Википедија

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

факултет у Београду

Pravni fakultet u Beogradu je član Univerziteta u Beogradu.

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Pravni fakultet
Tipdržavni
Osnivanje1808.
AfilijacijaUniverzitet u Beogradu
DekanProf. dr Zoran Mirković
Nastavno osoblje115
Broj studenata8.000
LokacijaBeograd, Srbija
Veb-sajthttp://www.ius.bg.ac.rs

Pravni fakultet je utemeljen 1808. godine i jedan je od najvećih pravnih fakulteta u regionu, sa dugom tradicijom vodeće institucije pravničkog obrazovanja u zemlji.

Okupljao je naučnike i predavače koji su obrazovali oko 50.000 diplomiranih pravnika, oko 1.200 magistara i 830 doktora nauka, kao i više stotina specijalista za razne oblasti. Mnogi nekadašnji studenti Pravnog fakulteta su postali priznati stručnjaci i naučnici u svim oblastima prava, profesori drugih pravnih fakulteta, kao i nosioci visokih državnih funkcija.

Danas na Pravnom fakultetu na osnovnim studijama aktivno studira oko osam hiljada studenata, kao i više stotina na raznim stepenima poslediplomskih studija.

Trenutni dekan fakulteta je prof. dr Zoran Mirković.

Istorijat uredi

Počeci pravničkog obrazovanja u Srbiji uredi

Pravni fakultet jedna je od najstarijih članica Univerziteta u Beogradu. Baštini tradiciju Velike škole, osnovane 1808. godine, na kojoj je školovanje trajalo tri godine, a završna godina je obuhvatala isključivo pravne predmete (državno pravo, krivično pravo i međunarodno pravo).

U nastavku obrazovanja pravnika, Liceum Knjažestva serbskog je 1841. godine dobio i pravno odeljenje, pored već postojećeg filozofskog odeljenja. Nastava je trajala dve godine (za filozofiju) i dodatne tri godine za pravo. Iste godine, Liceum je premešten u Beograd. Prvi profesori pravnog odeljenja bili su Jovan Sterija Popović (predavao Uvod u pravo i Sudski postupak), Ignjat Stanimirović i Rajić. Kasnije je većina profesora bila školovana u inostranstvu.

Posebne studije prava započinju 1853. godine. Tadašnja zgrada fakulteta je bila u Konaku kneginje Ljubice. Licej 1863. postaje Velika škola, od koje je kasnije nastao i Univerzitet. Prostorije su se nalazile u Kapetan Mišinom zdanju, a studije su trajale četiri godine.

Nastanak Pravnog fakulteta uredi

Godine 1905. se donosi Zakon o Univerzitetu i Velika škola zvanično menja svoj status u Univerzitet. Zbog sve većih potreba, fakultet se seli u zdanje u kojem je danas Filološki fakultet, a biblioteka u zgradu na Obilićevom vencu.[1]

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu doktorske disertacije se brane od 1907. godine i do 1941. je odbranjeno 98 doktorskih disertacija.

Međuratni period uredi

 
Predsednik Ministarskog saveta Milan Stojadinović polaže povelju u temelj zgrade Pravnog fakulteta u Beogradu (7. jul 1937)

Nakon osnivanja Kraljevine SHS pravna nauka je najviše pažnje posvećivala izradi zakona i naučnoj obradi pitanja koja su se pojavljivala u procesu kodifikacije. Najznačajniji akteri kodifikovanja građanskog prava bili su Živojin Perić, Dragoljub Aranđelović, Mihailo Konstantinović, Ivan Maurović, Mladen Pliverić, Bertold Ajzner, Srećko Culja i drugi.  U izradi zakona iz krivičnog prava i krivičnog sudskog postupka učestvovali su Toma Živanović, Stanko Frank, Božidar V. Marković, Nikola Ogorelica, Metod Dolenc i drugi.[2]

Gotovo četvrtina profesora u međuratnom periodu, bili su pripadnici ruske emigracije: Teodor Vasiljevič Taranovski, Aleksandar Vasiljevič Solovjev, Evgenij Vasiljevič Spektorski, Sergije Nikolajevič Tregubov, Konstantin Mihajlovič Smirnov, Mihailo Pavlovič Čubinski, Petar Beringardovič Struve, Sergije Viktorovič Troicki, Nikola Nikolajevič Aleksejev, Nikola Vasiljevič Krajinski, Grigorije Vasiljevič Demčenko, Aleksandar Nikolajevič Čelnicev

Značajno mesto u istoriji jugoslovenske i srpske pravne nauke zauzimaju kongresi jugoslovenskih pravnika na kojima su iznošena i obrađivana neka od najvažnijih pitanja, kao što su: sudijska nezavisnost, položaj sudija u društvu, pitanje primene zakona itd. Osnovana su i udruženja za pojedine grane prava: međunarodno pravo, pomorsko pravo.

U novu zagradu fakultet se useljava 1937. godine. Nova zgrada u ul. Kralja Aleksandra, na Trkalištu, izgrađena je od 1937. (osvećenje temelja 7. jula, u prisustvu šefa vlade Stojadinovića) do jeseni 1940, kada je i useljena. Pre Drugog svetskog rata na fakultetu je bilo oko 4.000 studenata i mnoštvo profesora od kojih je većina bila školovana u inostranstvu. U to vreme su predavali Toma Živanović, Slobodan Jovanović, Đorđe Tasić, Mihailo Ilić i drugi. U vreme rata fakultet nije radio, a u zgradi se nalazila nemačka komanda. Više profesora je oterano na robiju u Banjički logor, a dva, Mihailo Ilić i Đorđe Tasić su streljani 1944. godine.

Posleratni period uredi

Odmah nakon oslobođenja Beograda 1944. godine, pripadnici OZNE su uhapsili profesora Iliju Pržića, pod optužbom da je ratni zločinac pošto je radio na fakultetu u vreme okupacije. Njegovo ime je objavljeno na naslovnoj strani lista Politika, 27. novembra 1944. godine, uz saopštenje Vojnog suda Prvog korpusa Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije o suđenju ratnim zločincima i spiskom sa imenima 105 streljanih, koji su označeni kao narodni neprijatelji.[3]

Posle rata, u novoj političkoj klimi, rad fakulteta se osetno menja. U nastavni program biva uneseno mnoštvo predmeta koji su bili po volji tadašnjoj vlasti. I dalje, međutim, na njemu rade vrhunski stručnjaci. Posebno istaknuti među njima su: Mihailo Konstantinović (poznat po Zakonu o obligacionim odnosima), Milan Bartoš, Borislav Blagojević, Mihailo Đurić, Radomir Lukić, Mehmed Begović, Jovan Lovčević, Dragomir Stojčević i Albert Vajs.

Godine 1971. sa fakulteta je proteran jedan broj nastavnika koji su, diskutujući o ustavnim amandmanima 1971. godine kritikovali razbijanje Jugoslavije i posebno težak položaj koji se time nameće srpskom narodu. Među njima je najistaknutiji profesor Mihailo Đurić koji je osuđen na dve godine zatvora.[4] Među oteranima su bili i profesor Andrija Gams, docent Aleksandar Stojanović i asistenti Vojislav Koštunica i Kosta Čavoški.

Devedesetih, kada je dekan bio Miroslav Petrović, počinju lagane promene na fakultetu, na kome se postepeno modernizuje i nastava i administracija. Krajem devedesetih, međutim, sa fakulteta odlazi veći broj nastavnika nezadovoljnih Zakonom o univerzitetu koja je tadašnja vlast Slobodana Miloševića donela kako bi povećala kontrolu nad Univerzitetom.[5] Tada je za dekana bio postavljen Oliver Antić. Dekanat Antića obeležavaju brojne afere vezane za izbacivanje i sukob sa pojedinim profesorima fakulteta (Vladimir Vodinelić, Vesna Rakić-Vodinelić, Dragor Hiber, Dragoljub Popović, Mirjana Stefanovski i dr) zbog njihove političke nepodobnosti.[6]

Poslednjih godina Fakultet se uključuje u Bolonjski proces[7] i temeljno menja nastavni plan i program,[8] a sarađuje i sa svetski priznatim profesorom Alanom Votsonom, počasnim doktorom Univerziteta u Beogradu, u čiju je čast Pravni fakultet osnovao Fondaciju Alan Votson, a čiji je predsednik profesor Sima Avramović. Za ljubitelje rimskog prava i antike od 1970. godine postoji i fakultetski klub Forum Romanum.

Na mestu sekretara Pravnog fakulteta od jula 1985. godine do 1. oktobra 2018. godine, duže od 33 godine, nalazio se Miljko Valjarević.[9][10]

Fakultet izdaje stručni časopis Anali Pravnog fakulteta u Beogradu.

Svi pravni fakulteti koji su kasnije nastajali u Srbiji (Subotica, Novi Sad, Priština, Niš, Kragujevac) i Crnoj Gori (Podgorica), pa i u drugim delovima bivše Jugoslavije (Sarajevo, Skoplje), formirani su iz jezgra koje je činio Pravni fakultet u Beogradu. Na pravnim fakultetima u svim zemljama bivše Jugoslavije nalazi se veliki broj nastavnika koji su svoja akademska zvanja, magistarske i doktorske titule, stekli na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Zgrada fakulteta uredi

Glavni članak: Zgrada Pravnog fakulteta u Beogradu

Zgrada u kome se danas nalazi fakultet građena je od 1937. do 1940. godine. Nalazi se na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Beogradske ulice.

Projekat je izradio arhitekta Petar Bajalović. U njoj se nalazi više učionica i amfiteatara od kojih je najveći i najpoznatiji amfiteatar V (tzv. „petica") koji od 2006. godine nosi ime amfiteatar Radomir Lukić. Biblioteka fakulteta, koja sadrži značajan fond knjiga i preko 500.000 bibliotečkih jedinica, je takođe smeštena u zgradi. 1995. je završen aneks fakulteta.

Na Krstovdan, Krsnu slavu fakulteta, 27. septembra 2011. godine Patrijarh srpski Irinej i dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Mirko Vasiljević otvorili su Muzej Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Studijski programi uredi

Organizacija uredi

Uprava fakulteta uredi

Katedre uredi

Pravna klinika uredi

Starešine i dekani uredi

 
Slobodan Jovanović, dekan Pravnog fakulteta (1903−1905, 1909−1912)
 
Đorđe Tasić, dekan Pravnog fakulteta (1938−1941)
 
Radomir Lukić, dekan Pravnog fakulteta (1958−1959)
 
Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta (2012−2015, 2015−2018)

Među dekanima i profesorima Pravnog fakulteta u Beogradu, bili su i nekadašnji rektori Velike škole, odnosno kasnije rektori Univerziteta u Beogradu: Sergije Nikolić (1865−1866), Grigorije Geršić (1898−1899), Slobodan Jovanović (1913−1914, 1920−1921), Čedomilj Mitrović (1927−1930), Dragoslav Jovanović (1936−1939), Borislav Blagojević (1955−1963), Miroslav Pečujlić (1977−1981) i Dejan Popović (2004−2006).

Jedina žena dekan Pravnog fakulteta je bila Ljubica Kandić, od 1987. do 1989. godine.

  1. Stojan Marković (1888−1893)
  2. Grgur Milovanović (1893−1894)
  3. Grigorije Geršić (1894−1896)
  4. Dragutin Mijušković (1896−1899)
  5. Aleksandar Borisavljević (1899−1903)
  6. Slobodan Jovanović (1903−1905)
  7. Milić Radovanović (1905−1908)
  8. Živojin Perić (1908−1909)
  9. Slobodan Jovanović (1909−1912)
  10. Živojin Perić (1912−1919)
  11. Božidar Marković (1919−1920)
  12. Čedomilj Mitrović (1920−1921)
  13. Dragoljub Aranđelović (1921−1923)
  14. Čedomilj Mitrović (1923−1926)
  15. Toma Živanović (1926−1929)
  16. Mileta Novaković (1929−1932)
  17. Živan Spasojević (1932−1935)
  18. Velizar Mitrović (1935−1938)
  19. Đorđe Tasić (1938−1941)
  20. Jovan Đorđević (1945−1946)
  21. Miodrag Aćimović (1946−1947)
  22. Mihailo Konstantinović (1947−1948)
  23. Nikola Stjepanović (1948−1950)
  24. Borislav Blagojević (1950−1951)
  25. Mihailo Konstantinović (1951−1953)
  26. Jovan Lovčević (1953−1954)
  27. Mehmed Begović (1954−1955)
  28. Milan Žujović (1955−1956)
  29. Miloš Radojković (1956−1958)
  30. Radomir Lukić (1958−1959)
  31. Mihailo Konstantinović (1959−1960)
  32. Jovan Đorđević (1960−1962)
  33. Dragoslav Janković (1962−1964)
  34. Mihajlo Jezdić (1964−1967)
  35. Pavle Dimitrijević (1967−1969)
  36. Milan Milutinović (1969−1971)
  37. Nikola Stjepanović (1971−1973)
  38. Milan Despotović (1973−1975)
  39. Dragomir Stojčević (1975−1977)
  40. Pavle Ristić (1977−1979)
  41. Miroslav Đorđević (1979−1981)
  42. Mirko Mirković (1981−1983)
  43. Vladimir Jovanović (1983−1985)
  44. Živomir Đorđević (1985−1987)
  45. Ljubica Kandić (1987−1989)
  46. Miroslav Petrović (1989−1991)
  47. Obrad Stanojević (1991−1993)
  48. Miroslav Petrović (1993−1995)
  49. Dejan Popović (1995−1997, 1997−1998)
  50. Oliver Antić (1998−2000)
  51. Dragutin Šoškić (2000−2001)
  52. Vladimir Milić (2001−2002, 2002−2004)
  53. Mirko Vasiljević (2004−2006, 2006−2009, 2009−2012)
  54. Sima Avramović (2012−2015, 2015−2018)
  55. Zoran Mirković (2018−)

Akademici uredi

Među profesorima Pravnog fakulteta u Beogradu, javilo se mnogo članova domaćih i inostranih akademija nauka.

Srpska akademija nauka i umetnosti (Srpska kraljevska akademija) uredi

  • Milan Bartoš, redovni član od 1961. godine, sekretar SANU (1961—1965), potpredsednik SANU (1965—1971) i član Predsedništva SANU (1972—1974)
  • Danilo Basta, redovni član od 2012. godine
  • Mehmed Begović, redovni član od 1965. godine, član Predsedništva SANU (1974—1981), predsednik Naučnog veća Balkanološkog instituta SANU i predsednik Naučnog veća Etnografskog instituta SANU
  • Jovan Đorđević, redovni član od 1961. godine, član Predsedništva SANU (1966—1969)
  • Mihailo Đurić, redovni član od 2000. godine, sekretar Odeljenja društvenih nauka (2003—2011)
  • Toma Živanović, pravi član Akademije društvenih nauka od 1926. godine, sekretar Akademije društvenih nauka Srpske kraljevske akademije (1937—1940, 1941-1942, 1944-1945), redovni član Odeljenja društvenih nauka SANU (1948—1971)
  • Slobodan Jovanović, pravi član Akademije društvenih nauka SKA od 1908. godine, predsednik Srpske kraljevske akademije (1928—1931), redovni član SANU od 1948. godine
  • Radomir Lukić, redovni član od 1970. godine, sekretar SANU (1971—1974), potpredsednik SANU (1974—1977), sekretar Odeljenja društvenih nauka (1981—1982)
  • Ivan Maksimović, redovni član od 1985. godine, sekretar Odeljenja društvenih nauka (1989—1993)
  • Živojin Perić, dopisni član od 1948. godine
  • Kosta Čavoški, redovni član od 2015. godine, sekretar Odeljenja društvenih nauka

Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske uredi

Profesor Mirko Vasiljević, nekadašnji dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, inostrani je član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske od 2008. godine.[11] Takođe, profesor Slobodan Perović je bio član ANURS.

Ostale akademije uredi

Profesor Slobodan Perović je bio član Slovenske akademije nauka i umjetnosti, Crnogorske akademije nauka i umjetnosti i član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.

Pored Perića, profesori Vlajko Brajić i Milan Milutinović su bili članovi Crnogorske akademije nauka i umjetnosti.

Profesor Dragoslav Janković je bio član Jugoslovenske akademije nauka i umjetnosti.

 
dr Vojislav Koštunica, asistent Pravnog fakulteta u Beogradu (1970—1974)

Poznati profesori i saradnici uredi

 
Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije

Alumni uredi

Bibliografija uredi

  • Ilija A. Pržić: Osnivanje Pravnog fakulteta u Srbiji, Beograd, 1940. (link)
  • Sto pedeset godina Pravnog fakulteta 1841 - 1991, Pravni fakultet u Beogradu, Beograd, 1991.
  • Naučno nasleđe Pravnog fakulteta u Beogradu od 1841. do 1941. godine, Pravni fakultet u Beogradu, Beograd, 1994
  • Kandić, Lj, Istorija Pravnog fakulteta 1905-1941, I-II, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, beograd, 2002.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ "Vreme", 24. avgust 1935
  2. ^ Mirković, Zoran (2017). SRPSKA PRAVNA ISTORIJA. Beograd: PRAVNI FAKULTET (UNIVERZITET U BEOGRADU). str. 270,271. 
  3. ^ „Registar žrtava”. Komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. godine. 
  4. ^ http://www.sac.org.yu/komunikacija/casopisi/Hereticus/group_search_ctype?ct_id=39&from=I_2&stdlang=hr[mrtva veza]
  5. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Pristupljeno 16. 9. 2011. [mrtva veza]
  6. ^ „Deepening Authoritarianism In Serbia:”. Hrw.org. Pristupljeno 16. 9. 2011. 
  7. ^ „sf-foca.org”. sf-foca.org. Arhivirano iz originala 27. 09. 2007. g. Pristupljeno 16. 9. 2011. 
  8. ^ „Nastavni Plan Osnovnih”. Ius.bg.ac.rs. Pristupljeno 16. 9. 2011. 
  9. ^ Njegov potpis nose diplome 25.000 pravnika („Večernje novosti“, 20. jul 2015)
  10. ^ Dobri duh Pravnog fakulteta odlazi u penziju („Politika”, 1. oktobar 2018)
  11. ^ „Biografija Mirka Vasiljevića”. Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske. 

Spoljašnje veze uredi

 
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Правни_факултет_Универзитета_у_Београду&oldid=27112000”