Отворите главни мени

ПК (рус. Пулемёт Калашникова), често познатији као ПКМ (по једној од својих верзија) је руски и совјетски средњи митраљез калибра 7,62x54Р.[1] Конструисао га је почетком 1960-их познати руски инжињер Михаил Калашњиков. У наоружање Совјетске војске је уведен 1961. године, а касније и у војскама многих других земаља источног блока и трећег света.[2][3]

ПК
PKM of Hungarian Army.JPG
Митраљез ПКМ у поседу Мађарске војске
ВрстаМитраљез
Порекло Совјетски Савез
Употреба
Употреба уСовјетски Савез и многи други
Бојно деловањеВијетнамски рат
Јужноафрички гранични рат
Грађански рат у Камбоџи
Либијско-египатски рат
Камбоџанско-вијетнамски рат
Кинеско-вијетнамски рат
Совјетски рат у Авганистану
Ирачко-ирански рат
Рат за Нагорно-Карабах
Заливски рат
Распад Југославије
Први чеченски рат
Инвазија Дагестана
Други чеченски рат
Рат у Авганистану
Рат у Ираку
Либијски грађански рат
Сиријски грађански рат
Рат на истоку Украјине
Грађански рат у Јемену
Производња
ПроизвођачДегтјарев
H. Cegielski - Poznań S.A
Застава оружје
Norinco
Арсенал АД
Fabrica de Arme Cugir SA
Defense Industries Organization
Произведенопреко 1 милион комада
Варијантевиди Верзије
Спецификације
ТежинаПКМ: 7.5kg + троножац 4.5 kg
ДужинаПКМ: 1.192 mm
Дужина цијеви605 mm
Калибар7,62x54Р mm
Врста операцијеСистем барутних гасова
Начин дејстваЈединачно, аутоматски
Брзина паљбе650 мет/мин
Брзина зрна825 m/s
Макс. еф. домет1.000 m, теоретски до 4.000 m
Одвојиви магацинреденици са по 50 метака у кутијама од 100, 200 и 250 ком.
НишанМеханички и оптички по избору

Митраљез ПК се може сматрати најраспрострањенијим средњим митраљезом на свету,[4] а између осталог, по лиценци се производи и у Србији као Застава М84.

ИсторијаУреди

 
Оригинална, првобитна верзија, ПК заробљена у Авганистану 1984.

Главни артиљеријски директорат СССР-а је 1955. расписао спецификације за новим универзалним митраљезом за подршку пешадије на нивоу чете и батаљона, у службеном пушчаном калибру 7,62x54Р. Инжињери Г. И. Никитин и Јуриј М. Соколов су већ 1958. представили прототип свог митраљеза, који је успешно прошао сва тестирања и 1960. је одлучено да митраљез Никитин-Соколов уђе у серијску производњу у Ковровској механичкој фабрици.

Када је овај пројекат Никитина и Соколова био готово при крају, конструкторски тим из Ижевска, на чијем челу се нашао легендарни Михаил Калашњиков се такође укључио у такмичење са својим прототипом. Њихов прототип је функционисао по принципу позајмице барутних гасова и ротирајућег затварача као код пушке АК-47. Оба прототипа, Калашњиков и Никитин-Соколов су тестирани у централној Азији, Одеси и Балтику.

Артиљеријски директорат и Министарство одбрамбене индустрије су више ценили Калашњиковљев прототип јер је био поузданији, мањи, компактнији и лакши за производњу. На крају је 1961. победио прототип Калашњикова и уведен је у службу као „Пулемет Калашникова”, скраћено ПК/ПКС, а за производњу је била задужена Ковровска фабрика Дегтјарев. За нови митраљез Калашњикова су коришћени исти троножац за ослон и кутија са реденицима, претходно направљене за Никитин-Соколов митраљез. На крају је сам Митраљез Никитин-Соколов, уз мање измене завршио као тешки митраљез 12,7mm НСВ.

Технички описУреди

 
Верзија ПКМС, на положају током Рата у Донбасу.

Конструкционо, ПК је дериват добро познате конструкције АК-47, наравно, уз извесне измјене. Механизам је преокренут, тако да је систем гасне позајмице лоциран са доње стране цеви, чиме је олакшана њена брза замена. Ротациони затварач са два масивна забрављујућа брега је поједностављен, а на његовом челу је фиксна ударна игла, будући да ПК као већина модерних митраљеза пуца из отвореног затварача, што олакшава хлађење цеви и спречава самоопаљење метка при интензивном коришћењу. Сандук је израђен од два слоја лима дебелог 1,5 m спојених закивцима и тачкасто заварених на критичним местима, што је донело мању масу, уз одговарајућу чврстину. Поклопац сандука је везан шарком, а ручица за запињање је са десне стране. Необично је што се и реденик уводи с десне стране. Људи су већином десноруки и нишане десним оком. Чауре се избацују улево,гасни регулатор има три положаја за различите услове и интензитет употребе/запрљаности. На дну кундака је склопиви ослонац за раме, који прилично помаже у контроли дугих рафала. Унутар десне склопиве ножице је троделна шипка за чишћење цеви.

Модели и верзијеУреди

СССР и РусијаУреди

  • ПК- основна пешадијска верзија из 1961.
  • ПКС- ојачана верзија, намењена за монтирање на возила.
  • ПКМ- модернизована верзија, ("ПК Модернизированный"). Уведена 1969. и представља најбројнији модел, а сама породица митраљеза се управо по њему често назива само ПКМ.
  • ПКМН- верзија са могућношћу монтирања ноћног нишана. ПКМН-1 може монтирати ноћни нишан 1ПН51, док ПКМН-2 може 1ПН58 или 1ПН93.
  • ПКМС- тежа верзија која се поставља на Степанов 6Т5 троножац .
  • ПКМСН- модел сличан ПКМН са ноћним нишаном.
  • ПКТ- тенковска верзија развијена за постављање у тенк.
  • ПКМТ- модернизована верзија ПКТ-а.
  • ПКБ- модел без кундака, намењен монтирању на врх возила.
  • ПКП Печенег- најмодернија верзија, развијена 1999. Модел Печенег је краће дужине ради лакшег руковања и поседује низ других измена због којих се може сматрати и потпуно новим митраљезом.

Стране верзијеУреди

  • Застава М84- домаћа верзија са мањим изменама, производи се по лиценци у фабрици Застава оружје из Крагујевца.
  • Norinco Type 80- кинеска копија коју производи компанија Норинко (China North Industries).
  • Арсенал МГ, МГ-М1, МГ-М1С и МГ-1М- бугарске верзије које производи компанија Арсенал из Казанлака. У задње време је доступна и верзија за извоз, у стандардном НАТО калибру 7,62x51mm.
  • Cugir Mitraliera md. 66- румунска верзија митраљеза ПК из 1966.
  • UKM-2000- пољски модел у стандардном НАТО калибру 7,62x51mm.

Земље корисницеУреди

Терористичке организацијеУреди

ГалеријаУреди

Митраљези исте категоријеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Open Joint Stock Company "V.A.Degtyarev Plant" / 7.62mm PKTM Kalashnikov tank machine gun”. www.zid.ru. 
  2. ^ „Open Joint Stock Company "V.A.Degtyarev Plant" / 7.62mm PKMS Kalashnikov modernized machine gun on a Stepanov mount”. www.zid.ru. 
  3. ^ Lawrence, Erik (2015). Practical Guide to the Operational Use of the PK/PKM Machine Gun. Erik Lawrence Publications — преко Google Books. 
  4. ^ https://fas.org/man/dod-101/sys/land/row/weg2001.pdf OPFOR Worldwide Equipment Guide, Sep 2001, DEPARTMENT OF THE ARMY, TRADOC DCSINT, Threat Support Directorate, 700 Scott Avenue, Bldg 53, FORT LEAVENWORTH, KS, 66027- (1323). стр. 1-5

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди