Портал:Astronomija/arhiva vesti
Astronomi Majkl Braun i Konstantin Batigin su na osnovu orbita šest objekata iz Kojperovog pojasa objavili studiju u kojoj se navodi da daleko izvan orbite Plutona postoji još jedna, velika planeta. Procenjuje se da je „Planeta devet”, ili „Planeta X”, oko deset puta masivnija od Zemlje, i toliko je daleko da se ne može videti ni najvećim teleskopima. Za jednu punu orbitu oko Sunca procenjuje se da joj treba 10.000 – 20.000 zemaljskih godina. Detaljnije; Članak u Astronomskom žurnalu
Grupa astronoma otkrila je da su određene zvezde, za koje se mislilo da su van naše galaksije, u stvari možda deo diska Mlečnog puta. Po novim podacima, prečnik diska naše galaksije je 60% veći nego što se ranije mislilo, i da je približan disku Andromede sa kojom Mlečni put ima sličnu masu. Takođe, naučnici su otkrili da je struktura diska talasasta, za šta je najverovatniji uzrok patuljasta galaksija koja je u prošlosti prošla blizu Mlečnog puta. Detaljnije
Na osnovu podataka prikupljenih Hablovim svemirskim teleskopom, naučnici su ustanovili da Ganimed, najveći prirodni satelit Jupitera, poseduje podpovršinski okean. I ranije se sumnjalo da ovo nebesko telo poseduje veliku vodenu površinu ispod debelog sloja leda, ali je sada to i dokazano. Podaci sugerišu da okean sadrži slanu vodu, i da je njegova zapremina možda veća od ukupne zapremine svih okeana i mora na Zemlji. Uz to, smatra se da je dubina ovog okeana oko 100 kilometara, što je skoro 10 puta više od Marijanskog rova u Tihom okeanu. Detaljnije
Astronomi su otkrili gasovitu ekstrasolarnu planetu, koja poseduje prstenove poput Saturna, samo daleko veće. Iz podataka se ustanovilo da su prstenovi planete, čija je trenutna oznaka J1407b, oko 200 puta veći od onih oko Saturna, i da na osnovu velike rupe koja se nalazi na oko 0,4 AJ od planete, smatra da poseduje i prirodni satelit veličine Marsa ili Zemlje. Detaljnije
16. decembar 2014.
Rover Kjuriositi je detektovao privremeno desetostruko uvećanje količine metana u atmosferi Marsa koja ga okružuje. Naučnici još nisu sigurni šta je uzrok ovakvog skoka, ali se nadaju da će dalja ispitivanja prikupiti podatke uz pomoć kojih će moći tačno da utvrde odakle metan potiče. Kjuriositi je uz pomoć robotske ruke takođe pronašao organske molekule u prahu koji je ostao na površini nakon bušenja jedne stene. Detaljnije
11. decembar 2014.
Evropski naučnici su na osnovu podataka prikupljenih sondom Rozeta ustanovili da je voda na Zemlju najverovatnije dospela udarima asteroida, a ne kometa kako je to do sada smatrano. Izveštaj objavljen u časopisu Nauka (engl. Science) zasnovan je na merenju nivoa deuterijuma u odnosu na vodonik. Detaljnije
9. decembar 2014.
Prema najnovijim podacima, Gejl krater na Marsu, u koji je sleteo rover Kjuriositi, nekada je bio dno ogromnog jezera. Slojevi sedimentnih stena, njihova debljina i tip, odgovaraju onima koji se mogu pronaći u jezerskim basenima na Zemlji. Detaljnije
12. novembar 2014.
Sonda Rozeta Evropske svemirske agencije, koja se od 6. avgusta 2014. nalazi u orbiti oko komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko, oslobodila je lender File koji se zatim udaljio od letelice i započeo spuštanje. Lender je sleteo na primarnu lokaciju, ali je odmah odskočio brzinom reda 38 cm/s i nastavio da pluta u svemiru još skoro 2 sata, nakon čega je ponovo sleteo na površinu, još jednom odskočio i zaustavio se približno 1 km od lokacije J. Svi instrumeni radili su normalno tokom 64 sata, prikupljeni su svi bitni uzorci, i misija je proglašena uspešnom. Detaljnije
11. novembar 2014.
Sonda Kasini-Hajgens, koja se od 2004. godine nalazi u orbiti oko Saturna, proletela je pored meseca Titana i pritom utvrdila da dubina najvećeg mora sačinjenog od ugljovodonika, nazvanog Kraken, iznosi najmanje 20–35 m, a možda je daleko veća. Površina ovog mora iznosi oko 400.000 km2 (veće od Kaspijskog jezera, najvećeg na Zemlji), a pri ovom proletu otkriveno je i nekoliko ostrva u moru. Ranije je sonda utvrdila da dubina jednog drugog mora (Ligeia) iznosi najmanje 170 m. Detaljnije
6. novembar 2014.
Naučnici su uz pomoć mreže radio-teleskopa ALMA uspeli da snime protoplanetarni disk oko udaljene zvezde u do sada ne viđenoj rezoluciji. Za prikupljanje ovih podataka nekoliko desetina velikih antena, koje se nalaze na preko 6.000 m nadmorske visine u Čileu, strateški je razmešteno na površini od nekoliko kvadratnih kilometara. Ovo su najdetaljniji snimci u submilimetarskoj talasnoj dužini. Posmatrana zvezda HL Tauri nalazi se na 450 svetlosnih godina od našeg Sunčevog sistema. Detaljnije
31. oktobar 2014.
Svemirski avion SpaceshipTwo (Svemirski brod 2) kompanije Virgin Galactic raspao se tokom probnog leta iznad pustinje Mohave. Jedan pilot je na mestu preminuo, dok je drugi uspeo da otvori padobran i prizemlji se, i sa teškim telesnim povredama je helikopterom prebačen u bolnicu. Detaljnije
29. oktobar 2014.
Raketa Antares koja je nosila bespilotnu letelicu Signus CRS-3 do Međunarodne svemirske stanice je eksplodirala prilikom lansiranja. Brod Signus sadržao je eksperimente i namirnice za posadu MSS. Povređenih nije bilo, a oštećenja lansirne rampe nisu velika. Detaljnije 4. april 2014.
Uz pomoć podataka koje je prikupila sonda Kasini-Hajgens i posebne metode proračuna jačine signala sonde koje primaju velike antene Mreže dubokog svemira, naučnici agencije NASA su potvrdili postojanje okeana tečne vode ispod ledene površine Saturnovog meseca Encelada. Na osnovu podataka se procenjuje da je okean dubok oko 10 km, proteže se na južnoj polulopti i prekriven je slojem leda debljine 30–40 km. Detaljnije
26. mart 2014.
Astronomi su otkrili zaleđeni ružičasti objekat nazvan 2012 VP113, udaljen 12 milijardi kilometara od Sunca. Ovo je drugo takvo telo koje je otkriveno u najzabačenijim sferama Sunčevog sistema, koje se prostiru iza Plutona i za koje se dugo verovalo da su puste. Do sada je jedini „stanovnik“ tog dela Sunčevog sistema bila patuljasta planeta Sedna, koja je prvi put uočena u novembru 2003. godine. Ovo otkriće ukazuje da u toj oblasti nejverovatnije postoji još puno sličnih objekata, prečnika većeg od 1.000 km. Detaljnije
26. mart 2014.
Brazilski istraživači otkrili su asteroid sa prstenovima. To je do sada najmanji objekat i tek peto nebesko telo, pored Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna, koje ima svoje prstenove. Dva prstena oko ateroida Čariklo, prečnika oko 250 km, uočena su u junu prošle godine, tokom okultacije koja je bila vidljiva samo iz Južne Amerike. Detaljnije
27. februar 2014.
Agencija NASA objavila je pronalazak 715 novih planeta van Sunčevog sistema. Planete su otkrivene u podacima koje je prikupio svemirski teleskop Kepler. Oko 95% novootkrivenih planeta su manje od Neptuna, koji je četiri puta veći od Zemlje. Četiri planete su dva i po puta veće od Zemlje i na njima je otkrivena voda. Detaljnije
11. februar 2014.
Orbitalni istraživač Marsa, svemirska letelica agencije NASA koja već osam godina iz orbite istražuje crvenu planetu, prikupila je dokaze o potencijalnim vodenim tokovima na Marsu. Na objavljenim fotografijama se vide promene tokom godišnjih doba na padinama, gde se u najtoplijem delu godine, kada je temperatura na površini uveliko iznad tačke smrzavanja, vide brazde nastale tokom nepoznate tečnosti. Daljim istraživanjima NASA se nada da će prikupiti dovoljno materijala da se potvrdi da na Marsu i danas postoji tekuća voda. Detaljnije
10. februar 2014.
Australijski astronomi otkrili su zvezdu koja je stara oko 13,6 milijardi godina. Zvezda se nalazi u našoj galaksiji, i udaljena je od Zemlje oko 6.000 svetlosnih godina. Ona je mlađa od svemira nekoliko stotina miliona godina, a oko 400 miliona godina je starija od do sada najstarije zvezde, koju su nedavno otkrili astronomi iz SAD i Evrope. Starost novootkrivene zvezde utvrđena je analiziranjem gvožđa u njenom sadržaju. Detaljnije
20. januar 2014.
Rozeta, svemirska sonda Evropske svemirske agencije, „probudila“ se iz hibernacije u kojoj se nalazila u proteklih dve i po godine. Sonda je lansirana 2004. godine, a njena misija je da istraži iz orbite, i spusti sondu na površinu komete 67P/Čurjumov–Gerasimenko. Sonda se nalazila u stanju hibernacije tokom svog puta kroz duboki svemir, delom jer na svom putu nije imalo zanimljivih objekata za istraživanje, ali i da bi se uštedelo gorivo. Ulazak u orbitu oko komete očekuje se u avgustu 2014. godine. Detaljnije
2. januar 2014.
Astronomi su, po prvi put, posmatranjima zaključili da je jedna superzemlja veoma oblačna, što bi moglo da utiče na potragu za životom na potencijalno naseljivim svetovima. Ova superzemlja, za sada nazvana GJ 1214b, nalazi se u orbiti oko zvezde udaljene 42 svetlosne godine od naše planete. Detaljnije
14. decembar 2013.
Lender Čengi 3 kineske svemirske agenije uspešno je sleteo na površinu Meseca, u 13.11 UTC. Misija je lansirana 1. decembra raketom Dugi marš 3. U sklopu lendera nalazi se i mali rover nazvan Jutu, koji će ispitati predeo u koji je lender sleteo. Ovo je prvo sletanje na Mesec nakon 37 godina, od sovjetske misije Luna 24. Misija Čengi 3 je deo kineskog programa za istraživanje Meseca, u sklopu kojeg je planirano da se uzorci površine vrate na Zemlju misijom 2018. godine, a sletanje ljudske posade je planirano već sredinom sledeće decenije. Detaljnije
19. oktobar 2013.
Svemirska letelica Kasini, koja već devet godina istražuje Saturn, snimila je šestougaonu formaciju na severnom polu u pravim bojama. Reč je o vetrovima u gornjoj atmosferi Saturna koji kreiraju oluju u obliku šestougla, a dosadašnje fotografije prikazivale su iskrivljene boje infracrvene talasne dužine spektra. Detaljnije
25. septembar 2013.
Raketom Sojuz lansirana je posada Ekspedicije 37/38. Lansiranje se dogodilo u 20.58.50 UTC sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu. Članovi posade su Oleg Kotov i Sergej Rizanski iz Rusije i Majkl Hopkins iz SAD. Letelica Sojuz se spojila sa MSS manje od šest sati nakon lansiranja, gde su ih dočekala još tri člana ekspedicije koji su u orbiti od maja. Detaljnije
7. septembar 2013.
Sonda za istraživanje mesečeve atmosfere i prašine pod nazivom LADEE agencije NASA lansirana je u 03.27 UTC raketom Minotaur V. Cilj misije je istraživanje tanke atmosfere koja postoji na Mesecu, kao i utvrđivanje distribucije prašine po površini Meseca. Na sondu je montiran i eksperimentalni sistem za komunikaciju putem lasera. Ukoliko se pokaže uspešnom, ova tehnologija će omogućiti razmenu podataka daleko većim brzinama između svemirskih sondi i Zemlje. Detaljnije
2. jul 2013.
Raketa-nosač Proton-M eksplodirala je oko 30 sekundi nakon lansiranja. Odmah po uzletanju sa lansirne rampe raketa je počela da krivuda nekontrolisano, došlo je do gašenja motora i pada rakete nedaleko od mesta poletanja. Raketa je nosila tri satelita navigacionog sistema GLONASS. U istrazi koja je usledila otkriveno je da je krivac za nesreću pogrešno instalirani senzor ugaonog ubrzanja. Nakon ovog otkrića uvedena je rigoroznija kontrola procesa proizvodnje i sastavljanja rakete. Detaljnije
13. mart 2013.
U Čileu pušten u rad najveći teleskop na svetu, radio-opservatorija ALMA (engl. Atacama Large Millimeter/sub-millimeter Array). Mreža sastavljena od 66 radio-antena, prečnika 7 i 12 metara, može da radi zajedno i tako postigne daleko veću osetljivost. Teleskop je izgrađen u saradnji naučnih institucija iz Evrope, Amerike i Azije. Nalazi se na nadmorskoj visini od 5.058 m i njegova izgradnja je koštala preko milijardu evra. Naučnici se nadaju da će pomoću ovog teleskopa videti stvaranje zvezda u ranoj fazi nastanka svemira, kao i formaciju zvezda i planeta relativno bliskih Zemlji. Detaljnije
1. mart 2013.
Raketa Falkon 9 uspešno je lansirala kapsulu Dragon ka Međunarodnoj svemirskoj stanici. Raketa je poletela u 15.10.31 UTC sa lasnirne rampe 40 svemirskog centra Kenedi. Nakon 9 minuta i 31 sekunde motor druge faze rakete je ugašen i Dragon je postavljen u orbitu. Nakon odvajanja od rakete došlo je do problema sa otvaranjem solarnih panela, ali je taj problem ubrzo rešen. Detaljnije…
9. januar 2013.
Heršelova svemirska opservatorija uspela je da fotografiše 99942 Apofis, asteroid blizak Zemlji, prilikom njegovog prolaska pored naše planete prošlog vikenda. Na osnovu tih fotografija dobijeni su novi podaci o njegovim fizičkim karakteristikama. Nova procena ukazuje da je prečnik asteroida oko 325 ± 25 m, u odnosu na prethodnu procenu od 270 ± 60 m. Iz ove procene sledi da je njegova masa takođe veća za 20% od prethodne procene. Albedo je procenjen na 0,23 (prethodno 0,33). Udaljenost od Zemlje 2029. godine je sada procenjena na 36.000 km, a naučnici agencije NASA su izračunali da je šansa da pri sledećem susretu, 2036. godine, pogodi Zemlju jednaka 1:1.000.000. Detaljnije…
4. januar 2013.
Uz pomoć podataka koje je prikupila letelica Zora, naučnici agencije NASA su uspeli da sklope 3D mozaik kratera Kornelija koji se nalazi na asteroidu Vesta. Prečnik ovog kratera je 15 km, a upotrebljene fotografije su snimljene sa visine od 680 km iznad površine asteroida. Detaljnije…
31. decembar 2012.
Na površini Sunca se dogodila velika erupcija užarene plazme. Erupcija je bila toliko snažna da se plazma popela na preko 250.000 km iznad površine zvezde, što znači da bi ispod nje moglo da stane preko 20 Zemlji. Uprkos svojoj veličini, ova erupcija nije preterano jaka u poređenju sa najvećim erupcijama koje su se dogodile na Suncu. Detaljnije…
19. decembar 2012.
Ruska kosmička agencija Roskosmos saopštila da je uspešno lansirana raketa Sojuz sa tročlaom posadom koja treba da zameni trenutnu posadu Međunarodne svemirske stanice. Posadu čine ruski kosmonaut Roman Romanenko, i američki i kanadski astronauti Tomas Maršburn i Kris Hadfild. Spajanje sa Međunarodnom svemirskom stanicom je predviđeno za 21. decembar. Detaljnije…
17. decembar 2012.
Američka svemirska agencija NASA objavila da su se, u skladu sa planovima, dva lunarna orbitera, Eb i Flou, srušili na površinu Meseca. Orbiteri su bili deo GRAIL misije. Mesto udara, u blizini kratera Goldšmit, nazvano je po Seli Rajd, koja je prva Amerikanka a ukupno treća žena u svemiru. Seli Rajd je bila uključena u misiju GRAIL, a preminula je 23. jula 2012. godine. Detaljnije…
14. decembar 2012.
Asteroid 4179 Tutatis prošao je na „samo“ 7 miliona kilometara od Zemlje. U astronomskim terminima, ta udaljenost je veoma mala. Radarska antena mreže dubokog svemira u Goldstonu uspela je da zabeleži radarske snimke asteroida, koji su zatim sastavljeni u video. Sledeći bliski susret ovog asteroida sa našom planetom dogodiće se u novembru 2069. godine, kada će proleteti na samo 3 miliona kilometara. Detaljnije…
12. decembar 2012.
Severna Koreja je uspešno lansirala raketu Unha u 00.49 UTC. Nakon sagorevanja sve tri faze rakete, satelit Kwangmyongsong 3 je ušao u orbitu. Ovo je prvo uspešno lansiranje, pošto su prethodna dva doživela neuspeh u ranim fazama leta. Veliki broj zemalja je kritikovao potez Severne Koreje, jer smatraju da cilj rakete nije lansiranje satelita, već dostava nuklearnih bojevih glava do udaljenih ciljeva. Detaljnije…
4. decembar 2012.
NASA je najavila slanje novog rovera na Mars najkasnije 2020. godine, nakon uspešnog sletanja rovera Kjurioziti. Detaljnije…
16. novembar 2012.
Otkrivena galaksija MACS0647-JD, koja je od Zemlje udaljena 13,3 milijarde svetlosnih godina, što je čini kandidatom za najdalju galaksiju ikad otkrivenu. Svetlost koja stiže do Zemlje nastala je svega 420 miliona godina posle Velikog praska, u vreme kada je svemir imao samo 3% svoje trenutne starosti. Galaksija je otkrivena zahvaljujući efektu gravitacionog fokusiranja svetlosti od strane galaksija koje se nalaze između nas i posmatranog objekta, u okviru projekta The Cluster Lensing And Supernova Survey with Hubble (CLASH)Detaljnije…
14. novembar 2012.
Astronomi su otkrili potencijalnu „planetu lutalicu“ (pravo ime CFBDSIR2149) udaljenu samo 100 svetlosnih godina od sunčevog sistema. Nazvana je planeta lutalica jer se ne nalazi u orbiti oko zvezde, već slobodno pluta svemirom. Ovo otkriće ukazuje da ovakvih planeta ima više nego što se ranije mislilo. Otkriveni objekat je verovatno gasoviti džin, četiri do sedam puta veći od Jupitera. Objekat se nalazi u regionu sa mladim zvezdama (starim 50–120 miliona godina). Ukoliko se potvrdi da je objekat deo te grupe, za šta je verovatnoća 90%, onda je i njegova starost približno ista, a temperatura površine približno 430 °C. Detaljnije…
2. novembar 2012.
U Poljskoj iskopan gvozdeni meteorit težak 300 kg, najveći takav meteorit u istočnoj Evropi. Meteorit je iskopan u predelu kratera Morasko, starog oko 5000 godina, u kojima je već pronađeno gotovo 1500 kg meteoritskog materijala. Detaljnije…
25. oktobar 2012.
Nakon uspešnog lansiranja 23. oktobra, letelica Sojuz uspešno se spojila sa Međunarodnom svemirskom stanicom u 12.29 UTC. Kosmonauti Oleg Novicki i Jevgenij Terelkin i astronaut Kevin Ford pridružili su se tročlanoj posadi ekspedicije 33. Detaljnije…
16. oktobar 2012.
Astronomi evropske južne opservatorije objavili su otkriće ekstrasolarne planete u zvezdanom sistemu Alfa Kentauri. Ovaj zvezdani sistem je najbliži našoj zvezdi i udaljen je 4,3 svetlosne godine. Otkrivena planeta je klase K i otkrivena je metodom radijalne brzine. Planeta ima malo veću masu od Zemlje, napravi jednu orbitu oko matične zvezde za 3,2 dana i procenjuje se da je temperatura na njenoj površini preko 2.200 °F. Detaljnije…
8. oktobar 2012. I ove godine pljusak Drakonida. Radarske stanice u Kanadi i Nemačkoj prijavile između 1000 i 2000 meteora na sat od 16 č. do 18 č. UT.
8. oktobar 2012.
U 00:35 UTC raketa Falkon 9 uspešno je lansirala kapsulu Dragon ka međunarodnoj svemirskoj stanici. Unutar kapsule se nalazi 400 kilograma zaliha i naučnih eksperimenata. Ovo je prvi od 12 letova koje je NASA ugovorila sa kompanijom Spejs eks za 1,6 milijardi dolara. Detaljnije…
27. septembar 2012.
Rover Kjurioziti američke agencije NASA, koji trenutno istražuje površinu Marsa, pronašao je dokaze da je na mestu koje trenutno istražuje (unutar kratera Gejl) nekada proticao potok. Ovo nije prvi dokaz o postojanju vode na Marsu, ali je prvi koji pokazuje šljunak oblikovan pod dejstvom brzog proticanja vode, koji se može naći po dnu potoka i rečnih korita na Zemlji. Detaljnije…
21. septembar 2012.
Ruski astronomi Artjok Novičonok i Vitalij Nevski iz Međunarodne optičke naučne mreže (ISON) prvi su uočili kometu 2012 S1. Naučnici su procenili da je široka oko 3 km i da će proleteti toliko blizu Sunca da bi sa Zemlje izgledala sjajnije, ali ne i veće, od Meseca. Osim toga, ona prati i putanju Velike komete iz 1680. godine, jedne od najspektakularnijih ikada viđenih u zabeleženoj istoriji.Detaljnije…
17. septembar 2012.
Letelica Sojuz uspešno se prizemljila u Kazahstanu sa tri člana Ekspedicije 32 u 02:53 UTC. Kosmonauti Genadi Padalka i Sergej Revin iz Rusije, i Džozef A. Akaba iz SAD su proveli 125 dana na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
7. septembar 2012.
Nasina misija Zora napustila je asteroid 4 Vesta i uputila se ka patuljastoj planeti Cereri gde bi trebala da stigne u februaru 2015. godine. Letelica je provela proteklu godinu izučavajući površinske odlike i unutrašnju strukturu asteroida 4 Vesta.
28. avgust 2012.
Nasina misija Kepler pronašla prvi binarni zvezdani sistem oko koga kruži više od jedne planete. Veća od dve planete ima masu 4,6 puta veću od Zemljine i nalazi se u habitabilno (nastanjivoj) zoni, u kojoj je moguće postojanje tečne vode. Nažalost, ova planeta je gasoviti džin. detaljnije…
25. avgust 2012.
U 82. godini života umro Nil Armstrong, američki astronom, prvi čovek koji je kročio na Mesec. (na slici)
12. avgust 2012.
Maksimum Perseida, jednog od najpopularnijih meteorskih rojeva. ZHR u maksimumu iznosio preko 120. (Izveštaj o aktivnosti na sajtu Međunarodne meteorske organizacije.)
6. avgust 2012.
Nasin marsovski rover Kjurioziti se spustio na površinu Marsa i poslao prve fotografije. Spuštanje završeno u 5.30 po univerzalnom vremenu
23. jul 2012.
U 61. godini umrla Seli Rajd, prva Amerikanka u svemiru (kao specijalista misije STS-7 na spejs-šatlu Čalendžer 1983. godine).
11. jul 2012.
NASA objavila da je otkriven i peti Plutonov satelit, privremeno označen kao S/2012 (134340) 1. Ovako kompleksan sistem satelita za jednu patuljastu planetu poput Plutona upućuje na pretpostavku da je u prošlosti došlo do sudara između Plutona i još jednog tela iz Kojperovog pojasa. Osim toga, pretpostavlja se da oko Plutona kruži dosta materijala suviše malih dimenzija da bi bio primećen ali jednako opasnog po misiju Novi horizonti koja treba da stigne do Plutonovog sistema 2015. Detaljnije...
21. jun 2012.
Objavljeno da oko zvezde Kepler 36 na vrlo bliskoj udaljenosti orbitiraju terestrička planeta i gasoviti džin. Terestrička planeta Kepler 36b ima masu oko 50% veću od mase Zemlje i radijus orbite od približno 17,6 miliona kilometara, dok jovijanska planeta Kepler 36c ima masu oko 4 puta veću od mase Zemlje, gustinu manju od gustine vode i radijus orbite od 19,2 miliona kilometara. Na svakih 97 dana planete prođu na oko 2 miliona kilometara jedna od druge, što je svega 5 puta više od rastojanja Zemlja — Mesec, i najmanje do sada detektovano rastojanje između dve planete. Detaljnije...
31. maj 2012.
SpaceX Dragon kapsula se vratila sa Međunarodne svemirske stanice na Zemlju, okončavši prvu misiju jedne komercijalne letelice u svemir. Ovim letom je NASA ponovo dobila mogućnost snabdevanja Međunarodne svemirske stanice, nakon okončanja programa spejs-šatlova.
20. maj 2012.
Prstenasto pomračenje Sunca je bilo vidljivo u Aziji (21. maja po lokalnom vremenu). Maksimum pomračenja je bio severno od Aleutskih ostrva i trajao je 5 minuta i 46,3 sekunde.
20. maj 2012.
Falkon 9, prva privatna letelica koja je trebalo da poleti u svemir, prekinula lansiranje pola sekunde pre uzletanja usled visokog pritiska u jednom od motora. Sledeći pokušaj poletanja moguć od 22. maja 2012.
23. mart 2012.
Evropska svemirska agencija uspešno lansirala automatski brod za snabdevanje. Lansiranje je obavljeno raketom Arijan 5 sa kosmodroma Kuru (Francuska Gvajana), u 05:34 SEV. Unutar broda skladišteno je gorivo, kiseonik, voda i zalihe za posadu Međunarodne svemirske stanice.
13. februar 2012.
Evropska svemirska agencija uspešno lansirala Vegu, novu raketu male nosivosti. Lansiranje je obavljeno iz Evropske svemirske luke u Kuruu (Francuska Gvajana) u 11 sati SEV, a lansirani su, između ostalog, i prvi sateliti u potpunosti dizajnirani i proizvedeni u Poljskoj, Mađarskoj i Rumuniji.
15. januar 2012.
Fobos-Grunt, prva ruska međuplanetarna sonda u poslednjih 15 godina, koja je neuspešno lansirana 9. novembra sa ciljem da ispita Marsov satelit Fobos i vrati na Zemlju uzorke Fobosovog tla, srušila se u akvatoriji Pacifika.
4. januar 2012.
Maksimum prvog „velikog“ meteorskog roja u godini — Kvadrantida. (prvi izveštaj o aktivnosti)
15. decembar 2011.
Kometa Lavdžoj (na slici) prošla na 140.000 kilometara od Sunca (manje od 1‰ AJ) i preživela temperaturu od preko milion kelvina, uprkos očekivanjima da će na ovoj temperaturi potpuno ispariti.
14. decembar 2011.
Maksimum Geminida: ZHR oko 200.
26. novembar 2011.
Nasa lansirala Marsovu naučnu laboratoriju (Mars Science Laboratory) koja nosi do sada najveći rover — Kjurioziti.
9. novembar 2011.
Federalna kosmička agencija (FKA) lansirala satelit „Fobos-Grunt“ koji je trebalo da donese uzorke tla sa Marsovog satelita Fobos, ali je ostao u Zemljinoj orbiti.
24. avgust 2011.
Ruski teretni brod "Progres" eksplodirao nakon lansiranja prema "Međunarodnoj svemirskoj stanici".
21. jul 2011.
Spejs šatl Atlantis završio misiju STS-135 i tako okončao Spejs šatl program posle 30 godina istraživanja svemira.
16. jul 2011.
Letelica Doun je prva letelica koja je ušla u orbitu oko asteroida Veste (na slici) gde će provesti oko godinu dana.
13. jul 2011.
Planeta Neptun završila prvu kompletnu orbitu oko Sunca od svog otkrića 1846. godine.
25. maj 2011.
NASA je odlužila da prekine pokušaje komunikacije sa Spirit roverom na Marsu, posle godinu dana neuspešnog pokušavanja. Rover Oportjuniti i dalje je operativan.
18. maj 2011.
Tristogodišnjica od rođenja velikog naučnika Ruđera Boškovića
Gliese 581d je prva egzoplaneta za koju je potvrđeno da se nalazi u habitalnoj zoni, tj. da voda može biti u tečnom stanju.
16. maj 2011.
Spejs šatl "Endevor" uspešno lansiran sa svemirskog centra Kejp Kanaverala 25. i poslednji put.
12. april 2011.
Pedeset godina od prvog leta čoveka u svemir - Jurij Gagarin (na slici) za 108 minuta obišao Zemlju u Vostoku 1.
18. mart 2011.
Sonda "MESSENGER" je stigla u orbitu oko Merkura.
9. mart 2011.
Uspešno sleteo spejs-šatl "Diskaveri" poslednji put tokom svog operativnog veka od 27 godina.
16. februar 2011.
Raketa nosač Arijana lansirana po 200. put.
 |
2009. godina je bila proglašena za Međunarodnu godinu astronomije. Na zahtev UNESCO-a Ujedinjene nacije su na 62. Generalnoj skupštini održanoj u Parizu 20. decembra 2007. godine donele Rezoluciju kojom je 2009. godina proglašena za Međunarodnu godinu astronomije. Međunarodna godina astronomije je obeležavala veliki jubilej - 400 godina od prvog astronomskog posmatranja Galilea Galileja kada su uz pomoć teleskopa krajem 1609. i tokom 1610. godine prvi put viđeni: planine na Mesecu, Jupiterovi sateliti, Venerine mene, Sunčeve pege, a Mlečni put je viđen kao ogromni skup zvezda. U Srbiji manifestacija se obeležavala pod sloganom "Na tebi je da otkriješ svemir". |
21. jul 2007. NASA je otkrila 60. Saturnov satelit koji je snimljen sa rastojanja od preko milion kilometara. Na snimku snimljenim kamerom instaliranom na sondi Kasini se vidi kosmičko telo dugo oko 2.000 m. Istraživači NASA dali su novom satelitu radni naziv Frenk.
NASA objavila otkriće SN 2006gy, najsjajnije supernove ikada zabeležene.
25. april 2007.
Astronomi su uz pomoć teleskopa SEO (Čile) uspeli da pronađu prvu potencijalno naseljivu vansolarnu planetu sličnu Zemlji. Udaljena je od Zemlje 20,5 svetlosnih godina u sazvežđu Vage.
Planeta, čiji je zvanični naziv Gliese 581 c, je 14 puta bliža zvezdi oko koje kruži za razliku od Zemlje. Temperatura na površini planete se kreće od 0 do 40 stepeni Celzijusa što je optimalna temperatura za život na planeti Zemlji. Radijus novootkrivene planete je oko 1,5 puta veći nego radijus Zemlje.
6. oktobar Teleskop Habl (Hubble) otkrio 16 novih planeta.
24. avgust Pluton izgubio status planete.
16. avgust U Pragu se održava 26. kongres Međunarodnog astronomskog saveza (IAU).
IAU je sastavio tim koji imao dve godine da napravi novu definiciju planete koja bi razgraničila planete od ostalih solarnih tela, kao što su asteroidi i komete. Ako IAU odobri novu definiciju, ukupan broj planeta u Sunčevom sistemu bi bio 12, osam standardnih koje dominiraju, Pluton i 2 planete kategorisane u "plutone" - tj. tela slična Plutonu i Ceres.
19. januar NASA je uspela da lansira letelicu “Atlas 5“ koja sa sobom nosi sondu „Novi horizonti (NEW HORIZONS)“. Cilj putovanje je poslednja neistražena planeta sunčevog sistema - Pluton i njegov mesec Haron.
NASA je trebala da lansira letelicu “Atlas 5“ koja sa sobom nosi sondu „Novi horizonti (NEW HORIZONS)“. Cilj putovanje je poslednja neistražena planeta sunčevog sistema - Pluton i njegov mesec Haron da bi odatle slali fotografije i podatke na Zemlju. Lansiranje je odloženo zbog jakog vetra.
Kapsula svemirske letelice “Stardast” koja je sakupljala zvezdanu prašinu sa komete udaljene 4,6 biliona kilometara se vratila na Zemlju sletevši u pustinju američke države Juta. Cilj misije je bio sakupljanje čestica prašine sa komete Vajld Tu, za koje se pretpostavlja da vodi poreklo još od nastanka solarnog sistema. Događaj je istorijski jer do sada na Zemlju nije donet ovakav materijal. Više
Svemirska letelica “Giove-A” je emitovala prve signale stanicama u Ujedinjenom kraljevstvu i Belgiji u četvrtak. “Giove A” se nalazi 23 000 kilometara iznad Zemlje.
Instrumenti na sondi Mars Ekspres evropske svemirske agencije ESA pronašli vodu u zaleđenom stanju ispod površine Marsa.
Novo predviđanje NASA-inog administratora, Majkla Grifina, je uzburkalo javnost u Americi. NASA će pokušati samostalno da se finansira iz privatnih letova za one sa dubokim džepom. Kako to ističu u nasi, za svoja istraživanja solarnog sistema više ne žele da budu na „teretu“ poreznih obaveznika, osim ukoliko to oni sami žele.
NASA je objavila informaciju o otkriću dva, dosada nepoznata, meseca Plutona. S/2005 P 1 i S/2005 P 2 su uslikani 15. maja 2005. godine. Verifikacija je izvršena u junu 2005. Na osnovu analize dostupnih podataka zaključeno je da su to tela poluprečnika od oko 120km i mase 5×1018kg.
Nastupilo je Pomračenje Sunca koje se moglo videti sa teritorije Portugala, Španije, Alžira, Tunisa, Libije, Čada, Sudanau (maksimalna faza), Etiopije, Kenije i Somalije.
Evropska kosmička agencija je odlučila da produži vreme trajanja misije sonde Mars Ekspres (Mars Express) za 23 meseca
Japanska kosmička sonda Hayabusa dospela je u blizinu planetoida 25143 Itokawa, postavši njegov veštački satelit.
Potvrđeno je otkriće planetoida 2005 QK76 od petnestogodišnjeg poljaka Piotrka Bernardka