Кула (град)

насеље и седиште општине у Србији

Кула је градско насеље и седиште општине Кула у Западнобачком округу. Према попису из 2022. било је 14.873 становника. Овде се налазе Српска православна црква Светог Марка у Кули и Римокатоличка црква Св. Ђорђа у Кули.

Кула
Кула
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки
ОпштинаКула
Становништво
 — 2022.14.873
 — густина146/km2
Географске карактеристике
Координате45° 36′ 36″ С; 19° 31′ 54″ И / 45.61011° С; 19.53153° И / 45.61011; 19.53153
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина84 m
Површина122,1 km2
Кула на карти Србије
Кула
Кула
Кула на карти Србије
Остали подаци
Поштански број25230
25231
25235
Позивни број025
Регистарска ознакаSO
Кула

Називи

уреди

Град је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Kúla, нем. Wolfsburg, Кула, укр. Кула.

Историја

уреди

Данашња Кула помиње се у историјским записима као једно од најстаријих насеља Бачке. Претпоставља се да је ту још 1522. године, на почетку 16. века, постојао „град од земље“ с турском војном посадом и нешто мало унаоколо насељених Срба и Буњеваца.

У ствари, најраније, званичне податке о Кули срећемо у белешкама о поседу Ференца Вешелењија из 1652. године, као и из пројекта грофа Штаренберга од 29. августа 1699. године у којем се говори о граници према Турцима на којој је била посада од 100 војника. По свему судећи, Кула или ближа околина је била насељена много векова пре првих нађених записа о постојању овог места. Велика пустошења у овим крајевима и измењена структура становништва су допринели да трагови ранијих насеља нестану. По народном предању, у време Турака, негде на територији данашње Куле, постојала је једна кула са турском посадом (мање утврђење или осматрачница), те се сматра да је место по тој кули и добило назив. О овоме не постоје неки чвршћи докази, нити су у том правцу вршена озбиљнија истраживања до данас. Па ипак се зна да је у наредним вековима ова територија често мењала господаре да би се тек после Првог светског рата припојила матици Србији. И поред великих пустошења која су Турци вршили у овим крајевима су из тих времена остали први писани трагови о постојању Куле. Тако је забележено у црквеним записима прелатства, Калоча (Мађарска) о убирању дажбина (десетине) за цркву.

"... 1543. године... Кула (!) 12 форинти и 1 пар чизама..."
"... 1650. године... Кула 12 форинти и пар чизама..."

У једном запису из 1733. године је забележено да је Кула имала 251 кућу. Записи из тих времена спомињу Кулу као: Куља, Кола, Кула, Горња Кула, Доња Кула, што упућује на могућност постојања и два одвојена насеља: један део насеља, вероватно на падинама узвишице Телечке, а други негде испред ових падина.

Из 18. и 19. века постоје већ редовнији записи о овим крајевима. У Бачкој, па и у околини Куле, с обзиром на природне погодности првенствено се развијала земљорадња и сточарство. Насељавање Мађара 1740. и Немаца 1780-1785. године имало је поред економског, и национално-политички карактер.

Почетак организованог досељавања карпатских Русина на просторе данашње Србије везан је управо за Кулу. У мају 1745. године, коморске власти су склопиле уговор са првом групом русинских досељеника, који су пристигли у Кулу, односно на пустару Косцељиско,[1][2] тако да се поменута година (1745) међу Русинима у Србији обележава као почетак њиховог досељавања, а тим поводом је 1995. године у Новом Саду одржан и пригодан научни скуп, којим је обележена 250. годишњица (1745-1995) досељавања Русина на ове просторе.[3]

Баш за околину Куле, па и целу средњу Бачку, од огромног је значаја било ископавање одводног канала од Куле до Врбаса 1785. године, којим су одвођене воде из мочварних предела из горњег атара Куле у природни ток речице од Врбаса према Тиси. Овај канал је продужен до мочварног предела код Новог Сивца 1786. године. Већ у периоду 1793-1797. године овај канал је продужен и повезан са Дунавом и Тисом те је створена претеча данашњег Великог бачког канала. Творац овог канала је био инжењер Јожеф Киш, који је у остварењу овог великог подухвата наилазио на много неразумевања и велике тешкоће.

Кула је пред сам крај 19. века повезана са осталим местима макадамским путем Сомбор - Кула - Врбас - Бечеј, и Кула - Руски Крстур - Оџаци. Директну железничку везу добија 1896. године пругама Сомбор-Кула-Бечеј, и Мали Иђош - Кула - Бачка Паланка. Железничка веза је постојала и раније иако нешто удаљена од Куле, пругом Суботица - Врбас - Нови Сад, када је станица у Врбасу носила назив Врбас-Кула.

Привреда Куле већ у 18. веку бележи видан развој, а у 19. и 20. веку уместо мануфактурног добија индустријски карактер. Прерада конопље и влакана свилене бубе, затим производња пива, били су познати у Кули у 19. веку. Почетком 20. века село је имало 9.000 становника; занатство је било веома развијено, док је индустрија била у успону. Кула је имала и свој лист: "Bacskai Kozerdekek".

Устаљењем новонасељених становника у 18. веку, не само земљорадња и сточарство, већ и занатство се почело развијати. Тако су у Кули по записима из 1815. године постојали цехови кројача, обућара, а касније 1819. године цехови ћурчија, ткача итд. Занатство се нагло развијало, па је 1894. године занатско удружење у Кули бројало 254 члана, а који су евидентирали 154 помоћника и 59 ученика. Развијено занатство је у овом месту била колевка индустријализације. Тако је:

  • 1812. године основана фабрика пива.
  • 1876. године је подигнут први парни млин.
  • 1880. године је основана фабрика плугова.
  • 1882. године је основана ливница и фабрика арматура.
  • 1892. године основана је фабрика свилених тканина.
  • 1904. године основана је фабрика столарија.
  • 1906. године основана је фабрика шешира.
  • 1908. године је основана фабрика вунених тканина.
  • 1916. године је подигнут Млин „Житобачка“.
  • 1920. године је подигнута фабрика коже, мада њена производња датира још из 1753, када су то биле мануфактурне радионице, с малим бројем радника и понеком машином.

Неке од ових фабрика су после Првог светског рата, а нарочито за време светске економске кризе (1929-1931. године) престале са радом, као што су фабрика свилених тканина, фабрика столарије и фабрика шешира.

Демографија

уреди

У насељу Кула живи 15.384 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,2 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 6.602 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 10.704
1953. 11.733
1961. 13.609
1971. 17.245
1981. 18.847
1991. 19.311 19.005
2002. 19.301 19.739
2011. 17.866
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
9.623 49,85%
Црногорци
  
3.022 15,65%
Мађари
  
2.738 14,18%
Украјинци
  
1.125 5,82%
Русини
  
725 3,75%
Југословени
  
446 2,31%
Хрвати
  
322 1,66%
Немци
  
97 0,50%
Македонци
  
63 0,32%
Словаци
  
48 0,24%
Муслимани
  
28 0,14%
Словенци
  
22 0,11%
Албанци
  
19 0,09%
Роми
  
17 0,08%
Чеси
  
16 0,08%
Буњевци
  
12 0,06%
Руси
  
10 0,05%
Горанци
  
4 0,02%
Бошњаци
  
2 0,01%
Румуни
  
1 0,00%
Бугари
  
1 0,00%
непознато
  
340 1,76%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Спорт

уреди

Тренутно у граду Кули функционишу три фудбалска клуба ФК Хајдук Јуниор, ФК Кула и КФК Кула, од којих је најуспешнији Хајдук Јуниор, који се такмичи у Подручној лиги Сомбор, и бори се за пласман у виши ранг такмичења. Овај клуб је успешан у млађим категоријама, такмичи се у Квалитетној лиги Војводине. ОФК Хајдук основан је у јулу 2013.год. а угашен 2015. године.[7] ФК Хајдук 1925 основан је 2013. год.[8][9]

Познате личности

уреди

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Лабош 1979.
  2. ^ Рамач 2007.
  3. ^ Тамаш & Сабо 1996.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. ^ [1]
  8. ^ Bot generated title -->
  9. ^ „Bot generated title -->”. Архивирано из оригинала 23. 5. 2014. г. Приступљено 23. 5. 2014. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди