Отворите главни мени

Доба „крње“ Југославије је у историјском смислу последњи део процеса разбијања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од десет месеци (25. јун 199127. април 1992) током којих је СФРЈ још увек званично постојала, али су њени државни органи функционисали у непотпуном (односно „крњем“) саставу. Она је била службено још увек социјалистичка држава која је обухватала територије свих република СФР Југославије. На територијама република које су нелегално прогласиле независност од осталих република, у пракси је функционисала само на територијама општина СФРЈ које су биле под локалном влашћу републичких партијских Савеза комуниста или пројугословенских политичких партија. Овакав облик државе једино је несметано функционисао на територији Србије и територији Црне Горе. Ера „крње“ Југославије почела је 25. јуна 1991. године једностраним проглашењем независности Словеније и Хрватске — дотадашњих република на којима је, било у потпуности (као у случају Словеније) и делимично (као у случају Хрватске), дефакто престала постојати власт савезне државе. У саставу „крње“ Југославије, преостале су четири републике (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Македонија), али „крња“ СФРЈ је врло брзо почела слабити услед низа разлога, као што су повлачење хрватских и словеначких кадрова из савезних политичких институција (процес који је симболично довршен оставком председника Савезног извршног већа Анте Марковића у децембру 1991. године). До такве ситуације је дошло услед процеса разбијања Југославије, поремећаја у функционисању финанцијског и монетарног система, као и све непопуларнији рат у Хрватској и рат у Босни и Херцеговини, те на крају одлука земаља Европске економске заједнице да 15. јануара 1992. године признају независност Хрватске и Словеније; тако је створени преседан у пролеће 1992. искоришћен у Босни и Херцеговини и Македонији, након чега су са подручија са формалном влашћу СФРЈ свела на Србију и Црну Гору, које су се 27. априла 1992. удружиле у Савезну Републику Југославију (овим чином СФРЈ је легално престала да постоји). У периоду „крње“ Југославије Југословенска народна армија је функционисала на читавој територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије као једина легална војска. Према тврдњама челника ЈНА, армија се у том временском периоду борила против сепаратистичких војних формација. При крају самога трајања „крње“ Југославије ЈНА је била повучена из других република на територију савезних република Србије и Црне Горе, од које је настала Војска Југославије у новоформираној Савезној Републици Југославији.

СФР Југославија
''Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija
Socialistična Federativna Republika Jugoslavija''
Химна
Хеј, Словени
Yugoslavia 1956-1990.svg
Географија
Континент Европа
Регија Балкан и Панонска низија
Главни град Београд
Друштво
Службени језик српскохрватски,
македонски,
словеначки
Политика
Облик државе Службено социјалистичка република
 — Председник Вршилац дужности Бранко Костић
 — Премијер Вршилац дужности Александар Митровић
Историја
Постојање  
 — Оснивање 25. јун 1991.
 — Укидање 27. април 1992.
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 255.804 km²
Становништво 23.724.919
Валута Југословенски динар
Земље претходнице и наследнице
Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
Претходнице: Наследнице:
Flag of Yugoslavia (1946-1992).svg СФРЈ СР Југославија Flag of Serbia and Montenegro (1992–2006).svg
Словенија Flag of Slovenia.svg
Хрватска Flag of Croatia.svg
Република Македонија Flag of Macedonia (1992–1995).svg
Република Босна и Херцеговина Flag of Bosnia and Herzegovina (1992–1998).svg
Портал:СФРЈ

Садржај

Кратка реконструкција разбијања СФРЈУреди

 
Распад СФРЈ.

Током 1991. и 1992. дошло је до разбијања СФРЈ који је изведен методом оружане сецесије уз подршку и помоћ страних држава. У случају Југославије није поштован Устав СФРЈ из 1974. године као и начело територијалне целовитости и њених међународно признатих граница. Супротно међународном праву, републичке границе, које никада нису правно утврђене и обележене, постале су границе суверених држава. Право народа на самоопредељење везано је за федералне јединице и оне су постале његови носиоци, што је било у супротности са тадашњим Уставом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Кључни догађаји и последице Крње Југославије у Словенији, Хрватској, Македонији и Босни и ХерцеговиниУреди

 
Југославија 1992.

У јуну 1991. Словенија и Хрватска су одлучиле да прекину све везе са осталим републикама и постану такозване независне државе, услед чега је избио рат. Срби из Хрватске нису хтели да напусте СФРЈ, па је хрватска полиција и паравојска напала српске области са намером да и њих отцепи од СФРЈ.

Њих су пратиле републике Македонија у септембру 1991. и Босна и Херцеговина у марту 1992. Републике Србија и Република Црна Гора су биле против независности ових република. Рат је вођен најпре у Словенији, затим и у Хрватској (1991—1995) и коначно у Босни и Херцеговини. Рат у Босни и Херцеговини је завршен Дејтонским миром (21. новембар 1995).

Види јошУреди

Спољашње везеУреди