Википедија

Duhovnik

Duhovnik ili duhovni otac ili duhovni učitelj je u pravoslavnoj hrišćanskoj i još nekim[1] verskim tradicijama sveštenik ili monah koji rukovodi duhovnim životom vernika. Ovaj pojam se često meša sa ispovednikom, koji izvršava svetu tajnu ispovesti. Ispovednik može biti svako svešteno lice koje sasluša grehe na ispovesti i pročita razrešnu molitvu, ali koje istovremeno ne mora da vaspitava u duhu vere, niti da vodi vernika na putu duhovnog uzdizanja.[2] S druge strane, duhovnik može istovremeno i ispovediti svoje duhovno dete. Duhovnik ne samo da vodi duhovni život deteta, utešuje u tugama i savetima pomaže da se razreše različita svakodnevna pitanja, već se i moli za svoje dete. Prema pravoslavnom učenju, glavne odlike duhovnog učitelja su poniznost, moć rasuđivanja i ljubav.

Otac Tadej (Štrbulović) bio je iguman manastira Vitovnica.

Manastiri Lepavina i Klisina pisali su o temi poslušanja duhovnika. Prema njihovim rečima, bilo bi očekivano da je nečiji lokalni paroh ujedno i njegov duhovnik, ali to nije uvek slučaj jer su ljudi slobodni da sebi traže duhovnika u onome čiji im senzibilitet odgovara, pa makar to bilo van okvira njihove parohije.[2][3] Portparol manastira Klisina preporučuje da monasima valja tražiti duhovnika među drugim monasima, a narodu među belim, oženjenim sveštenstvom.[3]

Crkvena tradicija

uredi

Starčestvo

uredi

Ovakav vid predanosti veri javlja se kao produžetak starozavetnog proročkog služenja, i beleži svoje korene u drevnom manastirskom starčestvu. Naime, starci i starice, prepoznati kao najmudriji među monasima, nastojali su da duhovno uzdižu i monahe i mirjane.[4] Reč starost trebalo je da najpre označava duhovnu zrelost, a ne neophodno velike godine ili blizinu smrti.[5] Dok su se pojedini crkveni oci, poput Vasilija Velikog ili Grigorija Bogoslova, bavili reformom crkve, veliki broj njih povlačio se u pustinje i nenaseljene predele, da vodi život u tišini i askezi. Takvim životom živeo je Antonije Veliki,[6] koji je i sam bio duhovni učitelj Atansiju Aleksandrijskom, potonjem crkvenom velikodostojniku Istočnog rimskog carstva.[7] Mnogi monasi birali su isihazam, tj. tihovanje kao vlastiti podvig.[8] Drugi, poput Simeona[9] i Alimpija Stolpnika, bili su stiliti — fizički odsečeni od sveta povlačenjem na utvrdu ili stub. Pustinjaci ili otšelnici, poput Svete Petke, Marije Egipćanke ili Svetog Kirijaka, takođe su živeli osamljeni u molitvi.[10] Ovakva posvećenost unutrašnjem monaškom podvigu da se dostigne bestrašće izazivala je veliko poštovanje u narodu, koji bi ih obično pratio, željan saveta i obrazaca produhovljenog života.[4]

Pravoslavna crkva se kod ove pojave uglavnom držala po strani, a u nekom trenutku je i negodovala, plašeći se uticaja obožavanih monaha i sveštenika.[4] Serafim Sarovski i Varnava Getsimanski su čak zbog svog ugleda i uticaja bili proganjani. Progon harizmatičnih pojedinaca je prestao u 19. veku, ali je pravoslavna crkva nastavila da upozorava na pojavu lažnog starčestva.[11] Do nje dolazi istovremeno sa duhovnom izolovanošću pojedinačnog vernika,[11] kada se javlja kult duhovnog učitelja, i gde, kako piše Nektarije Koncevič, duhovnik svojom vlastitom senkom zaklanja lik Gospoda.[12]

Duhovna mati

uredi

U srpskom jeziku odomaćen je i izraz (duhovna) mati,[13] često dodavan uz kanonizovane srpske srednjovekovne vladarke, Anu (Anastasiju) Nemanjić, Anu Dandolo, Jelenu Anžujsku, Simonidu, kneginju Milicu i Angelinu (Branković). On, međutim, nije utemeljen u pravoslavlju. Pod pojmom mati podrazumeva se isključivo igumanija ili nastojateljica manastira.[14] Duhovna mati u praksi ne bi trebalo da postoji budući da monahinja nema blagoslov za razrešenje grehova, niti može dati Epitimiju kao duhovni lek.[15] Monahinja ipak može biti nečija duhovna savetnica.

Pravoslavne zemlje

uredi

U Grčkoj duhovnici mogu biti samo iskusni (stariji) sveštenici monaškog čina (jeromonasi). Na grčkom jeziku, duhovnik je gerontas (gr. γέροντας), na ruskom je starec (ru. стáрец) a na hebrejskom ava (ar. אבא).[2] Prefiks ava nosili su drevni pustinjaci, Antonije Veliki i Makarije Veliki. Ti nadimci u praksi se često dodaju duhovnicima bez obzira na njihovo poreklo, a pored toga pravoslavni vernici neretko imaju svoje duhovnike u drugim pravoslavnim zemljama. Jedan od primera ove pojave je i Justin Ćelijski, koji je često bio oslovljavan sa ava Justin.[16]

Centri duhovništva u pravoslavnom svetu su manastiri i crkve, i to naročito oni u kojima žive svešteno—monaška lica koja oko sebe okupljaju veliki broj sledbenika. Sa velikim brojem manastira na jednom mestu, u Grčkoj su to uglavnom Sveta Gora i Meteori. Na Svetoj Gori vernici su najviše posećivali starca Tihona Atonskog,[17] Pajsija Svetogorca[18][19], Porfirija Kavsokalivita[20] i Nektarija Vitalisa.[21][22] Van ovih centara, nedaleko od Atine, veliki ugled u Grčkoj uživali su i Jakov Calikis i Nektarije Eginski.[23] Asketski život Nektarija Eginskog inspirisao je vernike širom pravoslavnog sveta. O njemu je 2021. godine snimljen film Božiji čovek.[24]

U Rusiji su kao uvažavani oci u narodu svojevremeno poštovani Jovan Kronštatski,[25] Jovan Krestjankin,[5] Andrej Tkačov,[26] Ignjatije Šestakov,[26] starci Pskovsko—pečerske lavre[5] i mnogi drugi. U Sjedinjenim Državama velikim duhovnim ocem svoga vremena pravoslavni svet smatrao je Jovana Šangajskog.[27]

Duhovnici u Srbiji

uredi

Za vreme Jugoslavije, veliki ugled u narodu uživali su ava Justin Popović (Ćelijski) i vladika Nikolaj Velimirović.[28][29][30] Obojica su bili zagovornici svetosavskog nacionalizma.[29] Duhovna deca Justina Popovića bili su potonji crkveni velikodostojnici — mitropolit Amfilohije Radović, vladika Atanasije Jevtić, episkop Artemije Radosavljević i episkop Irinej Bulović.[31][32]

 
O ugledu koji je Mati Fevronija uživala među kosovskim stanovništvom i vojnicima KFORa pisala je i Nacionalna geografija.

Krajem osamdesetih godina, a i kasnije, velikim centrom duhovništva postao je manastir Vitovnica, čiji je iguman bio otac Tadej.[33] Budući da je svojim besedama i poukama privlačio veliki broj vernika, često su o njemu govorili kao o jednom od najvećih duhovnika svoga vremena.[34] Uz oca Tadeja, narod je kao duhovnog vođu prepoznao i Patrijarha srpskog Pavla.[35] Privrženost naroda njegovim načelima videla se još i za vreme njegovog života, kada su oslikavane ikone i freske sa njegovim likom kome je pridodat oreol, kada su pisane pesme i prepričavane anegdote o njegovom životu, za koji se verovalo da je život Jevanđelja.[36][37] Među istaknutijim duhovnim savetnicima naroda svoga vremena bile su i najpoznatije monahinje Srpske pravoslavne crkve, mati Fevronija[38] i mati Efrosinija,[39] potom igumanija Varvara Milenović, [40] zatim shi—monah Sava Vaznesenjski,[41] otac Gavrilo i drugi.

Kao i u drugim pravoslavnim zemljama, i u Srbiji se najveći broj duhovnika nalazi na prostorima sa velikim brojem manastira na relativno maloj površini. To su često fruškogorski manastiri[42] i manastiri Ovčarsko-kablarske klisure, ali i velika mesta hodočašća, poput manastira Ostrog i Tumane.[43]

Novinar Velja Pavlović vodio je na televiziji Studio B emisiju Duhovnici, gde je ugostio desetine sveštenika, monaha i monahinja Srpske pravoslavne crkve.[44][45] Pavlović, koji je za sebe govorio da je gradski monah, stvorio je televizijski format koji se bavio monaškim životom, i uopšte životom u duhu pravoslavlja.[46] Sličan format, gde su im gosti neretko svešteno—monaška lica, imaju i emisije Dok anđeli spavaju,[47] autorke Marine Rajević Savić i delimično Agape,[48] Aleksandra Gajšeka.

Među svešteno—monaškim licima koja su prošla kroz ove tri i druge emisije, izdvajaju se mati Makarija,[49] arhimandrit Stefan Vučković,[42] igumanija Glikerija Janjić,[50] mati Efimija Topolski,[51] monah Arsenije,[52] mati Irina, monah Ilarion,[53] iguman Rafailo Boljević,[54][55] mati Tavita Tišma, shi—igumanija Efrosinija.[56] Tu su još i monah Matej Ristanović,[57] episkop Stefan Šarić,[58] otac Dionisije Pantelić,[59] iguman Simeon Rukumijski,[60] otac Joil Bulatović,[61] otac Danijel Stefanović,[62] otac Oliver Subotić,[63][64] iguman Dimitrije Plećević,[65] otac Marjan,[66] iguman Varnava Nikolić,[67] otac Jelisej,[68] otac Predrag Popović, čija su mu duhovna deca otvorila Jutjub kanal[69] i mnogi drugi.

Vidi još

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ „What is a spiritual father?”. Peace. Pristupljeno 4. 2. 2022. 
  2. ^ a b v „Kako da nađem za sebe duhovnog oca?”. Manastir Lepavina. Pristupljeno 4. 2. 2022. 
  3. ^ a b „Duhovni učitelj”. Manastir Klisina. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  4. ^ a b v „Šta je starčestvo”. Manastir Lepavina. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  5. ^ a b v „Ruski starci”. RTS. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  6. ^ „Sveti Antonije Veliki”. SPC. Arhivirano iz originala 06. 02. 2022. g. Pristupljeno 6. 2. 2022. 
  7. ^ „Prepodobni Antonije Veliki”. Pravoslavna crkva. Arhivirano iz originala 06. 02. 2022. g. Pristupljeno 6. 2. 2022. 
  8. ^ „Osvajanje unutarnjih prostora”. SPC. Arhivirano iz originala 06. 02. 2022. g. Pristupljeno 6. 2. 2022. 
  9. ^ „Smatra se prvim stolpnikom”. Regionalne. Pristupljeno 6. 2. 2022. 
  10. ^ „Pustinjaštvo i pustinjaci”. Bitno. Pristupljeno 6. 2. 2022. 
  11. ^ a b „Kultovi iznutra”. Pravoslavni odgovori. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  12. ^ „Knjiga o prelesti”. Knjižara riznica. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  13. ^ „Duhovne mati našeg vremena”. Srbin. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  14. ^ „Odnos prema sveštenstvu”. Atlanta Serbs. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  15. ^ „Duhovna mati”. Svetosavlje. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  16. ^ „Ava Justin Ćelijski”. Dobročinstvo. Pristupljeno 4. 2. 2022. 
  17. ^ „Starac Tihon Atonski”. Patrijaršija. Arhivirano iz originala 05. 02. 2022. g. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  18. ^ „Vaš duhovnik”. Eparhija. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  19. ^ Elder Paisios the New of Mount Athos (Part 1) by Hieromonk Damascene
  20. ^ „Porfirije Kavsokalit”. Crkva Ub. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  21. ^ „Srpska voštanica starcu Nektariju”. Tamo daleko. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  22. ^ „Nektarije Vitalis”. Svetigora. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  23. ^ „Jakov Calikis”. Crkva Ub. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  24. ^ „Film Božiji čovek”. RTS. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  25. ^ „Žitije Jovana Kronštatskog”. SPC. Arhivirano iz originala 06. 02. 2022. g. Pristupljeno 6. 2. 2022. 
  26. ^ a b „Agape - ruski duhovnici”. Srbin. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  27. ^ „Jovan Šangajski”. SPC. Arhivirano iz originala 06. 02. 2022. g. Pristupljeno 6. 2. 2022. 
  28. ^ „Život kao crkva”. Vreme. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  29. ^ a b „Ko je novi srpski svetac?”. Peščanik. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  30. ^ „Dva sveca Valjevca”. Novosti. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  31. ^ „Saga o justinovcima”. Stanje stvari. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  32. ^ „Justinovci”. Sveta Petka. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  33. ^ „Otac Tadej - duhovnik našeg vremena”. Vesela knjiga. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  34. ^ „Jedan od najznačajnih srpskih duhovnika”. RTS. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  35. ^ „Za narod oduvek svetac”. Novosti. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  36. ^ „Kanonizacija patrijarha Pavla biće formalnost”. Politika. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  37. ^ „Živi svetac”. RTS. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  38. ^ „Napustila nas najomiljenija među vernicima”. Telegraf. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  39. ^ Popović, Djordje (2015-11-22). „Mati Fevronija Božić shi-igumanija Pećke Patrijaršije”. Bašta Balkana Magazin (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-08-26. 
  40. ^ „Ljubostinja u sećanjima”. SHINE magazin (na jeziku: engleski). 2020-01-31. Pristupljeno 2022-08-26. 
  41. ^ „Shi-monah Sava Vaznesenjski”. Srbin. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  42. ^ a b „Omiljeni fruškogorski duhovnik”. Sputnjik. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  43. ^ „Čudesna svetinja”. Sputnjik. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  44. ^ „Dilan ili Damaskin”. Borba za veru. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  45. ^ „Sačuvao od zaborava svetitelje našeg vremena”. Danas. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  46. ^ „Ja sam gradski monah”. Novosti. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  47. ^ „Dok anđeli spavaju” (PDF). Dok anđeli spavaju. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  48. ^ „O emisiji Agape”. Agape. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  49. ^ „Utisnuto u vremenu”. Dankos. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  50. ^ „Dobri anđeo ave Justina”. Sputnjik. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  51. ^ „Monah malim prstom pomera brda”. Sputnjik. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  52. ^ „Bog i rokenrol”. Sputnjik. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  53. ^ „Kako je postao monah”. Nova. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  54. ^ „Iguman manastira Morača”. Novosti. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  55. ^ „Otac Rafailo”. Radio Osvit. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  56. ^ „Životna priča mati Efrosinije”. Blic. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  57. ^ „Ko je monah Matej?”. Kurir. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  58. ^ „Cecin duhovnik”. Direktno. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  59. ^ „Otac Dionisije”. Novinari Onlajn. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  60. ^ „Posveti se jednom”. Politika. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  61. ^ „O Svetom Vasiliju i Ostrogu”. Svetigora. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  62. ^ „Protojerej Danijel Stefanović”. SPC. Arhivirano iz originala 07. 06. 2022. g. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  63. ^ „Strasti tinjaju i lome čoveka”. Espreso. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  64. ^ „Oliver Subotić”. DIDS. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  65. ^ „Beseda oca Dimitrija”. Manastir Tumane. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  66. ^ „Molitve su je vratile u život”. Prva. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  67. ^ „Raj na zemlji”. Niške novine. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  68. ^ „Velikih 14 molitvi”. Kurir. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  69. ^ „Pešačio do Ostroga”. Sputnjik. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Духовник&oldid=26873817”