Урушавање надстрешнице Железничке станице Нови Сад
Урушавање надстрешнице Железничке станице Нови Сад је несрећа која се десила 1. новембра 2024. године у 11.56 часова, на Железничкој станици Нови Сад, када се урушила надстрешница изнад главног улаза. На лицу места је страдало 14 особа а 16 дана касније још једна особа у болници. Међу погинулима је било и троје деце. Две младе особе су тешко повређене и у животној опасности. Четрнаест жртава су држављани Србије а једна Северне Македоније.
Урушавање надстрешнице Железничке станице Нови Сад | |
---|---|
Место | Железничка станица Нови Сад, Нови Сад, Србија |
Датум | 1. новембар 2024. 11.56 ч (CET) |
Мртво | 15 |
Повређено | 2 |
Позадина
уредиГрадско веће Новог Сада је 1960. расписало јавни позив за пројектовање путничке железничке и аутобуске станице. Пошто ниједан од достављених предлога није испуњавао услове, задатак је додељен архитектонском бироу „Архитекта” из Новог Сада. За главног пројектанта именован је Имре Фаркаш.[2] Посао извођача радова био поверен новосадском грађевинском предузећу „Неимар“, а станица је пуштена у рад 31. маја 1964. године.[3]
Влада Србије је 2021. представила планове за реновирање и проширење станице као део настојања за ревитализацију и модернизацију железнице широм земље да уведе брзи железнички саобраћај у земљи.[4] Планом је предвиђена реконструкција колосека 1, 2, 3, 10 и 11, изградња нове платформе и комплетна обнова главне зграде са додатним лифтовима за инвалидна лица. Реконструкција железничке станице почела је у септембру 2021. године.[5] Предуслов за реновирање станице била је демонтажа Моста Бошка Перошевића и реконструкција Жежељевог моста, по пројекту Александра Бојовића, а који је изградио међународни конзорцијум JV Azvi - Taddei – Horta Coslada international у периоду од 2012. до 2018. године. Реконструкцију железничке станице урадиле су China Railway International и China Communications Construction Company (CCCC) у оквиру пројекта пруге Будимпешта—Београд, прве фазе планиране међународне железничке пруге Будимпешта—Београд—Скопље—Атина.[6] Реконструисана зграда железничке станице отворена је 19. марта 2022. уз пруге за брзину до 75 km између 200 km/hБеограда и Новог Сада.[7] Изградња дуге деонице између Новог Сада и Суботице (државна граница) започета је 7. априла 2022. и требало би да буде завршена до краја 2024. године. 107,4 km[8] Друга реконструкција зграде железничке станице завршена је 5. јула 2024.[9][10] У Железничку станицу свеукупно је уложено 65 милиона евра док је 16 милиона евра уложено у саму зграду.[11] Уговор који је потписан за радове реконструкције је тајна, с обзиром да је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије одбило да га објави, уз објашњење да „кинески партнери то не желе”.[12]
По несрећи, у таблоидима се појавила информација да реконструкција надстрешнице није била дозвољена од стране Завода за заштиту споменика културе Новог Сада, што је та установа демантовала, те да су навели да је „прецизирано да је потребно санирати надстрешницу изнад главног улаза”.[13]
Несрећа
уредиДана 1. новембра 2024, у 11.56 ч,[14] 35 метара дугачка бетонска надстрешница изнад главног улаза на Железничкој станици Нови Сад се урушила.[15] Испод надстрешнице су се налазиле клупе, на којима се налазило више људи.[16] На лицу места је страдало је 14 особа, укључујући и троје деце,[17] а 3 особe су теже повређене, од којих је једна подлегла повредама након 16 дана.[18][19] Девет жртава је идентификовано до краја дана.[20][21] До следећег јутра, 13 жртава је идентификовано,[22] а до краја 2. новембра, сви су идентификовани. Међу жртвама је било 14 грађана Србије и један Северне Македоније.[23][24]
Пре пада надстрешнице у згради су се постављале шипке и наизглед припремали нови радови. Очевици су рекли да је надстрешница нагло пала и да је звук био налик експлозији.[25]
Убрзо након несреће на терен су изашла кола хитне помоћи, ватрогасци и полиција.[26] У акцији спасавања учествовало је око 80 ватрогасаца-спасиоца из више градова, уз помоћ тешке механизације отклањали рушевине.[27] Хитна помоћ је тај дан интервенисала 10 пута од 12 сати. Први збринут мушкарац стар 18 година, са повредама ампутиране ноге. Између 16 и 17 часова истог дана, испод рушевина извучене две женске особе од 23 и 21 годину, без свести са политрауматским повредама.[28]
Узрок
уредиГрађевински инжењер Данијел Дашић тврди да се надстрешница урушила зато што је током реконструкције на њу додата масовна челична конструкција са тешким стаклима.[29] Веб-сајт gradnja.rs је у јулу 2024. године, по реконструкцији, објавио текст у коме се тврди да је по реконструкцији урађена „нова челична надстрешница”, да би тај текст био измењен на дан несреће, па поново враћен.[30] Представници власти тврдили су да надстрешница није реконструисана, да би се потом појавили снимци на друштвеним мрежама који приказују раднике који раде репарацију керамике на истој.[31] Инжињер геологије Зоран Ђајић, који је био део тима који је реконструисао железничку станицу, такође тврди да је на надстрешници рађено, те да је у марту 2023. тражио да се мермерне плоче са прочеља зграде скину, како би се проверило стање подлоге и утега, те да је то било предвиђено пројектом. Такође тврди да је разлог пада или додатни терет наслоњен на надстрешницу током реконструкције, или корозија утега.[32]
Последице
уреди
- Милица Адамовић (2008), Каћ
- Сања Арбутина Ћирић (1989), Каћ
- Милева Карановић (1948), Каћ
- Немања Комар (2007), Степановићево
- Милош Милосављевић (2003), Книћанин
- Ања Радоњић (2000), Параћин
- Вукашин Раковић (1955), Буковац
- Горанка Раца (1966), Нови Сад
- Анђела Руман (2004), Стара Пазова
- Васко Саздовски (1979), Свети Никола, СМК
- Валентина Фирић (2014), Ковиљ
- Ђорђе Фирић (1971), Ковиљ
- Сара Фирић (2018), Ковиљ
- Стефан Хрка (1997), Београд
- Ђуро Швоња (1947), Степановићево
Председник Србије Александар Вучић је изјавио да тражи и политичку и кривичну одговорност и да лица која су одговорна за несрећу „буду строго кажњена”.[21][35] Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду је, у сарадњи са Полицијском управом у Новом Саду, извршио увиђај на лицу места и наредио потребна вештачења и покренуо истрагу.[36]
Паралелно са вештачењима која се „спроводе у најкраћем року”, Више јавно тужилаштво у Новом Саду је у пуном капацитету ангажовано на прикупљању свих обавештења и информација, те је наложено да се у ту сврху у току дана саслуша најмање двадесет лица, између осталих одговорних из Министарства за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру, као и надлежног министра, одговорних лица из предузећа Железнице Србије, одговорних лица Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, као и других лица, а у циљу утврђивања свих битних елемената кривичних дела и кривичне одговорности лица.[37]
Дана 4. новембра 2024, министар за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру Горан Весић је поднео оставку на ту позицију, истичући да је то одлука „из моралних разлога”, као и да није одговоран за несрећу.[38]
Реакције
уредиДомаће
уредиВлада Србије је поводом ове несреће прогласила 2. новембар 2024. године даном жалости, док је у Новом Саду и на територији АП Војводине проглашена тродневна жалост.[39][40][41] Породицама настрадалих, саучешће је упутио премијер Милош Вучевић, председница Владе Војводине Маја Гојковић, као и други државни званичници.[42] Саучешће је упутио и патријарх Порфирије.[43] Градоначелник Новог Сада Милан Ђурић изјавио је да ће град Нови Сад платити сахране настрадалима.[40] У српским срединама на Косову и Метохији спуштене су заставе на пола копља због Дана жалости.[44] Председник Скупштине АП Војводине Балинт Јухас је у име Скупштине АП Војводине, изразио најдубље саучешће породицама и пријатељима погинулих.[45]
Дана 3. новембра 2024. је одржан протест испред Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, на ком се позвало на хапшење оних које учесници протеста сматрају одговорнима.[46]
9. новембра парламентарна опозиција организовала је протест испред зграде Владе Србије у Београду, под називом „Корупција убија”. Захтеви протеста бии су одговорност за несрећу у Новом Саду, оставке председника Владе и градоначелника Новог Сада, објављивање тајних уговора у вези са реконструкцијом станице, провера свих радова на јавним објектима у последњих десет година и пуштање свих ухапшених. Додатни захтев је био опозив Владе Србије[47].
Међународне
уреди- ЕУ – Европски комесар за проширење Оливер Вархеји и Шеф делегације ЕУ у Србији Емануел Жофре изјавили су саучешће.[48] Тонино Пицула, известилац Европског парламента за Србију, изјавио је током седнице парламента да жали за жртвама и да им одаје почаст.[49] Потпредседник Владе Србије Александар Вулин је то осудио и назвао га „усташким ђубретом”.[50]
- Аустрија – Аустријски канцелар Карл Нехамер изјавио је саучешће.[48]
- Босна и Херцеговина – У Републици Српској је 2. новембар проглашен даном жалости.[51] Mинистар комуникација, саобраћаја и транспорта Босне и Херцеговине Един Форто, као и председавајући председништва БиХ Денис Бећировић и чланица председништва Жељка Цвијановић изјавили су саучешће.[48][52] Министар саобраћаја и веза Републике Српске Недељко Чубриловић упутио је саучешће.[52]
- Мађарска – Председник Владе Мађарске Виктор Орбан је упутио саучешће због трагедије.[53]
- Казахстан – Председник Казахстана Касим-Жомарт Токајев упутио је саучешће.[54]
- Русија – Председник Русије Владимир Путин је истакао да грађани Русије „деле тугу братског српског народа”.[56] Председник Државне думе Русије Вјачеслав Володин изразио је саучешће.[57]
- Француска – Председник Француске Емануел Макрон изјавио је саучешће.[48]
- Хрватска – Премијер Хрватске Андреј Пленковић је навео да „са искреним жаљењем прати страшне вести из Новог Сада” и упутио саучешће.[58]
- Црна Гора – Председник Црне Горе Јаков Милатовић и министарка саобраћаја Црне Горе Маја Вукићевић изјавили су саучешће.[52][59] Влада Црне Горе прогласила је 3. новембар за дан жалости. Одлука је донета на телефонској седници, на основу прибављене сагласности већине чланова. „Дан жалости означава се обавезним истицањем заставе на пола копља на свим зградама државних органа и зградама органа локалне самоуправе и јавних установа, у складу са Законом о државним симболима и Дану државности Црне Горе”, наводи се у одлуци Владе.[60]
Референце
уреди- ^ „Arhitekta za Euronews: Nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu bila smelo i neuobičajeno arhitektonsko rešenje” [Architect for Euronews: The Canopy of Novi Sad's Railway Station Was a Bold and Unusual Architectural Solution]. Euronews.rs (на језику: српски). 1. 11. 2024. Приступљено 3. 11. 2024.
- ^ „Železnička stanica Novi Sad - Rail4V4+V” (на језику: српски). Приступљено 2024-11-02.
- ^ Marković, Stojan (2024-11-01). „Kako je izgledala Železnička stanica u Novom Sadu nakon obnove”. Ozonpress :: internet portal (на језику: српски). Приступљено 2024-11-02.
- ^ „Kako će izgledati železnička stanica u Novom Sadu i dokle se stiglo s radovima”. gradnja.rs. 21. 12. 2021. Приступљено 1. 11. 2024.
- ^ Conić, Igor (14. 2. 2022). „Šta se sve radi na Železničkoj stanici kako bi Novi Sad dočekao brzi voz”. gradnja.rs. Приступљено 23. 9. 2023.
- ^ Жигић Деспотовић, Радославка (1. 11. 2024). „Ко је одговоран за то што није реконструисана надстрешница?”. Инсајдер. Архивирано из оригинала 1. 11. 2024. г.
- ^ Цонић, Игор (2022-03-18). „Kako izgleda rekonstruisana stanica i polazak brzog voza iz Novog Sada (video)”. Gradnja (на језику: српски). Приступљено 2024-11-01.
- ^ Pruga od Novog Sada do Subotice menja geografiju - vijadukt kod Vrbasa biće dug 1.600 metara (The railway from Novi Sad to Subotica is changing its geography - the viaduct near Vrbas will be 1,600 meters long), 11 April 2022, SatTV.
- ^ „Završena rekonstrukcija zgrade Železničke stanice u Novom Sadu”. 021.rs. 5. 7. 2024. Приступљено 9. 7. 2024.
- ^ Gojkov, Stevan (17. 7. 2024). „Kako izgleda Železnička stanica u Novom Sadu nakon obnove”. gradnja.rs. Приступљено 1. 11. 2024.
- ^ Kosanović, Stefan (1. 11. 2024). „Za provladine medije srušila se „stara nadstrešnica” Železničke stanice. Prethodno milioni evra uloženi u rekonstrukciju”. Raskrikavanje. Приступљено 2024-11-01.
- ^ Prica Kovačević, Dragana (2024-01-26). „Obnova železničke stanice u Novom Sadu tajna: Kinezi tako žele, a ministarstvo poslušno”. Portal 021 (на језику: српски). Приступљено 2024-11-01.
- ^ „Zavod za zaštitu spomenika kulture: Laž je da nismo dozvolili sanaciju nadstrešnice”. N1. 2. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ Vujović, Marija (2024-11-01). „Snimak tragedije u Novom Sadu”. Radio-Televizija Nikšić (на језику: српски). Приступљено 2024-11-15.
- ^ Vasovic, Aleksandar (1. 11. 2024). „Serbian railway station roof collapse in Novi Sad leaves 14 dead” (на језику: енглески). Reuters. Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ „U urušavanju nadstrešnice na Željezničkoj stanici u Novom Sadu poginulo 14 osoba”. Vijesti.me. 1. 11. 2024. Приступљено 1. 11. 2024.
- ^ „Preminule Sara (5) i Tina (9): Devojčice povređene u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu umrle u bolnici”. Nova S. 1. 11. 2024.
- ^ RTS (2024-11-17). „Preminula žena povređena u padu nadstrešnice Železničke stanice: Još jedna žrtva nesreće koja se dogodila u Novom Sadu”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-11-17.
- ^ „Dačić o nesreći u Novom Sadu: Završena akcija spasavanja u Novom Sadu, bilans 14 poginulih i troje povređenih”. Данас (на језику: српски). 2024-11-01. Приступљено 2024-11-01.
- ^ „Дачић: Међу страдалима у Новом Саду и дете од шест година”. Н1. 1. 11. 2024. Архивирано из оригинала 1. 11. 2024. г.
- ^ а б С., С. (1. 11. 2024). „Вучић о трагедији у Новом Саду: Тражим и политичку и кривичну одговорност”. Н1. Архивирано из оригинала 1. 11. 2024. г.
- ^ „Osim jedne ženske osobe, sve ostale žrtve tragedije u Novom Sadu su identifikovane”. Moj Novi Sad. 2. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ P, K. (2024-11-02). „U tragediji u Novom Sadu poginuo naučnik iz Severne Makedonije: Iza sebe ostavio ženu i dvoje dece”. Telegraf.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-02.
- ^ „Identifikovani svi preminuli i povređeni u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2024-11-02. Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-02.
- ^ „U Železničkoj stanici pre pada bili radovi: Šta se (ne) zna o rekonstrukciji?”. www.021.rs (на језику: српски). 2024-11-01. Приступљено 2024-11-02.
- ^ „Urušila se nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu: Više ekipa Hitne na terenu, ima povređenih”. N1 (на језику: српски). 2024-11-01. Приступљено 2024-11-02.
- ^ „Осам особа настрадало у несрећи на Железничкој станици у Новом Саду”. Министарство унутрашњих послова. 1. 11. 2024.
- ^ „Urušio se deo Železničke stanice u Novom Sadu: Četrnaestoro poginulih, među njima državljanin Severne Makedonije i devojčica od šest godina”. Danas (на језику: српски). 2024-11-01. Приступљено 2024-11-02.
- ^ „Građevinski inženjer objasnio kako je došlo do rušenja nadstrešnice u Novom Sadu”. Данас. 1. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ „Korisnici društvenih mreža tvrde da je sa sajta gradnja.rs nestala nadstrešnica Železničke stanice Novi Sad”. Нова С. 1. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ „Predstavnici vlasti horski – nadstrešnica nije rekonstuisana: „Ako političar laže, Gugl ne laže“”. N1. 2. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ „Bivši nadzornik na projektu za N1: Na nadstrešnici je rađeno, Vesić ne govori istinu”. N1. 2. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ „Ovo su imena stradalih u velikoj tragediji u Novom Sadu”. Nova S. 2. 11. 2024. Приступљено 3. 11. 2024.
- ^ Огаревић, Ива (17. 11. 2024). „Anja (24) preminula 17 dana nakon urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu”. Nova S. Приступљено 17. 11. 2024.
- ^ „РТС :: Политика :: Председник Вучић: Тражим политичку, а пре тога кривичну одговорност за трагедију у Новом Саду”. rts.rs. Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-02.
- ^ „Završena akcija spasavanja u Novom Sadu: Muškarac i dve žene izvučeni živi iz ruševina”. НИН (на језику: српски). 1. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ „Дачић: Већ данас ће бити саслушано 20 лица у вези са јучерашњом несрећом у Новом Саду”. Politika Online. Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-02.
- ^ „Goran Vesić podnosi ostavku zbog nesreće u Novom Sadu, kroz suze se obratio kolegama iz stranke”. N1. 4. 11. 2024. Приступљено 4. 11. 2024.
- ^ Зелић, Нада (1. 11. 2024). „Четрнаест особа погинуло у обрушавању дела зграде железничке станице; Дачић: Завршена акција спасавања”. РТВ. Танјуг; Фонет. Архивирано из оригинала 1. 11. 2024. г.
- ^ а б „Đurić: Grad Novi Sad će snositi troškove sahrane poginulih na Železničkoj stanici”. N1. 1. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ Srbija, Euronews (2024-11-02). „Trodnevna žalost proglašena u Vojvodini, nakon pogibije 14 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu”. Euronews.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-02.
- ^ Plus, RTS/Kontakt (2024-11-01). „Četrnaest osoba poginulo u padu nadstrešnice u Novom Sadu, strahuje se da ima još žrtava”. Kontakt Plus (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-02.
- ^ „Изјава саучешћа Патријарха српског г. Порфирија”. Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г.
- ^ „НА КОСОВУ СПУШТЕНЕ ЗАСТАВЕ НА ПОЛА КОПЉА: Дан жалости у српским срединама (ФОТО/ВИДЕО)”. NOVOSTI (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-02.
- ^ „Саучешће председника Скупштине АП Војводине поводом трагедије у Новом Саду - Скупштина Аутономне Покрајине Војводине”. www.skupstinavojvodine.gov.rs. Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-02.
- ^ „Protesters demand arrests over train station roof collapse that killed 14 people in Serbia”. Associated Press (на језику: енглески). 4. 11. 2024. Приступљено 4. 11. 2024.
- ^ Nova, T. V. (2024-11-11). „"Korupcija ubija": Pogledajte kako je bilo na večerašnjem protestu u Beogradu”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-11-12.
- ^ а б в г д ђ „Zvaničnici EU i više država izrazili saučešće građanima Srbije povodom nesreće u Novom Sadu - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2024-11-01. Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ „Picula u EP: Žalimo za žrtvama u Novom Sadu, građani zahtevaju odgovornost”. N1. 13. 11. 2024. Приступљено 17. 11. 2024.
- ^ „Vulin nazvao Piculu „ustaškim đubretom“, Stefanović Vulina „radikalskom kukavicom“”. Данас. 14. 11. 2024. Приступљено 17. 11. 2024.
- ^ „„Саосјећамо са болом породица страдалих” У Републици Српској сутра дан жалости поводом трагедије у Новом Саду”. Српска инфо. СРНА. 1. 11. 2024. Архивирано из оригинала 1. 11. 2024. г.
- ^ а б в г „Министри Грчке, Црне Горе, БиХ и Републике Српске изразили саучешће поводом трагедије у Новом Саду”. Politika Online. Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г. Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ „МАЂАРСКИ ПРЕМИЈЕР ОРБАН ИЗРАЗИО САУЧЕШЋЕ поводом трагедије у Новом Саду: "Наше мисли и молитве су уз породице жртава" - Dnevnik”. dnevnik.rs (на језику: српски). 2024-11-01. Приступљено 2024-11-01.
- ^ „Вучић примио саучешће од председника Казахстана поводом трагедије у Новом Саду”. politika.rs (на језику: српски). 2. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ „Zvaničnici EU i drugih država izrazili saučešće građanima povodom nesreće u Novom Sadu”. 021.rs. 2. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ „Путин писао Вучићу: Руски председник упутио саучешће Србији због трагедије у Новом Саду”. Novosti (на језику: српски). Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ TANJUG (2. 11. 2024). „Predsednik Putin i Državna duma Rusije uputili saučešće Srbiji povodom tragedije u Novom Sadu”. tanjug.rs (на језику: српски). Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Saučešća Srbiji iz zemalja u regionu povodom tragedije u Novom Sadu”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ Milatović: Crna Gora je mislima uz građane Novog Sada i deli bol zbog tragedije blic.rs 2. 11. 2024.
- ^ „U nedelju dan žalosti u Crnoj Gori zbog tragedije na Železničkoj stanici Novi Sad”. Blic.rs (на језику: српски). 2. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024.
- ^ „Kineski konzorcijum o Železničkoj u Novom Sadu: Nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije”. N1. 1. 11. 2024.