Jovan Asen II

Jovan Asen II (?-24. juna 1241), bio je bugarski car (1217—1241) i sin Jovana Asena I. Za vreme njegove vladavine Bugarska je bila najznačajnika i najvažnija pravoslavna država.

Jovan Asen II
Tsar Ivan Asen II cropped.png
Jovan Asen II
Datum rođenja?
Mesto rođenjaDrugo Bugarsko carstvo
Datum smrti24. jun 1241.
Mesto smrtiDrugo Bugarsko carstvo
DinastijaAseni
OtacJovan Asen I
MajkaJelena
PotomstvoBelosava Bugarska, Koloman I Asen, Maria Asenina of Bulgaria, Mihajlo II Asen, Jelena Asen, Anna-Theodora Asenina of Bulgaria
Bugarski car
Period1217−1241
PrethodnikBoril
NaslednikKoloman I Asen

MladostUredi

Posle smrti bugarskog kralja Kalojana u Bugarskoj su nastali veliki meteži. Maloletni Jovan Asen, morao je da beži iz zemlje, a vlast je ugrabio Kalojanov sestrić, Boril.[traži se izvor]

Dolazak na vlastUredi

Posle smrti latinskog cara Henrika 1216. godine, car Boril je izgubio svaki oslonac i potisnut je s vlasti kad se 1217. pojavio zakoniti naslednik, izbegli Jovan Asen II, praćen ruskim četama. Boril se držao jedno vreme u Trnovu, ali su ga najposle izdali narod i plemstvo i otvorili gradska vrata mladom caru. God. 1218. Boril je izgubio presto i očnji vid [1].

Bitka kod KlokotniceUredi

Odnosi sa EpiromUredi

Godine 1221. Jovan Asen II i epirski despot Teodor Anđel Duka Komnin sklopili su savez protiv Latinskog carstva. Osiguravši mir 1223. godine Teodor je osvojio Solun i postao najsilniji vladar na Balkanu.[traži se izvor]

Bitka kod KlokotniceUredi

Nakon smrti latinskog cara Roberta Kurtenejskog 1228. Teodor je smatrao da je jedina prepreka za osvajanje Carigrada, sam Jovan Asen. Zbog toga je sa 85 000 vojnika u kojoj je bilo epirskih vojnika, plaćenici katolici, ali i Teodorova dvorska svita, u kojoj je bila i Teodorova žena i deca, početkom marta 1230. godine napao Bugarsku, dok je Jovan Asen jedva skupio 25 000 vojnika.

Mudri Asen je u toj bici pobedio zbog sjajne taktike tj. jer je opkolio Teodorovu vojsku i skoro svih 85 000 ljudi je posečeno, samo se spasao Teodor, koji je bio zarobljen i njegov polubrat Manojlo, koji je pobegao sa malim brojem vojnika.

Posledice bitkeUredi

Posle tog Epirskog sloma, bio je uzdrman i položaj srpskog kralja Stefana Radoslava, u Srbiji. Bugarska je posle te pobede postala prva sila Balkanskog poluostrva; Asenova volja gospodarila je bez takmaca. Bugarski car smatrao je Srbiju, radi velikog Teodorova uticaja u njoj, kao neku njemu vazalnu državu, i stoga je, posle ove pobede dovršujući u Trnovu svoju lepu crkvu u slavu Četrdeset Mučenika, hvaleći se postignutim uspehom, zapisao, kako je dobio celu Teodorovu zemlju „od Jedrena do Drača“ i zemlje „grčku i još arbanasku i srpsku“. I doista najveći deo Teodorove države došao je pod neposrednu Asenovu vlast; u Solunu samo, s Tesalijom i Epirom, osta na vlasti Asenov zet Manojlo, gde ga je ovaj vlado pod njegovim vrhovnim nadzorom. Savremeni grčki pisac Akropolita sa priznanjem govori o pravednosti i uviđavnosti Asenovoj, koja je njegovu vlast činila lako podnošljivom. Srpski princ Vladislav, drugi sin Stefana Prvovenčanog, postao je takođe zet Asenov. On je, naskoro po padu Teodorovom sa ostalim nezadovoljnicima u Srbiji počeo borbu protiv Radoslava. Radoslav se držao jedno vreme, ali je pred moćnijim bratom morao najposle da pobegne iz Srbije, krajem 1233. god. Sklonio se u Dubrovnik. Taj mudri trgovački grad, koji je sve više širio svoj promet i od cara Asena dobio povlastice za svoje trgovce, primio je s pažnjom i dobeglog srpskog kralja.

Sukobi sa Latinskim carstvomUredi

Povratak u pravoslavljeUredi

Napad Mađara na Asenove zemlje i njihovo zauzimanje Beograda i Braničeva, 1232. god., i vrlo zategnuti odnosi s latinskim baronima u Carigradu, su opredelili cara Asena da raskine veze sa papskom kurijom, koja je bila na strani njegovih protivnika. Taj korak carev naišao je na veliko odobravanje celog pravoslavnog klira. Dotle je postojala vrlo jaka opozicija sveštenstva iz bivše Teodorove države, odnosno od strane ohridske crkve, koja nije dozvoljavala da pravoslavni episkopi i sveštenstvo priznaju vlast bugarskog primasa – patrijarha, pošto je on, sa svoje strane, priznavao papinu vrhovnu vlast. Posle raskida s Rimom, Asen je pokušao da obnovi veze s patrijaršijom u Nikeji, ali se otud tražilo kao prvi uslov da bugarska crkva prizna vrhovnu vlast nikejskoj. Asen na to nije pristao; on je želeo izmirenje, a ne poniženje svoje crkve. Stoga, i bez pristanka Rima i Carigrada, dao je da se za pravoslavnog bugarskog patrijarha izabere Joakim. Ali je, ipak, iz razumljivih razloga, težio, da svojoj patrijaršiji izradi priznanje.[traži se izvor]

Pravoslavni savezUredi

U pomoć mu je došla nova politička situacija. Protiv saveza katoličkih država, Latinskog carstva i Mađarske, trebalo je stvoriti savez pravoslavnih država. Asen zato nudi pregovore nikejskom caru, Jovanu Vatacu. Stvoreni sporazum između njih prihvatio je despot Mihajlo i verovatno kralj Vladislav.

Priznanje Bugarske patrijaršijeUredi

Za Svetog Savu, strica Vladislavljeva, zna se, da je krajem 1233. god. napustio svoj arhiepiskopski položaj i kao svog naslednika ostavio Sremca Arsenija. Posle je otišao ponovo na istok, u Jerusalim, Aleksandriju i na Sinaj, odatle u Antiohiju i Nikeju, a iz Nikeje u Carigrad i Svetu Goru. Svršivši taj veliki put, on se krenuo u Bugarsku, u Trnovo, caru Asenu.

Taj put Savin u sve četiri prestonice patrijarha pravoslavne crkve i navraćanja u Bugarsku, kuda mu se nije trebalo vraćati u Srbiju, po svoj prilici je u vezi sa pomenutom akcijom Asenovom za priznavanje bugarske patrijaršije. Asenu je Sava, kao ugledna ličnost, sa dosta veza, po svoj prilici poslužio kao posrednik u tom poslu. Uspeh je bio postignut.

Rat protiv Latinskog carstvaUredi

U Galipolju, na maloaziskoj strani, 1235. god., objavljen je grčko-bugarski savez i priznanje bugarske patrijaršije od sva četiri patrijarha. Oba stara biografa Savina, Domentijan i Teodosije, kazuju, da je car prema njemu bio vrlo pažljiv. Kod Asena je Sava i umro, u Trnovu, 14. januara 1235. god. Odatle je prenesen u Vladislavljevu zadužbinu u manastir Mileševo, gde je sa svim sjajem srpske crkve položen u novi grob, 6. maja 1237. godine.

Anđelo Sanudo je poslao Jovanu Brijenu, regentu Latinskog carstva, 1235. godine mletačku flotu za odbranu Carigrada i napad je odbijen, a Jovan Asen se povukao u jesen zbog nadolazeće zime. Nikejsko carstvo se sa Asenom dogovorilo da sledeće godine zajedno opsednu Carigrad, ali Asen je odbio da pošalje trupe, pa je ugovor raskinut, zato što je 27. marta 1237. godine umro Jovan Brijen, a postojala je mogućnost da Asen bude imenovan za regenta.

 
Kampanje Jovana Asena

Mir sa katolicima i smrtUredi

Savez Vladislavljeva tasta, cara Asena, sa nikejskim Grcima pokazao se odmah na delu i 1236. god. udruženi pobednički saveznici ugrožavali su sam Carigrad, ali papa je preduzimao sve da spase svoje jednovernike u Carigradu i svoj uticaj na Balkanu. Vladislav nije ulazio u tu akciju, kao što se nije mešao ni u druge političke poslove Bugara, ali bi po svoj prilici bio uvučen u rat između Bugara i Ugara, 1238. godine, koji je izazvao papa. Nešto ta opasnost, a nešto i nesuglasice sa Nikejcima, opredeliše Asena da raskine veze sa Grcima i da se približi Latinima [2]. Naskoro posle toga, u junu god. 1241., Asen je umro u Trnovu, usred događaja koji će njegovog protivnika onesposobiti za ma kakav pothvat većih razmera. S Asenovom smrću Bugarska postepeno gubi svoj dominantni položaj na Balkanu, mada još uvek predstavlja snagu dostojnu poštovanja.[traži se izvor]

Porodično stabloUredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Jovan Asen I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Jovan Asen II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Jelena
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ReferenceUredi

LiteraturaUredi


Prethodnik:
Boril
 
Bugarski car
(1217-1241)

Naslednik:
Koloman I Asen