Епископ будимски Лукијан
Лукијан (световно Војислав Пантелић; Мол код Аде, 19. август 1950) митрополит је будимски и администратор Епархије темишварске. Бивши је епископ „сегедински” (1999—2002), епископ славонски (1985—1999) и викарни епископ моравички (1984—1985).
Лукијан (Пантелић) | |
---|---|
Основни подаци | |
Помесна црква | Српска православна црква |
Епархија | Епархија будимска |
Чин | митрополит |
Титула | архиепископ и митрополит будимски и администратор Епархије темишварске |
Седиште | Сентандреја |
Године службе | од 2002. |
Претходник | Данило Крстић |
Претходна епархија | Епархија темишварска |
Године службе | 1999—2002. |
Претходна епархија | Епархија славонска |
Године службе | 1985—1999. |
Претходник | Емилијан Мариновић |
Лични подаци | |
Световно име | Војислав Пантелић |
Датум рођења | 19. август 1950. |
Место рођења | Мол, ФНР Југославија |
Животопис
уредиВладика Лукијан (Војислав Пантелић) рођен је 19. августа 1950. године, на Преображење, у бачком селу Мол код Аде, ФНРЈ. Родитељи су му Милан и Загорка рођ. Сивчев. Осмогодишњу школу је завршио у свом селу, а гимназију у Сенти. Најприје је студирао правне науке, а затим дипломирао на Богословском факултету у Београду (1980). Постдипломске студије похађао је на Институту за источне цркве у Регенсбургу у Немачкој, а потом и у Енглеској, у Ексетеру.
Епископ шумадијски Сава Вуковић замонашио га је 1979. у манастиру Дивостину, а рукоположио га је у чин јеромонаха у манастиру Свете Меланије у Зрењанину (1981). Вршио је дужност пароха на манастирској парохији Дивостин-Поскурице.[1]
Епископ
уредиНа редовном засједању Светог архијерејског сабора (1984) изабран је за викарног епископа моравичког, помоћника патријарху српском. Хиротонисан је у Саборној цркви у Београду дана 1. јула 1984. године од патријарха српског Германа, епископа шумадијског Саве Вуковића и нишког Иринеја Гавриловића.
Од 1985. био је на епископском престолу Епархије славонске у Пакрацу, одакле се због ратних прилика са дијелом пастве повукао 1991. године на слободну српску територију у Окучане одакле је са својом паством протјеран у операцији Бљесак (1995). Након пада Западне Славоније епископ Лукијан одлази у Америку гдје је био помоћни епископ митрополиту Иринеју Ковачевићу, а на Православном богословском факултету у Либертивилу предавао је општу историју хришћанске цркве једну академску годину.
Администрацију Епархије темишварске преузео је 1996. године. Током 1999. изабран је нови епископ славонски Сава (Јурић), а епископ Лукијан је изабран за епископа „сегединског” и наставио је администрирати Епархијом темишварском.
Послије смрти епископа будимског Данила (Крстића) постављен је 2002. за епископа будимског и наставио да управља Темишварском епархијом као администратор.
На српски језик је превео богослужбене књиге Посни и Цветни Триод, Октоих и свих 12 Минеја.
Члан је Удружења књижевника Србије од 2017. године.
Добитник је Велике базјашке повеље за 2018.
Говори руски, немачки, енглески, мађарски, а служи се румунским и грчким језиком.
Одликован је 14. марта 2022. године мађарским орденом Средњим крстом за заслуге.[2]
На Видовдан 28. јуна 2022. године председник Републике Србије Александар Вучић одликовао је Епископа Лукијана Орденом Карађорђеве звезде првог степена.[3] У марту 2023. одликовао га је румунски патријарх Данило.[4]
Референце
уреди- ^ „Саборна црква у Београду: Хиротонија епископа моравичког Лукијана”. Архивирано из оригинала 02. 12. 2013. г. Приступљено 2. 9. 2014.
- ^ „Високо одликовање Мађарске епископу Лукијану”. СПЦ. 15. 3. 2022. Архивирано из оригинала 15. 03. 2022. г. Приступљено 15. 3. 2022.
- ^ „Епископ Лукијан одликован Орденом Карађорђеве звезде првог степена”. https://spc.rs/. 30. јун 2022. Спољашња веза у
|website=
(помоћ) - ^ „Патријарх румунски Данило одликовао владику Лукијана”. СПЦ. 29. 3. 2023. Приступљено 29. 3. 2023.
Види још
уредиСпољашње везе
уреди- 36 година архијерејске службе епископа Лукијана (СПЦ, 2. јул 2020) Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2020)
- Божићни интервју – Епископ Лукијан (25. децембар 2020)
- 20 година службе владике Лукијана на трону Епископа будимских (СПЦ, 3. септембар 2022)