srbije. str. 124. ISBN 978-86-912077-3-1.
- ^ Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Beograd: Enigmatski savez Srbije. str. 185—186. ISBN 978-86-911565-1-0.