Википедија:Добри чланци/Новембар
Добри чланци у новембру
уреди
ИЧ-Источна вриштећа сова
Источна вриштећа сова или северноамеричка сова (лат. Megascops asio) мала је врста сове из породице правих сова. Живи претежно у источном делу Северне Америке, од Канаде на северу до Мексика на југу. Највише настањује шумовите пределе и прилагођена је људском фактору више него било која друга сова на континенту, иако често избегава уочавање због својих строго ноктурналних навика.
У оквиру врсте Megascops asio постоји шест подврста које се углавном разликују по боји перја и евентуално величини тела, као и по ареалима које настањују. Највећа подврста је M. a. maxwelliae која настањује просторе од централне Монтане до западног Канзаса, док је најмања подврста M. a. floridanus која живи у Флориди и јужној Џорџији.
Као ни већина сова, ни источна вриштећа сова не прави гнездо већ проналази шупљине у дрвећу, било природне било оне које праве детлићи. Женка полаже 4—6 јаја током априла, а инкубација траје 26 дана. Углавном женка лежи на јајима, док мужјак доноси храну за њу и младунце. Исхрана се састоји од већих инсеката, мањих сисара попут ровчице и младог зеца, глодара и мањих птица, међу којима су сеница, ласта, врабац и грмуш.
→ {{ИЧ-Источна вриштећа сова}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Ана Ивановић
_-_Copy_(14422767341).jpg)
Ана Ивановић (Београд, 6. новембар 1987) бивша је српска тенисерка. Била је члан ТК Партизан.
У каријери је освојила петнаест ВТА турнира, укључујући и један гренд слем турнир, Ролан Гарос 2008, победивши у финалу Динару Сафину. Већ пласманом у финале тог такмичења постала је прва тенисерка на ВТА листи, на којој је провела 12 седмица. Доспела је до још два гренд слем финала, на Ролан Гаросу 2007. и на Отвореном првенству Аустралије 2008. Такође, на Вимблдону је играла у полуфиналу 2007, док јој је најбољи резултат на Отвореном првенству САД четвртфинале 2012. године.
Освојила је три турнира прве категорије: Берлин, Монтреал и Индијан Велс. Године 2010. и 2011. осваја последњи турнир у сезони, такозвани утешни мастерс ВТА турнир шампиона на острву Балију. Са саиграчицама из репрезентације је дошла до финала Фед купа 2012. године. Учествовала је и на Летњим олимпијским играма у Лондону. Такође била је и финалисткиња Хопман купа 2013, а партнер јој је био Новак Ђоковић. Ана Ивановић је национални амбасадор УНИЦЕФ-а за Србију.
Дана 28. децембра 2016. године Ивановићева је објавила да се повлачи из професионалног тениса.
→ {{ИЧ-Ана Ивановић}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Хомосексуално понашање код животиња
Хомосексуално понашање код животиња је сексуално понашање међу животињским врстама које се односи на хомосексуално и бисексуално понашање. Ово може укључивати сексуалну активност, удварање, наклоност, спаривање и родитељство истополних парова. Истраживања указују на то да се разни облици оваквог понашања срећу у целом животињском царству. Од 1999. године је за скоро 500 врста, почев од примата па до кукастих црва, документовано да имају неку форму истополног сексуалног понашања. Према мишљењу организатора изложбе „Против природе?”, то је запажено код 1.500 врста.
Према Брусу Багемилу, „животињско царство” има велику сексуалну разноврсност која укључује и хомосексуални, бисексуални и непродуктивни сексуални чин. Разноврсност је толико велика да научна заједница и друштво нису били спремни да то прихвате. Багемил додаје да је о овоме неопходно говорити како би људи правилно тумачили феномен.
→ {{ИЧ-Хомосексуално понашање код животиња}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Хокеј на леду за мушкарце на Зимским олимпијским играма 2014.
.svg)
Олимпијски турнир у хокеју на леду за мушкарце на Зимским олимпијским играма 2014. одржаним у Сочију у Русији, одржавао се у периоду од 8. до 23. фебруара 2014. године. Утакмице су се играле у две дворане, у Бољшој арени капацитета 12.000 места и у Шајба арени капацитета 7.000 седећих места. Учествовало је укупно 12 репрезентација и 300 хокејаша (максимално по 25 играча по тиму), а по пети пут у низу учешће на турниру су узели и играчи из најјаче хокејашке лиге на свету НХЛ-а. Одиграно је укупно 30 утакмица и постигнут је 141 гол, или 4,7 голова по утакмици.
Репрезентација Канаде са успехом је одбранила титулу освојену на домаћем терену у Ванкуверу 4 године раније. Канађани, који су са сигурних 3:0 у финалу победили репрезентацију Шведске, дошли су тако до свог укупно 9. наслова олимпијског победника у историји. На тај начин Канађани су постали тек друга репрезентација у историји мушког олимпијског хокеја која је са успехом одбранила титулу (после Совјетског Савеза који је то учинио 1988) и први тим после Игара 1984. који је турнир завршио без пораза.
→ {{ИЧ-Хокеј на леду за мушкарце на Зимским олимпијским играма 2014.}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Логос
Логос (гр. λόγος — ум, реч, говор, словесност, смисао, начело, закон, наука и др.) вишезначан је филозофски и теолошки појам. Изворно, логос је битан појам античке грчке филозофије, који исказује принцип, светски ум, објективни закон по коме се све догађа. У Хераклитовој филозофији означава говор природе који само мудрац чује и разуме. Касније су га преузели хришћански теолози да би њиме означавали Исуса Христа, као божански логос.
Називи готово свих наука грађени су према грчкој лексици и садрже наставак логиа што упућује на логос о нечему (логика, психологија, гносеологија, онтологија, аксиологија, итд.). У старогрчком језику логос има многобројна значења повезана са говором. Још у Хомеровим еповима појам логоса је употребљаван у следећим значењима: реч, говор, исказ, својство, истина, ред, воља, разум, ум, учење, законитост, аксиом, божји ум, клица постајања. Реч логос је изведена из глагола „легеин“ који је у префилозофској употреби имао два основна значења: „сабрати или скупити“ и „казати или именовати“. Временом је у речи логос сабрано и изражено грчко разумевање суштине језика као мишљења и казивања истине бића. Према општем веровању старих Грка, све што је било, све што јесте и све што ће бити има свој тајанствени логос (говор).
→ {{ИЧ-Логос}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Градска општина Савски венац
.svg)
Општина Савски венац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 15,8 km². У њој живи 39.122 становника, док дупло више људи у њој ради. Савски венац је саобраћајно, туристичко и пословно средиште Београда, а уједно је и једна од најстаријих општина. Смештена је на ушћу Топчидерске реке у Саву на Топчидерском брду и његовим падинама.
Општина Савски венац заузима централни положај у Београду. Најсевернија тачка налази се на 44° 48′ 54″ СГШ (на средини Бранковог моста изнад реке Саве), а најјужнија тачка је на 44° 45′ 15″ СГШ (јужно од Бањичког гробља у Борској улици). Најзападнија тачка општине је на 20° 25′ 29″ ИГД (ушће Топчидерске реке у Саву у Чукаричком заливу), а најисточнија тачка је на 20° 28′ 26″ ИГД (раскрсница Борске и Црнотравске улице, преко пута СРЦ Бањица). На основу тога се закључује да пружање правцем југ-север износи 6,91 km (тј. 3′ 39″), а запад-исток — 5,20 km (тј. 2′ 57″).
→ {{ИЧ-Градска општина Савски венац}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Мурманска област
Мурманска област (рус. Мурманская область) конститутивни је субјект Руске Федерације са статусом области на простору Северозападног федералног округа на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације.
Мурманска област формирана је 28. маја 1938. године, а садашње границе добија по окончању совјетско-финског рата 1940. године. Административно област је подељена на 5 општинских рејона и на 12 градских округа распоређених у виду 7 градова директне обласне субординације и 5 затворених административних јединица (ЗАТО). Основу популације области чине Руси са уделом у укупној популацији нешто мањим од 90 %, а најбројније мањинске заједнице су Украјинци, Белоруси и Татари. Са површином од 144.902 км² налази се на 25. месту међу субјектима Руске Федерације. Према проценама националне статистичке службе за 2016. на подручју области је живело укупно 762.173 становника или у просеку 5,26 ст/км², и по том параметру област се налази на 61. месту у Русији. Према статистичким подацима из 2016. чак 92,46 % становништва области живи у градским центрима. Главни и највећи град области је Мурманск који је са својих нешто преко 300.000 становника уједно и највећи градски центар унутар целог арктичког поларног круга. Већи градски центри су још и Апатити (56.730), Североморск (51.004) и Мончегорск (42.893 становника).
→ {{ИЧ-Мурманска област}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Фудбалска репрезентација Колумбије
Фудбалска репрезентација Колумбије (шп. Selección de fútbol de Colombia) национални је фудбалски тим који представља Колумбију на међународним такмичењима и под водством је Фудбалског савеза Колумбије. Члан је КОНМЕБОЛ-а и тренутно је 13. на Фифиној ранг листи.
Од 1980-их национални тим представља симбол борбе против негативне репутације коју има држава Колумбија. Ово је учинило спорт популарним у Колумбији и национални тим симболом национализма, поноса и страсти за Колумбијце широм свијета. Навијачи Колумбије познати су по страственом навијању.
Најуспјешнији период у историји колумбијског клупског фудбала биле су 1990-е године. Побједа над Аргентином резултатом 5:0 године 1993. означила је и почетак посебног фудбалског ривалства између двије нације. Тадашње звијезде тима били су голман Рене Игуита, Карлос Валдерама и Фаустино Асприља. Током те ере, Колумбија се пласирала на три Свјетска првенства — 1990, 1994. и 1998, а групну фазу прошли су само на првенству 1990. године. Након убиства Андреса Ескобара у љето 1994. долази до резултатског пада који је трајао све до краја 1990-их година. Године 2001. Колумбија се враћа у врх свјетског фудбала освајањем титуле Копа Америке забиљеживши све побједе без примљеног гола. Била је то њихова прва титула континенталног првака, а прије тога играли су једно финале 1975. против селекције Перуа, те укупно 7 полуфинала. Колумбија је прва репрезентација која је освојила Фифину награду за „највећи успон године” 1993, а освајањем исте награде и 2012. Колумбија је постала тек друга репрезентација на свијету с тим признањем (поред репрезентације Хрватске).
→ {{ИЧ-Фудбалска репрезентација Колумбије}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Фудбалска репрезентација Грчке
Фудбалска репрезентација Грчке (грч. Η εθνική ομάδα ποδοσφαίρου της Ελλάδας) представља Грчку у међународним фудбалским такмичењима, под управом Фудбалског савеза Грчке. Наступили су три пута на Светском првенству, први пут 1994. године у Сједињеним Америчким Државама. Најбољи резултат репрезентација је остварила пласманом у осмину финала на Светском првенству у Бразилу 2014. године.
Прво појављивање Грчке на великим такмичењима је било на Европском првенству 1980. у Италији, али су били без победе до првог сусрета на Европском првенству 2004. у Португалији када су поразили домаћина Португалију резултатом 2:1. Грчка је изненађујуће освојила првенство. Тадашњи капитен репрезентације Теодорос Загоракис је био проглашен за најбољег играча финалне утакмице и на првенству. Грчка је једна од десет националних тимова који су били победници Европског првенства у фудбалу. Највиши пласман Грчке на Фифиној ранг-листи је осмо место у априлу 2008. године. Утакмице као домаћин углавном игра на стадиону Караискакис у Пиреју. Највише наступа у репрезентацији има Јоргос Карагунис са 139 одиграних утакмица, а најбољи стрелац је Никос Анастопулос са 29 постигнутих голова.
→ {{ИЧ-Фудбалска репрезентација Грчке}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Мануел де Фаља
Мануел де Фаља (шп. Manuel de Falla; Кадиз, 23. новембар 1876 — Алта Грасија, 14. новембар 1946) био је најугледнији шпански композитор раног 20. века. Уз Енрикеа Гранадоса и Исака Албениза један је од најзначајнијих представника шпанског музичког национализма. Био је један од првих композитора из те традиције који је постао познат широм Европе и Америке, прекинувши на тај начин изолованост шпанске музике од 18. века.
У његовом стваралаштву могу се уочити утицаји како шпанске музичке традиције, тако и француске музике и европске авангарде. Компоновао је балете: Љубав чаробница и Тророги шешир; опере: Кратак живот и Луткарско позориште мајстора Педра; и инструментална дела, међу којима се истичу Бетичка фантазија за клавир и Концерт за чембало. Његово дело за клавир и оркестар Ноћи у вртовима Шпаније блиско је естетици импресионизма. Оставио је за собом недовршену сценску кантату Атлантида на којој је радио последњих двадесет година живота. По завршетку Шпанског грађанског рата емигрирао је у Аргентину и тамо умро 1946. године.
→ {{ИЧ-Мануел де Фаља}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Спомен-парк Крагујевачки октобар
Спомен-парк „Крагујевачки октобар“, представља спомен комплекс подигнут у знак сећања на недужне жртве Крагујевачког масакра који су починили припадници Вермахта 21. октобра 1941. године. Тог дана немачки окупатори су у Шумарицама стрељали око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 ученика kрагујевачких средњих школа и шегрта који су већ радили, као и 15 дечака, чистача обуће, од 12 до 15 година старости. Према подацима историчара и кустоса музеја, покојног Станише Бркића, које је навео у својој књизи „Име и број“ из 2007. године, тог дана је стрељано 2.796 лица (2381 у Крагујевцу и 415 у околним селима).
Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика (иако је првобитно планирано да их буде 30) подигнутих на хумкама стрељаних. Први од њих, назван „Споменик бола и пркоса“ подигнут је 1959. године, док је последњи „Споменик пријатељства“ саграђен 1994. и представља поклон парку од стране градске администрације румунског града Плоештија.
→ {{ИЧ-Спомен-парк Крагујевачки октобар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Пругаста сова
Пругаста сова (лат. Strix varia), позната и као северна пругаста сова или северноамеричка сова, врста је сове из породице правих сова која живи на подручју Северне Америке. Одрасла јединка је крупна, браон-сиве боје са пругама на грудима. Пругаста сова је поприлично распрострањена широм Северне Америке, а у последњих пар година проширила је свој ареал северно и западно до поларних шума, као и јужно до северних делова Калифорније. Ово проширење ареала до северозападног Пацифика довело је до контакта пругасте сове са сродном пегавом совом (лат. Strix occidentalis). С обзиром да је пругаста сова знатно агресивнија, она често истерује пегаву сову из њеног станишта или се хибридизује с њом, што представља додатну претњу по ионако угрожену пегаву сову, па се у тим областима пругаста сова сматра инванзивном врстом. Углавном насељава старе шуме, али може да се нађе и на отвореним шумовитим стаништима.
Препознатљива по својој округлог глави без ушних праменова, браон очима и хоризонталним пругама на грлу, пругаста сова је за око трећину мања од лапонске сове (лат. Strix nebulosa), незнатно мања од америчке буљине (лат. Bubo virginianus), док је мало већа од пегаве сове.
→ {{ИЧ-Пругаста сова}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Идуна
_by_H._W._Bissen.jpg)
У нордијској митологији, Идуна је богиња пролећа и вечне младости, Брагијева супруга и чувар златних јабука бесмртности које су богови јели када су хтели обновити своју младост. О њој сазнајемо из »Поетске еде«, која је састављена у 13. столећу од ранијих традиционалних извора, и из »Прозне еде«, такође из истог столећа, коју је написао Снори Стурлусон. У оба извора спомиње се као супруга скалдичког бога Брагија, а у »Прозној еди« и као чуварица златних јабука бесмртности.
У »Прозној еди« стоји да је јотин (див) Тјази пустио заробљеног Локија уз залог да му доведе Идуну са њеним златним јабукама. Овај је на превару измамио богињу из њеног врта пошто му је поверовала да у шуми расту јабуке исте као њене. Тада је Тјази, у лику орла, долетео и отео небрањену богињу, одвевши је у Јотунхајм (земљу дивова). Њено одсуство имало је за последицу да богови почну старити и седети, те су они убрзо схватили да је Локи био одговоран за њен нестанак. Овај је дао реч да ће је вратити, и, узевши лик сокола, кренуо у потрагу за њом, па је напослетку и нашао сâму код Тјазија. Пошто ју је претворио у лешник, узео ју је носити назад боговима у Асгард. Али, након што се Тјази вратио с рибарења и схватио да је нема, по трећи пут је узео лик орла и дао се упустити у упорну потеру за Локијем. Међутим, богови су направили ломачу у Асгарду, и, у тренутку када се Тјази спремао да зграби Локија, ватра је захватила перâ на његовим крилима, те је услед тога остао без њих и почео да губи висину, да би га на крају, пошто се сручио на земљу, богови лишили живота.
→ {{ИЧ-Идуна}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Thriller (албум)
Thriller је шести студијски албум америчког извођача Мајкла Џексона. Објавио га је Епик рекордс 30. новембра 1982. године након певачевог критички и комерцијално успешног албума Off the Wall. Музички, Thriller истражује жанрове сличне оним његовог претходника: поп, ритам и блуз, рок, пост-диско и фанк. Са продукцијским буџетом од 750 хиљада долара, снимање материјала је трајало од априла до новембра 1982. године у студију „Вестлејк рикординг” у Лос Анђелесу, Калифорнија.
Уз асистенцију продуцента Квинсија Џонса, Џексон је написао четири од девет песама које су се нашли на коначном издању. За само годину дана, Thriller је постао најпродаванији албум свих времена са процењеним бројем од између 65 и 110 милиона продатих копија. У Сједињеним Државама дели прво место најпродаванијих албума свих времена са Their Greatest Hits (1971–1975), компилацијом највећих хитова бенда Иглс. Седам песама је издато као синглови и све су ушле међу првих десет на топ-листи Билборд хот 100. Thriller је освојио рекордних осам Греми награда 1984, укључујући и ону за албум године. Један је од првих албума који је користио спотове као успешне промотивне алатке.
Thriller је поставио Џексона међу доминантне поп звезде са краја 20. века и омогућио му да сруши расне баријере, појављивањима на Музичкој телевизији и састанком са председником Роналдом Реганом у Белој кући.
→ {{ИЧ-Thriller (албум)}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)