Алекса Ђукановић
Управо овако су изгледали први чланци неких сада искусних википедијанаца. Почетник треба самостално или уз помоћ других корисника да, након што се упозна са основама уређивања, чланак среди како би се уклопио у стотине хиљада постојећих чланака. Можете да затражите помоћ на Тргу или се обратите за помоћ неком од чланова Википројекта почетнички чланци. Ако имате питања, недоумице и предлоге, користите страницу за разговор. Чланак је означен овим шаблоном 17. 06. 2024. Ако не буде исправљен након седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан. |
Aleksa Đukanović (Beograd, 4. januar 1998), srpski je književnik, književni kritičar i urednik.
| Aleksa Đukanović | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 4. januar 1998. |
| Mesto rođenja | Beograd, Savezna Republika Jugoslavija |
| Nacionalnost | Srpska |
| Obrazovanje | Akademija poslovnih i umetničkih studija |
| Književni rad | |
| Period | 2019—danas |
| Najznačajnije nagrade | Prosvjetina nagrada za 2021. godinu
Prosvjetina nagrada za 2022. godinu Nagrada Srpske duhovne akademije za 2023. godinu |
| Najvažnija dela | Pali inkvizitor (2021)
Novele (2023) Štrausov solilokvij (2024) Poslednji dan dobrog gospodina Cilića (2024) Ideološki habitus Ive Andrića (2024) |
Biografija
уредиObjavio je dvanaest novela i kraćih romana, pedesetak prikaza i blizu stotinu kraćih proza i priča.
Autor je petnaest publikacija (romana, novela, zbirki priča, eseja, kritike). Prozu i kritiku objavljivao je u NIN-u, Danasu, Politici, Večernjim novostima, Dometima, Književnim novinama, Zlatnoj gredi, Bagdali, Buktinji, Istoku, Savremeniku, Našem Tragu, Književnim vertikalama, Tragu, Sizifu i u gotovo svim renomiranim nacionalnim i regionalnim književno-kulturnim glasilima.
Bio je urednik književnih časopisa Sizif i Književni esnaf.
Član je Društva književnika Vojvodine i Srpske duhovne akademije. Počasni je član Kuće kulture "Naaman" u Libanu.[1]
Predak mu je bio Petar Đukanović, glavni organizator partizanskog ustanka u istočnoj Bosni protiv okupatorskog terora 1941. godine.
Nagrade
уреди• Prosvjetina na nagrada za prozu, 2021.
• Prosvjetina nagrada za publicistiku, 2022.
• Nagrada Srpske duhovne akademije, 2023.
• Međunarodna književna nagrada "Naji Naaman", 2023.[2]
Kritički prijem
уредиO prozi Alekse Đukanovića afirmativno su pisali mnogi domaći i inostrani eminentni književnici i kritičari, ističući njenu visoku umetničku vrednost, među inim: prof. dr Zoran Živković, Velimir Visković, Miroljub Todorović, Žarko Radaković, Dragan Bogutović, prof. dr Boban Tomić, msr Dušan Pejić, etc.[3]
Bibliografija (izbor)
уредиPrva izdanja:
• Europa in extremis (eseji i lirika), 2021. ISBN - 978-86-6341-558-4
• Pali inkvizitor (fantastična novela), 2021. ISBN - 978-86-6341-627-7
• Novele (sve novele), 2023. ISBN - 978-86-6341-815-8
• Štrausov solilokvij (zbirka dvanaest pripovedaka), 2024. ISBN - 978-86-6341-940-7
• Poslednji dan dobrog gospodina Cilića (roman), 2024. ISBN - 978-86-6341-978-0
• Ideološki habitus Ive Andrića (studija), 2024. ISBN - 978-86-6341-977-3
Reference
уреди- ^ Art-Anima (2022-10-19). „Aleksa Đukanović - biografija”. Art-Anima (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-18.
- ^ Sinhro.rs (2023-06-02). „Aleksi Đukanoviću nagrada „Nadži Naman“ za 2023.”. Sinhro.rs (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-18.
- ^ Sinhro.rs (2023-07-04). „NOVELE Alekse Đukanovića u izdanju Presinga”. Sinhro.rs (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-18.