Википедија

Češka

држава у средњој Европи
(preusmereno sa Чешка република)
Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Češka (višeznačna odrednica).

Češka (češ. Česko, O ovoj zvučnoj datoteci izgovor), zvanično Češka Republika (češ. Česká republika, O ovoj zvučnoj datoteci izgovor), država je u srednjoj Evropi. Graniči se sa Austrijom na jugu, Nemačkom na zapadu, Poljskom na severoistoku i Slovačkom na jugoistoku.[5] Češka ima brdoviti pejzaž koji pokriva površinu od 78.871 km2 sa pretežno umerenom kontinentalnom i okeanskom klimom. Glavni i najveći grad je Prag, dok druge veće gradove čine Brno, Ostrava, Plzenj i Liberec.

Češka Republika
Česká republika  (češki)
Krilatica: Istina pobeđuje
(češ. Pravda vítězí)
Himna: Gde mi je dom?
(češ. Kde domov můj)
Položaj Češke
Glavni grad 
(i najveći)		Prag
50° 05′ N 14° 28′ E / 50.083° S; 14.467° I / 50.083; 14.467
Službeni jezikčeški
Vladavina
Oblik državeunitarna parlamentarna republika
 — PredsednikPetr Pavel
 — Predsednik VladePetr Fijala
Zakonodavna vlastParlament
 — Gornji domSenat
 — Donji domZastupnički dom
Istorija
Stvaranje‍
 — Vojvodstvo Bohemijaoko 870.
 — Kraljevina Bohemija1198.
 — Čehoslovačka28. oktobar 1918.
 — Češka Republika1. januar 1993.
Geografija
Površina‍
 — ukupno78.871 km2 (115)
 — voda (%)2,16
Stanovništvo‍
 — 2024.Rast 10.900.555[1] (85)
 — 2021.Rast 10.524.167[2]
 — gustina133 st./km2 (91)
Ekonomija
BDP / PKM≈ 2024.
 — ukupnoRast 551,958 mlrd. $[3] (46)
 — po stanovnikuRast 50.474 $[3] (38)
IHR (2022)0,895[4] (32) — veoma visok
Valutačeška kruna
 — stoti deo valute‍CZK‍
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +1, +2 (CET, CEST)
Internet domen‍.cz‍
Pozivni broj+420

Vojvodstvo Bohemija je osnovano krajem 9. veka pod Velikomoravskom kneževinom. Godine 1002. vanično je priznata kao imperijalna država Svetog rimskog carstva, dok je 1198. proglašena Kraljevina Bohemija.[6][7] Nakon Mohačke bitke 1526. godine, sve Zemlje češke krune su postepeno integrisane u Habzburšku monarhiju. Skoro sto godina kasnije, protestantski Češki ustanak doveo je do Tridesetogodišnjeg rata. Posle bitke na Beloj gori, Habzburzi su učvrstili svoju vlast. Raspadom Svetog rimskog carstva 1806. godine, Zemlje češke krune su postale deo Austrijskog carstva.

U 19. veku Češke zemlje su postale industrijalizovanije, a 1918. najveći deo je postao deo Prve čehoslovačke republike nakon raspada Austrougarske posle Prvog svetskog rata.[8] Čehoslovačka je bila jedina država u srednjoj i istočnoj Evropi koja je ostala parlamentarna demokratija tokom čitavog međuratnog perioda. Nakon Minhenskog sporazuma 1938, Nacistička Nemačka je sistematski preuzela kontrolu nad Češkom. Čehoslovačka je obnovljena 1945. i tri godine kasnije postala je komunistička država Istočnog bloka nakon državnog udara 1948. Pokušaji liberalizacije vlade i privrede su ugušeni invazijom na zemlju koju je predvodio Sovjetski Savez tokom Praškog proleća 1968. Novembra 1989. Plišana revolucija je okončala komunističku vlast u zemlji i obnovila demokratiju. Dana 31. decembra 1992. Čehoslovačka je mirnim putem raspuštena, a njene konstitutivne države postale su nezavisne države Češka i Slovačka.

Češka je unitarna parlamentarna republika i razvijena zemlja sa naprednom socijalnom tržišnom privredom sa visokim prihodima. Smatra se državom blagostanja sa evropskim socijalnim modelom, univerzalnom zdravstvenom zaštitom i besplatnim univerzitetskim obrazovanjem. Nalazi se na 32. mestu u Indeksu ljudskog razvoja. Češka je članica Ujedinjenih nacija, NATO, Evropske unije, OEES, OEBS, Saveta Evrope i Višegradske grupe.

Istorija

uredi
Glavni članci: Češka istorija, Istorija Češke Republike i Istorija češkog kraljevstva 1197—1419

O naseobinama na teritoriji Češke još oko 28.000 godina pre nove ere govori niz arheoloških nalaza. Od 3. veka pre nove ere naseljavaju je Kelti, a od 1. veka i Germani. Sloveni su se na područje Češke doselili u 5. veku, a u 7. veku oformili Samovo carstvo. Godine 833, na području Moravske, Slovačke, severne Mađarske i zapadnog zakarpatskog kraja nastaje Velikomoravsko carstvo, koja vremenom raste i obuhvata i Češku (890—894), Šlesku, Lužice, Malopoljsku, i deo Mađarske. Velika Morava, od koje se Češka otcepila 894, nestala je pod udarom Mađara 907. godine.

Češka država se rađa u drugoj polovini 9. veka, kada je ustoličen prvi češki knez iz dinastije Pšemislovaca, Borivoj I. U 10. i 11. veku država se konsoliduje, pripaja Moravsku i postaje kraljevina. Češka kraljevina bila je značajna ekonomska i vojna sila, naročito za vreme poslednjih Pšemislovaca Pšemisla Otakara II i Vaclava II. Vrhunac, verovatno, predstavlja vreme vladavine moćnog Karla IV iz luksemburške dinastije. Međutim, husitski ratovi u 15. veku, i Tridesetogodišnji rat u 17. veku imali su razarajući učinak.

Geografija

uredi
 
Mapa Češke

Položaj

uredi

Države sa kojima se Češka graniči su: Slovačka, Poljska, Nemačka i Austrija. Površina države iznosi 78.866 km².

Češka se uglavnom nalazi između geografskih širina 48° i 51 °C i geografske dužine 12° i 19° E.

Geografija

uredi
 
Satelitska fotografija Češke

Češka se može opisati kao valovita dolina okružena planinama. Jugozapadnu granicu Češke čini planina Češka Šumava, visine od 1.000 do 1.400 m, na severozapadu to su Rudne gore (1.244 m). Na severu su planine Sudeti sa najvišim vrhom Češke Snežka (češki Sněžka) na 1.602 metra nadmorske visine, u delu zvanom Krkonoše.

Bohemija, na zapadu, se sastoji od basena koji drenira Elba (češ. Labe) i reke Vltave, okružene uglavnom niskim planinama, kao što je lanac Krkonoše kod Sudeta. Najviša tačka u zemlji, Snježka sa 1.603 m (5.259 ft), nalazi se ovde. Moravska, istočni deo zemlje, takođe je brdovita. Odvodi ga uglavnom reka Morava, ali sadrži i izvor reke Odre (češ. Odra). Bohemija i Moravska su razdvojene niskim Bohemsko-Moravskim gorjem (600—800 m). Moravska se na istoku oslanja na planine Beskidi i Beli Karpati. Južnu granicu prema Austriji većim delom čini Taja (reka).

Zemljište je vrlo plodno. U Bohemskoj se gaji dosta hmelja (poznata po proizvodnji piva), a u Moravskoj grožđa (proizvodnja vina).

Vode iz Češke teku u tri različita mora: Severno more, Baltičko more i Crno more. Češka Republika takođe iznajmljuje Moldauhafen, parcelu 30.000 m2 (7,4-acre) usred Hamburških dokova, koja je dodeljena Čehoslovačkoj članom 363 Versajskog ugovora, kako bi zemlji bez izlaza na more omogućila mesto gde roba koja se prevozi niz reku mogla bi se preneti na pomorske brodove. Teritorija se vraća Nemačkoj 2028. godine. U Bohemskoj izviru velike reke Laba i Vltava. Kroz Moravsku protiče reka Morava i izvire reka Odra. Sa planina Češke, vode se slivaju prema 3 mora: Severno, Baltičko i Crno. Češka je stoga evropska vododelnica.

Fitogeografski, Češka pripada srednjoevropskoj pokrajini Cirkumborealnog regiona, u okviru Borealnog kraljevstva. Prema Svetskom fondu za prirodu, teritorija Češke Republike može se podeliti na četiri ekoregiona: zapadnoevropske širokolisne šume, srednjeevropske mešovite šume, panonske mešovite šume i karpatske planinske šume četinara.[9]

U Češkoj postoje četiri nacionalna parka. Najstariji je Nacionalni park Krkonoše (Rezervat biosfere), a ostali su Nacionalni park Šumava (Rezervat biosfere), Nacionalni park Podiji i Češka Švajcarska.

Klima

uredi

Češka ima umerenu klimu, koja se nalazi u prelaznoj zoni između okeanskog i kontinentalnog tipa klime, sa toplim letima i hladnim, oblačnim i snežnim zimama. Temperaturna razlika između leta i zime je zbog geografskog položaja koji nema izlaz na more.[10] Prosečna godišnja temperatura iznosi 7,9 °C, uz blage zime (prosek za februar je 0,5 °C) i sveža leta (jun 18,6 °C). Svih 12 meseci u godini su vlažni.

Temperature variraju u zavisnosti od nadmorske visine. Generalno, na većim nadmorskim visinama temperature se smanjuju, a padavine povećavaju. Najvlažnije područje u Češkoj nalazi se oko Bilog Potoka u planinama Jizera, a najsuvlji region je Louni, severozapadno od Praga. Drugi faktor je distribucija planina.

Na najvišem vrhu Snježke (1.603 m (5.259 ft)), prosečna temperatura je −0,4 °C (31 °F), dok je u nizijama Južnomoravskog okruga prosečna temperatura čak 10 °C (50 °F) . Glavni grad zemlje, Prag, ima sličnu prosečnu temperaturu, iako na to utiču urbani faktori.

Najhladniji mesec je obično januar, a zatim februar i decembar. Tokom ovih meseci snega ima u planinama, a ponegde i u gradovima i nizinama. Tokom marta, aprila i maja, temperatura obično raste, posebno tokom aprila, kada temperatura i vreme imaju tendenciju da variraju tokom dana. Proleće karakteriše i viši vodostaj u rekama, usled otapanja snega uz povremeno plavljenje. Najtopliji mesec u godini je jul, a slede avgust i jun. U proseku, letnje temperature su oko 20—30 °C (36—54 °F) više nego tokom zime. Leto takođe karakteriše kiša i nevreme.

Jesen uglavnom počinje u septembru, u kojem klima još topla i suva. Tokom oktobra temperature obično padaju ispod 15 °C (59 °F) ili 10 °C (50 °F) i listopadno drveće počinje da odbacuje svoje lišće. Do kraja novembra temperature se obično kreću oko tačke smrzavanja.

Najniža temperatura ikada izmerena je u Litvinovicama kod Češke Budejovice 1929. godine, iznosila je −42,2 °C (−44,0 °F) i najtoplije izmereno, bilo je na 40,4 °C (104,7 °F) u Dobrihovicama 2012.[11]

Najviše kiše pada tokom leta. Sporadične padavine su tokom cele godine (u Pragu, prosečan broj dana u mesecu ima najmanje 0,1 mm (0,0039 in) kiše varira od 12 u septembru i oktobru do 16 u novembru), ali koncentrisane padavine (dani sa više od 10 mm (0,39 in) po danu) su češći u mesecima od maja do avgusta (u proseku oko dva takva dana mesečno).[10] Jake oluje sa grmljavinom, koje stvaraju štetne pravolinijske vetrove, grad i povremeni tornada se javljaju, posebno tokom letnjeg perioda.[12][13]

Nacionalni parkovi

uredi

U Češkoj postoji četiri nacionalna parka:

Ime Osnovan Veličina (km²) Slika
Nacionalni park Krkonošski 1963. 549.69  
Nacionalni park Šumava 1991. 680.64  
Nacionalni park Češka Švajcarska 2000. 79.25  
Nacionalni park Podiji 1991. 63  

Administrativna podela

uredi
Glavni članak: Krajevi Češke Republike
 
Administrativno-teritorijalna podela Češke
  Region Glavni grad Stanovništvo (2003)
  Glavni grad Prag Prag 1.160.118
  Srednjočeški kraj Prag 1.125.735
  Južnočeški kraj Češke Budjejovice 624.778
  Plzenjski kraj Plzenj 549.369
  Karlovarski kraj Karlovi Vari 303.761
  Ustečki kraj Usti na Labi 819.442
  Liberečki kraj Liberec 427.418
  Kralovehradečki kraj Hradec Kralove 548.698
  Pardubički kraj Pardubice 506.849
  Kraj Visočina Jihlava 517.959
  Južnomoravski kraj Brno 1.122.759
  Olomoučki kraj Olomouc 637.401
  Zlinski kraj Zlin 593.458
  Moravsko-Šleski kraj Ostrava 1.264.347

Politika

uredi

Češka Republika je parlamentarna demokratija. Šef države je predsednik. Veću izvršnu moć od njega ima predsednik vlade. Češki Parlament ima dva doma: Veće poslanika i Senat. Veće poslanika ima 200 članova izabranih po proporcionalnom sistemu svake 4 godine, a Senat 81 senatora sa mandatom od po 6 godina i složenim sistemom izbora. Poslanici moraju imati bar 21 godinu, senatori 40.

Predsednik je formalni šef države sa ograničenim i specifičnim ovlašćenjima, koji imenuje premijera, kao i ostale članove kabineta na predlog premijera. Od 1993. do 2012. godine, predsednik Češke je izabran na zajedničkoj sednici parlamenta na petogodišnji mandat, sa najviše dva uzastopna mandata (2x Vaclav Havel, 2x Vaclav Klaus). Od 2013. godine predsednik se bira neposredno.[14] Neki komentatori su tvrdili da se uvođenjem direktnog izbora predsednika Češka udaljila od parlamentarnog sistema ka polupredsedničkom.[15] Vršenje izvršne vlasti Vlade proizilazi iz Ustava. Članovi vlade su premijer, potpredsednici vlade i drugi ministri. Vlada je odgovorna Poslaničkom domu.[16] Premijer je šef vlade i ima ovlašćenja kao što je pravo da postavlja dnevni red većine spoljne i unutrašnje politike i bira ministre u vladi.[17]

Administrativno, Češka je podeljena u 14 regiona, (kraje) koji se dele na okruge (okresy), a ispod njih su opštine (obce).

Češka je 1. maja 2004. postala deo Evropske unije. Na referendumu za priključenje glasalo je 55,21% biračkog tela, za je glasalo 77,33% (dakle 42,7% ukupnog biračkog tela).

Stanovništvo

uredi
Vidi još: Religija u Češkoj

Najveći gradovi

uredi
Glavni članak: Spisak gradova u Češkoj
 
Najveći gradovi u Češkoj
Izvor: Češki zavod za statistiku[18]
№ Grad Kraj Populacija № Grad Kraj Populacija
 
Prag
 
Brno 		1. Prag Prag 1.357.326 11. Zlin Zlinski 74.191  
Ostrava
 
Plzenj
2. Brno Južnomoravski 396.101 12. Haviržov Moravskošleski 70.245
3. Ostrava Moravskošleski 283.504 13. Kladno Srednjočeški 68.436
4. Plzenj Plzenjski 181.240 14. Most Ustečki 63.856
5. Liberec Liberečki 107.389 15. Opava Moravskošleski 55.512
6. Olomouc Olomoucki 101.825 16. Fridek-Mistek Moravskošleski 54.188
7. Češke Budjejovice Južnočeški 96.417 17. Jihlava Visočina 52.548
8. Hradec Kralove Kralovehradečki 93.506 18. Teplice Ustečki 50.843
9. Pardubice Pardubički 92.149 19. Karvina Moravskošleski 50.172
10. Usti na Labi Ustečki 91.963 20. Karlove Vari Karlovarski 49.043

Stopa plodnosti je 2020. iznosila 1,71. Prosečan građanin Češke Republike star je 43,3 godina. Očekivano trajanje životnog veka je 2021. iznosilo 79,5 godina (76,5 za muškarce i 82,6 za žene).[19] Oko 77.000 ljudi godišnje se doseli u Češku; vijetnamski migranti počeli su se doseljavati kao privremeni radnici za vreme Čehoslovačke. Danas, najviše ih se odluči da stalno ostane u zemlji.[20]

Etnička pripadnost

uredi

Prema popisu iz 2021, većina građana Češke Republike se izjasnila kao Česi (57,3%), njih prate Moravljani (3,4%), Slovaci (0,9%), Ukrajinci (0,7%), Vijetnamci i Poljaci (0,3%), Rusi (0,2%), Šlezijci i Nemci (0,1%), dok se 4% stanovništva izjasnilo da pripada nekoj drugoj nacionalnosti. Pošto je "nacionalnost" bila neobavezno polje, 31,6% stanovništva nije se izjasnilo na popisu. Prema procenama, u zemlji živi oko 250.000 Roma.[21]

Na popisu je bilo 658.564 stranaca, od kojih je najviše bilo Ukrajinaca (22%), Slovaka (22%), Vijetnamaca (12%), Rusa (7%) i Nemaca (4%). Najviše stranaca živi u Pragu (31,7%) i Centralnoj Bohemiji (13,2%).[22]

Religija

uredi

Prema popisu iz 2011. godine, 44,7% građana Češke nije se deklarisalo po pitanju religije, 34,5% su bili nereligiozni, 10,5% su bili katolici, 6,8% su bili religiozni bez religijske pripadnosti, 1,1% su bili pripadnici drugih hrišćanskih denominacija, 1% su bili protestanti, 0,7% pripadnici ostalih religija, dok je za 0,7% građana religija nepoznata.[23]

Prema popisu iz 2021, u Češkoj je bilo oko 3.900 jevreja. Od 1991. do 2011. procenat katolika pao je sa 39% na 10%, dok je broj protestanata pao sa 3,7% na 0,8%.[24]

Oko 20.000 muslimana živi u Češkoj, što prestavlja oko 0,2% populacije.[25]

Ekonomija i privreda

uredi
Glavni članak: Privreda Češke

Češka ima razvijenu,[26] visokoprihodnu[27] izvozno orijentisanu socijalnu tržišnu ekonomiju zasnovanu na uslugama, proizvodnji i inovacijama, koja održava državu blagostanja i evropski socijalni model.[28] Češka Republika učestvuje na jedinstvenom evropskom tržištu kao članica Evropske unije i stoga je deo privrede Evropske unije, ali umesto evra koristi sopstvenu valutu, češku krunu. Ima stopu BDP-a po glavi stanovnika koja iznosi 91% proseka EU[29] i članica je OECD-a. Monetarnu politiku vodi Češka narodna banka, čija je nezavisnost zagarantovana Ustavom . Češka se nalazi na 12. mestu u UN-u prema humanom razvoju prilagođenom nejednakosti i 24. u Indeksu ljudskog kapitala Svetske banke . Gardijan ga je opisao kao „jednu od najprocvatnijih evropskih ekonomija“.[30]

Još u doba komunističkog istočnoevropsko ekonomskog bloka, Češka je spadala među njegove najrazvijenije delove.

Prelaskom na tržišnu privredu 1990. privreda je postepeno privatizovana. Tokom devedesetih godina 20. veka, Češka se zadržala na čelu liste postkomunističkih zemalja po razvoju.

Češka najviše trguje sa Nemačkom i Evropskom unijom uopšte. Stopa nezaposlenosti je na 7,1% (2006). Regionalne razlike su velike, pri čemu je Prag daleko ispred po razvoju i prihodima od istoka zemlje. Bruto proizvod po stanovniku 2006, iznosio je 11.904 evra, što je između nivoa Mađarske i Portugalije u EU. U prihodima, usluge učestvuju sa 57%, industrija 39% i poljoprivreda 4%. Najvažnije industrijske grane Češke Republike su auto-industrija (Škoda Auto), mašinska, prerada domaćeg drveta, proizvodnja stakla i keramike. Nezaposlenost u Češkoj u junu 2015. iznosila je 6,4%.

Turizam

uredi

Izuzetan značaj za Češku privredu ima turizam.

Prag je peti najposećeniji grad u Evropi posle Londona, Pariza, Istanbula i Rima.[31] U 2001. godini ukupna zarada od turizma dostigla je 118 milijardi čeških kruna, što čini 5,5% BDP -a i 9% ukupne zarade od izvoza. Turistička industrija zapošljava više od 110.000 ljudi — preko 1% stanovništva.[32] Vodiči i turisti koji prijavljuju previsoke troškove od strane taksista i probleme sa džeparošem uglavnom su u Pragu, iako se situacija nedavno poboljšala.[33][34] Od 2005. gradonačelnik Praga Pavel Bem je radio na poboljšanju ove reputacije suzbijanjem sitnog kriminala[34] i, osim ovih problema, Prag je „bezbedan“ grad.[35] Stejt department Sjedinjenih Američkih Država opisuje stopu kriminala u Češkoj kao „nisku“.[36]

Jedna od turističkih atrakcija u Češkoj[37] je oblast Neter Vitkovice u Ostravi. Češka se može pohvaliti sa 16 UNESCO-vih lokacija svetske baštine, od kojih su 3 transnacionalna. Ažurirano: 2021. još 14 lokacija je na tenativnoj listi.[38]

Arhitektonsko nasleđe je predmet interesovanja posetilaca — obuhvata dvorce i vile iz različitih istorijskih epoha, a to su zamak Karlštejn, Češki Krumlov i kulturni pejzaž Lednjice—Valtice. U Češkoj ima 12 katedrala i 15 crkvi koje je papa uzdigao u rang bazilike.

Daleko od gradova, oblasti kao što su Češki raj, Češka Šumava i Krkonoše privlače posetioce koji preferiraju aktivnosti na otvorenom. Postoji veliki broj festivala piva.

Zemlja je takođe poznata po raznim muzejima. Izložbe lutaka i marioneta održavaju se na brojnim festivalima lutaka širom zemlje.[39] Akvaplejs Prag u Čestlicama je najveći vodeni park u zemlji.

Kultura

uredi
Vidi još: Češka književnost, Češka umetnost, Češka muzika i Češka kinematografija

Karlov univerzitet u Pragu, osnovan 1340-ih (verovatno 1348), bio je prvi univerzitet u centralnoj Evropi i u svim slovenskim zemljama. Neki od njegovih studenata i profesora su bili: Jan Hus, Franc Kafka, Milan Kundera, Nikola Tesla, Albert Ajnštajn, Ernst Mah, Tomaš Masarik, Edvard Beneš.

Univerzitet Palackog u Olomoucu, osnovan 1573, drugi je najstariji univerzitet u Češkoj. Otac genetike, Gregor Mendel, bio je student ovog univerziteta.

Mocart je bio vezan za Prag, jer je u njemu nalazio na više razumevanja za svoj rad, nego u Beču. U Nacionalnom teatru u Pragu je održana premijera njegove opere Don Đovani 29. oktobra 1787. Vila Bertramka u kojoj je stanovao, danas je muzej.

Poznati su češki kompozitori nacionalne škole iz 19. veka, Bedžih Smetana i Antonjin Dvoržak. Među piscima izdvajaju se Karel Čapek, Franc Kafka i Milan Kundera. Slikar i grafičar Alfons Muha bio je jedan od predvodnika umetničkog pravca secesije. Česi su bili među najaktivnijim umetnicima u pokretu kubizma.

Koreni češkog pozorišta se mogu naći u srednjem veku, posebno u kulturnom životu gotičkog perioda . U 19. veku pozorište je igralo ulogu u pokretu nacionalnog buđenja, a kasnije, u 20. veku, postalo je deo moderne evropske pozorišne umetnosti. Originalni češki kulturni fenomen nastao je krajem 1950-ih. Ovaj projekat pod nazivom Laterna magika, koji je rezultirao produkcijama koje su kombinovale pozorište, ples i film na poetski način, smatra se prvim multimedijalnim umetničkim projektom u međunarodnom kontekstu. Drama je drama Karla Čapeka R.U.R, je uvela reč robot.[40] Zemlja ima tradiciju lutkarskog pozorišta. Češko i slovačko lutkarstvo je 2016. godine uvršteno na Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine.[41]

Što se filmske umetnosti tiče, u Češkoj se održava poznati Filmski festival u Karlovim Varima. Širom sveta poznati su češki režiseri Jirži Mencl i Miloš Forman. Fakultet za film i televiziju (češ. Filmová a televizní fakulta) u Pragu, bila je škola za Mencla, Formana i Emira Kusturicu, između ostalih.

Popularna kultura

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Population of cohesion regions, regions and districts of the Czech Republic, 1 January 2024” (PDF). Czech Statistical Office. 17. 5. 2024. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 05. 2024. g. Pristupljeno 23. 09. 2024. 
  2. ^ „Národnost”. Census 2021 (na jeziku: češki). Czech Statistical Office. Arhivirano iz originala 15. 1. 2022. g. Pristupljeno 13. 1. 2022. 
  3. ^ a b „World Economic Outlook Database, April 2024 Edition. (Czechia)”. IMF.org. International Monetary Fund. 16. 4. 2024. Pristupljeno 16. 4. 2024. 
  4. ^ „Human Development Report 2023/24” (PDF) (na jeziku: engleski). United Nations Development Programme. 13. 3. 2024. Pristupljeno 13. 3. 2024. 
  5. ^ „Information about the Czech Republic”. Czech Foreign Ministry. Arhivirano iz originala 3. 4. 2016. g. Pristupljeno 25. 3. 2016. 
  6. ^ Mlsna, Petr; Šlehofer, F.; Urban, D. (2010). „The Path of Czech Constitutionality” (PDF). 1st edition (na jeziku: češki i engleski). Praha: Úřad Vlády České Republiky (The Office of the Government of the Czech Republic). str. 10—11. Arhivirano (PDF) iz originala 16. 1. 2013. g. Pristupljeno 31. 10. 2012. 
  7. ^ Čumlivski, Denko (2012). „800 let Zlaté buly sicilské” (na jeziku: češki). National Archives of the Czech Republic (Národní Archiv České Republiky). Arhivirano iz originala 28. 11. 2012. g. Pristupljeno 31. 10. 2012. 
  8. ^ Dijk, Ruud van; Gray, William Glenn; Savranskaya, Svetlana; Suri, Jeremi; Zhai, Qiang (2013). Encyclopedia of the Cold War. Routledge. str. 76. ISBN 978-1135923112. Arhivirano iz originala 22. 11. 2018. g. Pristupljeno 13. 12. 2017. 
  9. ^ Dinerstein, Eric; Olson, David; Joshi, Anup; Vynne, Carly; Burgess, Neil D.; Wikramanayake, Eric; Hahn, Nathan; Palminteri, Suzanne; Hedao, Prashant (2017). „An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm”. BioScience. 67 (6): 534—545. ISSN 0006-3568. PMC 5451287  . PMID 28608869. doi:10.1093/biosci/bix014. 
  10. ^ a b R. Tolasz, Climate Atlas of the Czech Republic, Czech Hydrometeorological Institute, Prague. 2007. ISBN 80-244-1626-3.
  11. ^ „Czech absolute record temperature registered near Prague”. České noviny. ČTK. Arhivirano iz originala 25. 10. 2012. g. Pristupljeno 20. 8. 2012. 
  12. ^ Brázdil, Rudolf; et al. (2019). „Spatiotemporal variability of tornadoes in the Czech Lands, 1801–2017”. Theor. Appl. Climatol. 136 (3–4): 1233—1248. Bibcode:2019ThApC.136.1233B. ISSN 0177-798X. doi:10.1007/s00704-018-2553-y. 
  13. ^ Antonescu, Bogdan; D. M. Schultz; F. Lomas (2016). „Tornadoes in Europe: Synthesis of the Observational Datasets”. Mon. Wea. Rev. 144 (7): 2445—2480. Bibcode:2016MWRv..144.2445A. doi:10.1175/MWR-D-15-0298.1  . 
  14. ^ „Klaus signs Czech direct presidential election implementing law”. Czech Press Agency. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 16. 1. 2013. g. Pristupljeno 7. 11. 2012. 
  15. ^ Hloušek, Vít (11. 3. 2015). „Is the Czech Republic on its Way to Semi-Presidentialism?”. Baltic Journal of Law & Politics. 7 (2): 95—118. doi:10.1515/bjlp-2015-0004  . 
  16. ^ „Members of the Government”. Government of the Czech Republic. Arhivirano iz originala 31. 8. 2015. g. Pristupljeno 8. 8. 2015. 
  17. ^ „Prime Minister”. Government of the Czech Republic. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 8. 8. 2015. 
  18. ^ „Population of Municipalities – 1 January 2023”. Czech Statistical Office. 2023-05-23. 
  19. ^ Czechia (na jeziku: engleski), Central Intelligence Agency, 2024-02-13, Pristupljeno 2024-02-16 
  20. ^ „Foreigners working in the Czech Republic - Czech republic”. web.archive.org. 2009-06-03. Arhivirano iz originala 03. 06. 2009. g. Pristupljeno 2024-02-16. 
  21. ^ „Romové | Český rozhlas”. Radiožurnál (na jeziku: češki). Pristupljeno 2024-02-16. 
  22. ^ „R01 Cizinci v ČR v letech 2004 - 2021 (stav k 31. 12.)” (PDF). CZSO. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 11. 2023. g. Pristupljeno 16. 2. 2024. 
  23. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 02. 2015. g. Pristupljeno 2024-02-16. 
  24. ^ „Content not found | CZSO”. www.czso.cz (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 08. 05. 2023. g. Pristupljeno 2024-02-16. 
  25. ^ Center, Pew Research (2017-11-29). „Europe’s Growing Muslim Population”. Pew Research Center's Religion & Public Life Project (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-16. 
  26. ^ Mccanndigital.cz. „Getting to know Czech Republic”. Arhivirano iz originala 19. 7. 2014. g. Pristupljeno 13. 9. 2014. 
  27. ^ „World Bank 2007”. Web.worldbank.org. Arhivirano iz originala 24. 5. 2008. g. Pristupljeno 25. 4. 2010. 
  28. ^ Aspalter, Christian; Jinsoo, Kim; Sojeung, Park (2009). „Analysing the Welfare State in Poland, the Czech Republic, Hungary and Slovenia: An Ideal-Typical Perspective”. Social Policy & Administration. 43 (2): 170—185. doi:10.1111/j.1467-9515.2009.00654.x. 
  29. ^ „GDP per capita in PPS”. Eurostat. Arhivirano iz originala 24. 5. 2015. g. Pristupljeno 16. 6. 2015. 
  30. ^ Tait, Robert (6. 1. 2019). „Czech democracy 'under threat' from rising debt crisis”. The Guardian. 
  31. ^ Bremner, Caroline (2015). „Top 100 City Destinations Ranking”. Euromonitor International. Arhivirano iz originala 28. 6. 2015. g. Pristupljeno 9. 2. 2015. 
  32. ^ „Promotion Strategy of the Czech Republic in 2004–2010”. Czech Tourism. Arhivirano iz originala 28. 3. 2007. g. Pristupljeno 19. 12. 2006. 
  33. ^ „Prague sees significant dip in tourist numbers”. Radio.cz. 21. 4. 2010. Arhivirano iz originala 3. 4. 2009. g. Pristupljeno 25. 4. 2010. 
  34. ^ a b „Prague mayor goes undercover to expose the great taxi rip-off”. The Independent. Arhivirano iz originala 5. 9. 2011. g. Pristupljeno 13. 9. 2014. 
  35. ^ „Tips on Staying Safe in Prague”. Arhivirano iz originala 23. 9. 2014. g. Pristupljeno 13. 9. 2014. 
  36. ^ „Czech Republic – Country Specific Information”. Arhivirano iz originala 17. 12. 2013. g. Pristupljeno 13. 9. 2014. 
  37. ^ „Třetím nejoblíbenějším cílem turistů jsou industriální památky v Ostravě” (na jeziku: češki). iDNES.cz. 20. 1. 2016. Arhivirano iz originala 13. 5. 2016. g. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  38. ^ „Tentative Lists”. UNESCO. Pristupljeno 29. 11. 2021. 
  39. ^ „Czech Republic Travel Guide - Tourist Information and Guide to Czech Republic”. www.travelguidepro.com. Arhivirano iz originala 23. 8. 2018. g. Pristupljeno 10. 1. 2018. 
  40. ^ „The Origin Of The Word 'Robot'”. Science Friday. Pristupljeno 5. 1. 2021. 
  41. ^ „Puppetry in Slovakia and Czechia”. unesco.org. UNESCO. Pristupljeno 29. 11. 2021. 
  42. ^ Beogradu, Milan M. ĆirkovićNaučni savetnik Astronomske opservatorije u (2021-08-30). „Stogodišnjica robota i neprolazna genijalnost Karela Čapeka”. Talas.rs (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-14. 

Literatura

uredi
  • Angi, János (1997). „A nyugati szláv államok [=Western Slavic states]”. Ur.: Pósán, László; Papp, Imre; Bárány, Attila; Orosz, István; Angi, János. Európa a korai középkorban ["Europe in the Early Middle Ages"]. Multiplex Media – Debrecen University Press. str. 358—365. ISBN 978-963-04-9196-9. 
  • Hochman, Jiří (1998). Historical dictionary of the Czech State. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-3338-8. 

Spoljašnje veze

uredi

49° 45′ N 15° 30′ E / 49.750° S; 15.500° I / 49.750; 15.500

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чешка&oldid=28748106”