Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije

Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ; mkd. Антифашистичко собрание за народно ослободување на Југославија, sloven. Antifašistični svet narodne osvoboditve Jugoslavije) je bio politička organizacija narodnooslobodilačkih odbora koji su uspostavljeni 26. novembra 1942. da bi upravljali teritorijama pod svojom kontrolom tokom Drugog svetskog rata. AVNOJ je bio pod političkim vođstvom glavnog pokreta otpora Jugoslavije, tokom okupacije sila Osovine u Drugom svetskom ratu.

Prvo zasedanje AVNOJ-a uredi

Prizor sa Prvog zasedanja AVNOJ-a.

Nakon kapitulacije jugoslovenske vojske 17. aprila 1941, Jugoslavija je podeljena između Nemačke, Italije, Mađarske i Bugarske. Otpor ovim okupacionim režimima je doveo do osnivanja pokreta otpora, rezultujući da Komunistička partija Jugoslavije, tada aktivna samo u ilegali, preuzme ulogu vođenja snaga u jugoslovenskom otporu.

Dana 26. novembra 1942, partizanske vođe Jugoslavije su sazvale prvo zasedanje AVNOJ-a u Bihaću u nadi da će dobiti politički legitimitet. Sastojeći se od komiteta i komunističkih i nekomunističkih partizanskih predstavnika, pod Josipom Brozom Titom, AVNOJ je proglasio podršku:

demokratiji
pravima etničkih grupa
nepovredivosti privatne svojine i
slobode individualne ekonomske inicijative za različite grupe.

1943, Nemačka je pokrenula ofanzivu da bi povratila svoju kontrolu nad Jugoslavijom u očekivanju Savezničkog iskrcavanja na Balkansko poluostrvo. Strahujući da će od te invazije korist imati četnici, partizani su napali snage pukovnika Dragoljuba Mihailovića i u martu izbegli nemačku armiju i odlučno pobedili četnike u Hercegovini i Crnoj Gori.

Međutim, u maju su Nemci, Italijani, Bugari i NDH pokrenuli napad protiv partizana u klancu Sutjeske, ali su partizani izbegli opkoljavanje. Ovo se pokazalo kao prelomna tačka, a kada se Italija predala u septembru, partizani su zarobili italijansko oružje, stekli kontrolu nad jadranskom obalom i počeli da primaju pomoć od saveznika u Italiji.

Drugo zasedanje AVNOJ-a uredi

Prizor sa Drugog zasedanja AVNOJ-a: u prvom redu, sleva nadesno, sede Josip Broz Tito, Josip Vidmar, Edvard Kocbek, Josip Rus i Moša Pijade.

Odluka AVNOJ-a koja je bila osnov za stvaranje socijalističke Jugoslavije

Zasedanje je održano u noći 29. novembra 1943, u gradu Jajce, (srednja Bosna), koje je u to doba već tri meseca bilo pod kontrolom partizana. Većina od 142 delegata bili su pristalice Komunističke partije a među ostalima su bili i delegati Hrvatske seljačke stranke (mačekovci i radićevci), Muslimanske zajednice (spahinovci), Stranke hrišćanskih socijalista, Stranke samostalnih demokrata, Radikalne stranke, Srpske zemljoradničke stranke, dvojica Hrvata iz Jugoslovenskog odbora osnovanog još 1915. godine u Londonu i drugi.

U danima pre zasedanja hrvatski vajar Antun Augustinčić vaja bistu Josipa Broza, koja je posle postavljena u Domu kulture (bivši Sokol), dvorani gde je zasedao AVNOJ, a Božidar Jakac, slovenački slikar, crta Titov portret. Oba dela su potom bila umnožena u nekoliko stotina primeraka. Za dekoraciju dvorane bio je zadužen srpski slikar Đorđe Andrejević Kun. Za tu priliku je nacrtao portrete Staljina, Ruzvelta i Čerčila i prve verzije novog grba Jugoslavije.

Sednicom je predsedavao hrvatski političar, predratni predsednik skupštine Kraljevine SHS dr Ivan Ribar. Njegov sin Ivo „Lola” Ribar je dan pre toga pod čudnim okolnostima poginuo na aerodromu u Glamoču pripremajući se na put do Egipta. U radnom predsedništvu su pored njega sedeli dr Josip Vidmar, dr Pavle Gregorić, dr Vojislav Kecmanović, dr Ivan Milutinović, pravoslavni sveštenik Vlada Zečević, dr Zlatan Sremec, dr Sulejman Filipović i dr Sreten Žujović.

Nakon petočasovnog zasedanja dr Ribar je, neposredno pred ponoć, pročitao odluke drugog zasedanja AVNOJA:

Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije se konstituiše u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije, kao vrhovni predstavnik naroda i uspostavlja se Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), sa svim obeležjima narodne vlade, preko koga će AVNOJ ostvarivati svoju izvršnu funkciju.
da se stvori federalna Jugoslavija, zasnovana na pravu o samoopredeljenju, u kojoj je planirano da pet južnoslovenskih naroda: Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Crnogorci žive u šest federalnih jedinica : Srbija, Hrvatska, „Slovenačka”, Makedonija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina sa jednakim pravima;
da se ponište odluke jugoslovenske vlade u izgnanstvu
da se kralju Petru II Karađorđeviću zabrani povratak u zemlju dok se na referendumu ne odluči državno uređenje buduće zemlje (monarhija ili republika).
Da se nacionalnim manjinama u Jugoslaviji obezbede sva nacionalna prava.

Slovenačka delegacija, na čijem je čelu bio dr Josip Vidmar, predložila je da se Titu dodeli zvanje „Maršal Jugoslavije”. Predsedništvo AVNOJ-a je na svojoj prvoj sednici 30. novembra 1943. godine jednoglasno prihvatilo ovaj predlog (odluka br. 7).

Staljin se razbesneo kada je saznao da nije bio obavešten o zasedanju i navodno zabranio Titu da proglasi AVNOJ privremenom vladom. Međutim, zapadni Saveznici nisu bili uzbunjeni, jer su verovali da su partizani jedini jugoslovenski pokret otpora koji se aktivno bori protiv fašista.

Decembra 1943, Ruzvelt, Čerčil i Staljin su odlučili da podrže partizane. Velika Britanija se pridružila mesec dana kasnije i prestala je da snabdeva četnike. Ubrzo je prva sovjetska misija stigla u partizanski štab. SAD su zadržale vojnu vezu sa Mihailovićem da bi ohrabrivali nastavljanje četničke pomoći oborenim američkim pilotima.

25. maja 1944, nemačke padobranske trupe su napale Titov štab u Drvaru, skoro ga zarobivši. Tito je otišao avionom u Italiju i uspostavio novi štab na jadranskom ostrvu Vis. Nakon prebacivanje svoje podrške partizanima, Britanija je radila na zbližavanju Tita i Petra. Na urgiranje Britanije, Petar je odlučio da ostane izvan Jugoslavije i u septembru je pozvao sve Jugoslovene da pređu u partizane.

Treće zasedanje AVNOJ-a uredi

Treće zasedanje AVNOJ-a održano je od 7. do 10. avgusta 1945. u Beogradu. AVNOJ se konstituisao kao Privremena narodna skupština sa zadatkom da pripremi Ustavotvornu skupštinu. 11. novembra 1945. održani su izbori za Ustavotvornu skupštinu. Lista Narodnog fronta je dobila 96% glasova. Narodna skupština je 29. novembra 1945. proglasila Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju (FNRJ). Jugoslavija je postala federativna zajednica šest ravnopravnih republika.

Mapa uredi

Pregled mesta u kojima su održana zasedanja AVNOJ-a i zemaljskih antifašističkih veća
Prvo zasedanje AVNOJ-a, Bihać 26—27.11.1942 Drugo zasedanje AVNOJ-a, Jajce 29—30.11.1943 Treće zasedanje AVNOJ-a, Beograd 7—10.8.1945 Glavni NOO za Srbiju, Užice 17—29.11.1941 Zasedanje ASNO Srbije, Beograd 9—12.11.1944. i 7—9.4.1945 Prvo zasedanje ASNO Makedonije, manastir Prohor Pčinjski 2.8.1944 Drugo i Treće zasedanje ASNO Makedonije, Skoplje 28—30.11.1944. i 14—16.4.1945 Prvo zasedanje ZAVNO Hrvatske, Otočac 13—14.6.1943 Drugo zasedanje ZAVNO Hrvatske, Otočac 12—15.10.1943 Treće zasedanje ZAVNO Hrvatske, Topusko 8—9.5.1944 Četvrto zasedanje ZAVNO Hrvatske, Zagreb 24—25.7.1945 Prvo zasedanje ZAVNO BiH, Mrkonjić Grad 25—26.11.1943 Drugo zasedanje ZAVNO BiH, Sanski Most 30.6—2.7.1944 Treće zasedanje ZAVNO BiH, Sarajevo 26.4.1945 Ostroška skupština, Ostrog 8—9.2.1942 Prvo, Drugo i Treće zasedanje ZAVNO Crne Gore i Boke, Kolašin 15—16.11.1943; 16. februar 1944. i 13—15.7.1944 Četvrto zasedanje CASNO, Cetinje 15—17.4.1945 Prvo zasedanje ZAVNOS, Pljevlja 20.11.1943 Prvo zasedanje ZAVNOS, Novi Pazar 25—29.3.1945 Kočevski zbor, Kočevje 1—3.10.1943 Prvo zasedanje SNOO, Črnomelj 19.2.1944 Drugo zasedanje SNOV, Ljubljana 9—10.10.1946
— zasedanja AVNOJ	— zasedanja ASNO Srbije
— zasedanja ASNO Makedonije	— zasedanja ZAVNO Hrvatske
— zasedanja ZAVNO BiH	— zasedanja ZAVNO Crne Gore
— zasedanja ZAVNO Sandžaka	— zasedanja Slovenačkog NOV