Википедија:Добри чланци/Децембар
Добри чланци у јануару
уреди
ИЧ-Омега спидмастер
→ {{ИЧ-Омега спидмастер}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Франсиско Франко
Франсиско Франко (шп. Generalissimo Francisco Franco; пуно име: Francisco Paulino Hermenegildo Teódulo Franco y Bahamonde; Ферол, 4. децембар 1892 — Мадрид, 20. новембар 1975) је био диктатор и шеф шпанске државе (у неким деловима Шпаније од 1936, а на целој територији од 1939) све до смрти 1975. године. Познат под надимком „Вођа Шпаније“ (шп. Caudillo de España), службено: „Вођа Шпаније по милости Божијој” (шп. Caudillo de España por la gracia de Dios), председавао је ауторитарном владом Шпаније после Шпанског грађанског рата.
Рођен је у градићу Ферол, у морнаричкој породици и сам је желео да ступи у морнарицу али се ипак укључио у пешадију. У војсци је брзо напредовао и са 32 године постао је најмлађи генерал у Европи. Постао је директор Војне академије у Сарагоси, након чијег затварања је дошао у сукоб са републиканским властима. Истакао се гушењем левичарских устанака у Шпанији 1934. Након што је 1936. владу формирао левичарски Народни фронт, дошло је до немира широм земље. Франко се придружио групи официра који су се спремали да изврше војни пуч и преузму власт. Пуч који је требало да буде извршен 18. јула није успео и прерастао је у Шпански грађански рат. Франко је успео да се наметне као вођа побуњеника и да добије помоћ Трећег рајха и Италије. После три године Франкови националисти су добили рат. Франко је завео диктатуру, прогласио монархију, а себе именовао за регента.
→ {{ИЧ-Франсиско Франко}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Константин Јиречек
Константин Јиречек (чеш. Konstantin Josef Jireček; Беч, 24. јул 1854 — Беч, 10. јануар 1918) био је чешки историчар и универзитетски професор. Свој рад је посветио изучавању до тада мало познате прошлости прошлости балканских држава и народа, нарочито Бугара и Срба.
У науку га је увео Ђуро Даничић. Као гимназијалац и студент је објавио низ приказа из књижевности јужнословенских народа. У Прагу је студирао историју, географију и филологију. Докторском дисертацијом Историја бугарског народа (1876), је стекао светску славу. Посебно га је занимало архивско истраживање. Изучавао је и прикупљао изворну грађу у далматинским архивима, нарочито Дубровника, на чије је богатство први скренуо пажњу, као и по Кнежевини Бугарској и Источној Румелији. У периоду (1879—1884) унапредио је просветну политику у обновљеној Бугарској, обављајући више дужности у Министарству просвете.
Предавао је на Универзитету у Прагу и потом на универзитету у Бечу. Његово животно дело Историја Срба, о политичкој и културној прошлости Срба до 1537, резултат вишедеценијских истраживања, започео је 1901, али због обавеза, болести и преране смрти није успео да заврши и обједини. На основу његових рукописа и архивских исписа, довршили су га и допунили Ватрослав Јагић и Јован Радонић.
→ {{ИЧ-Константин Јиречек}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Шума
Шума је сложена биљна заједница или биогеоценоза (екосистем) шумског дрвећа које утиче једно на друго, као и на средину у којој се налазе. Основни делови шуме као екосистема су земљиште, ваздух, шумска животна заједница и геолошка подлога.
Шуме су најсложенији копнени екосистеми. У њима поред дрвећа живи много других врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама. Сложеност шума се огледа у њиховој израженој спратовности и разноврсној међусобној повезаности свих чланова животне заједнице.
Различити организми насељавају различите делове шуме. Тако у крунама високог дрвећа живе врсте које се ретко, готово никада, не спуштају у ниже делове шуме — арбореални организми. Овај део шуме назива се спрат високог дрвећа. У нижим деловима шумских екосистема многи жбунови изграђују густ склоп који се назива спрат жбунова, испод којег се развија спрат зељастих биљака. Уз саму површину тла живи група организама који чине приземни спрат. У самом земљишту живи много различитих организама, који изграђују подземне спратове.
Шуме су вековима биле место одакле се човек снабдевао дрветом за огрев, градњу и шумским плодовима за исхрану. Непланским сечењем шуме човек угрожава природу.
→ {{ИЧ-Шума}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Никола Пашић
Никола П. Пашић (Зајечар, 6/18. децембар 1845 — Београд, 10. децембар 1926) је био српски и југословенски политичар, дугогодишњи председник Владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Народне радикалне странке.
Пашић се школовао у Швајцарској, где је дошао под утицај идеја Светозара Марковића. Био је велики противник краља Милана Обреновића. После неуспешне Тимочке буне емигриграо је у Бугарску, а у Србију се вратио тек након што је помилован после абдикације краља Милана. Био је председник Владе Краљевине Србије од 1891. до 1892. и посланик у Русији. Из политике се повукао након Ивањданског атентата на бившег краља Милана, а политици се вратио након доласка на престо краља Петра Карађорђевића. До Првог светског рата био је председник Владе у 4 наврата. Током његових мандата Србија изашла као победник у Царинском рату са Аустроугарском, Балканским ратовима и у Првом светском рату. У својој политици ослањао се на Русију, а после Октобарске револуције на Француску. Учествовао је у стварању југословенске државе, коју је заступао на мировној конференцији у Версају. Од 1921. до 1924. био је председник Владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
→ {{ИЧ-Никола Пашић}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Милутин Миланковић
Милутин Миланковић (Даљ, 28. мај 1879 — Београд, 12. децембар 1958) био је српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер и популаризатор науке.
Ванредни професор примењене математике био је од 1909. до 1920. године (осим 1914—1918), док је као редовни професор небеске механике радио од 1920. до 1955. (осим 1941—1945) на Универзитету у Београду. Био је декан Филозофског факултета школске 1926/1927, пионир у ракетном инжењерству, потпредседник САНУ у три мандата почев од 1948, директор Астрономске опсерваторије у Београду од 1948. до 1951, члан и реоснивач Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније од 1948. до 1953. итд.
Миланковић је дао два фундаментална доприноса науци. Први допринос је „Канон осунчавања Земље” који карактерише све планете Сунчевог система. Други допринос је теоријско објашњење Земљиних дуготрајних климатских промена узрокованих астрономским променама њеног положаја у односу на Сунце; данас познато као Миланковићеви циклуси. Ово објашњава појаву ледених доба током геолошке прошлости Земље, као и климатске промене на Земљи које се могу очекивати у будућности.
→ {{ИЧ-Милутин Миланковић}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Легањ
Легањ, помракуша, прилегуша, прилегало, полегуша, ноћна ласта или звонац (лат. Caprimulgus europaeus), врста је крепускуларне (активна у сумрак) и ноћне птице из фамилије легњева, која се гнезди широм Европе и умерене Азије. Латинско име рода се односи на стари мит о овој птици као ноћној животињи која сиса козе и изазива престанак продукције млека. Постоји шест подврста које имају клинасту дистрибуцију, која се огледа у смањењу величине тела и светлијој обојености перја идући ка истоку ареала распрострањења. Све популације су миграторне и зиму проводе у субсахарској Африци. Његово криптично (камуфлажно) обојено перје омогућава му одличну заштиту током дана, када је птица практично неприметна док лежи непомично на земљи или грани. Код мужјака у лету се могу видети беле флеке по крилима и репу.
Насељава сува, отворена станишта са проређеним стаблима и малим жбуновима, као што су вресишта, шумски прореди или тек посађена шума. Мужјак легња први долази на територију гнежђења и креће са карактеристичним оглашавањем, који неистренираном уху звучи као жаба. Он обилази територију и тера конкуренте карактеристичним звуком који прави ударајући крила о тело. Ударање крилима се може чути приликом спиралног лета удварања мужјака у присуству женке. Ова врста не гради гнездо, већ јаја (најчешће два) полаже директно на земљу. Инкубација траје 17—21 дан, а браон паперјасти младунци стасавају за 16—17 дана.
→ {{ИЧ-Легањ}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске
Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске, скраћено РВ и ПВО ВРС, било је вид Војске Републике Српске задужен за одбрану ваздушног простора Републике Српске. Званично је основано 27. маја 1992. године. Учествовало је у Рату у Босни и Херцеговини и Рату у Хрватској, а послије борбених дејстава је реорганизовано. Године 2006. постало је дио јединствених Оружаних снага Босне и Херцеговине, а дио хеликоптера РВ и ПВО је пребачен у цивилне структуре Републике Српске.
Дана 12. маја 1992. године руководство Српске Републике Босне и Херцеговине донијело је одлуку о стварању Војске Српске Републике Босне и Херцеговине. Један од видова ВСРБиХ је било и РВ и ПВО које је основано 19. маја 1992. Од ЈНА ВСРБиХ је добила девет авиона Ј-21 јастреб, тринаест Ј-22 орао, један Г-4 супер галеб, двадесетседам хеликоптера SA 342 Газела и четрнаест Ми-8Т. Поред ваздухоплова, ЈНА је оставила и противавионске системе С-75 Двина и 2К12 Куб, преносне ракетне системе Стрела-2 и 9K38 игла и противавионску артиљерију калибра 20 мм, 30 мм и 40 мм. РВ и ПВО ВСРБиХ је располагању је остављена инфраструктура на аеродрому Маховљани и хеликоптерску базу Залужани.
→ {{ИЧ-Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Манастир Хиландар
Хиландар, у старијим списима и Хилендар (грч. Χιλανδαρίου) је српски манастир који се налази у северном делу Свете горе Атонске (грч. Аγιоν Оρоς), државе православних монаха која постоји више од хиљаду година. Света гора је смештена на Атосу (грч. Аτоς), трећем краку полуострва Халкидики у северној Грчкој, а манастир се налази на 2,5 километара од мора. Хиландар је у хијерархији Свете горе на четвртом месту по значају. Посматран споља манастир има изглед средњовековног утврђења, с обзиром да је утврђен бедемима који су високи и до 30 m. Спољни зидови су дугачки 140 m и окружују површину која је скоро 75 m широка. Манастир је утврђен пошто је у прошлости морао да се брани од гусара. Неки сматрају Хиландар једним од првих универзитета, у претходничкој форми, а конкретно првим српским универзитетом. Садашњи игуман манастира Хиландар је Методије Марковић.
Манастир Хиландар је изградио грчки монах светогорац, Георгије Хеландариос. Манастир Хиландар су обновили Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава 1198. године, а доградњу и донације манастиру наставиле су наредне генерације владара династије Немањић. Хиландар представља једно од најзначајнијих средишта српске културе и духовности. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона, фресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.
→ {{ИЧ-Манастир Хиландар}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Република Српска Крајина
Република Српска Крајина, скраћено Српска Крајина или само Крајина, била је краткотрајна држава у југоисточној Европи, међународно непризната. Већим дијелом своје територије простирала на подручју некадашње Војне крајине, и то на подручју сљедећих округа: Хрватска војна крајина, Славонска војна крајина и Дунавска војна крајина. Српска Крајина је настала као одговор на поступке хрватских власти, које су водиле политику сецесије од Југославије, као и тежња Срба у Хрватској да остану у Југославији.
Српска Крајина је постојала између 1991. и 1995. године и основана је на територији Републике Хрватске у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Главни град је био Книн са 12.331 становника. Осим Книна, већи градови су били Вуковар (44.639 становника) и Петриња (18.706 становника). Српска Крајина је 1991. године имала 470.000, а 1993. године 435.000 становника. Простирала се на површини од 17.040 км2. Већину територије је Српска Крајина изгубила током хрватских војних операција Бљесак и Олуја 1995. године. Остатак Српске Крајине у Источној Славонији, Барањи и Западном Срему, према Ердутском споразуму кроз прелазну управу Организације уједињених нација, интегрисан је у састав Републике Хрватске 1998. године.
→ {{ИЧ-Република Српска Крајина}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Дијабетесна кетоацидоза
Дијабетесна кетоацидоза (ДКА) је најучесталија, најтежа и потенцијално по живот опасна, са високом стопом морбидитета акутна компликација код пацијената са шећерном болести. Карактеристично, симптоматологија праћена хиперкетонемијом, хипергликемијом и метаболичким ацидозом, а уједно је и клиничка дефиниција обољења. Предоминантно се јавља код оболелих од тип 1 шећерне болести, али може да се јави и код болесника са тип 2 шећерном болешћу под одређеним условима. ДКА резултује смањењем инсулина у серуму; као одговор, организам почиње да сагорева масне киселине производећи кисела кетонска тела која изазивају већину симптома и компликација.
ДКА може да буде први симптом претходно недијагностикованог дијабетеса, али се такође може јавити и код људи за које се знало да имају дијабетес као резултат више узрока, као што је присуство још неког обољења или лоша комплијанса у смислу инсулинске терапије. Повраћање, дехидратација, дубоко дахтајуће дисање, конфузија, понекад и кома типични су симптоми. ДКА је дијагностикована крвним и мокраћним анализама; разликује се од друге, ређе форме кетоацидозе присуством високог нивоа шећера у крви.
→ {{ИЧ-Дијабетесна кетоацидоза}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-HIStory: Past, Present and Future, Book I
HIStory: Past, Present and Future, Book I (или краће HIStory) девети је студијски албум америчког извођача Мајкла Џексона. Састоји се од два диска и објављен је 16. јуна 1995. године од стране Епик рекордса. Џексон је већину песама написао и продуцирао. Албум је прво његово издање након оптужби за сексуално малтретирање детета у августу 1993. године. Снимљене 1994. и 1995, неке од петнаест песама са издања алудирају на погрешну интерпретацију певача у медијима, нарочито у таблоидима. Теме којим се бави албум су изолација, неправда, заштита животне средине и похлепа.
„HIStory“ је Џексонов најконтроверзнији албум. Џексон је оптуживан за антисемитизам због текста песме „They Don't Care About Us“. Џексон је неколико пута у јавности демантовао истинитост оптужби. Дискусија око стихова навела је певача да поново сними песму и промени текст. Године 2007, Роберт Силвестер Кели, аутор песме „You Are Not Alone“, окривљен је у Белгији за плагијаризам.
→ {{ИЧ-HIStory: Past, Present and Future, Book I}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Марлен Дитрих
_(Cropped).png)
Марлен Дитрих (нем. Marlene Dietrich; Берлин, 27. децембар 1901 — Париз, 6. мај 1992) је била америчка глумица и певачица, немачког порекла. Филмску каријеру почела је двадесетих година прошлог века, да би за десет година постала једна од најцењенијих и најтраженијих глумица, као и најплаћенија кабаретска играчица на свету. Остварила је запажене улоге у филмовима Плави анђео, Жена за којом се чезне, Шангај експрес, Ђаво је жена и Плава венера, као и у филму Мароко за који је била номинована за Оскара за најбољу главну глумицу.
Марлен је била веома интригантна жена. За њу се везују љубавне афере са Чарлијем Чаплином, Кирком Дагласом, Франком Синатром, Ернестом Хемингвејем, Гаријем Купером, Џоном Вејном, Ремарком и Хамфријем Богартом. Декларисала се као бисексуалка и привлачила огромну пажњу носећи мушко одело. Верује се да је била у вези са Едит Пјаф и Гретом Гарбо.
Дитрихова је прва Немица која је успела да постане звезда у Холивуду и доживела светску славу. Амерички филмски институт је прогласио за једну од највећих филмских звезда свих времена.
→ {{ИЧ-Марлен Дитрих}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Земља (геополитика)
Земља је територијална област правно идентификована као посебан ентитет у политичкој географији. У колоквијалном српском језику, овај термин се често користи као синоним за државу, мада ријеч земља (као територијална област) има много шире значење од ријечи држава. Под појмом земље се најчешће, али не и увијек, подразумијева суверена територија једне државе, која се повезује са том државом, народом или владом.
У српском језику, ријеч земља има више значења: планета Земља, земља као држава, земља као копно, земља као тло итд. У политичкој географији, термин земља се користи за посебно дефинисане територијалне области.
Територијална област је географски појам који (географски) обухвата земљиште већег пространства које чини извјесну цјелину у погледу рељефа, климе, хидрографије, тла, биљног покривача, као и елемената друштвено-географске средине. Област може бити и административно-територијални појам. У таквој подјели државне територије, област представља управну или самоуправну јединицу која обухвата територију знатно већу од општине, среза и округа.
→ {{ИЧ-Земља (геополитика)}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)