Википедија

Мирослав Алексић (песник)

Мирослав Алексић (Врбас, 9. јануар 1960) српски је песник и културни посленик.

Мирослав Алексић
Алексић 2021.
Лични подаци
Датум рођења(1960-01-09)9. јануар 1960. (64 год.)
Место рођењаВрбас, СФР Југославија
ОбразовањеФилолошки факултет
УниверзитетУниверзитет у Београду
Занимањепомоћник управника Библиотеке Матице српске

Биографија

уреди

Основну школу „Петар Петровић Његош” и гимназију „Жарко Зрењанин” завршио је у родном граду. Дипломирао је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Био је секретар Фестивала југословенске поезије младих[1] и управник Народне библиотеке „Данило Киш” у Врбасу. Са песником Благојем Баковићем основао је и водио Издавачку кућу „Слово” и лист за децу „Растимо”. Са песником Ђорђом Сладојем покренуо је часопис за књижевност, уметност и културу „Траг”.

Три године је обављао послове програмског директора Међународног сајма књига у Новом Саду. Уредник је трибине „Савремени човек и савремени свет” у Матици српској и председник Надзорног одбора Српског народног позоришта.[2]

Обавља послове помоћника управника Библиотеке Матице српске.

Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и један је од оснивача Друштва новосадских књижевника. Био је учесник Оснивачке скупштине Удружења књижевника Републике Српске.

Прве песме објавио је у гимназијском листу „Млади дани” 1977. године у Врбасу.

Био је члан жирија за доделу награда Фестивала југословенске поезије младих, Друштва књижевника Војводине и Награде „Јелена Балшић”. Сада је члан жирија Награде „Карољ Сирмаи”. Члан је редакције Библиотеке „Прва књига Матице српске” и редакције часописа „Траг”.

Учесник је скоро свих значајнијих песничких манифестација у Србији, Републици Српској и Црној Гори. Као песник гостовао је и у Русији, Мађарској, Румунији и Хрватској.

Са Мином Алексић преводио је са руског поезију Јекатерине Пољанске. Са др Јулијаном Рамачом превео је са русинског језика спев Гаврила Костелника Идилски венац, прво дело написано на русинском књижевном језику.

У браку је са Магдаленом Алексић. Има двоје деце, сина Марка Алексића и ћерку Мину Алексић.

Рад

уреди
 
Мирослав Алексић (песник) говори на књижевном догађају: Десете Његошеве вечери поезије, Матица српска, Нови Сад, 2022

Поезија му је превођена на руски, енглески, словачки, румунски, мађарски, бугарски, македонски и русински језик.

У Москви, у издању издавачке куће „Гаракс” 2017. године објављена му је књига изабраних песама: Лабиринт / Лавиринт, (двојезично руски и српски) у избору и преводу Андреја Базилевског.

У издању Словачког издавачког центра у Бачком Петровцу и Удружења словачких писаца у Братислави 2021. године је објављена књига Алексићевих изабраних песама под насловом „Chudorĺavý čas a iné básne” (Оскудно време и друге песме). Књигу је приредила и заједно са Аном Вршком песме превела на словачки Зденка Валент Белић.


Поезију, прозу и књижевну критику објављује у листовима и часописима у Србији, Републици Српској и Црној Гори.

Песме су му заступљене у десетинама антологија и избора поезије у Србији и иностранству.

Савез Срба у Темишвару објавио је 2023. године књигу његових изабраних песама на румунском језику под насловом "Frunzele amitirilor ofilite“ (Лишће увелих сећања). Избор је сачинио и песме на румунски превео Иво Мунћан.

Издавачка кућа Феникс у Скопљу објавила је 2024. године Алексићеве изабране песме на македонском језику под насловом "Змејот и царевиот син" (Аждаја и царев син) у избору Христа Петреског.

Награде

уреди

Дела

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „„ПОРТРЕТ ПЕСНИКА“ – МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ”. Војвођанске. 26. 5. 2022. Приступљено 6. 12. 2022. 
  2. ^ „Miroslav Aleksić književnik, pomoćnik upravnika biblioteke Matice srpske, predsednik Nadzornog odbora Srpskog narodnog pozorišta”. Конкретно. 23. 6. 2022. Приступљено 6. 12. 2022. 
  3. ^ „„МИРОСЛАВУ АЛЕКСИЋУ „ВИШЊИЋЕВА НАГРАДА“ ЗА 2020. ГОДИНУ””. Војвођанске. 12. 8. 2020. Приступљено 6. 12. 2022. 
  4. ^ Ковачевић, Миона (16. 6. 2021). „Pesnik Miroslav Aleksić dobitnik Nagrade „Aleksije Vezilić“”. Нова. Приступљено 6. 12. 2022. 
  5. ^ „Змајева награда Мирославу Алексићу”. Дневник. 1. 2. 2022. Приступљено 6. 12. 2022. 
  6. ^ Митић, Љ. (24. 8. 2022). „Мирославу Алексићу „Драинчева награда””. Политика. Приступљено 6. 12. 2022. 
  7. ^ Алексић, Мирослав; Aleksić, Miroslav (2024). Бдење пингвина. Едиција Посебна издања. Крагујевац: Кораци. ISBN 978-86-81570-69-2. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирослав_Алексић_(песник)&oldid=28479442”