Oružane snage Rumunije
Vojska Rumunije (rum. Armata Română) je formacija koju sačinjavaju njena tri dela, a to su: Kopnena vojska, Vazduhoplovne snage i Mornarica. U miru, vojskom upravlja Ministar nacionalne bezbednosti, a u ratu predsednik Rumunije. Rumunske trupe su učestvovale u nekoliko misija, a to su: BiH, Kosovo, Irak i Avganistan.[4] 25. oktobar se slavi kao Dan Vojske Rumunije.
Istorija uredi
Vojska Rumunije se osniva za vreme vladavine Aleksandra Joana Kuze.[5] Rumunija je učestvovala u Rusko-turskom ratu (1877—1878), Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu.
Prvi svetski rat uredi
Od 6. maja 1913. godine Rumunske oružane snage (Armata Romana) su se sastojale od kopnene vojske (Trupe de uscat) i Kraljevske mornarice (Marina Regala). Aktivna armija prvog poziva (Armata Activa) je obuhvatala ljude uzrasta 21-28 godina, Rezervna armija drugog poziva (Reserva Armatei) ljude od 29-40 godina, a Millicija trećepozivaca (Militii) ljude starosti 41-46 godina. Ferdinand je bio glavnokomandujući vojske, a general Dumutru Ilijesku načelnik generalštaba. Vojska je 27. avgusta 1916. godine mobilisala 833.601 vojnika u 20 pešadijskih divizija prvog i drugog poziva i dve konjičke divizije (1. i 2). Divizije drugog poziva 21-23 su formirane 9. septembra. Divizije su grupisane u sedam korpusa (1-7) koji su sačinjavali - 1. armiju (Krajova) u severozapadnoj Vlaškoj pod komandom general-pukovnika Joana Klučera, a kasnije general-majora Joana Dragalina; 2. armiju (Bajkoj) u južnoj Moldaviji pod general-pukovnikom Grigoriju Krajničeanuom, kasnije general-pukovnik Aleksandru Avereskuom; 3. armiju (Bukurešt) u južnoj Vlaškoj pod Avereskuom; Severnu, kasnije 4. armiju (Bakau) u severnoj Moldaviji pod general-pukovnikom Konstantinom Prešanom; dok je 5. korpus bio u strateškoj rezervi.
Pešadijska divizija prvog poziva (1-10) je brojala 27.000 ljudi i sastojala se od dve pešadijske brigade (svaka sa dva aktivna puka) i rezervne pešadijske brigade. Puk od 4.793 vojnika je imao tri pešadijska bataljona jačine 1.160 ljudi, a u svakom bataljonu je bilo po tri čete sa četiri voda, i mitraljeska četa. Puk lake pešadije (Vinatori) je imao dva bataljona. Divizija je imala i eskadron konjanika (Calarasi); artiljerijsku brigadu sa dva puka poljske artiljerije, svaki sa dva bataljona po tri baterije; tri baterije topova kalibra 5,3 cm, za podršku; inžinjerijsku četu, „odeljenje“ veze (pola voda); kao i pomoćni bataljon (medicinska četa, snadevačka i municijska komora). Pešadijska divizija drugog poziva (11 -15) je imala dve rezervne pešadijske brigade, dok su ostale divizije (16-23) imale dve brigade prvog ili drugog poziva ili „mešovite pešadijske brigade“ u čijim je pukovima 4. bataljon bio sastavljen od teritorijalaca; bataljon milicije, artiljerijsku brigadu i konjički bataljon (sa dva eskadrona).
Pešadijske brigade od 1. do 20. i pukovi od 1. do 40. su bili prvog poziva, dok su brigade od 21. do 40. i pukovi od 41. do. 80. bili popunjeni drugopozivcima iz rezerve. Konjička divizija jačine 5.280 ljudi je imala tri brigade sa dva konjička puka, a svaki puk sa 746 ljudi je imao četiri konjička eskadrona i odeljenje mitraljezaca; biciklistički odred; bataljon konjičke artiljerije (tri baterije sa 189 vojnika); radio i telegrafski poluvod i pomoćni bataljon. Linijska konjica je nazvana „Crveni ljudi“ (Rosiori) a teritorijaci u rezervi „Konjica“ (Calarasi).
Postojao je i puk Kraljevske garde (sa tri eskadrona), pogranična brigada i dobrovoljački motorizovani korpus. Korpus brdske pešadije (VinatorideMunte) je formiran 16. novembra 1915. godine i do 1916. bio puk jačine 1.980 ljudi, sa tri bataljona; u svakom bataljonu je bila jedna četa mitraljezaca, telegrafska četa i četiri streljačke čete. Armija je pretrpela teške gubitke - 240.000 ljudi (29%) tokom 1916. godine, jer su preobimne divizije bile loše opremljene i sa malim brojem oficira. U aprilu 1917. godine Rumunska vojska od 700.000 ljudi je bila saterana u istočnu Moldaviju iza reke Seret. Načelnik generalštaba je bio general Prešan, i bila je pod ruskom strategijskom komandom (general Vladimir Zaharov, kasnije general Dimitri Serbacev). Vojna misija francuskog generala Anrija Matijasa Berteloa je reorganizovala Rumunsku vojsku u 15 divizija prvog poziva i dve konjičke divizije, rasporedenih u pet korpusa (2-6) i konjički korpus (1. Calarasi, 1. i 6. Rosiori pešačka brigada). Korpusi su organizovani u 1. armiju (general Konstantin Kristesku, a kasnije general-ukovnik. Eremija Grigoresku) i 2. armiju (general Averesku), sa tri divizije (2, 4. i 11) u armijskoj rezervi.
Pešadijske divizije su imale manji broj ljudi, ali im je povećana vatrena moć - pešadijskom puku je dodata 4. četa za snabdevanje; četiri prekobrojna pešadijska ili laka milicijska bataljona su zamenila rezervnu pešadijsku brigadu; divizijska konjica je duplirana u bataljon (dva eskadrona); jedan poljski artiljerijski puk u artiljerijskoj brigadi je zamenjen pukom haubica (dva bataljona sa dve baterije), a dodata je i baterija rovovskih minobacača, dok je ostala samo jedna poljska baterija kalibra 5,3 cm; inžinjerijaje proširenau bataljon (inžinjerijska, pontonska, signalna i raketna četa); pomoćnom bataljonu su dodati odred vojne policije (Jandarmeria) i pokretna bolnica. Konjička divizija je smanjena na jednu konjaničku Rosiori brigadu (dva puka sa četiri eskadrona) i jedan puk pešadijskih Rosiori. Biciklisti su uvećani u četu, raspušten je telegrafski poluvod, a dodat odred vojne policije. Oformljen je i korpus brdske pešadije: pogranična brigada (dva puka sa tri bataljona i baterija kalibra 5,3 cm) - dve artiljerijske garnizonske („tvrdavske") brigade sa dva puka; dva puka brdske artiljerije sa sedam baterija svaki; železnički, pontonski, garnizonski i specijalni inžinjerijski bataljoni.
U avgustu 1916. Rumunska ratna mornarica (štab u Galatiju) je raspustila svoj pomorski odred, ostavljajući samo Dunavsku flotilu sa četiri oklopna monitora, četiri topovnjače i osam torpednih čamaca da se bori sa mađarskom Dunavskom flotilom. Armijski vazduhoplovni korpus (Corpul Aerian Romana) je osnovan 20. aprila 1913. godine, a od 15. avgusta 1916. godine po jedna mešovita eskadrila je dodeljena svakoj od armija, dokje jedan puk igrup) branio Bukurešt. U januaru 1917. korpus je povećan na četiri mešovita vazduhoplovna puka (1-4), svaki sa dve ili tri eskadrile, da bi od marta 1917. bio preimenovan u Kraljevsko rumunsko vazduhoplovstvo (Aeronautica Regala Romana).
Od avgusta 1916. do decembra 1917. godine ruska armija sa 44 divizije je pomagala Rumuniji. U Bukovini i severnoj Moldaviji je bila 9. armija (40. korpus) tokom 1916. godine, a 8. armija 1917. godine; u južnoj Moldaviji tokom 1916. je bila 4. armija (7. i 8. korpus), a 1917. tu je bila 9. armija (2, 24, 26, 36. i 40. korpus); u istočnoj Vlaškoj 4. armija (7, 8. i 30. korpus) 1917. godini; u Dobrudži je 1916. bila Dunavska armija (47. korpus), a 1917. 6. armija (4, 47,4. sibirski i 6. konjički korpus). Armijsku rezervu 1917. godini činili su 29, 45. i 3. konjički korpus. Rumunija je oklevala sa demobilizacijom, što je zahtevano Bukureštanskim sporazumom od 7. maja 1918. godine, i reorganizacijom vojske u pet korpusa, svaki sa tri pešadijske divizije. Vojska pod komandom generala Kristeskua je 10. novembra 1918. remobilisala sedam pešadijskih (6-10 i 13-14), dve konjičke (1-2) i dve nove, lake divizije (1-2); i do 1. decembra 1918. godine okupirala Transilvaniju, istočni Banat, Bukovinu i južnu Dobrudžu, na taj način udvostručivši veličinu Rumunije na 294.967 km².
Reference uredi
- ^ „Sposobni vojnici”. Arhivirano iz originala 15. 5. 2020. g. Pristupljeno 1. 2. 2014.
- ^ „MoND Budget as of 2007”. Arhivirano iz originala 22. 4. 2008. g. Pristupljeno 1. 2. 2014.
- ^ „MoND Budget as of 2007 BDP procenat”. Arhivirano iz originala 22. 4. 2008. g. Pristupljeno 1. 2. 2014.
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 15. 10. 2012. g. Pristupljeno 1. 2. 2014.
- ^ Istorija