Морски бедем Цариграда

Морски бедем Цариграда представља део комплекса Цариградских бедема који је опасивао Цариград у доба Византије са морске стране. Формира га бедем ојачан четвртастим кулама, а чине га два дела:

Данас скоро и да не постоји, пошто је његов огроман део уништен током дугог процеса изградње Цариграда у османлијско и турско доба, најбоље очувани део налази се на улазу у Босфор, испод комплекса османске Топкапи палате.

Прошлост морског бедема у ЦариградуУреди

Први бедем на морској обали је подигнут око 325. године по наредби Константина Великог (324—337) у доба подизања Новог Рима и сачињавао је јединствену затворену целину са тзв. Константиновим бедемом. Век касније, након градње тзв. Теодосијевих бедема морски бедем бива проширен да се повезао са новом линијом копнених бедема. Тај посао је по наредби Теодосија II (408—450) извео 439. године преторијански префект Истока Кир Панополит. Морски бедем је по изгледу подсећао на копнени део бедема, али је имао само једну линију бедема и био је нижи, јер Цариграду није претила опасност са мора пошто је Византија суверено владала Босфором и Дарданелима, а њена морнарица је представљала највећу поморску силу тог доба. Приликом здружене опсаде 626. године коју су извели Словени, Авари и Персијанци, словенска флота је блокирала град са мора. Уништење њеног већег дела лукавством Јермена насељених у Цариграду, довело је до распада аварскословенског савеза и подизања опсаде.

Опадање моћи византијске флоте на мору и успон Сарацена који успешно пљачкају по Средоземљу, приморавају Анастасија II (713—715.) да изврши обнову морског бедема током своје кратке владе. Стотинак година касније Михајло II (820—829.) отпочиње велику обнову морских бедема, коју је довршио његов наследник Теофило (829—842.). Током радова изведених под Теофилом бедем је повишен, а у његовом склопу изграђен је и дворац Букелеон, који ће се касније наћи у склопу Великог Дворца.

Слабост морског бедема у односу на копнене бедеме, показала се током крсташких опсада Цариграда током 1203. и 1204. године када су крсташи IV крсташког похода уз помоћ Млечана два пута преко морског бедема на обали Златног рога продрли у град, заузевши га:

  1. 1203. године у име Исака II (1185—1195., 1203.-1204.) и Алексија IV Анђела (1203—1204)
  2. 1204. године у своје име срушивши Византију и створивши на њеним темељима Латинско царство.

Последица ових освајања града, као и стравично пљачкање и иживљавање над становништвом које их је пратило, било је стварање великог страха међу Византинцима од слабости морских бедема што је за последицу имало хитне оправке прво морског бедема кад год би се указала опасност пред Цариградом.

Непосредно након ослобођења Цариграда и обнове Византије 1261. године Михајло VIII Палеолог ((1259.) 1261—1282) је у страху од западне интервенције, првенствено Карла I Анжујског спровео последњу фазу у градњи морског бедема. Бедем је том приликом додатно повишен и подебљан. После избијања сукоба са Ђеновљанима у Пери 1351. године и покретања флоте Ђеновљанске републике ка Цариграду извршена је велика обнова зарушених делова бедема.

Током последње опсаде Цариграда и његовог коначног пада 1453. године мали део борбе водио се на морском бедему. Први разлог томе је појава тешког артиљеријског оружја којим је дејствовано по копненим бедемима због чега је Мехмед II (1451—1481) своје трупе концентрисао на њих. Други разлог је премоћ коју је малобројна, али способнија мешовита (византијска, ђеновљанска и млетачка) флота имала над османлијском у Златном рогу. Без обзира на то ефекат освајања Цариграда из 1204. године и даље је био велики, јер је становнике захватио потпуни ужас када су једног јутра у Златном рогу угледали османску флоту која је помоћу балвана по Мехмедовој наредби превучена преко копна из Босфора. Последњи византијски цар Константин Драгаш (1449—1453) је одбрану морског бедема на обали Златног рога поверио морнарима са Крита који су таквом жестином бранили поверени бедем чак и након пада већег дела града и погибије Драгаша, да су Османлије овладале тим бедемом тек када су се споразумеле са Крићанима да они могу на миру и под оружјем, да на својим бродовима напустите град.

Изглед бедемаУреди

Морски бедем чини једноструки бедем ојачан са 298 кула, укупне дужине око 14.5km са 30 капија. Простире се од Дрвене капије (грч. Xyloporta) у Влахернском бедему на обали Златног рога преко рта светог Димитрија (Сераглио) до Мермерне куле на обали Црног мора. Сам бедем се састоји од два дела која се спајају на улазу у Босфор односно на рту светог Димитрија (Сераглио):

  • Бедем на обали Златног рога
  • Бедем на обали Црног мора

Посебан сегмент морског бедема сачињавају његови делови који су опасивали Царигрдска пристаништа.

Бедем на обали Златног рогаУреди

Бедем на обали Златног рога није подигнут на самој обали мора већ је од ње удаљен око 40m. Висина му је око 10m и простире се 5.6km у дужину са 17 капија, а ојачан је са 110 кула.

Списак капија, полазећи од рта светог Димитрија (Сераглио):

  1. Евгенијева капија (грч. Pylē Evgeniou) или Мермерна капија(грч. Marmaroporta), тур. Yali Kiosk Kapısı.
  2. Бонова капија (грч. Porta Vōnou).
  3. Капија Неорион (грч. Pylē Neōriou, Капија Бродоградилишта) или капија Ораја(грч. Ōraia Pylē, Красна капија).
  4. Капија Иканатиса (грч. Porta Ikanatissēs).
  5. Капија светог Марка(грч. Porta Agiou Markou) или Јеврејска капија(грч. Evraikē Pylē), тур. Baluk Bazar Kapısı.
  6. Капија Пераме (грч. Pylē Peramatos).
  7. Капија светог Јована Корнишког ()
  8. Капија Друнгарија (грч. Pylē Drouggariōn), тур. Odun Kapan Kapısı.
  9. Капија Ајазма(?)
  10. Капија Платеја (грч. Pylē Plateias), тур. Un Kapan Kapısı.
  11. Капије еје Пеге (грч. Pylē eis Pēgas).
  12. Капије свете Теодосије (грч. Pylē Agias Theodosias), тур. Aya Kapı.
  13. Капија Дексиократ (грч. Pylē Dexiokratous), тур. Yeni Aya Kapı.
  14. Капија Петриона (грч. Pylē Petriou), тур. Petri Kapı.
  15. Капија Фанара (грч. Pylē Fanariou), тур. Fener Kapı.
  16. Капија Бахит
  17. Капија Василиска (Царева) (грч. Vasilikai Pylai), тур. Balat Kapı (Дворска капија).
  18. Капија Кинегоу (грч. Pylē Kynēgou, Ловчева Капија).
  19. Капија свете Анастасије (грч. Pylē Agias Anastasias).
  20. Капија Коиломена (грч. Koiliōmenē Porta), тур. Ayvan Saray Kapısı.

Бедем на обали Црног мораУреди

Бедем на обали Црног мора је подигнут на самој обали са темељима у мору. Висина му је између 12m и 15m и простире се 9km у дужину са 10 великих и 3 мале капије, а ојачан је са 188 кула. У склопу овог дела бедема налазе се и два дворца:

Списак капија, полазећи од Мермерне куле:

  1. Капија светог Јована Студијског (грч. Pylē Agiou Iōannou tou Stouditou), (тур. Narli Kapı,Капија Ружа).
  2. Капија Псаматије (грч. Porta Psamatheos), тур. Samatya Kapı.
  3. Капија светог Емилијана (грч. Pylē Agiou Aimilianou), тур. Daut Paşa Kapısı.
  4. Капија Влага (грч. Porta Vlaggas).
  5. Капија Контоскалиона (грч. Porta Kontoskaliou), тур. Kum Kapısı.
  6. Гвоздена капија (грч. Sidēra Pylē).
  7. Капија Бика и Лава (грч. Porta Vōos kai Leontos) односно капија Букелеон (грч. Porta Voukoleōn), тур. Catladi Kapı.
  8. Безимена капија на јужном делу комплекса Великог Двора, тур. Ahir Kapısı.
  9. Безимена капија на источном делу комплекса Великог Двора, тур. Balukhane Kapısı.
  10. Капија светог Лазара (грч. Porta Agiou Lazarou).
  11. Мала капија Одегетрије (грч. Porta tēs Odēgētrias).
  12. Мала капија протовестијара Михајла (грч. Porta Mikhaēl Prōtovestiariou), тур. Değirmen Kapı.
  13. Источна капија (грч. Eōa Pylē) или капија свете Варваре (грч. Pylē Agias Barbaras), тур. Top Kapısı.

Материјали коришћени у градњи Цариградских бедемаУреди

За изградњу бедема коришћена је комбинација камених блокова са циглама, док је као везиво коришћен кречни малтер. Поред тога, доста често је у градњи коришћен мермер који је узиман са рушевина из доба антике којих је било по граду или из каменолома са обала Мраморног мора који су њиме, очигледно, били богати.

Камени блокови су рађени од терцијарног кречњака вађеног у каменоломима, који су се налазили око 5km западно од Златне капије. Цигле су печене у близини града, иако до данас нису пронађени остаци циглана из доба Византије. Дужина цигала је варирала од 30cm до 36cm са око 6cm у ширину. На њима се понекад могло видети име њиховог ктитора, произвођача или тренутног цара. Малтер је прављен мешањем креча са комадићима или прашином насталим од цигала. Сам малтер је након сушења, постајао је веома тврд.

Сам зид је грађен од спољашњег и унутрашњег дела. Са спољних страна се налази десет редова материјала:

  • 9 редова камених блокова
  • 1 ред у коме се налази 5 редова цигала.

Унутрашњост зида је испуњена деловима цигала и камених блокова повезаних малтером.

Морски бедем данасУреди

Током година османске и турске владавине Цариградом већи део морског бедема је уништен или је искоришћен као основа за друге зграде. Већи део морског бедема на обали Црног мора страдао је приликом изградње пруге у другој половини XIX века и велике обилазнице (Кенедијева улица, тур. Kennedy cadesi). Данас су опстали само спорадични и неповезани фрагменти на обали Златног рога, док на обали Црног мора има дужих сегмената бедема који су данас видљиви. Најбоље очувани пример морског бедема може се видети на самом улазу у Босфор, пошто је тај део бедема коришћен као бедем комплекса Топкапи палате у којој су до средине XIX века живели османски султани.

Види јошУреди