Ѕ (ћириличко)

Не поистовећивати са Ꚃ ꚃ.

„Ꙅ ꙅ” преусмерава овде. Не поистовећивати са Ƨ ƨ.

Ѕ је ћирилично слово које има фонетску вредност /dz/.

Ово старо слово је данас карактеристично једино за македонско писмо, док као глас и данас постоји у појединим крајевима Србије, Црне Горе и Бугарске. Током стандардизације црногорског језика, Војислав П. Никчевић залагао се за увођење слова Ѕ, али његов предлог није прихваћен.

У словачком језику такође постоји слово које производи овај звук, али се пише као латинична лигатура dz.

Глас /dz/ у стандардном македонском језику

Упркос изостанку његове разликовне функције и ограниченом броју лексема у којима се појављује, у савременом македонском стандардном језику /dz/ има статус фонема. Одбор за стандардизацију македонског језика и правописа увео је слово Ѕ дана 4. децембра 1944. године, након што је десет чланова гласало за а један против. Као главни разлог, наводи се очување односа /ts/ : /dz/. Иако нема разликовну функцију, ипак се глас /dz/ у свести говорника македонског језика јасно издваја. Иако је у старословенском стајало између Ж и З, у македонском слово Ѕ стоји иза З.

Правопис

У стандардном македонском језику, глас /dz/, звучни пандан гласа /ts/, налази се у врло ограниченом броју случајева.

Глас /dz/ се најчешће налази пред вокалом (постоје комбинације /dz/ са свим вокалима): ѕид, ѕида, ѕидар, ѕидање, ѕитче, подѕида, ѕирне, ѕирка (треће лице једнине), проѕирка, проѕирно, се изѕира, наѕира, обѕира се (и: наѕре, обѕре се), ѕиври, ѕемне, изѕемне, се проѕева, проѕевка, ѕевгар, ѕенѕа, ѕенѕер, Ѕака, Ѕана, Ѕоѕе, ѕуни, ѕумба, уѕур.

У осталим случајевима, тј. кад је уз њега сугласник, тај сугласник мора бити сонант:

• ако /dz/ стоји испред, иза је или /v/ или /r/: ѕвезда, ѕвер, ѕверски, ѕверство, се ѕвери, ѕвечи, ѕвечалка, ѕвиска, ѕвони, ѕвонец, оѕвива се, оѕвие се, оѕве се, ѕрцки, ѕрцала, наѕре, обѕре се;
• ако /dz/ стоји иза, испред је скоро искључиво /n/: јанѕа – јанѕи, ганѕа се, ганѕало, ѕенѕа, ѕенѕер, мунѕоса, панѕур, толкунѕа, малкунѕа, трошинѕа; чује се и мамѕер, али се обично употребљава мамзер.

Слово S се никада не појављује на крају речи.

Слово Ѕ не пише се у речима: зева, наɡзор, нозе, презир.

Глас /dz/ у македонским дијалектима

Прилепско-битољска група

У овој групи говора глас /dz/ је редак и има ограничену дистрибуцију. Појављује се у групама ЅВ, ЅР, ЛЅ, НЅ испред вокала (ѕвиска, сoлѕа, ѕирка – ср. рзати, суза, вирити) те на морфемској граници на којој се фрикативи /ts, z/ сливају у гласове /ts, dz/ (надземe → наѕемe – ср. узети више него што је потребно).

Кичевско-поречка група

У овој групи говора глас /dz/ је такође редак и има ограничену дистрибуцију. Најчешће се појављује у групама ЅВ, ЅР, ЛЅ, НЅ (ѕвер, наѕрe, јанѕа – ср. звер, завирити, грозница), а ређе у другим положајима, на пример испред вокала /i/ и /e/ (ѕит, ѕевгар – ср. зид, пар волова за орање).

Скопско-велешка група

Глас /dz/ се појављује на међуморфемским границама и у групи с гласом /v/ (као у ѕвер – ср. звер).

Дебарски говори

У овим говорима глас /dz/ се редовно појављује у положају иза сонанта /l/ (солѕа – ср. суза) и пред множинским наставком –и (кофчеѕи, бубреѕи + множински облик ноѕе – ср. ковчези, бубрези, ноге).

Охридско-струшки говори

У овим говорима глас /dz/ се појављује чешће него у другим македонским говорима и има много ширу дистрибуцију. Појављује се као варијанта гласа /g/ пред множинским наставком –и (кофчеѕи, бубреѕи + множински облик ноѕе – ср. ковчези, бубрези, ноге), у групи испред /v/ и /r/ (ѕвер, наѕрe – ср. звер, завирити) и иза /l/ (солѕа – ср. суза).

Преспански говори

У овим говорима глас /dz/ је ређи него у охридско-струшким. Појављује се пред множинским наставком –и (кофчеѕи, бубреѕи + множински облик ноѕе – ср. ковчези, бубрези, ноге), у лексему блаѕе (ср. благо), а прилично је чест и у групи са сонантима /l/ и /n/ (солѕа – ср. суза).

Македонски говори у Албанији

Глас /dz/ је сачуван у свим македонским говорима у Албанији, осим у врмничком. Његова дистрибуција варира у појединим крајевима.

Разлошко-петрички говор

Глас /dz/ је редак и има ограничену дистрибуцију. Појављује се претежно на почетном положају испред гласа /v/ (ѕвер – ср. звер), у множинским облицима у неколико лексема као варијанта гласа /g/ (кофчеѕи, бубреѕи + множински облик ноѕе – ср. ковчези, бубрези, ноге) те у посуђеницама.

Серско-драмско-лагадинска група говора

Једна од специфичности ове групе говора јест одсутност гласа /dz/.

Леринска група говора

Глас /dz/ је редак, међутим његова позиција није посебно ограничена.

Кумановско-кратовска група говора

Глас /dz/ је редак, појављује се најчешће у групи с гласом /v/ и ређе у групи са сонантима /n/, /r/ (ѕвер, наѕрe, јанѕа – ср. звер, завирити, грозница) те испред вокала (ѕит, ѕевгар – ср. зид, пар волова за орање).

Говор Скопске Црногорије

У овом говору глас /dz/ се појављује у истим положајима и примерима као у прилепско-битољској, кичевско-поречкој и скопско-велешкој групи.

Глас /dz/ у српском језику

Слово Ѕ је из српске азбуке избачено реформом Вука Караџића у 19. веку, јер у његовом завичају (као ни у оном Саве Мркаља) глас њиме представљен данас не постоји.

Упркос томе, слово Ѕ је дио Мајкрософтове српске ћириличне тастатуре.

Глас /dz/ и даље постоји у зетско-рашком, косовско-ресавском, призренско-јужноморавском, сврљишко-заплањском и тимочко-лужничком дијалекту српског језика.

Зетско-рашки дијалекат

Цетињско-барски говори

Глас /dz/ се појављује на почетку речи (ѕвоно, ѕеница, ѕуби – у стандардном говору звоно, зеница, зуби), као производ сибиларизације Х (ораѕи, сиромаѕи – ораси, сиромаси) и у неким посуђеница из других језика (ѕанат, шанѕа – занат, шанса).

Озринићко-броћански и бјелопавлићко-васојевићки говори

Овај глас ретко појављује у овим говорима, углавном у речима романског порекла.

Сјеничко-новопазарски поддијалекат

Глас /dz/ се појављује у разним речима домаћег и страног порекла, као у ѕвоно, ѕеница, ѕуби, ѕвијезда, јеѕеро, бронѕин, ѕевојка, Реѕо, Ѕиле и др.

Косовско-ресавски дијалекат

Консонантски систем овог дијалекта садржи почетну групу ЅВ (ѕвезда, ѕвер, ѕвоно). Исти глас се појављује и у умањеницама и властитим именима. Понегде се појављује и група БЅ (као у бѕова) и глас у посуђеницама из румунског и албанског језика. Подручје овог дијалекта има глас /dz/ прилично распрострањен, нарочито у пограничним говорима.

Призренско-јужноморавски дијалекат

Глас /dz/ се појављује у консонантском систему овог дијалекта у почетном и средишњем међуморфемском положају и у топонимима (пример: ѕвоно, ѕидина).

Сврљишко-заплањски дијалекат

Глас /dz/ се ређе јавља у овом дијалекту, али је присутан у неким речима, као ѕвона, ѕид, поѕади.

Тимочко-лужнички дијалекат

И у овом дијалекту се овај глас јавља у ограниченим примерима, као у ѕвезда, ѕвоно, наѕрнул (завирио).

Рачунарски кодови

Знак	Ѕ		ѕ		Ꙅ		ꙅ		Ꙃ		ꙃ
Назив у Уникоду	CYRILLIC CAPITAL LETTER DZE		CYRILLIC SMALL LETTER DZE		CYRILLIC CAPITAL LETTER REVERSED DZE		CYRILLIC SMALL LETTER REVERSED DZE		CYRILLIC CAPITAL LETTER DZELO		CYRILLIC SMALL LETTER DZELO
Врста кодирања	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална
Уникод	1029	U+0405	1109	U+0455	42564	U+A644	42565	U+A645	42562	U+A642	42563	U+A643
UTF-8	208 133	D0 85	209 149	D1 95	234 153 132	EA 99 84	234 153 133	EA 99 85	234 153 130	EA 99 82	234 153 131	EA 99 83
Нумеричка референца знака	Ѕ	Ѕ	ѕ	ѕ	Ꙅ	Ꙅ	ꙅ	ꙅ	Ꙃ	Ꙃ	ꙃ	ꙃ
Code page 855	137	89	136	88
Windows-1251	189	BD	190	BE
ISO-8859-5	165	A5	245	F5
Macintosh Cyrillic	193	C1	207	CF

Слична слова

• Ꚉ (ћириличко) — Ћириличко слово Дз-з
• Dz (латинично) — Латиничко слово Dz

Литература

• Карлић, Вирна (2013). „Статус гласа /ʒ/ у македонском, српском и црногорском језику”. Филолошке студије. 11 (2). Архивирано из оригинала 27. 3. 2023. г. — преко портала Хрчак.