Hronologija Francuske revolucije

Francuska revolucija (fr. Révolution française) je bio period dalekosežnog socijalnog i političkog prevrata u Francuskog koji je trajao od 1789. do 1799. godine, a nastavio se i kasnije, tokom perioda Napoleonove vladavine i širenja Francuskog carstva. Revolucija je zbacila monarhiju, ustanovila republiku, prošla kroz nasilne periode političkog previranja i na kraju kulminirala u diktaturi pod Napoleonom koji principe Francuske revolucije širi po čitavoj Evropi. Inspirisana liberalnim i radikalnim idejama, Revolucija je značajno izmenila tok moderne istorije i izazvala globalni pad apsolutističkih monarhija i njihovu zamenu republikama i liberalnim ustavnim monarhijama. Francuska revolucija je pokrenula i druge revolucionarne pokrete širom sveta, od Kariba do Bliskog istoka. Istoričari smatraju Francusku revoluciju jednim od najznačajnijih događaja u istoriji. Sledi pregled najvažnijih događaja Francuske revolucije poređanih po hronološkom redu:

Uvod, 1788. godina

• 7. jun: Dan crepova.
• 21. jul: Skupština u Vizilu.
• 8. avgust: Kraljevska riznica proglašena je praznom, a pariski Parlament odbija da reformiše poreski sistem ili da pozajmi novac. Ministar finansija zakazuje sastanak Skupštine staleža za 5. maj 1789. godine. Skupština se nije sastala od 1614. godine.
• 16. avgust: obustavlja se plaćanje dugova vlade.
• 25. avgust: Brijen podnosi ostavku na mesto ministra finansija. Zamenio ga je švajcarski bankar Žak Neker, popularan među trećim staležom.
• 23. septembar: Neker, francuski bankari i privrednici postižu dogovor o pozajmici 75 miliona livri, pod uslovom da se Skupštini staleža da puno ovlašćenje da reformiše sistem.
• 27. decembar: Neker najavljuje, uprkos protivljenju plemića, da će broj glasova trećeg staleža biti udvostručen.

1789. godina

• 
  Luj XVI 1777. godine
• 
  Kralj otvara Skupštinu staleža 1789. godine.
• 
  Na crtežu prikazan treći stalež koji na leđima nosi prva dva staleža.
• 
  Emanuel Žozef Sijes.
• 
  Žan Silven Baji.
• 
  Teniska zakletva.

• Januar: Opat Žozef Sijes objavljuje svoj čuveni pamflet: "Šta je treći stalež?" u kome opisuje položaj i izlaže zahteve trećeg staleža.
• 24. januar: Luj XVI saziva izbore za Skupštinu staleža.
• 27. april: Neredi u Parizu od strane radnika fabrike Revelon u predgrađu Sent Antoan. Dvadeset i pet radnika poginulo je u sukobu sa policijom.
• 2. maj: Predstavljanje poslanika Skupštine kralju u Versaju. Sveštenstvo i plemstvo dočekani su uz određeni ceremonijal, dok treći stalež nije.
• 5. maj: Svečano otvaranje Skupštine staleža u Versaju.
• 6. maj: Poslanici trećeg staleža odbijaju da se konstituišu u posebnoj sali. Zauzimaju glavnu salu i pozivaju sveštenstvo i plemstvo da im se prudruže.
• 11. maj: Plemstvo odbija da stane na stranu trećeg staleža, ali sveštenstvo okleva.
• 20. maj: Sveštenstvo se odriče svojih poreskih privilegija i prihvata princip fiskalne jednakosti.
• 22. maj: Plemstvo se odriče svojih poreskih privilegija.
• 25. maj: Poslanici trećeg staleža iz Pariza, koji su kasnili zbog izborne procedure, dolaze u Versaj.
• 3. jun: Naučnik Žan Silven Baji izabran za lidera poslanika trećeg staleža.
• 4. jun: Smrt Luja Žozefa, dofena Francuske i najstarijeg kraljevog sina. Njegov četiri godina mlađi brat, Luj Čarls, vojvoda Normandije, postaje novi dofen.
• 6. jun: Poslanici drugog staleža (plemstva) odbacili kompromisni program koji je predložio ministar finansija Žak Neker.
• 10. jun: Na predlog opata Sijesa, poslanici trećeg staleža odlučili da održe sastanak i pozivaju i druge staleže da im se pridruže.
• 13-14. jun: Devet poslanika sveštenstva pridružuje se trećem staležu i prisustvuju sastanku.
• 17. jun: Na predlog Žozefa Sijesa, poslanici trećeg staleža proglasili Narodnu skupštinu.
• 19. jun: Poslanici prvog staleža (sveštenstva) uz 149 glasova za protiv 137 glasova protiv, staju uz treći stalež.
• 20. jun: Po naređenju Luja XVI, sala u kojoj su se održavali sastanci trećeg staleža se zaključava. Poslanici su se okupili na teniskom terenu Že de Pam gde su položili zakletvu da se neće raziži dok se ne donese novi ustav. Događaj je u istoriji Francuske revolucije poznat kao "Teniska zakletva".
• 21. jun: Kraljev savet odbacuje finansijski program ministra Nekera.
• 22. jun: Nova Narodna skupština sastaje se u crkvu Svetog Luja u Versaju. Sastanku prisustvuje 150 poslanika sveštenstva i dvojica pripadnika plemstva, dočekani uz burne aplauze.
• 23. jun: Luj održao sastanak (fr. Séance royale) na kome poništava odluke Narodne skupštine i naređuje poslanicima trećeg staleža da se raziđu i sastanu odvojeno od preostala dva staleža. Nakon kraljevog odlaska, poslanici trećeg staleža odbijaju da napuste salu pozivajući se na svoj poslanički imunitet.
• 25. jun: 48 plemića, na čelu sa Luj Filipom II Orleanskim, pridružuju se Skupštini.
• 27. jun: Luj priznaje novu Skupštinu, ali istovremeno naređuje pouzdanim jedinicama, uglavnom sastavljenim od švajcarskih i nemačkih plaćenika, da se okupe u blizini Pariza.
• 30. jun: Masa prodire u zatvor u opatiji Sen Žermen i oslobađa vojnike koji su uhapšeni iz političkih razloga.
• 6. jul: Narodna skupština formira komisiju od 30 članova za izradu novog ustava.
• 8. jul: Mirabo zahteva da se kraljeva garda ukloni iz Pariza i da se osnuje nova, civilna garda, od strane pariskih građana.
• 9. jul: Narodna skupština menja svoj naziv u Ustavotvorna skupština.
• 11. jul: Luj otpušta Nekera. Nezadovoljni Parižani uništavaju carinske barijere i pljačkaju manastir Lazarista. Dolazi do sukoba konjičkog puka kraljeve garde i mase ispred Tiljerija. Veliki broj pripadnika garde staje na stranu naroda.
• 13. jul: Gradske vođe u hotelu De Vil počinju da formiraju komitet i oružanu miliciju.
• 14. jul: Napad na Bastilju. Nakon nekoliko sati otpora, upravnik Bastilje Bernard Rene de Line, predaje tvrđavu izlazi iz nje i biva ubijen od strane gomile. Tvrđava je rastavljena ciglu po ciglu.

• 
  Nemački vojnici kraljeve garde u borbi sa pariskom masom (12. jul).
• 
  Pad Bastilje.
• 
  Parada sa glavama komandanta garnizona u Bastilji.
• 
  Pad gradske većnice u Strazburu.

• 15. jul: Baji imenovan gradonačelnikom Pariza. Markiz de Lafajet postavljen za komandanta novoformirane Nacionalne garde.
• 16. jul: Kralj vratio Nekera na položaj ministra finansija i povlači kraljeve trupe iz centra grada. Dolazi do revolucija u ostalim francuskim gradovima.
• 17. jul: Kraljeva poseta Parizu gde su ga u hotelu De Vil dočekali Bali i Lafajet. Grof Artoa i knez Kondea napuštaju Francusku.
• 18. jul: Kamil Demulin objavljuje prvi broj "Slobodne Francuske" (La France libre) zahtevajući radikalnije poteze revolucionara i pozivajući na formiranje republike.
• 22. jul: Naoružana rulja masakrira Bertjera de Savinjija, intendanta Pariza i njegovog tasta optužene za spekulisanje žitom.
• 21. jul - 1. avgust: Pobune seljaka u Strazburu, Le Manu, Kolmaru, Alzasu i Enou.
• 28. jul: Žak Pjer Briso počinje objavljivati "Francuskog patriotu" (Le Patriote français), uticajni žirondinski list.
• 4. avgust: Skupština na kojoj je glasano o ukidanju privilegija prva dva staleža i ukidanju feudalnog sistema.
• 7. avgust: Žan Pol Mara odbacuje reforme od 4. avgusta i zahteva mnogo radikalniju revoluciju. Ubrzo postaje jedan od vodećih ličnosti pariskih sankilota.
• 23. avgust: Skupština proglasila versku slobodu.
• 24. avgust: Skupština proglasila slobodu govora.
• 26. avgust: Skupština usvaja Deklaraciju o pravima čoveka i građanina koju je u velikoj meri izradio Lafajet.
• 28. avgust: Skupština glasa o dodeli kralju prava veta na donošenje zakona.
• 30. avgust: Kamij Dimulen organizuje neuspešan protest protiv zakona o dodeljivanju prava veta kralju.
• 31. avgust: Skupština predlaže uvođenje dvodomnog parlamenta i kraljev veto.
• 9. septembar: Gradonačelnik Troa ubijen od strane rulje.
• 11. septembar: Narodna skupština daje kralju pravo veta.
• 15. septembar: Dimulen u svom radikalnom pamfletu opravdava političko nasilje.
• 16. septembar: Mara objavljuje prvi broj "Prijatelja naroda" (L'Ami du peuple) i predlaže radikalnu društvenu i političku revoluciju.
• 19. septembar: Održana nova skupština opštine u Parizu sa 300 članova biranih po okruzima.
• 1. oktobar: Kralj Luj u Versaju oganizuje banket na kome su pripadnici kraljeve garde stavljaju belu kokardu. U Parizu se širi lažna vest da su gazili trobojnu kokardu revolucionara što izaziva bes.
• 5. oktobar: Na poziv Mare, na hiljade žena učestvuje u maršu na Versaj.

Marš na Versaj.

• 6. oktobar: Žene napadaju kraljevu palatu. Kralj pristaje da se preseli u Pariz. Narodna skupština se seli u Pariz.
• 10. oktobar: Skupština imenuje Lafajeta komandantom stajaće vojske u i oko Pariza. Kraljeva titula se menja iz "Kralj Francuske i Navare" u "Kralj Francuza". Žozef Giljoten predlaže Skupštini nov, humaniji način javnog pogubljenja. Po njemu će kasnije poneti naziv giljotina.
• 12. oktobar: Luj se žali španskom kralju Karlu IV na zlostavljanje u tajnom pismu. Grof Artoa piše austrijskom caru Jozefu II tražeći vojnu intervenciju.
• 19. oktobar: Narodna skupština održala prvi sastanak u Parizu, u kapeli rezidencije nadbiskupa pored Notr Dama.
• 21. oktobar: Skupština proglasila vanredno stanje kako bi sprečila buduće ustanke.
• 2. novembar: Skupština stavila imovinu rimokatoličke crkve naciji na raspolaganje.
• 9. novembar: Skupština prelazi u salu Manež, bivšu školu jahanja, u blizini Tiljerija.
• 28. novembar: Izlazi prvi broj Dimulenove "Istorije revolucije u Francuskoj i Brabantu" (Histoire des Révolutions de France et de Brabant) u kome napada rojaliste i aristokrate.
• 1. decembar: Pobuna mornara francuske mornarice u Tulonu protiv admirala Alberta, grofa Riomsa.
• 9. decembar: Skupština donosi odluku o podeli Francuske u departmane, umesto bivših pokrajina.
• 19. decembar: Uvođenje asignata; monete Francuske revolucije koja se ne zasniva na plemenitim metalima države već na vrednosti imovine oduzete od crkve.
• 24. decembar: Protestanti dobijaju pravo veroispovesti. Jevreji ga i dalje nemaju.

1790. godina

• 
  Žan Pol Mara.
• 
  Sastanak Nacionalne skupštine.
• 
  Proslava francuskih ustanika.

• 7. januar: Pobuna u Versaju; pobunjenici zahtevaju snižavanje cene hleba.
• 18. januar: Mara napada ministra finansija, Žaka Nekera.
• 22. januar: Opštinska policija pokušava da uhapsi Maru zbog nasilnih napada na vladu, ali ga brane sankiloti koji mu omogućuju da pobegne u London.
• 13. februar: Skupština zabranjuje verske zavete i potiskuje monaške redove.
• 23. februar: Skupština zahteva čitanje svojih uredbi u crkvama širom Francuske.
• 28. februar: Skupština ukida uslov da oficiri moraju biti članovi plemstva.
• 8. mart: Skupština donosi odluku po kome je ropstvo zadržano u kolonijama. Dozvoljava se uspostavljanje kolonijalnih skupština.
• 12. mart: Skupština odobrava prodaju crkvene imovine po opštinama.
• 29. mart: Papa Pije VI osuđuje Deklaraciju o pravima čoveka i građanina kao bezbožničku.
• 5. april - 3. maj: Niz prokatoličkih i kontrarevolucionarnih nereda u francuskim provincijama.
• 17. april: Nastanak kluba Kordiljera.
• 30. april: Neredi u Marseju. Zauzeta su tri utvrđenja, a komandant tvrđave Sen Žan je ubijen.
• 12. maj: Bali i Lafajet osnivaju "Društvo 1789.".
• 18. maj: Mara se vraća u Pariz i nastavlja da objavljuje svoj list.
• 22. maj: Skupština donosi zakon po kome sama može odlučivati o pitanju objave rata i sklapanja mira uz prethodno odobrenje kralja.
• 3. jun: Izbija ustanak meleza u francuskoj koloniji Martinik.
• 19. jun: Skupština ukida titule i privilegije plemstva.
• 26. jun: Avinjon objavio želju da se pripoji Francuskoj. Od 14. veka, on je pod vlašću pape. Zbog toga Skupština odlaže donošenje odluke o tom pitanju.
• 26. jun: Diplomate Engleske, Austrije i Pruske pregovaraju o mogućnosti vojne intervencije protiv Francuske revolucije.
• 12. jul: Usvojen Građanski ustav sveštenstva.
• 14. jul: Održan Festival revolucije na Marsovim poljima uoči godišnjice pada Bastilje. Događaju prisustvuju kralj i kraljica, poslanici Narodne skupštine, predstavnici vlade i veliki broj građana.
• 23. jul: Papa piše tajno pismo kralju Luju obećavajući da će osuditi odluku Skupštine o reformama galikanske crkve.
• 26. jul: Mara zahteva pogubljenje 500 do 600 aristokrata kako bi se spasla Revolucija.
• 28. jul: Skupština odbija da dozvoli austrijskim trupama da prođu preko francuske teritorije radi gušenja Belgijskog ustanka, inspirisanog Francuskom revolucijom.
• 31. jul: Skupština odlučila da preduzme zakonske mere protiv Mare i Dimulena zbog njihovih poziva na revolucionarno nasilje.
• 16. avgust: Ukidanje tradicionalnih sudova. Skupština poziva na ponovno uspostavljanje discipline u vojsci.
• 31. avgust: Bitka u Nansiju između pobunjenih vojnika i jedinica Nacionalne garde.
• 4. septembar: Neker otpušten sa mesta ministra finansija. Narodna skupština preuzima odgovornost za javne prihode.
• 16. septembar: Pobuna mornara francuske flote u Brestu.
• 6. oktobar: Luj piše svom rođaku, španskom kralju, žaleći se na nov status francuskog sveštenstva.
• 12. oktobar: Skupština odobrila formiranje lokalne skupštine na Sent Dominici (danas Haiti) i ponovo potvrdila instituciju ropstva.
• 21. oktobar: Skupština donosi odluku kojom je trobojka zamenila francusku belu zastavu i usvojila je nov grb Francuske.
• 4. novembar: Pobuna u francuskoj koloniji Mauricijus.
• 25. novembar: Ustanak crnaca na Haitiju.
• 27. novembar: Skupština nalaže da svi sveštenici moraju položiti zakletvu naciji, zakonu i kralju. Većina sveštenika odbija da je položi.
• 3. decembar: Luj traži od pruskog kralja Fridriha Vilhelma II vojnu intervenciju.
• 27. decembar: Trideset devet poslanika Skupštine, sveštenika, polažu zakletvu vernosti vladi.

1791. godina

• 
  Onore Mirabo 1791. godine.
• 
  Markiz de Lafajet 1791. godine.
• 
  Kralj i njegova porodica uhvaćeni u Varenu.

• 1. januar: Mirabo izabran za predsednika Skupštine.
• 3. januar: Sveštenicima naređeno da polože zakletvu naciji u roku od 24 sata. Većina njih ponovo odbija da je položi.
• 19. februar: Ćerke kralja Luja XV, tetke sadašnjeg kralja, napuštaju Francusku.
• 24. februar: Ustavni biskupi koji su položili zakletvu državi zamenili stare crkvene službenike.
• 28. februar: Dan Bodeža. Lafajet je naredio hapšenje 400 naoružanih aristokrata koji su se okupili ispred Tiljerija da zaštite kraljevu porodicu. Aristokrate su oslobođene 13. marta.
• 2. mart: Ukidanje gildi.
• 3. mart: Skupština donela odluku po kojoj se tope i rasprodaju srebrni predmeti crkve.
• 10. mart: Papa Pije osuđuje Građanski ustav sveštenstva.
• 25. mart: Prekid diplomatskih odnosa između Francuske i Vatikana.
• 2. april: Miraboova smrt.
• 3. april: Skupština predlaže da se novoizgrađena crkva pretvori u Panteon, mauzolej slavnih građana Francuske. Sledećeg dana Miraboovi ostaci premešteni u Panteon.
• 18. april: Nacionalna garda, uprkos Lafajetovoj naredbi, zabranjuje kraljevoj porodici da u dvorcu Sen Klu proslavi Vaskrs.
• 16. maj: Na predlog Robespjera, Skupština izglasala da se njenim trenutnim članovima zabrani da se kandiduju za poslanike na sledećim izborima.
• 30. maj: Volterov pepeo prenosi se u Panteon.
• 14. jun: Skupština usvaja Le Šapeljeov zakon o zabrani rada sindikata i štrajkova.
• 15. jun: Skupština zabranjuje sveštenicima da nose mantije van crkvi.
• 20-21. jun: Kraljev pokušaj bega iz zemlje.
• 21-22. jun: Kralj uhvaćen u Varenu. Skupština izmislila priču o navodnoj otmici kralja i poslala tri komesara da ga vrate u Pariz.

Kralj se vraća u Pariz nakon neuspešnog pokušaja bega.

Masakr na Marsovim poljima.

• 25. jun: Kralj kroz kordon vojnika u mrtvoj tišini ušao u Pariz.
• 5. jul: Leopold II donosi Padovski cirkular pozivajući evropske monarhe da pomognu Luju, njegovom zetu.
• 9. jul: Skupština nalaže da se emigranti moraju vratiti u Francusku u roku od dva meseca pod pretnjom oduzimanja imovine.
• 15. jul: Narodna skupština objavila da kralj ne može da izdaje presude. Luj suspendovan sa dužnosti do ratifikacije novog Ustava.
• 16. jul: Umereni članovi jakobinskog kluba odvajaju se i stvaraju nov klub, klub fejanaca.
• 17. jul: Masakr na Marsovim poljima. Nacionalna garda, na naređenje Lafajeta, puca na masu koja se okupila radi potpisivanja peticije. Stradalo je oko 50 ljudi.
• 18. jul: Skupština zabranjuje podsticanje nereda. Mara se krije. Danton beži u Englesku.
• 14. avgust: Izbija ustanak robova na Haitiju.
• 27. avgust: Plinicka deklaracija. Proglas Fridriha Vilhelma i Leopolda kojim najavljuju rat protiv revolucionarne Francuske.
• 3. septembar: Usvojen prvi francuski Ustav.
• 13-14. septembar: Kralj formalno prihvata nov ustav.
• 27. septembar: Ukinuto ropstvo u Francuskoj, ali je zadržano u kolonijama. Jevreji stekli pravo na državljanstvo.
• 29. septembar: Skupština ograničava članstvo u Nacionalnoj gardi na građane koji plaćaju određenu visinu poreza. Time iz garde isključuje radničku klasu.
• 30. septembar: Poslednji dan Narodne Ustavotvorne skupštine. Amnestija političkim zatvorenicima od 1788. godine.
• 1. oktobar: Prva sednica Zakonodavne skupštine.
• 16. oktobar: Kontrarevolucionarni nemiri u Avinjonu.
• 9. novembar: Emigrantima ponovo naređeno da se vrate u Francusku pod pretnjom smrtne kazne i oduzimanja imovine. Kralj stavio veto na ovaj zakon, ali je pozvao emigrante da se vrate u Francusku.
• 14. novembar: Žerom Petjon de Vilenuv izabran za gradonačelnika Pariza pobedivši Lafajeta na izborima.
• 25. novembar: Zakonodavna skupština stvara komitet za nadzor koji će nadgledati vladu.
• 3. decembar: U tajnom pismu kralj Luj moli Fridriha Vilhelma da vojno interveniše u Francuskoj i da "spreči da se zlo koje se tamo dešava proširi na druge države Evrope". Grof Artoa i knez Kondea (Lujeva braća) odbijaju da se vrate u Francusku.
• 14. decembar: Lafajet prima komandu nad Vojskom Centra sa sedištem u Mecu. Druge dve armije su pod komandom Rošemboa (Armija Severa) i Nikolasa Liknera (Rajnska armija).
• 28. decembar: Skupština poziva dobrovoljce da brane francuske granice.

1792. godina

• 
  Demonstratori napali Tiljeri i primorali kralja da stavi frigijsku kapu.
• 
  Državni udar Pariske komune od 10. avgusta.
• 
  Septembarski masakri.
• 
  Francuska pobeda u bici kod Valmija.

• 23. januar: Ustanak robova na Haitiju izaziva ozbiljne nestašice kafe i šećera što dovodi do nemira.
• 1. februar: Francuski građani ubuduće moraju imati pasoš za putovanja unutar zemlje.
• 7. februar: Austrija i Pruska u Berlinu sklapaju vojnu konvenciju o napadu na Francusku.
• 9. februar: Skupština donela odluku o oduzimanju imovine emigranata u dobrobit nacije.
• 23. februar: Sukobi vojske i mase u Betinu zbog cena žita.
• 7. mart: Vojvoda Braunšvajga imenovan za komandanta austrijsko-pruskih snaga u ratu protiv Francuske.
• 20. mart: Skupština objavljuje rat kralju Češke i Mađarske, odnosno caru Svetog rimskog carstva.
• 5. april: Skupština zatvara Sorbonu, centar konzervativne teologije.
• 25. april: Marseljeza koju je komponovao Klod Žozef Ruže de Lil se po prvi put peva u Strazburu.
• 28. april: Izbijanje Rata prve koalicije. Rošambo napada Austrijsku Nizozemsku.
• 30. april: Vlada izdvaja 300 miliona asignata za finansiranje rata.
• 5. maj: Skupština nalaže okupljanje 31 novih bataljona za borbu na frontovima.
• 6. maj: Kraljevski nemački puk dezertira i pridružuje se austrijsko-pruskoj koaliciji (sastavljen je uglavnom od nemačkih najamnika).
• 12. maj: Husarski pukovi Saksa i Berhena pridružuju se koaliciji.
• 27. maj: Skupština nalaže deportaciju sveštenika koji nisu potpisali Građanski ustav sveštenstva u Gvajanu.
• 8. jun: Skupština naređuje podizanje vojske od 20.000 dobrovoljaca da se ulogori izvan Pariza.
• 11. jun: Luj stavio veto na zakone o deportaciji sveštenika i formiranje vojske izvan Pariza.
• 20. jun: Formiran Tajni ustanički komitet, uz podršku Pariske komune. Na njegovom čelu našli se Luj Pjer Manuel i Žorž Danton.
• 20. jun: Demonstranti napadaju Tiljeri i kralja Luja. Kralj se udostojio da stavi ustaničku kapu i pije za zdravlje nacije.
• 21. jun: Skupština zabranila okupljanje naoružanih građana na teritoriji Pariza.
• 28. jun: U svom govoru u Skupštini, Lafajet napada jakobince i druge radikalne klubove.
• 30. jun: Lafajet napušta Pariz i vraća se svojoj vojsci. On je osudio Robespjera.
• 11. jul: Skupština izdaje proglas "Domovina je u opasnosti".
• 15. jul: Kordiljeri, na čelu sa Dantonom, zahtevaju sazivanje Konventa koji bi zamenio Zakonodavnu skupštinu.
• 25. jul: U Brunsvikškom manifestu, austrijske i pruske vojske su pretile odmazdom nad stanovništvom Francuske ako se odupre njihovom napredovanju ili ponovnom uspostavljanju monarhije.
• 30. jul: Skupština donosi uredbu kojom omogućuje građanima radničke klase da se pridruže Nacionalnoj gardi.
• 30. jul: Federati iz Marseja dolaze u Pariz i pevaju Marseljezu koja je tada ponela ime.
• 3. avgust: 47 od 48 kvartova Pariza, pod uticajem jakobinaca i kordiljera, podnose peticiju Skupštini tražeći uklanjanje kralja.
• 4. avgust: Najava podizanja ustanka ukoliko Skupština ne ukloni kralja. Švajcarska garda u Tiljeriju ojačana.
• 9. avgust: Žorž Danton postaje zamenik javnog tužioca Pariza, a kordiljeri stvaraju Parisku komunu.
• 10. avgust: Ustanak Pariske komune. Sankiloti prodiru u Tiljeri i masakriraju kraljevu Švajcarsku gardu. Na predlog žirondinaca, kralj je ranije napustio dvor. Skupština ga privremeno suspenduje i pristaje da sazove novu vladu, Konvent.
• 11. avgust: Skupština stvara Izvršni odbor da zameni vladu. Danton imenovan ministrom pravde.
• 13. avgust: Kralj i njegova porodica zatvoreni u Templu.
• 14. avgust: Lafajet bezuspešno pokušava da ubedi vojsku da krene na Pariz i oslobodi kralja.
• 17. avgust: Skupština glasa za stvaranje Revolucionarnog suda na predlog Maksimilijana Robespjera.
• 19. avgust: Lafajet beži iz zemlje. Snage koalicije prelaze francusku granicu.
• 21. avgust: Revolucionarni sud doneo prvi smrtnu presudu koja je izvršena na giljotini.
• 22. avgust: Pariska komuna nalaže da se Francuzi oslovljavaju sa "građanin" i "građanka" umesto sa "gospodin" i "gospođa". Nemiri rojalista u Vandeji, Bretanji i Dofenu.
• 2. septembar: Verden kapitulira bez borbe.
• 2-7. septembar: Septembarski masakri. Pobijeno preko 1000 zatvorenika.
• 10. septembar: Vlada oduzima crkvi sve predmete od srebra i zlata.
• 19. septembar: U Luvru izložene dragocenosti oduzete od kralja.
• 20. septembar: Dozvoljen građanski brak i razvod.
• 20. septembar: Francuska vojska, pod komandom Dimurjea i Kelermana, nanosi poraz Prusima u bici kod Valmija nakon čega se vojska koalicije povlači iz Francuske.
• 20. septembar: Prva sednica Nacionalnog konventa iza zatvorenih vrata.
• 22. septembar: Konvent proglasio ukidanje Kraljevine Francuske i početak postojanja Prve francuske republike.
• 29. septembar: Francuske trupe zauzimaju Savoju.
• 3. oktobar: Francuske trupe zauzimaju Bazel u Švajcarskoj.
• 23. oktobar: Francuske trupe zauzimaju Frankfurt na Majni.
• 27. oktobar: Francuska vojska pod Dimurjeom izvršila invaziju na Austrijsku Nizozemsku.
• 14. novembar: Francuzi zauzimaju Brisel.
• 19. novembar: Konvent izglasao pravo da interveniše u bilo kojoj zemlji u kojoj su "stanovnici istakli želju da povrate slobodu".
• 20. novembar: Otkriće gvozdenog ormara u Tiljeriju u kome je Luj držao prepisku sa Miraboom i evropskim monarsima.
• 27. novembar: Konvent izglasao pripajanje Nice i Savoje Francuskoj.
• 28. novembar: Francuska vojska zauzima Lijež.
• 3. decembar: Robespjer, vođa jakobinaca, zahteva da se kralj pogubi.
• 6. decembar: Na predlog Žan Pola Mare, Konvent odredio glasanje o presudi kralju.
• 10. decembar: Početak suđenja kralju.
• 11. decembar: Prvo od dva pojavljivanja kralja pred Konventom. Drugi put se pojavio 26. decembra.

1793. godina

• 
  Pogubljenje Luja.
• 
  Revolucionarni sud.

• 15. januar: Konvent proglasio kralja Luja krivim za zaveru protiv naroda.
• 17. januar: Glasanje o kraljevom pogubljenju. Konvent doneo odluku o izvršenju smrtne presude.
• 21. januar: Pogubljenje Luja XVI u 10:22 na Trgu Revolucije. Presudu izvršio dželat Šarl Anri Sanson.
• 24. januar: Prekid diplomatskih odnosa između Engleske i Francuske.
• 1. februar: Konvent objavljuje rat Engleskoj i Nizozemskoj.
• 14. februar: Konvent anektira Kneževinu Monako.
• 1. mart: Konvent donosi uredbu kojom anektira Belgiju.
• 3. mart: Naoružani rojalisti pokreću ustanak protiv Konventa.
• 7. mart: Konvent objavljuje rat Španiji.
• 7. mart: Oružani ustanak izbija u Vandeji.
• 10. mart: Osnovan Revolucionarni sud u Parizu. Antoan Tinvil izabran za javnog tužioca.
• 10. mart: Neuspešan ustanak ultra-revolucionarne partije "besnih" na čelu sa sveštenikom Žakom Ruom.
• 18. mart: Konvent propisao smrtnu kaznu za one koji zagovaraju radikalne ekonomske programe. Dekret je uperen protiv "besnih".
• 19. mart: Konvent propisao smrtnu kaznu za vandejske ustanike.
• 21. mart: Formirane Nadzornog komiteta u svim opštinama.
• 27. mart: Dimurje osuđuje revolucionarnu anarhiju.
• 30. mart: Konvent šalje četvoricu komesara da uhapse Dimurjea.
• 1. april: Dimurje zarobio četvoricu komesara i predao ih Austrijancima.
• 3. april: Konvent stavlja Dimurjea van zakona.
• 5. april: Dimurje ne uspeva da ubedi vojsku da krene na Pariz te je prebegao Austrijancima.
• 5. april: Žan Pol Mara izabran za vođu jakobinskog kluba.
• 6. april: Osnovan Komitet javnog spasa od strane Konventa. Prva sednica Revolucionarnog suda.
• 12. april: Konvent naredio hapšenje Mare zbog propagande. Mara u bekstvu.

Mara oslobođen iz zatvora.

• 15. april: Žan Nikolas Paš, gradonačelnik Pariza, zahteva proterivanje 23 članova Koventa koji pripadaju žirondincima.
• 24. april: Mara je pred Revolucionarnim sudom oslobođen svih optužbi. Njegove pristalice slave.
• 3. maj: Vandejski ustanici zauzimaju Bresir.
• 4. maj: Konvent maksimizirao cene žita.
• 24. maj: Konvent, na zahtev žirondinaca, hapsi vođe "besnih", Žaka Ebera i Žana Fransoa Varlea.
• 25. maj: Pariska komuna zahteva oslobađanje Barlea i Ebera.
• 26. maj: U jakobinskom klubu, Robespjer i Mara pozivaju na pobunu protiv Konventa. Pariska komuna počinje sa pripremama za ustanak.
• 27. maj: Oslobađanje Varlea i Ebera.
• 31. maj-2. jun: Jakobinski prevrat. Sa vlasti zbačeni žirondinci. Uhapšeno 29 poslanika Žironde.
• 6. jun: Pobune protiv montanjarske vlasti u Marselju, Tuluzu i Bordou.
• 10. jun: Montanjari stekli kontrolu nad Komitetom javnog spasa.
• 24. jun: Ratifikacija novog ustava od strane montanjarskog Konventa.
• 25. jun: Žak Ru, lider "besnih", predstavlja svoj program novom Konventu.
• 26. jun: Konvent odbacuje program "besnih".
• 3. jul: Osmogodišnji Luj XVII oduzet majci Mariji Antoaneti i dat na čuvanje obužaru Antoanu Simonu po naređenju Konventa.
• 4. jul: Mara kritikuje "besne".
• 13. jul: Maru ubila Šarlota Korde u kupatilu.
• 17. jul: Šarlota Korde osuđena na smrt.
• 27. jul: Robespjer izabran u Komitet javnog spasa. Konvent donosi odluku o smrtnoj kazni svima koji gomilaju namirnice.
• 1. avgust: Konvent usvaja metrički sistem.
• 8. avgust: Konvent poslao vojsku na čelu sa generalom Kelermanom da preduzme opsadu pobunjenog Liona.
• 25. avgust: Vojska Konventa zauzela Marsej.
• 27. avgust: Robespjer izabran za predsednika Konventa. Izbija pobuna u Tulonu.
• 4. septembar: Sankiloti opkolili Konvent zahtevajući hapšenje onih koji su osumnjičeni za kontrarevolucionarne pokrete.
• 17. septembar: Počinje "jakobinski revolucionarni teror". Konvent usvojio "Zakon o sumnjivima".
• 18. septembar: Ponovo uspostavljena revolucionarna vlada u Bordou.
• 21. septembar: Uredba kojom se propisuje da sve žene moraju nositi trobojnu kokardu.
• 29. septembar: Maksimizirane cene žita, plata i mnogih namirnica.
• 3. oktobar: Konvent naredio da otpočne proces protiv Marije Antoanete pred Revolucionarnim sudom.
• 3. oktobar: 36 poslanika isključeno iz Konventa.
• 5. oktobar: Konvent usvaja Revolucionarni kalendar. Vreme se računa od 22. septembra 1791. godine.
• 9. oktobar: Ugušena pobuna u Lionu.
• 10. oktobar: Na predlog Sen-Žista, francuska vlada postaje "revolucionarna do zaključenja mira".
• 12. oktobar: Marija Antoaneta pred Revolucionarnih sudom optužena za izdaju.
• 16. oktobar: Austrijska vojska poražena kod Vatinjija.
• 16. oktobar: Marija Antoaneta giljotinirana na Trgu Revolucije.

Marija Antoaneta kao zarobljenica u Templu.

• 17. oktobar: Vandejski pobunjenici poraženi od strane Klebera kod Šolea.
• 20. oktobar: Konvent nalaže represiju nad ultrarevolucionarnim "besnima".
• 28. oktobar: Konvent zabranio veronauku.
• 30. oktobar: Revolucionarni sud osudio na smrt 31 poslanika iz strane žirondinaca.
• 31. oktobar: Osuđeni žirondinci pogubljeni na giljotini.
• 3. novembar: Pogubljena Olimpija de Guž.
• 7. novembar: Pogubljen Luj Filip II Orleanski.
• 8. novembar: Pogubljena Madam Rolan.
• 10. novembar: Katedrala Notr Dam posvećena Kultu Razuma.
• 12. novembar: Žan Silvain Bali, bivši gradonačelnik Pariza, pogubljen na Marsovim poljima.
• 17. novembar: Robespjer naredio hapšenje Dantonovih prijatelja umešanih u "Aferu istočnoindijske kompanije".
• 20. novembar: Danton se vraća u Pariz. Poziva na pomirljiv stav prema protivnicima.
• 23. novembar: Pariska komuna naređuje zatvaranje svih crkava i verskih objekata u Parizu.
• 25. novembar: Konvent izglasao da se uklone posmrtni ostaci Miraboa iz Panteona i da se zamene Marinim ostacima.
• 5. decembar: Kamij Dimulen podržava Dantona i poziva na nacionalno pomirenje.
• 12. decembar: Poraz vandejske vojske kod Le Mana.
• 19. decembar: Britanci se povlače iz Tulona nakon uspešne vojne operacije mladog artiljerijskog poručnika Napoleona Bonaparte.
• 24. decembar: Pobunjeni Tulon kažnjen. Konvent ga preimenovao u Port la Montanja.

1794. godina

• 
  Žorž Danton.
• 
  Kamij Dimulen.
• 
  Maksimilijan Robespjer.
• 
  Luj Antoan de Sen-Žist.
• 
  Lazar Karno.

• 8. januar: Robespjer na zahtev jakobinaca osuđuje Fabr d'Eglantena, jednog od izazivača Septembarskih masakra, tvorca republikanskog kalendara i saveznika Dantona.
• 13. januar: Hapšenje Fabr d'Eglantena zbog "aristokratske zavere".
• 29. januar: Smrt Anrija Rošejakelina, rojaliste i vojskovođe Vandejske pobune.
• 4. februar: Konvent glasao za ukidanje ropstva i u kolonijama.
• 5. februar: Robespjer u Konventu održao govor o neophodnosti terora.
• 6. februar: Napoleon Bonaparta unapređen u brigadnog generala zbog svoje uloge u odbrani Tulona. Opozvan Žan Batist Karier iz Nanta, odgovoran za utapanje čak 10.000 vandejskih zatvorenika.
• 10. februar: Žak Ru izvršio samoubistvo u zatvoru.
• 22. februar: U govoru u kordiljerskom klubu, Eber napada Dantona i Robespjera.
• 4. mart: Žan Batist Karijer poziva kordiljere na pobunu protiv Konventa.
• 11. mart: Komitet javnog spasa i Komitet javne bezbednosti osujetili planirani ustanak kordiljera.
• 13. mart: Sen Žist optužio Ebera za zaveru protiv francuskog naroda. Eber i mnogi kordiljeri pohapšeni.
• 20. mart: Hapšenje generala Lazara Oša, pripadnika kordiljera. Oslobođen je nakon pada Robespjera, avgusta iste godine.
• 21. mart: Počinje suđenje Ebertovcima.
• 24. mart: Eber i lideri kordiljerskog kluba osuđeni na giljotinu.
• 27. mart: Markiz de Kondorset uhapšen. Dva dana kasnije pronađen mrtav u svojoj ćeliji.
• 30. mart: Uhapšeni Žorž Danton i Kamij Dimulen, zajedno sa svojim pristalicama.
• 1. april: Robespjer stvara novi Policijski biro u Komitetu javnog spasa. Policijski biro radi paralelno sa već postojećom policijom Komiteta javne bezbednosti.
• 2. april: Suđenje Dantonu na Revolucionarnom sudu. On koristi priliku da vreća svoje protivnike.
• 4. april: Konvent nalaže da svako ko vređa pravosudni sistem gubi pravo govora u sudu. Odluka se ne odnosi na Dantona.
• 5. april: Danton i Dimulen pogubljeni na giljotini.
• 8. april: Robespjer iznosi optužbe ba račun Žozefa Fušea u jakobinskom klubu.
• 14. april: Na Robespjerov zahtev, pepeo Žan Žak Rusoa prenet u Panteon.
• 19. april: Haški ugovor između Velike Britanije i Pruske. Britanija pristaje da finansira vojsku od 62.000 Prusa za nastavak rata Prve koalicije.
• 20. april: Biljo-Varen prikriveno napada Robespjera u izveštaju Konventu.
• 26. april: Podela u Komitetu javnog spasa između pristalica Sen Žista i pristalica Lazara Karnoa. Sen Žist optužuje Karnoa za zaveru sa aristokratama i preti mu giljotinom. Karno naziva Sen Žista diktatorom.
• 7. maj: Robespjer traži da Konvent izda dekret po kome su svi Francuzi obavezni da priznaju postojanje "Vrhovnog bića i besmrtnosti duše" i da se organizuju proslave novog kulta.
• 8. maj: Pogubljen na giljotini Antoan Lavoazje, otac hemije.
• 10. maj: Hapšenje Žana Nikolasa Paše, bivšeg gradonačelnika Pariza. Pogubljenje Madam Elizabet, sestre Luja XVI.
• 2. jun: Pomorska bitka kod Ušanta između britanske i francuske flote. Francuzi izgubili sedam ratnih brodova, ali je konvoj sa žitom uspešno doplovio iz Sjedinjenih Američkih Država.
• 4. jun: Robespjer jednoglasno izabran za predsednika Konventa.
• 8. jun: Festival Vrhovnog bića.

• 
  Festival Vrhovnog bića.
• 
  Suđenje Andre Šenijeu.
• 
  Bitka kod Flerija.

• 10. jun: Donet Zakon od 22. prerijala. Konvent ubrzava suđenja jer su zatvori prepuni. Svedoci više nisu neophodni. Od 11. juna do 27. jula 1376 ljudi osuđeno na smrt u poređenju sa 1251 smrtnih kazni u prethodnih četrnaest meseci. Konvent stiče pravo da hapsi sopstvene članove.
• 12. jun: Robespjer u svom govoru u Konventu objavljuje da će tražiti glave zaverenika koji spletkare protiv Konventa. Ne navodi imena, što je greška koja će ga stajati života.
• 26. jun: Francuske snage pod Žurdanom nanose poraz Austrijancima kod Flerija.
• 29. jun: Sukob u Komitetu javnog spasa. Biljo-Varen, Karno i Kolo optužuju Robespjera za despotizam. Robespjer prestaje dolaziti u Komitet do 23. jula.
• 1. jul: Robespjer u svom govoru u jakobinskom klubu osuđuje zaveru protiv sebe u okviru Komiteta i Konventa.
• 8. jul: Francuske snage pod Žurdanom i Pišegrijem zauzimaju Brisel.
• 9. jul: Robespjer u jakobinskom klubu negira da je sastavio spisak onih koje namerava da uhapsi.
• 14. jul: Žozef Fuše, na zahtev Maksimilijana Robespjera, izbačen iz jakobinskog kluba.
• 23. jul: Pogubljen Aleksandar Boarne, muž Napoleonove buduće supruge Žozefine. Robespjer prisustvuje izmirenju Komiteta javne bezbednosti i Komiteta javnog spasa.
• 25. jul: Pesnik Andre Šenije pogubljen na giljotini.
• 26. jul: Robespjer održao svoj poslednji govor u Konventu. Zahteva hapšenje i kažnjavanje izdajnika u Komitetima.
• 27. jul: Konvent glasa za hapšenje Maksimilijana Robespjera, njegovog brata Avgustina, Sen Žista, Kutona i Lebasa. Oni su oslobođeni od strane Henriota i Pariske komune i odvedeni u hotel De Vil da organizuju kontranapad.
• 28. jul: U dva sata ujutro, vojska lojalna Konventu zauzima hotel bez borbe. Robespjer je ranjen u vilicu iz vatrenog oružja. Njegov brat teško je povređen u skoku sa prozora. Robespjer je ujutro, sa ostalim vođama Montanje, odveden pred Revolucionarni sud gde mu je konstatovan identitet. Stavljen je van zakona te je mogao biti pogubljen bez suđenja. Dvadeset i dvoje Robespjerovaca, zajedno sa Maksimilijanom, Sen Žistom, Kutonom i Henriotom, pogubljeni su na giljotini. Događaj je poznat kao Termidorska reakcija.

• 
  Pobuna u Konventu protiv Robespjera.
• 
  Pogubljenje Maksimilijana Robespjera.

• 29. jul: Pogubljeno još 106 Robespjerovih pristalica.
• 5. avgust: Oslobođeni građani uhapšeni na osnovu Zakona o sumnjivima.
• 9. avgust: Napoleon Bonaparta uhapšen u Nici. Oslobođen je 20. avgusta.
• 24. avgust: Konvent reorganizuje vladu.
• 29. avgust: Protesti jakobinaca protiv Muskadina.
• 31. avgust: Konvent stavio Pariz pod direktnu kontrolu nacionalne vlade.
• 1. septembar: Osnovan Muzej francuskih spomenika (Musée des monuments français) radi zaštite verske arhitekture.
• 13. septembar: Opat Anri Grigor, član Konventa, uvodi termin "vandalizam" kako bi opisao uništenje verskih spomenika širom Francuske.
• 18. septembar: Konvent prestaje sa represijama protiv rimokatoličke crkve.
• 21. septembar: Posmrtni ostaci Mare izneti iz Panteona.
• 1. oktobar: Sukobi u Parizu između pristalica i protivnika belog terora.
• 3. oktobar: Hapšenje vođa bandi naoružanih sankilota.
• 6. oktobar: Francuska vojska osvaja Keln.
• 9. novembar: Muskadini napadaju jakobinski klub. Napad se ponavlja 11. novembra.
• 12. novembar: Konvent nalaže zatvaranje jakobinskog kluba.
• 19. novembar: Londonski sporazum između SAD i Engleske protiv francuskih korsara.
• 3. decembar: Konvent formira komisiju od 16 članova za izradu novog ustava.
• 8. decembar: Sedamdeset troje preživelih žirondinaca ponovo ušli u Konvent.
• 16. decembar: Pogubljen Karijer zbog toga što je naredio giljotiniranje čak 10.000 vandejskih ustanika.
• 24. decembar: Konvent ukida zakon o maksimiziranju cene žita.

1795. godina

• 
  Zlatna mladež.
• 
  Pol Baras.

• 19. januar: Francuska vojska pod Pišegrijem zauzima Amsterdam.
• 2. februar: Sukobi između Muskadina i sankilota u Parizu.
• 8. februar: Marini ostaci uklonjeni iz Panteona.
• 14. februar: Ubistvom nekoliko bivših lidera jakobinskog kluba iz Liona otpočeo "prvi beli teror".
• 17. februar: Amnestirani vandejski pobunjenici. Vraćena sloboda veroispovesti.
• 22. februar: Poslanik Stanislav Rover zahteva kažnjavanje jakobinaca odgovornih za teror. Otpočinje se sa hapšenjem jakobinaca u gradovima širom Francuske.
• 2. mart: Konvent naložio hapšenje Biljo Varena i Koloa.
• 5. mart: Hapšenje jakobinaca u Tulonu odgovornih za masovne egzekucije stanovništva.
• 8. mart: Pobuna sankilota u Tulonu.
• 17. mart: Neredi siromašnih u Parizu.
• 19. mart: Iscrpljene zalihe žita u Parizu. Vrednost asignata pala za 98% svoje prvobitne vrednosti.
• 28. mart: Otpočelo suđenje Tinvilu, javnom tužiocu montanjarskog Konventa i šefu Revolucionarnog suda.
• 1. april: Sankiloti napadaju Konvent, ali se povlače po dolasku Nacionalne garde. U Parizu proglašeno opsadno stanje. Biljo Varen i Kolot deportovani u Gvajanu.
• 2. april: Pišegri guši oružani ustanak u predgrađu Sen Antoan u Parizu.
• 5. april: Potpisan mirovni sporazum u Bazelu između Francuske i Pruske. Pruski kralj prihvata francusku aneksiju teritorija sa leve obale Rajne.
• 10. april: Konvent nalaže razoružavanje jakobinaca koji su bili uključeni u sprovođenje terora.
• 11. april: Konvent vrala građanska prava svim građanima koji su od 31. maja 1793. godine stavljeni van zakona.
• 19. april: Atentat na šestoricu jakobinaca uključenih u sprovođenje terora u Burg an Bresu.
• 23. april: Konvent stvara komisiju od osam članova da revidira Ustav.
• 2. maj: Sporazum sa poslednjim vandejskim pobunjenicima. Pristaju da polože oružje u zamenu za amnestiju.
• 4. maj: Masakr nad 25 jakobinaca u Lionu.
• 7. maj: Javni tužilac Tinvil i četrnaest porotnika Revolucionarnog suda pogubljeni na giljotini.
• 20-24. maj: Poslednji jakobinski i sankilotski ustanak u Parizu.
• 28. maj: Uhapšeni poslednji slobodni jakobinci Komiteta javne bezbednosti i Komiteta javnog spasa.
• 31. maj: Ukinut Revolucionarni sud.
• 8. jun: Smrt desetogodišnjeg Luja XVII u Templu. Njegov stric, Luj XVIII, grof Provanse, nasledio titulu kralja.
• 10. jun: Konvent oslobodio krivice emigrante koji su pobegli iz Francuske nakon 26. maja 1793. godine.
• 12. jun: Suđenje ustanicima od 20-24. maja.
• 17. jun: Samoubistvo šestorice poslanika osuđenih na smrt zbog učešća u ustanku od 20. do 24. maja. Kasnije su postali poznati kao "prerijalski mučenici".
• 23. jun: Vandejski pobunjenici pod Šaretom nastavili pobunu protiv vlasti. Britanci se iskrcavaju na poluostrvo Kviberon.
• 26. jun: Oko 4000 emigranata rojalista uz podršku Britanaca iskrcava se u Karnak u Bretanji.
• 30. jun: Rojalistička vojska poražena od strane generala Oša. Povlači se na Kviberon koga Oš opseda.
• 17. jul: Francuska Pirinejska armija u Španiji, pod komandom Monseja, se iskrcava kod Vitorije i zauzima Bilbao (19. jul).
• 21. jul: Predaje se rojalistička vojska u Kviberonu. Streljano 748 emigranata.
• 22. jul: Potpisan mirovni sporazum u Bazelu između Španije i Francuske. Francuzi se povlače sa Pirinejskog poluostrva, ali dobijaju Dominikansku republiku.
• 9. avgust: Konvent naložio hapšenje Žozefa Fušea i nekoliko drugih montanjara.
• 15. avgust: Konvent ustanovio franak za francusku monetarnu jedinicu.
• 22. avgust: Konvent usvojio novi Ustav.
• 23. septembar: Novi ustav stupa na snagu, odobren od strane građana na referendumu.
• 5. oktobar: Oružani ustanak rojalista protiv Konventa. Pol Baras zadužio Napoleona Bonapartu da ga uguši. Napoleon uspešno izvršio zadatak.
• 12. oktobar: Početak izbora za poslanike u Savetu starijih i Savetu pet stotina.
• 26. oktobar: Bonaparta imenovan vrhovnim komandantom vojske u unutrašnjosti.
• 31. oktobar: Parlament izabrao prvi Direktorijum sastavljen od Laverelje-Lepoa, Rebela, Leturnera, Barasa i Sijesa. Sijes odbija funkciju te ga je zamenio Lazar Karno.
• 26. decembar: Marija-Tereza-Šarlota, ćerka kralja Luja i Marije Antoanete, razmenjena za zarobljenike iz Austrije.
• 31. decembar: Primirje na Rajni između Austrije i Francuske.

1796. godina

• 
  Bitka kod Lodija.
• 
  Zarobljavanje Fransoa Šareta.
• 
  Neuspešan ustanak u Grenelskom logoru u pokušaju da se oslobodi Grah Babef.
• 
  Bitka kod Arkole.

• 2. januar: Direktorijum formirao Ministarstvo policije pod Merlinom Duom.
• 21. januar: Obeležavanje godišnjice pogubljenja Luja XVI. Direktor Rebel u svom govoru osudio ekstremnu levicu.
• 25. januar: Direktorijum stiče privremeno ovlašćenje da bira administraciju gradovima.
• 26. januar: Žan Nikolas Stofle pokušava da ponovo pokrene ustanak u Vandeji.
• 2. februar: Volf Ton, lider irskih revolucionara, stiže u Pariz i traži podršku za oslobađanje Irske.
• 19. februar: Vlada prestaje da izdaje asignate.
• 20. februar: Britanija i SAD proširile odredbe svog sporazuma od 19. novembra 1794. godine. Pogoršavaju se odnosi između SAD i Francuske.
• 23. februar. Nikolas Stofle zarobljen. Pogubljen je sledećeg dana.
• 28. februar: Po naređenju Direktorijuma, Napoleon Bonaparta zatvara ultrarevolucionarni Klub Panteon koga su osnovali Marini sledbenici.
• 2. mart: Direktorijum imenovao Napoleona vrhovnim komandantom Italijanske armije.
• 9. mart: Brak Napoleona Bonaparte i Žozefine Boarne.
• 23. mart: Zarobljen Fransoa Šaret, poslednji vođa rojalističke pobune u Vandeji. Pogubljen je u Nantu.
• 30. mart: Fransoa Noel Babef, poznatiji kao Grah Babef, stvara pokret "jednakih" sa ciljem da zbaci vladu. On 6. aprila organizuje demonstracije u Parizu.
• 12. april: Pobedom kod Montenote Bonaparta otpočeo svoju Italijansku kampanju. Sledećeg dana porazio Pijemont kod Milezima.
• 2. maj: Babef i njegovi sledbenici organizuju zaveru protiv Konventa.
• 9. maj: Bonaparta primorao vojvodu Parme na primirje.
• 10. maj: Bonaparta odnosi pobedu u bici kod Lodija.
• 15. maj: Pariski mir između Direktorijuma i Viktorija Amadea III od Savoje. Francuska anektirala Savoju i Nicu.
• 19. maj: Napoleon Bonaparta u Milanu obećava Italiji "nezavisnost".
• 20. maj: Austrijanci odbacili primirje sa Francuskom i nastavljaju rat zbog oblasti sa leve strane Rajne.
• 4. jun: Bonaparta otpočeo višemesečnu opsadu Mantove, poslednjeg austrijskog grada u Italiji.
• 5. jun: Bonaparta sa kraljem Sicilije potpisuje primirje.
• 12. jun: Francuska vojska ulazi u papsku Romanju.
• 23. jun: Primirje u Bolonji između Napoleona i pape. Napoleon okupira severne delove Papske države.
• 9. jul: Britanci okupiraju ostrvo Elbu.
• 10. jul: Austrijska vojska pod Vurmserom stiže u Italiju.
• 16. jul: Kleber osvaja Frankfurt na Majni.
• 18. jul: Francuzi zauzimaju Štutgart.
• 20. jul: Lazar Oš postavljen za komandanta vojske poslate da pomogne pobunjenicima u Irskoj.
• 5. avgust: Napoleon odnosi pobedu kod Kastiljona. Austrijska vojska povlači se u Tirol.
• 19. avgust: Francuska sa Španijom sklopila sporazum u San Ildefonsu.
• 8. septembar: Napoleon porazio Austrijance u bici kod Basana.
• 9. septembar: Neuspešna pobuna u vojnom logoru Grenel sa ciljem oslobađanja Graha Babefa.
• 5. oktobar: Španija, u savezu sa Francuskom, objavljuje rat Britaniji.
• 10. oktobar: Babef i 32 ustanika osuđeni na smrt.
• 16. oktobar: Bonaparta stvorio Cispadansku republiku u severnoj Italiji.
• 2. novembar: Austrija šalje još dve armije u Italiju protiv Napoleona.
• 15-17. novembar: Napoleon odnosi značajnu pobedu nad Austrijancima kod Arkole.
• 15-17. decembar: Lazar Oš na čelu francuske flote napada Irsku.
• 24-25. decembar: Oš zbog oluje primoran da prekine Irsku ekspediciju.

1797. godina

• 
  Napoleon Bonaparta 1797. godine
• 
  Bitka kod Rivolija.
• 
  Državni udar 18. fruktidora.
• 
  Žan Šarl Pišegri.

• 2. januar: Predaja Mantove, poslednje austrijske tvrđave u Italiji.
• 7. januar: Nova austrijska armija pod komandom generala Jozefa Alvincija poslata u Italiju u borbu protiv Napoleona Bonaparte.
• 14. januar: Bonaparta odnosi pobedu nad Austrijancima u bici kod Rivolija.
• 9. februar: Bonaparta zauzima Ankonu i primorava papu Pija VI na pregovore koji otpočinju 12. februara.
• 14. februar: Poraz španske flote u bici kod rta Sveti Vinsent.
• 19. februar: Potpisan mir u Tolentinu između Francuske republike i Papske države.
• 20. februar: Početak suđenja Grahu Babefu i njegovim sledbenicima na Višem sudu pravde u Vendomu.
• 2. mart: Direktorijum ovlašćuje francusku ratnu flotu da zauzima američke brodove zbog potpisivanja francusko-američkog sporazuma od 20. februara 1796. godine.
• 9. mart: Bonaparta otpočeo ofanzivu u Italiji protiv vojske nadvojvode Karla od Austrije.
• 18. mart: Francuski birači obavezni da polože zakletvu vernosti vlasti pre glasanja 18. aprila.
• 7. april: Austrijanci pristaju na pregovore nakon niza Napoleonovih pobeda.
• 18. april: Primirje u Leobenu; Austrija se odriče Nizozemske ("belgijskih provincija"). Tajnim klauzulama podeljena teritorija Mletačke republike između Francuske i Austrije.
• 18. april: Rojalisti na izborima za zakonodavno telo odnose većinu.
• 27. april: Masakr nad pobunjenicima u Veroni od strane francuske vojske.
• 30. april: Direktorijum ratifikuje primirje u Leobenu.
• 2. maj: Bonaparta objavio rat Mletačkoj republici.
• 12. maj: Revolucionari zbacuju vladu patricijata iz Venecije.
• 16. maj: Bonaparta otpočinje pregovore sa mletačkim duždom Ludovikom Maninom.
• 20. maj: Žan Šarl Pišegri izabran za predsednika Veća pet stotina.
• 20. maj: Leturner gubi funkciju direktora. Zamenjen je rojalistom, Fransoa Bartelemijem (6. juna).
• 26. maj: Babef i njegove pristalice osuđene na smrt. Pogubljeni sledećeg dana.
• 14. jun: Bonaparta osniva novu vladu u Đenovi sa ciljem uspostavljanja Ligurijske republike.
• 24. jun: Paul Baras kontaktura Lazara Oša radi sklapanja dogovora o državnom udaru protiv rojalista u dva saveta.
• 27. jun: Rojalisti ukidaju zakon uperen protiv sveštenstva i emigranata od 25. oktobra 1795. godine.
• 28. jun: Francuske trupe zauzimaju Krf, ranije u sastavu Venecije.
• 28. jul: Oš šalje 15.000 vojnika do Bresta, preko Pariza, uz izgovor da planira invaziju na Irsku.
• 3. jul: Taljeran predlaže ekspediciju na Egipat.
• 9. jul: Francuzi stvaraju Cisalpinsku republiku od teritorija nekadašnje Cispadanske republike i Lombardije.
• 16. jul: Sukob u Direktorijumu između Karnoa i Bartelemija koji predstavlja uvod u državni udar.
• 20. jul: Baras pronašao dokaze o Pišegrijevoj izdaji, odnosno prepisci sa Lujem XVIII i monarhistima. Karno prilazi republikanskim direktorima.
• 25. jul: Saveti glasaju o zakonu o zabrani političkih klubova.
• 27. jul: Bonaparta šalje Pjera Ožeroa u Pariz da podrži državni udar protiv rojalista.
• 16. avgust: Bonaparta predlaže Direktorijumu vojnu intervenciju u Egiptu koja bi nanela jak udarac engleskoj ekonomiji.
• 4. septembar: Državni udar 18. fruktidora. Bartelemi i Pišegri su uhapšeni.
• 5. septembar: Pod pritiskom Direktorijuma, Saveti primorani da usvoje zakone o poništenju izbora 200 poslanika rojalista u 53 departmana.
• 8. septembar: Izbor dvojice novih direktora, Doua i Neufšatoa, koji su zamenili Karnoa i Bartelemija.
• 23. septembar: Pjer Ožero imenovan za komandanta Rajnske armije.
• 17. oktobar: Potpisan Kampoformijski mirovni sporazum između Austrije i Francuske. Austrija izlazi iz rata čime je okončan rat Prve koalicije.
• 21. decembar: Bonaparta se sastaje sa Volfom Tonom sa kojim pregovara o slanju francuske pomoći irskim pobunjenicima.
• 28. decembar: Anti-francuski neredi u Rimu. Ubistvo generala Maturina Leonarda Dipoa.
• 29. decembar: Papa Pije VI se izvinio zbog nereda u Rimu. Direktorijum odbacuje izvinjenje.

1798. godina

• 
  Francuska vojska pod Bertjeom ulazi u Rim.
• 
  Bitka kod piramida.
• 
  Bitka kod Nila.

• 5. januar: Francuski parlament usvojio zakon kojim se ovlašćuje uzimanje kredita od 18 miliona franaka radi priprema za invaziju na Englesku.
• 11. januar: Direktorijum naredio generalu Bertjeu da krene na Rim i kazni papsku vladu zbog nemira.
• 12. januar: Bonaparta predstavio Direktorijumu plan za invaziju Engleske.
• 24. januar: Kanton Vo, uz podršku Francuske, proglašava nezavisnost od švajcarske vlade u Bernu.
• 26. januar: Direktorijum ovlastio francuske trupe da intervenišu na strani švajcarskih pobunjenika u kantonu Vo.

11. februar: Bertje sa vojskom ulazi u Rim.

• 14. februar: Taljeran predstavlja projekat francuskog osvajanja Egipta.
• 15. februar: U Rimu proglašena Rimska republika pod zaštitom Francuske.
• 23. februar: Bonaparta napustio plan o invaziji Britanije i predložio invaziju na Egipat.
• 5. mart: Direktorijum odobrio Bonapartin plan o napadu na Egipat.
• 6. mart: Francuska vojska zauzima Bern.
• 9. mart: Skupština nemačkih država na sastanku u Rahštadu prihvata francusku anekciju teritorija na levoj obali Rajne.
• 22. mart: Pod pokroviteljstvom generala Gijoma Brina, skupština u Arau proglasila Helvetsku republiku.
• 4. april: Helvetska republika se proglasila sekularnom republikom po francuskom modelu.
• 9-18. april: Izbori za trećinu mesta u francuskom parlamentu.
• 26. april: Ženevska republika pripojena Francuskoj.
• 7. maj: Savet pet stotina izjavljuje da su nedavni izbori bili neregularni i predlaže isključenje levičara iz skupštine.
• 11. maj: Zakon od 22. floreala; Savet drevnih i Savet pet stotina poništili izbor 106 jakobinskih poslanika.
• 15. maj: Žan Batist Trilhar izabran za direktora.
• 19. maj: Napoleonova Orijentalna armija zaplovila iz Tulona za Egipat. Početak Napoleonove invazije na Egipat i Siriju.
• 23. maj: Izbija ustanak protiv britanske vlasti u Irskoj. Irci veruju da Bonaparta plovi ka Irskoj.
• 9-11. jun: Bonaparta zauzima Maltu.
• 1-2. jul: Bonaparta se iskrcava u Egipat i zauzima Aleksandriju.
• 14. jul: Britanska vojska ugušila irski ustanak.
• 21. jul: Bonaparta porazio Mameluke pod vođstvom Murat-bega i Ibrahim-bega u bici kod piramida.
• 24. jul: Bonaparta ulazi u Kairo.
• 1. avgust: Britanska flota admirala Nelsona uništila francusku flotu u bici kod Nila. Napoleon zarobljen u Egiptu.
• 6. avgust: Francuska flota kreće ka Irskoj, mada je ustanak već ugušen.
• 22. avgust: Francuske trupe pod komandom generala Humberta se iskrcavaju na ostrva Kilala u severozapadnoj Irskoj.
• 27. avgust: Ujedinjene irsko-francuske trupe pod Humbertom nanele poraz Britancima u bici kod Kastlberija. Ustanici proglasili Irsku republiku.
• 2. septembar: Suzbijanje rojalističke pobune na jugu Francuske.
• 5. septembar: Parlament zahteva od svih Francuza između 20 i 25 godina da služe vojni rok.
• 9. septembar: Snage generala Humberta opkoljene u bici kod Balinamuka i primorane na predaju.
• 16. septembar: Nova francuska flota kreće iz Bresta do Irske.
• 24. septembar: Vlada poziva 200.000 Francuza da stupe u vojnu službu.
• 11. oktobar: Francuska flota poražena na obalama Irske. Šest od osam ratnih brodova zarobljeno.
• 12. oktobar: Belgijski seljaci dižu ustanak protiv francuske vojske.
• 21. oktobar: Pobuna protiv francuske okupacije u Kairu. Napoleon ju je ugušio sledećeg dana.
• 4. novembar: Deportacija belgijskih sveštenika okrivljenih za seljački ustanak.
• 5. novembar: Rusko-turska flota osvaja Krf.
• 16. novembar: Engleska privolela Austriju da stupi u Drugu koaliciju.
• 27. novembar: Vojska Ferdinanda I od Dve Sicilije zauzima Rim.
• 4. decembar: Francuske trupe nanose poraz belgijskim pobunjenicima kod Haselta. Kraj seljačkog ustanka u Belgiji.
• 6. decembar: Vojska Žana Šampijonea nanela poraz napuljskoj vojsci.
• 14. decembar: Šampione zauzima Rim.
• 21. decembar: Francuska vojska isterala napuljskog kralja iz Italije.
• 29. decembar: Stvorena Druga koalicija između Rusije, Britanije, Napulja, Austrije i Sicilije.

1799. godina

• 
  Napoleon posetio bolesnike od kuge u Jafi.
• 
  Papa Pije VI.
• 
  Andre Masena.

• 10. januar: Vojska generala Šampijonea zauzela Kapuu.
• 23. januar: Francuska vojska zauzima Napulj.
• 26. januar: Proglašena Partenopejska republika od strane Direktorijuma sa prestonicom u Napulju.
• 1. februar: Luj Deze naneo poraz Mamelucima u bici kod Asuana čime je završeno francusko osvajanje Gornjeg Egipta.
• 3. februar: Sukob između Šampijonea i Fipula oko komande nad trupama u Napulju.
• 20. februar: Napoleon Bonaparta otpočeo napad na Siriju kako bi se kopnenim putem probio do Evrope.
• 20. februar: Bonaparta zauzima Ariš na Sinajskom poluostrvu.
• 24. februar: Žan Batist Žurdan sakuplja Dunavsku armiju za napad na Austriju.
• 1-2. mart: Francuske trupe pod Žurdanom i Bernadotom prelaze Rajnu.
• 3. mart: Predaja Francuza na Krfu nakon viišemesečne rusko-turske opsade.
• 7. mart: Bonaparta zauzima Jafu u Palestini. Širi se kuga među francuskim vojnicima.
• 11. mart: Bonaparta posetio bolnicu za lečenje kuge u Jafi.
• 12. mart: Direktorijum objavio rat Austriji i Velikom vojvodstvu Toskani.
• 19. mart: Bonaparta opseda Akru u Palestini.
• 21. mart: Pad Velikog vojvodstva Toskane.
• 23. mart: Andre Masena poražen u bici kod Feldkirha.
• 25. mart: Žurdan poražen u bici kod Štokaha.
• 3. april: Žurdan podnosi ostavku na mesto komandanta Dunavske armije.
• 9. april: Početak parlamentarnih izbora u Francuskoj.
• 10. april: Papa Pije prebačen u Francusku kao zarobljenik.
• 14. april: Austrijska vojska generala Melasa i ruska vojska Aleksandra Suvorova prelaze u Italiju.
• 16. april: Bonaparta porazio osmansku vojsku na čelu sa Abdulah pašom El Azmom u bici kod planine Tavor.
• 18. april: Na izborima pobedu odnosi ekstremna levica.
• 27. april: Suvorov porazio Francuze u bici kod Kasana.
• 29. april: Suvorov zauzima Milano.
• 16. maj: Žozef Sijes zamenio Rebela na mestu direktora.
• 17. maj: Napoleon podiže opsadu Akre nakon pet neuspešnih napada.
• 19. maj: Britanska flota iskrcava vojsku u Ostendeu u Belgiji. Ekspedicija je propala već sutradan.
• 26. maj: Rusko-austrijska vojska ulazi u Torino.
• 4-6. jun: Masena povlači snage iz Ciriha.
• 14. jun: Bonaparta se vratio u Kairo.
• 16. jun: Borba između novoizabranih članova levog krila Veća pet stotina i Direktorijuma zbog niza francuskih vojnih poraza.

• 
  Žan Batist Žurdan.
• 
  Luj Frot predvodi ustanak rojalista u zapadnoj Francuskoj.
• 
  Druga bitka kod Ciriha.
• 
  Britanska flota admirala Sidnija Smita poslala Napoleonu paket francuskih novina obaveštavajući ga o događajima u Parizu. Napoleon napustio egipatsku armiju.

• 17. jun: Gohije postao novi direktor.
• 18-19. jun: Državni udar 18. prerijala. Direktori postaju Rože-Diko i Žan Mulin.
• 19. jun. U bici kod Trebije poražena francuska vojska Etjena Makdonalda. Francuski garnizon u Napulju se predaje.
• 28. jun: Savet glasa o prinudnom kreditu od 100 miliona franaka od bogatih građana za opremanje nove vojske.
• 5. jul: Žuber imenovan komandantom Italijanske armije. Šampijone izabran za komandanta Alpske armije.
• 7. jul: Osnovan neojakobinski klub "Društvo prijatelja slobode i jednakosti" u Parizu.
• 12. jul: Veće pet stotina izglasalo zakon o taocima.
• 14. jul: Proslava godišnjice pada Bastilje. Sijes napada neojakobince.
• 25. jul: Bonaparta porazio tursku vojsku Seid Mustafa paše u bici kod Abukira.
• 6. avgust: Rojalističke pobune u Tuluzu i Bordou. Obe su brzo ugušene.
• 13. avgust: Sijes naređuje zatvarae jakobinskog kluba u Parizu.
• 15. avgust: Poraz francuske vojske u bici kod Novog. Žuber ubijen.
• 18. avgust: Veće pet stotina izglasalo zakon o hapšenju bivših direktora optuženih za simpatije prema rojalistima.
• 23. avgust: Bonaparta predao komandu nad egipatskom vojskom generalu Kleberu i uputio se malim brodom u Francusku.
• 29. avgust: Umire papa Pije VI u Valansu.
• 29. avgust: Šampijone imenovan komandantom Italijanske armije.
• 13. septembar: Žurdan predložio Savetu pet stotina da proglasi da je domovina u opasnosti. Savet pet stotina odbacuje predlog sledećeg dana.
• 14. septembar: Sijes dao ostavku Bernadotu, ministru rata, pod izgovorom da Bernadot planira jakobinski državni udar.
• 15. septembar: Žorž Kadudal podigao rojalistički ustanak u zapadnoj Francuskoj.
• 25-6. septembar: Masena porazio rusko-austrijsku vojsku Aleksandra Rimskog-Korsakova u drugoj bici kod Ciriha.
• 29. septembar: Suvorov primoran da se povuče preko Alpa.
• 6. oktobar: Britanska flota poražena u bici kod Kastrikuma. Englezi i Rusi povlače trupe iz Holandije.
• 9. oktobar: Bonaparta se iskrcao u Sen Rafaelu.
• 14. oktobar: Sijes poziva Moroa da predvodi državni udar protiv jakobinaca u savetima, ali Moro odbija.
• 16. oktobar: Bonaparta ušao u Pariz.
• 17. oktobar: Bonaparta dočekan od strane direktora.
• 19. oktobar: Rojalističke snage na zapadu zauzimaju Nant, ali su primorane da ga napuste već sledećeg dana.
• 23. oktobar: Ruski car Pavle I Romanov naredio povlačenje Rusije iz Druge koalicije.
• 23. oktobar: Lisjen Bonaparta, Napoleonov mlađi brat, izabran za predsednika Saveta pet stotina.
• 23-29. oktobar: Rojalističke snage u Bretanji i Vandeji nakratko zauzele nekoliko gradova.
• 1. novembar: Sastanak Sijesa i Napoleona Bonaparte. Njih dvojica pregovaraju o državnom udaru protiv Saveta.
• 3. novembar: Bonaparta se sastaje sa Fušeom, ministrom policije, koji pristaje da se ne meša u puč.

• 
  Žozef Sijes.
• 
  Pol Baras.
• 
  Lisjen Bonaparta.
• 
  Žozef Fuše.
• 
  Državni udar 18. brimera.
• 
  Bonaparta kao prvi konzul (1804).

• 9. novembar: Državni udar 18. brimera. Francuske trupe lojalne Napoleonu Bonaparti zauzimaju ključne tačke u Parizu. Lisjen Bonaparta traži da se Saveti zbog bezbednosti premeste u Sent Klu, oko 10 km zapadno od Pariza. Bonaparta imenovan za komandanta vojske u Parizu i komandanta Nacionalne garde. Sijes i Diko nude ostavku na mesto direktora, dok je Barasa na ostavku nagovorio Taljeran. Gohije i Mulin su uhapšeni. Do kraja dana Pariz je potpuno pod vlašću Bonaparte.
• 10. novembar: Na predlog Bonaparte, poslanici dva saveta prebacuju se u Sent Klu. Bonaparta je u blizini skoncentrisao snage od 6000 ljudi koji su uglavnom bili neprijateljski raspoloženi prema Savetima zbog kašnjenja u isplati vojničkih plata. Poslanici pokušali da ubiju Napoleona koji je bez dozvole ušao na sednicu. Vojnici proteruju poslanike oružjem. Bonaparta, Sijes i Rože-Diko imenovani za privremene konzule u novoj vladi.
• 11-22. novembar: Bonaparta i dvojica drugih konzula formirali novu vladu: Bertje postavljen za ministra rata, Taljeran za ministra inostranih poslova, Fuše za ministra policije, a Kambakeres za ministra pravde.
• 1. decembar: Bonaparta odbacuje ustav koga je predložio opat Sijes.
• 24. decembar: Saveti, pod jakim uticajem Bonaparte, usvojili ustav godine VIII. Njime je ukinut direktorijum i uveden Francuski konzulat. U istoriji donošenje ustava iz 1799. godine obeležava kraj Francuske revolucije.

Литература

• Bezbakh, Pierre (2004). Petit Larousse de l'histoire de France. Larousse. ISBN 978-2-03-505369-5.
• Gallo, Max (2009). Révolution française (in French). XO Editions. ISBN 978-2-84563-350-6.
• Koch, Christophe-Guillaume, Histoire abrégée des traités de paix entre les puissances de l'Europe, depuis la Paix de Westphalie, Tome I, Méline, Cans & Compagnie, Bruxelles, 1857.
• Mignet, François, Member of the Institute of France, History of the French Revolution, from 1789 to 1814, Bell & Daldy, London, 1873.
• Ministère de l'Intérieur: Police nationale, République française, Histoire, section La Révolution française (1789-1799).
• Thiers, Adolphe (1839). Histoire de la Révolution française (in French). Project Gutenberg..
• Tulard, Jean; Fayard, Jean-François; Fierro, Alfred (1998). Histoire et dictionnaire de la Révolution française (in French). Robert Laffont. ISBN 978-2-221-08850-0.