Srbija na Olimpijskim igrama

Srbija
na olimpijskim igrama
Srbija; na olimpijskim igrama
	Zastava Srbije
MOK kod	SRB
NOK	Olimpijski komitet Srbije
Veb-sajt	oks.org.rs
Letnje olimpijske igre
Medalje
Učešće na igrama (pregled)
Letnje igre
	1912; 2008; 2012; 2016; 2020; 2024;
Zimske igre
	2010; 2014; 2018; 2022;
Ostala učešća
	Kraljevina Jugoslavija (1920—1936); SFR Jugoslavija (1948—1992 ZOI); Nezavisni učesnici (1992 LOI); SR Jugoslavija (1996—2002); Srbija i Crna Gora (2004—2006)

Srbija je do sada samostalno učestvovala četiri puta na Letnjim i tri puta na Zimskim olimpijskim igrama. Debitovala je kao Kraljevina Srbija na Letnjim olimpijskim igrama 1912. godine u Stokholmu, a prvi naredni nastup, kao Republika Srbija, je ostvarila nakon 96 godina na Letnjim olimpijskim igrama 2008 u Pekingu.

Sportisti sa današnje teritorije Srbije su učestvovali u sklopu drugih olimpijskih timova, najviše kao deo nekoliko jugoslovenskih država u periodu od 1920. do 2006. godine.

Istorija uredi

Iako Srbija zvanično nije učestvovala u takmičarskom delu prvih modernih olimpijskih igara održanih 1896. godine u Atini, igrama prisustvovao je i kralj Srbije Aleksandar Obrenović na poziv grčkog kralja Đorđa I. Sportisti sa današnje teritorije Vojvodine takmičili su se kao deo olimpijskog tima Mađarske (kao dela Austrougarske). Na prvim igrama u Atini Momčilo Tapavica iz Nadalja osvojio bronzanu medalju u tenisu i postao prvi sportista sa današnje teritorije Srbije i prvi etnički Srbin učesnik i osvajač olimpijske medalje. Atletičar Đuro Stantić iz Subotice je osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim međuigrama 1906. u Atini, a gimnastičar Jožef Berkeš iz Pančeva je došao do srebrne medalje na Letnjim olimpijskim igrama 1912. u Stokholmu, kada je današnja teritorija Vojvodine i dalje bila deo Austrougarske.^[1]

Olimpijski komitet Srbije je osnovan 23. februara 1910. godine pod imenom Srpski olimpijski klub na inicijativu mladih oficira školovanih u Francuskoj, među kojima je vodeću ulogu imao Svetomir Đukić.^[2] Godine 1911. je promenio ime u Centralni olimpijski klub pa je 17. jula 1912. dobio ime Olimpijski komitet Srbije. Na kongresu u Stokholmu, koji je trajao od 4. do 17. jula 1912, primljen je u Međunarodni olimpijski komitet, a i Svetomir Đukić je postao član MOK. Prvi put na igrama sportisti iz Srbije pojavili su se na Letnjim olimpijskim igrama 1912. godine u Stokholmu . Prvi olimpijci su bili sprinter Dušan Milošević) i maratonac Dragutin Tomašević.

Nakon Prvog svetskog rata srpski sportisti učestvovali su kao deo nekoliko jugoslovenskih zemalja, a na Letnje olimpijske igre 1992. održanim u Barseloni su se zbog međunarodnih sankcija SR Jugoslaviji takmičili pod olimpijskom zastavom kao nezavisni učesnici.

Za jedan od važnijih momenata u modernijoj istoriji olimpijskih igara je zaslužan srpski košarkaš i sportski funkcioner Borislav Stanković, dugogodišnji sekretar FIBA i član MOK-a, koji je uticao na promenu pravila i omogućio dozvolu košarkašima iz NBA lige da nastupe za reprezentaciju, što je rezultiralo debijem Drim-tima u Barseloni.^[3]

Olimpijski komitet Srbije je pravni naslednik JOKa i OKSCG, što su potvrdili, Međunarodni olimpijski komitet, Svetska asocijacija nacionalnih olimpijskih komiteta, Evropski olimpijski komiteti, Međunarodni komitet Mediteranskih igara i Asocijacija nacionalnih olimpijskih komiteta zemalja Balkana. OKS-u je tako priznat legitimitet od 1912. i nije morao da se ponovo učlanjuje u Međunarodni olimpijski komitet.^[4],^[5]

Nakon 96 godina, Srbija je ponovo učestvovala pod svojim imenom imenom i zastavom na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. Godine 2010. ostvaren je debitantski nastup na Zimskim olimpijskim igrama. Stotu olimpijsku medalju za Olimpijski komitet Srbije (računajući i JOK i OKSCG) osvojila je Ivana Maksimović u streljaštvu na Olimpijskim igrama 2012. godine u Londonu.^[6]

Beograd je dvaput bio zvanični kandidat za grada domaćina i to za Letnje olimpijske igre 1992, kada je ispao u trećem krugu glasanja Međunarodnog olimpijskog komiteta (tada su se igre održale u Barseloni), i Letnje olimpijske igre 1996., kada je grad domaćin bila Atlanta.^[7]

Medalje uredi

Posle LOI 2020. (Tokio, Japan)

Osvojene medalje po igrama

Ukupno	25	34	41	44	119	19	0	3	1	4	44	34	44	45	123
Država	LOI	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno	ZOI	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno	OI	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno
Kraljevina Srbija	1	0	0	0	0	0	0	0	0	0	1	0	0	0	0
Kraljevina Jugoslavija	5	3	2	3	8	3	0	0	0	0	8	3	2	3	8
SFR Jugoslavija	11	23	27	25	75	10	0	3	1	4	21	23	30	26	79
Nezavisni učesnici	1	0	1	2	3	0	0	0	0	0	1	0	1	2	3
SR Jugoslavija	2	2	2	3	7	2	0	0	0	0	4	2	2	3	7
Srbija i Crna Gora	1	0	2	0	2	1	0	0	0	0	2	0	2	0	2
Republika Srbija	4	6	7	11	24	3	0	0	0	0	7	6	7	11	24

Osvojene medalje po sportovima

Sport	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno
Sport	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno	Rvanje	5	6	7	18
Vaterpolo	5	5	3	13
Gimnastika	5	2	4	11
Streljaštvo	3	5	6	14
Boks	3	2	6	11
Rukomet	3	1	1	5
Kajak i kanu	2	3	1	6
Tekvondo	2	1	1	4
Košarka	1	6	4	11
Fudbal	1	3	1	4
Plivanje	1	2	0	3
Veslanje	1	1	3	5
Odbojka	1	1	2	4
Karate	1	0	0	1
Atletika	0	2	1	3
Alpsko skijanje	0	2	0	2
Skijaški skokovi	0	1	1	2
Stoni tenis	0	1	1	2
Džudo	0	0	2	2
Tenis	0	0	1	1
Ukupno (20)	33	44	45	123

Pregled učešća i osvojenih medalja na Olimpijskim igrama pod zastavom Srbije uredi

Letnje olimpijske igre uredi

Učešće i osvojene medalje na LOI uredi

LOI	Nosilac zastave	Učešće	Muškarci	Žene	Sport	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno	Rang
Učešće i osvojene medalje na LOI
1896—1908.	Nije učestvovala
1912. Stokholm	Dragutin Tomašević	2	2	0	1	0	0	0	0	—
1920—1988.	Kao deo Kraljevine Jugoslavije i SFR Jugoslavije
1992. Barselona	Kao deo Nezavisnih učesnika
1996—2004.	Kao deo SR Jugoslavije i Srbije i Crne Gore
2008. Peking	Jasna Šekarić	91	66	25	11	0	1	2	3	62.
2012. London	Novak Đoković	116	80	36	15	1	1	2	4	42.
2016. Rio de Žaneiro	Ivana Anđušić Maksimović	103	58	45	14	2	4	2	8	32.
2020. Tokio	Sonja Vasić Filip Filipović	86	42	44	15	3	1	5	9	28.
2024. Pariz
2028. Los Anđeles
2032. Brizbejn
Ukupno (5)		398	248	150		6	7	11	24	—

Pregled učešća sportista Srbije i osvojenih medalja po sportovima na LOI uredi

Sport	Period		Ukupno	Muškarci	Žene	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno
Sport	Prvo	Poslednje	Ukupno	Muškarci	Žene	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno
Atletika	1912	2020	22	13	9	0	0	1	1
Biciklizam	2008	2016	4	3	1	0	0	0	0
Boks	2012	2020	1	1	0	0	0	0	0
Vaterpolo	2008	2020	23	23	0	2	0	2	4
Veslanje	2008	2020	9	8	1	0	0	0	0
Karate	2020	2020	1	0	1	1	0	0	1
Kajak i kanu	2012	2020	17	9	8	0	1	0	1
Košarka	2016	2020	24	12	12	0	1	2	3
Odbojka	2008	2020	40	18	22	0	1	1	2
Plivanje	2008	2020	13	7	6	0	1	0	1
Rvanje	2008	2020	4	4	0	1	0	1	2
Rukomet	2012	2012	15	15	0	0	0	0	0
Stoni tenis	2008	2020	2	2	0	0	0	0	0
Streljaštvo	2008	2020	13	7	6	0	2	2	4
Tekvondo	2012	2020	4	1	3	2	1	1	4
Tenis	2008	2020	7	4	3	0	0	1	1
Fudbal	2008	2008	18	18	0	0	0	0	0
Džudo	2012	2020	2	2	0	0	0	0	0
Ukupno (18)			218	147	71	6	7	11	24

Razlika u gornje dve tabele od 94 učesnika (59 muškaraca i 35 žena) nastala je u ovoj tabeli jer je svaki sportista bez obzira koliko je puta učestvovao na igrama i u koliko raznih disciplina i sportova na istim igrama računat samo jednom.

Osvajači medalja na LOI uredi

#	Medalja	Takmičar(i)	LOI	Sport	Disciplina
1.	Zlato	Milica Mandić	2012. London	Tekvondo	+ 67 kg Ž
2.	Zlato	Davor Štefanek	2016. Rio de Žaneiro	Rvanje	grčko-rimski stil do 66 kg M
3.	Zlato	Muška vaterpolo reprezentacija: Gojko Pijetlović Dušan Mandić Živko Gocić Sava Ranđelović Miloš Ćuk Duško Pijetlović Filip Filipović Slobodan Nikić Milan Aleksić Nikola Jakšić Andrija Prlainović Stefan Mitrović Branislav Mitrović	2016. Rio de Žaneiro	Vaterpolo	turnir M
4.	Zlato	Milica Mandić	2020. Tokio	Tekvondo	+ 67 kg Ž
5.	Zlato	Jovana Preković	2020. Tokio	Karate	do 61 kg Ž
6.	Zlato	Muška vaterpolo reprezentacija: Gojko Pijetlović Dušan Mandić Nikola Dedović Sava Ranđelović Đorđe Lazić Duško Pijetlović Strahinja Rašović Milan Aleksić Nikola Jakšić Filip Filipović Andrija Prlainović Stefan Mitrović Branislav Mitrović	2020. Tokio	Vaterpolo	turnir M
1.	Srebro	Milorad Čavić	2008. Peking	Plivanje	100 m delfin M
2.	Srebro	Ivana Maksimović	2012. London	Streljaštvo	MK puška 50 m trostav Ž
3.	Srebro	Tijana Bogdanović	2016. Rio de Žaneiro	Tekvondo	do 49 kg
4.	Srebro	Marko Tomićević Milenko Zorić	2016. Rio de Žaneiro	Kajak i kanu	K-2 1.000 m M
5.	Srebro	Ženska odbojkaška reprezentacija: Bianka Buša Jovana Brakočević Bojana Živković Tijana Malešević Brankica Mihajlović Maja Ognjenović Stefana Veljković Jelena Nikolić Jovana Stevanović Milena Rašić Silvija Popović Tijana Bošković	2016. Rio de Žaneiro	Odbojka	turnir Ž
6.	Srebro	Muška košarkaška reprezentacija: Miloš Teodosić Marko Simonović Bogdan Bogdanović Stefan Marković Nikola Kalinić Nemanja Nedović Stefan Birčević Miroslav Raduljica Nikola Jokić Vladimir Štimac Stefan Jović Milan Mačvan	2016. Rio de Žaneiro	Košarka	turnir M
7.	Srebro	Damir Mikec	2020. Tokio	Streljaštvo	vazdušni pištolj 10 m M
1.	Bronza	Novak Đoković	2008. Peking	Tenis	pojedinačno M
2.	Bronza	Muška vaterpolo reprezentacija: Denis Šefik Andrija Prlainović Živko Gocić Vanja Udovičić Dejan Savić Duško Pijetlović Filip Filipović Aleksandar Ćirić Aleksandar Šapić Branko Peković Vladimir Vujasinović Slobodan Soro Nikola Rađen	2008. Peking	Vaterpolo	turnir M
3.	Bronza	Andrija Zlatić	2012. London	Streljaštvo	10 m vazdušni pištolj M
4.	Bronza	Muška vaterpolo reprezentacija: Slobodan Soro Aleksa Šaponjić Živko Gocić Vanja Udovičić Dušan Mandić Duško Pijetlović Slobodan Nikić Milan Aleksić Nikola Rađen Filip Filipović Andrija Prlainović Stefan Mitrović Gojko Pijetlović	2012. London	Vaterpolo	turnir M
5.	Bronza	Ivana Španović	2016. Rio de Žaneiro	Atletika	skok u dalj Ž
6.	Bronza	Ženska košarkaška reprezentacija: Tamara Radočaj Sonja Petrović Saša Čađo Sara Krnjić Nevena Jovanović Jelena Milovanović Dajana Butulija Aleksandra Crvendakić Dragana Stanković Milica Dabović Ana Dabović Danijela Pejdž	2016. Rio de Žaneiro	Košarka	turnir Ž
7.	Bronza	Tijana Bogdanović	2020. Tokio	Tekvondo	do 49 kg
8.	Bronza	Muška reprezentacija u basketu: Dušan Domović Bulut Mihailo Vasić Dejan Majstorović Aleksandar Ratkov	2020. Tokio	Košarka	turnir M
9.	Bronza	Milenko Sebić	2020. Tokio	Streljaštvo	MK puška 50 m trostav M
10.	Bronza	Zurab Datunašvili	2020. Tokio	Rvanje	grčko-rimski stil do 87 kg M
11.	Bronza	Ženska odbojkaška reprezentacija: Bjanka Buša Mina Popović Slađana Mirković Brankica Mihajlović Maja Ognjenović Maja Aleksić Ana Bjelica Milena Rašić Silvija Popović Tijana Bošković Bojana Milenković Jelena Blagojević	2020. Tokio	Odbojka	turnir Ž

Zimske olimpijske igre uredi

Učešće i osvojene medalje na ZOI uredi

ZOI	Nosilac zastave	Učešće	Muškarci	Žene	Sport	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno	Rang
Učešće i osvojene medalje na ZOI
1924—1992^[8]	Kao deo Kraljevine Jugoslavije i SFR Jugoslavije
1994—2006^[9]	Kao deo SR Jugoslavije i Srbije i Crne Gore
2010. Vankuver	Jelena Lolović	10	6	4	4	0	0	0	0	-
2014. Soči	Milanko Petrović	8	5	3	5	0	0	0	0	-
2018. Pjongčang	Nevena Ignjatović	4	3	1	2	0	0	0	0	-
2022. Peking
2026. Milano i Kortina
Ukupno (3)		22	14	8		0	0	0	0	-

Pregled učešća sportista Srbije i osvojenih medalja po sportovima na ZOI uredi

Sport	Period		Ukupno	Muškarci	Žene	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno
Sport	Prvo	Poslednje	Ukupno	Muškarci	Žene	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno
Alpsko skijanje	2010	2018	5	2	3	0	0	0	0
Biatlon	2010	2014	1	1	0	0	0	0	0
Bob	2010	2014	5	5	0	0	0	0	0
Skijaško trčanje	2010	2018	6	4	2	0	0	0	0
Snoubording	2014	2014	1	0	1	0	0	0	0
Ukupno (5)			18	12	6	0	0	0	0

Razlika u gornje dve tabele od 4 učesnika (2 muškarca i 2 žene) nastala je u ovoj tabeli jer je svaki sportista bez obriza koliko je puta učestvovao na igrama i u koliko raznih disciplina i sportova na istim igrama računat samo jednom.

Višestruki osvajači medalja uredi

Spisak sportista koji su barem jednom na Olimijskim igrama nastupali pod zastavom Srbije kao samostalne države i koji su tokom karijere osvojili više od jedne medalje.

Takmičar	Sport	Period		Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno
Takmičar	Sport	Prvo	Poslednje	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno
Duško Pijetlović	Vaterpolo	2008.	2020.	2	0	2	4
Andrija Prlainović	Vaterpolo	2008.	2020.	2	0	2	4
Filip Filipović	Vaterpolo	2008.	2020.	2	0	2	4
Milan Aleksić	Vaterpolo	2012.	2020.	2	0	1	3
Dušan Mandić	Vaterpolo	2012.	2020.	2	0	1	3
Stefan Mitrović	Vaterpolo	2012.	2020.	2	0	1	3
Gojko Pijetlović	Vaterpolo	2012.	2020.	2	0	1	3
Milica Mandić	Tekvondo	2012.	2020.	2	0	0	2
Nikola Jakšić	Vaterpolo	2016.	2020.	2	0	0	2
Branislav Mitrović	Vaterpolo	2016.	2020.	2	0	0	2
Sava Ranđelović	Vaterpolo	2016.	2020.	2	0	0	2
Jasna Šekarić	Streljaštvo	1988.	2004.	1	3	1	5
Slobodan Nikić	Vaterpolo	2004.	2016.	1	1	1	3
Živko Gocić	Vaterpolo	2008.	2016.	1	0	2	3
Andrija Gerić	Odbojka	1996.	2000.	1	0	1	2
Nikola Grbić	Odbojka	1996.	2000.	1	0	1	2
Vladimir Vujasinović	Vaterpolo	2000.	2008.	0	1	2	3
Dejan Savić	Vaterpolo	2000.	2008.	0	1	2	3
Aleksandar Ćirić	Vaterpolo	2000.	2008.	0	1	2	3
Vanja Udovičić	Vaterpolo	2004.	2012.	0	1	2	3
Aleksandar Šapić	Vaterpolo	2000.	2008.	0	1	2	3
Denis Šefik	Vaterpolo	2004.	2008.	0	1	1	2
Tijana Bogdanović	Tekvondo	2016.	2020.	0	1	1	2
Tijana Bošković	Odbojka	2016.	2020.	0	1	1	2
Bjanka Buša	Odbojka	2016.	2020.	0	1	1	2
Brankica Mihajlović	Odbojka	2016.	2020.	0	1	1	2
Maja Ognjenović	Odbojka	2016.	2020.	0	1	1	2
Silvija Popović	Odbojka	2016.	2020.	0	1	1	2
Milena Rašić	Odbojka	2016.	2020.	0	1	1	2
Nikola Rađen	Vaterpolo	2008.	2012.	0	0	2	2
Slobodan Soro	Vaterpolo	2008.	2012.	0	0	2	2

Podebljana imena predstavljaju i dalje aktivne sportiste
Ukošene godine predstavljaju osvojene medalje pod zastavom neke od država prethodnica

Osvajači medalja kao sportisti i treneri uredi

Sportista	Sport	Kao takmičar					Kao trener / selektor
Sportista	Sport	Period	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno	Period	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno
Dejan Savić	Vaterpolo	2000–2008.	0	1	2	3	2016–2020.	2	0	0	2
Goran Maksimović	Streljaštvo	1988.	1	0	0	1	2004–2012.	0	2	1	3
Aleksandar Đorđević	Košarka	1996.	0	1	0	1	2016.	0	1	0	1

Zanimljivosti uredi

Najmlađi učesnik: Anja Crevar (16 godina, 75 dana) — plivanje 2016.
Najstariji učesnik: Jasna Šekarić (46 godina, 228 dana) — streljaštvo 2012.
Prva medalja: Milorad Čavić (2008)
Prva zlatna medalja: Milica Mandić (2012)
Najbolji plasman na LOI: 28 (2020)
Najbolji plasman na ZOI: bez medalja

Vidi još uredi

Reference uredi

^ „Olimpijski pobednik u čizmama”. Politika. Pristupljeno 27. 1. 2020.
^ Istorija Olimpijskog komiteta Srbije na zvaničnom sajtu
^ „Kako su Stanković i Štern stvorili "modernu košarku"”. B92. Pristupljeno 27. 1. 2020.
^ „Srbija na sajtu MOK”. Pristupljeno 6. 2. 2012.
^ Mateša: 'Sve olimpijske medalje do 1988. godine pripadaju Srbiji i tu nema pomoći' - Jutarnji List
^ Srebro Ivane Maksimović stota medalja za Srbiju
^ „Zvanična prezentacija Olimpijskog pokreta (Atlanta 1996)”. Olympic.org. Pristupljeno 20. 9. 2011.
^ Osim 1930. i 1960.
^ Zbog međunarodnih sankcija, sportistima nije bilo dozvoljeno učešće 1994.

Spoljašnje veze uredi

[1] „Olimpijski pobednik u čizmama”. Politika. Pristupljeno 27. 1. 2020.

[2] Istorija Olimpijskog komiteta Srbije na zvaničnom sajtu

[3] „Kako su Stanković i Štern stvorili "modernu košarku"”. B92. Pristupljeno 27. 1. 2020.

[urlДемократска_странка-4] „Srbija na sajtu MOK”. Pristupljeno 6. 2. 2012.

[5] Mateša: 'Sve olimpijske medalje do 1988. godine pripadaju Srbiji i tu nema pomoći' - Jutarnji List

[6] Srebro Ivane Maksimović stota medalja za Srbiju

[7] „Zvanična prezentacija Olimpijskog pokreta (Atlanta 1996)”. Olympic.org. Pristupljeno 20. 9. 2011.

[8] Osim 1930. i 1960.

[9] Zbog međunarodnih sankcija, sportistima nije bilo dozvoljeno učešće 1994.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]