Razgovor:Srbi/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Bolji članak...

• Evo, pokušao sam da unapredim prethodni članak o Srbima, tako što mi je uzor bio engleski članak.I dalje zaslužujemo bolji članak, ali i opširniji od ovoga... Pozdrav, Pokrajac

• Mislim, sportisti - a dali "doprinos čovečanstvu" ?! Prilično neprikladno. Smatram da bi za sportiste trebalo napraviti pododeljak ili ih staviti pod spisak poznatih Srba ili sl. Golija

Panonac, hajde to malo umerenije sa Sarmatijom :)

"Prvo pominjanje" i slične stvari su u redu. Ostalo što se tiče mogućeg porekla treba tako i da piše: "to je moguće", a ne "to je bilo". Stvarno me mrzi da gledam gde se sve to nalazi. Ne sporim ni da je to i istina, ali to nije opšteprihvaćeno u naučnim krugovima. Zato treba naznačiti da je "klasično mišljenje to i to", da je neko drugo mišljenje "ovo i ovo", a da potoji i to o Iranu. Ako ništa drugo, onda uvek prvo naznači "klasično mišljenje", pa tek onda neku savremenu pretpostavku. --Miloš Rančić (razgovor) 6 jul 2005 18:35 (CEST)

De Administrando Imperio

Molio bih poznavaoce ovog dokumenta da se malo potrude i predstave ga u celosti na zasebnoj strani. To nam je važno zato što bismo time dobili pravu sliku o tome šta je taj (najstariji) dokument pisao (i to često o jednom događaju oprečno) o istoriji Srba u Srednjem veku. Dakle, Panonac, Domatrios, Golija...? --Miloš Rančić (razgovor) 06:25, 12 jul 2005 (CEST)

Biće, biće, samo neće pisati da je najstriji, jer daleko bilo to i nije ;) --angelina marković 02:13, 13 jul 2005 (CEST)

A, da. Ima tu i Konstantina Porfirogenita. Ali je ovaj dokument, izgleda, značajan :) Usput, na tebe sam u gornjem spisku zaboravio... Ali, dobro nam se vratila :) --Miloš Rančić (razgovor) 05:26, 13 jul 2005 (CEST)

Kinezi i ostali

A ja sma bio ubeđen da makar sa Kinezima nikada nismo ratovali. Zamislite koliko bi Kineza danas bilo da ih nismo napali 30 puta. Neka neko ovo sredi i unormali. Po meni je ovo jedna provokacija. Vandal B 08:39, 5 avgust 2005 (CEST) Ja sam vratio na staru verziju zbog gluposti tipa Tračani, Skiti, Vendi, Tribali i Iliri su Srbi. Vandal B 08:44, 5 avgust 2005 (CEST)

Brojevi

Hoće li se ikad rasprava o brojevima ovde i na HR.Viki ičim završiti, ili je to mrtva petlja? --VKokijelov 07:15, 8. septembar 2005. (CEST)

Ukoliko misliš na raspravu o broju Srba, i onome što sa hr: Viki neki tvrde da je njihov broj znatno manji nego što stoji u određenim navodima... Upućujem na prostu aritmetiku: Srpska pravoslavna crkva ima 11 miliona članova (oni vode prilično preciznu evidenciju). Može se reći da su manje-više svi oni Srbi, osim vrlo retkih izuzetaka tipa - došao Nemac u Hilandar, svidelo mu se, i krstio se :) Doduše, treba proveriti šta je sa Makedoncima, jer je moguće da su oni svrstani u SPC, jer njihova crkva tada nije postojala (ako sada i postoji). E, ali to nije sve, jer se u članove SPC mogu svrstati samo ljudi koje je ista crkva krstila. Tokom komunizma veliki broj ljudi nije kršten, iako su Srbi, i oni su tako ostali van ovog crkvinog spiska. Ja sam takav primer jer jesam Srbin, ali nisam kršten, a među mojim drugovima koji su moje godište - po slobodnoj proceni 30 - 40 procenata nije kršteno... tako da bi broj trebao da bude i znatno veći od 11 miliona. -- Obradović Goran (razgovor) 12:37, 8. septembar 2005. (CEST)

Hrvatska Vikipedija procjenila 12-15 M srba na svjetu.

Buka oko Andrića

Evo, ovo moram pitati. Da li je Andrić samog sebe ikad nazivao Srbinom? Ili...--VKokijelov 05:18, 19 oktobar 2005 (CEST)

Da. Imaš na engleskoj Vikipediji i moj razgovor sa HoriRoman... na Džojevoj strani za razgovor, a potom i Džojevu potvrdu na strani za razgovor HoliRoman... (Usput, tu informaciju nam je dao Mir Harven :) ) --Miloš Rančić (razgovor) 12:56, 19 oktobar 2005 (CEST)

Etnička karta iz Hrvatske i Makedonije - 1981 godine

Nedostaju mape (etničke karte) iz Hrvatske, Makedonije pa i iz Slovenije. Ako neko može da ih nađe neka ih pošalje. Ovako ispada da su Srbi živjeli i žive samo na područiju Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Prvo što neko ko dođe na ovu stranicu pogleda jesu upravo te slike, odnosno mape, jedna slika vrijedi hiljadu riječi. --Slaven Kosanović 20:52, 4. februar 2006. (CET)

U Sloveniji su Srbi 2 posto, ima ih više u Beču nego u čitavoj Sloveniji. U Makedoniji, oni Srbi koji žive tamo sebe uglavnom smatraju Makedoncima, kako bi bili ujedinjeni protiv Albanaca. Gledao sam obe etničke karte, i Slovenije i Makedonije, nigde Srbi nisu većina, ni u jednoj jedinoj opštini. -- Boris  Malagurski   ^bre! 20:52, 23. jun 2006. (CEST)

Bile su karte Hrvatske, Sandžaka, SFRJ iz 1981. godine, ali ih je neko obrisao. Koga zanimaju može ih naći na sajtu www.rastko.org.rs u delu za etnologiju.

Srbi u SAD i Australiji

Ovde pise, da ima samo 165.000 Srba u Americi, to nije tacno! Ta cifra vazi samo za one, koje poseduju srpsko drzavljanstvo ali ne one koje zive u SAD. Predpostavlja se da ima SAD-drzavljani sa potomcima i srpski drzavljani oko 1.200.000 Srba u Americi a u Australiji ih ima oko 700.000 (takodje sa srpsko potomstvo i australijsko drzavljanstvo).

Voleo bih videti neki link, mada se slažem da ih ima sigurno više od 165.000. Da li ih ima više nego u Nemačkoj, to baš i nisam siguran, ali opet, link link link link, i menjamo. -- Boris  Malagurski   ^bre! 20:45, 23. jun 2006. (CEST)

Ja sam isto čuo da srba u Americi ima preko milion. Ima ona priča da je Čikago drugi srpski grad po veličini (odmah posle BG-a) --Jovanvb 23:38, 23. jun 2006. (CEST)

Ne znam. Ja sam našao link da ih ima 600.000, pokušaću da nađem još informacija o tome. -- Boris  Malagurski   ^bre! 00:02, 24. jun 2006. (CEST)

Dobro bi bilo da se nadje tacnija brojka. Zeza nas ona stara "dobra" vremena jer se tad sve umalovazilo sta je srpsko! Takodje u Kanadi ima ih vise!

Konstitutivnost

Piše kako su Srbi konstutitivni na nivou BiH i na nivou RS. Ali zar najnovijim amandmanima nije konstitutivnost sve 3 nacije raspoređena na sva 3 dela kako niko ne bi mogao da kaže kako ima svoj deo BiH?

---

Ako su konstitutivni u BiH, onda su i u RS i u FBiH. U oba entiteta svi narodi imaju ista građanska prava (kao nekada u SiCG). To treba da stoji u članku, jer tako piše u svim dokumentima. Za sve ostale konstatacije treba napisati valjan izvor. --Poki |razgovor| 00:10, 24. jun 2006. (CEST)

---

Članak je ispravan samo mislim da lako može navesti neopreznog čitaoca da zaključi (posebno ako je uštekan u nacionalista mod funkcionisanja kao mnogi) da su Srbi su konstitutini samo u RS, ili da su konstutitivni samo u BiH i RS. U stvarnosti postoje 3 ustava. Ranije su sve 3 nacije bile konstituitvne u Ustavu BiH, Srbi u Ustavu RS a Bošnjaci i Hrvati u Ustavu Federacije BiH. Sada je to promenjeno i to treba jasno da stoji. Kladim se da se napravi anketa sa pitanjem ko je konstitutivan u RS ili u FBiH da bi bilo više pogrešnih odgovora nego na pitanje koliko je sultanija dala Srbija ili da li je Vuk Branković izdajnik.

Brojnost

Anonimnom korisniku: Revertujem tvoje izmene jer stari podaci imaju izvor.. moraćeš da pružiš neki novi izvor ukoliko želiš da ih demantuješ. -- Obradović Goran (razgovor) 10:59, 4. oktobar 2006. (CEST)

Zastupljenost žena

i članaka o njima na našoj vikipediji je jako mala. Voleo bih puno ako bi neko, ko to ume, mogao da sastavi jedan kolaž od 5 najznačajnijih i da ga jednostavno dodamo ispod ove petorice iznad. Sa kategorije 100 najznamenitijih ili može se neko glasanje napraviti. Pomislio bi čovek da su Srbi samo muškog roda. A i stranica će izgledati lepše;) Ne vidim kakve bi prigovore ko imao protiv takvog nečega.--Vladada 02:13, 28. januar 2007. (CET)

---

Kojih žena? Žena uopšte, Srpkinja, ili neka određena profesija?--Maduixa kaži 20:46, 20. jul 2007. (CEST)

Greška. Smetnula sam s uma gde sam... Mislila sam da sam na Trgu. Sori.--Maduixa kaži 20:48, 20. jul 2007. (CEST)

Naravno Srpkinja, o tome je i stranica. Neshvatljivo je da to nikome još nije palo na pamet. Nije moguće da je Divac znamenitiji od npr. Knjeginje Milice, Desanke Maksimović ili Nadežde Petrović? --Vladada 14:22, 25. septembar 2007. (CEST)

Etnogeneza

Deo članka o etnogenezi je jednostran. U suštini predstavlja pre politički nego istorijsko/biološki pogled na poreklo Srba. Nisam siguran da postoji ijedna naučna studija koja proverava poreklo srpskog naroda, zato predlažem da se izbaci sekcija. Takođe, mnoga istraživanja o slovenima [1], [2] (kao i druga koja se lako mogu naći na Internetu) pokazuju baš suprotno od onoga rečenog u tom poglavlju.

Pre donošenja suda o političkom karakteru teksta bilo bi dobro pročitati knjige "Srpski narod i njegov jezik" Pavla Ivića i "Srbi među evropskim narodima" Sime Ćirkovića. U njima su neki navodi koji potvrđuju pretežno balkansko poreklo savremenih Srba. Treba imati na umu da je na etnogenezu savremenih Srba najveći uticaj imala migracija izazvana turskim osvajanjen jugoistoka. Najveći deo tih migranata činili su manje ili više jezički asimilirani Vlasi. Srbi pre te istorijske epohe verovatno jesu bili pretežno slovenskog porekla, ali je za vreme od 16. veka nadalje to već prilično smela tvrdnja. Kraljevi loze Nemanjića bili su uglavnom crvenokosi, što je severnjačka karakteristika, ali koliko je danas među Srbima onih sa takvim osobinama, svetle kose i očiju kao kod Rusa i Poljaka. Život na sunčanom slovenskom jugu to nije mogao izmeniti tako temeljno kao što je moglo mešanje stanovništva. Naši susedu Bugari su još bolji primer tog procesa. Naravno, jezik kojim Srbi danas govore je nesumljivo slovenski, ali jezik ne treba mešati sa poreklom. Irci pretežno govere engleski, ali nisu engleskog porekla. Internet strane preporučene u prethodnom natpisu bave se poreklom hrvatskog stanovništvom dalmatinskih ostrva, a ne Srbima. U njima se takođe navodi da postoji snažna genetska veza tih Hrvata sa starosedelačkim populacijama jadranske obale.

Obrisane karte

Bile su karte Hrvatske, Sandžaka, SFRJ iz 1981. godine, ali ih je neko obrisao. Koga zanimaju može ih naći na sajtu www.rastko.org.rs u delu za etnologiju.

Srbija matica

Postavljam pitanje: da li onaj koji je pisao ovaj člank zna šta znači kad se kaže da je Srbija matica ostalim Srbima? Prihvatanje teze da je Srbija matica svim Srbima je jako pogubna a pre svega netačna. To bi značilo da su Srbi ostale zemlje naselili iz Srbije te da su oni tamo nacionalna manjina, to je pravno objašnjenje. A Srbi postoje mnoge pre Srbije, i Srbi nisu dobili ime po Srbiji, kako se izvodi ako prihvatimo tezu matične države, već je Srbija dobila ime po Srbima. A Srbi u Cg, BiH, Makedoniji i Hrvatskoj su na toj zemlji isto koliko su i Srbi u Srbiji, i oni nisu naselili te zemlje već tu vekovima postoje, tako da Srbija može samo da bude matična zemlja Srbima u inostranstvu, SAd,EU...a ne nikako i Srbima u CG, BiH, Hrv, Maked.

Srbu u Cg, Mak, Bih, i Hrv, treba da budu konstitutivni narod jer im to pripada, a ne nacionalna manjina. Zašto da idemo na ruku svima onima koji to žele. U pravnim sistemima nacionalna manjina ima svoju matičnu državu, i ne može da bude konstitutivni narod u državi koja joj nije matična.--Stojan Mićović 14:12, 22. maj 2007. (CEST)

To slobodno kaži našim političarima. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:50, 22. maj 2007. (CEST)

Pa ako oni greše i ne znaju, ne moramo mi--Stojan Mićović 09:26, 23. maj 2007. (CEST)

---

Kako na engleskoj wiki na ovom clanku pisu nezvanicne teorije o poreklu Srba, a ne pisu kod nas. Mozda u neku od njih ne verujete (trebali biste),ali stavite bar starosedelacku jer je u nasem interesu.

---

Podržavam ovu inicijativu--Stojan Mićović 16:35, 16. jul 2007. (CEST)

Tema oko Srbije matice... Upravo je u tome problem. Dakle, pogodio si sustinu Stojane. Cesto likovi koji imaju obicaj da se deklarisu nacionalisti, zbog svog neznanja i neobrazovanosti, nanose vise stete nego koristi guranjem nekih svojih teorija u ozbiljne stvari, jer pretpostavlja se da o srpskim temama ma kako slozene bile svi sve znaju. Sto se tice raznih teorija o porijeklu Srba, treba koristiti samo one zvanicno prizanate izvore i literaturu, jer ovo nije projekat gdje se mogu plasirati nepotvrdjene i nove teorije, bez naucne i akademske potpore. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 14:07, 18. jul 2007. (CEST)

Srpski nastao iz srpskohrvatskog!!???

Mislim stvarno, dajte ljudi koji se ne razumijete u temu, nemojte ni pisati u voim čancima. Ima milion stvari u kojima možete doprinijeti Vikipediji. Ako baš želite da pišete o ovim stvarima, makar pročitajte nešto od literature. Za početak ovu [1] obavezno. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 13:38, 18. jul 2007. (CEST)

Moram i ovde da konstatujem da je Vikipedija totalno promašila što se tiče nacionalnih tema, jezika, nacija....prvo neki političari veštački stvore nekakve nacije a onda mi lepo nasednemo kao i uvek, pa nam je posle neko drugi kriv--Stojan Mićović 14:11, 18. jul 2007. (CEST)

Savremeni standardni srpski jezik uistinu se raslojio iz nekadašnjeg zajedničkog srpskohrvatskog. To je tačno. --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:47, 18. jul 2007. (CEST)

Đorđe, ja sam poznavao i starije ljude koji su učili srpski u školama bosanske pravoslavne crkve, prije i poslije 1. sv. rata i ništa drugačije nisu pričali nego što ja sad pričam. Drugo u članku se ne spominje savremeni, bitna razlika, mada je i to veoma diskutabilno. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:08, 19. jul 2007. (CEST)

To je zato što je srpskohrvatski postojao od sredine devetnaestog do kraja dvadesetog vijeka. :) Drugo je to što je on prosto nazivan srpskim. ;) --Đorđe D. Božović (razgovor) 01:54, 19. jul 2007. (CEST)

Vidiš, bitna je razlika između narodnog i standardnog jezika. Naš narodni jezik onaj je dijalekatski kontinuum koji se prostire od juga i istoka Srbije do sjevera i zapada Hrvatske i njemu pripadaju štokavsko, čakavsko i kajkavsko narječje sa svojim dijalektima. Tokom čitave istorije srpskog jezika, nije bilo književnog jezika koji je bio zasnovan na srpskom dijelu ovog narodnog jezika sve do 19. vijeka. Srbi su kao književne jezike upotrebljavali staroslovenski, srpskoslovenski, ruskoslovenski i slavjanoserbski. Tek u 19. vijeku iz tog narodnog jezika razvio se književni jezik - to je onaj jezik za koji se borio Vuk. Vuk i njegovi saradnici su zajedno sa saradnicima hrvatskog Ilirskog pokreta 1850. godine potpisali Bečki književni dogovor, u kojem su se složili da književni jezik Srba i Hrvata, onaj koji je trebalo konačno prvi put u istoriji da bude normiran prema tom narodnom jeziku, bude zajednički, tj. da Srbi i Hrvati imaju zajednički književni jezik. Tako počinje istorija srpskohrvatskog, koji je takođe nazivan i srpskim ili hrvatskim, odnosno hrvatskim ili srpskim, i on se od 19. vijeka do raspada SFRJ razvijao kao zajednički književni jezik Srba i Hrvata. Raspadom SFRJ, taj se jezik raslojio na sadašnji srpski, hrvatski i bošnjački standardni jezik. To ne znači da srpskog jezika nije bilo prije 1990-ih, ali srpski standardni jezik je tek nastao iz zajedničkog srpskohrvatskog. Onaj narodni jezik je nešto drugo, i on je oduvijek postojao sam po sebi. Njega Srbi prirodno zovu srpskim, ali termin za njega u nauci je srpsko-hrvatski narodni jezik, ili centralnojužnoslovenski ako se želi izbjeći bilo koja nacionalna odrednica u nazivu, a neki jezikoslovci izgleda očigledno žele da je izbjegnu. --Đorđe D. Božović (razgovor) 01:54, 19. jul 2007. (CEST)

Hvala na sažetom prisećanju. :) --Poki |razgovor| 08:36, 19. jul 2007. (CEST)

Jezici ne nastaju normiranjem i standardima, poznajem još nekoliko stranih jezika, ljubitelj sam teorija Noama Čomskog, mnogo mi je prirodnije objašnjenje Predraga Pipera u „Uvodu u slavistiku 1“. Dakle, jedno je normiranje i standardizovanje, a drugo je postojanje ili nepostojanje nekog jezika. Srpskohrvatski nije normiran na bazi nekog vangalaktičkog jezika, nego na osnovu srpskog narodnog jezika. Neki teoretičari jezika imaju običaj da pojednostave stvari na momente standardizacije, što nikako ne odgovara realnosti, ne samo kod nas nego inače u drugim kulturama. U svakom slučaju novonastali jezici 90 godina 20. vijeka su isključivo političke tvorevine i nikako se ne može reći da je srpski nastao iz srpskohrvatskog, nego samo da je promjenio ime i to tek ovim posljednjim Ustavom od prošle godine. Mnogo toga treba pojasniti u članku ako se već nešto piše tu o srpskom jeziku, pošto je sadašnja verzija katastrofalna (naročito taj dio). Zatim većina vas ima običaj ta teoretiše na stranicam za razgovor u nedogled, ali malo je onih koji uzmu zvaničnu literaturu kao referencu i pokušaju da sroče nešto smisleno u samim člancima. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 11:10, 19. jul 2007. (CEST)

Griješiš u jednom, a bojim se da je to jedna od ključnih začkoljica kada se diskutuje o našoj lingvistici. Naš narodni jezik nije srpski, nego centralnojužnoslovenski (srpsko-hrvatski), što znači i srpski i hrvatski i bošnjački i crnogorski podjednako. ;) On je jedna cjelina, jedan dijalekatski kontinuum koji se ne može tako olako razbiti na srpski ili hrvatski. Srpskohrvatski je normiran na istočnohercegovačkoj osnovici, a tim dijalektom govore i Srbi i Hrvati i Bošnjaci i Crnogorci. Dakle, srpski jezik kao književni jezik postoji jedino od 1990-ih, jer je raniji književni jezik bio zajednički srpskohrvatski. (Osim ako računamo i srpsku redakciju staroslovenskog jezika u srednjem vijeku, i u izvjesnoj mjeri slavjanoserbski.) Naravno, i srpskohrvatski je često nazivan srpskim od strane Srba, a to je upravo i drugi vid „postojanja“ srpskog jezika: on postoji kao naziv kojim se koriste Srbi da označe kako svoj književni tako i onaj zajednički narodni jezik; bez obzira na to što on nije samo srpski, Srbi će ga prirodno zvati srpskim. (Time se bavi grana lingvistike koja se zove sociolingvistika.) Stoga, ako uspiješ da razlučiš sam jezik kao standard i sredstvo komunikacije od naziva jezika (a to je vjerovatno ono na šta misliš kad kažeš „postojanje ili nepostojanje nekog jezika“), sigurno ćeš shvatiti o čemu je riječ. Kao, uostalom, i narodni jezik od književnog. E, kao standard srpski jezik se jeste raslojio iz srpskohrvatskog, što ne znači, opet kažem, da on nije i ranije postojao kao, po definiciji, „jezik kojim se koriste Srbi“, u okviru centralnojužnoslovenskog dijasistema, dakle jedan uopšteniji pojam. --Đorđe D. Božović (razgovor) 12:35, 19. jul 2007. (CEST)

Drugo, srpskohrvatski nije promijenio ime u srpski. Zaboravljaš da se on raslojio i na srpski i na hrvatski i na bošnjački (trenutno toliko). Znači, on se raslojio i prestao je da postoji, a počeli su da postoje ovi odvojeni standardi. Uputno je pogledati članak Ideologija hrvatsko-srpskih jezičkih sporova. Tu su, pri dnu, iznijete tvrdnje naših lingvista po ovom pitanju. Vidjećeš da ova moja otprilike odgovara onoj koja je tamo predstavljena kao „struja Milke Ivić“. Ne bih htio da zvučim autoritativno, ali Milka Ivić je ipak jedna od naših najvećih lingvistkinja, a Predrag Piper prije svega slavista (više okrenut, dakle, drugim slovenskim jezicima) nego srbista. On je prosto umjesto „srpskohrvatski“ počeo pisati „srpski“. Nije da imam nešto protiv toga, ali upravo napisah da je to pogrešno jer srpskohrvatski nije prosto promijenio ime u srpski. (Jeste u Srbiji, je li...) --Đorđe D. Božović (razgovor) 12:35, 19. jul 2007. (CEST)

Ah, a literatura... Ogromna je! Počevši, recimo, od srednjoškolske gramatike: „Gramatika srpskoga jezika“ Ž. Stanojčića i Lj. Popovića (moje izdanje je iz 2004. godine, str. 6-20): „Narodni srpskohrvatski jezik čine tri narečja...“ (str. 6; dakle ne: „narodni srpski jezik“), zatim tabela 1. na strani 11: „Srpskohrvatski jezik, njegova narečja i srpski književni jezik“ (jako mi je žao što ne mogu da dočaram samu tabelu, ali u njoj strelice jasno pokazuju da je srpski nastao od srpskohrvatskog ;)), „Srpskohrvatski književni jezik u XIX i XX veku je jedan isti jezik svugde gde se njime govori i piše.“ (str. 19; obrati pažnju na 19. vijek - primijetio sam da je česta greška u člancima i stranama za razgovor na Vikipediji shvatanje da je srpskohrvatski postojao samo za vrijeme SFRJ!) I tako dalje, skoro je besmisleno da ovako nabrajam kad najvjerovatnije samo ja imam tu gramatiku ispred sebe, ali mislim da je dovoljno da se dobije uvid u ono što je pisac htio da kaže. --Đorđe D. Božović (razgovor) 12:52, 19. jul 2007. (CEST)

Nije se bre jezik raslojio, nego se samo drugačije zove, po meni sasvim prirodno srpski kod nas, kao što se španski u svijetu zove španski, a nastao je (normiran je) u Kastilji. Zatim srpska književnost ne postoji samo od druge polovine 19. vijeka, što bi se dalo naslutiti iz teorija koje pominješ gore. Ne postoji spskohrvatska književnost nigdje u literaturi. Postoji srpska književnost na srpskohrvatskom i hrvatska književnost na hrvatskosrpskom s kraja 19. i tokom 20. vijeka. Naša specifična situacija između Istoka (Vizantije) i Zapada (Rima) je učinila da se kroz istoriju srpski i hrvatski književni jezici odvojeno razvijaju. Interesovanja su nam različita, kulturne osnove takođe, iako imamo srodne slovenske korjene. Ako se u srpskom i hrvatskom kroz istoriju može govoriti o različitim, ali ipak donekle srodnim književno-dijalektsko-jezičkim entitetima, crnogorski i bošnjački su čisto političke tvorevine, bez ikakve dileme. U Španiji se može navesti sličan primjer sa katalonskim i valensijanskim, oba priznata kao posebni jezici, iz čisto političkih razloga. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 13:06, 19. jul 2007. (CEST)

---

„Gramatika srpskoga jezika“ Ž. Stanojčića i Lj. Popovića (moje izdanje je iz 2004. godine, str. 6-20): „Narodni srpskohrvatski jezik čine tri narečja...“ (str. 6; dakle ne: „narodni srpski jezik“)

Jasno je da narodni srpski jezik ne čine tri narječja, zato i ne može pisati „Narodni srpski jezik čine tri narječja“. U tome i jeste poenta. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 13:15, 19. jul 2007. (CEST)

Pošto se po tadašnjem zdogovoru srpskohrvatski bazira na novoštokavskom dijalektu (zvanično kao iz političkih razloga tu su i kajkavski i čakavski), Hrvati su cijelo vrijem kukali kako gube identitet „svog jezika“... Neki dan u Barseloni naletim na nekog Hrvata iz Zagreba u jednoj radnji i čuje me da pričam srpski, te mi se odjednom obrati sa „odakle ste“, te na kraju „jao, nikada nisam čuo da se tako priča naš jezik“... Koji li je to „naš“, ako ga on nikada nije čuo... :)))) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 13:38, 19. jul 2007. (CEST)

---

Dakle, po Đorđevoj teoriji, srpski je nastao 1991, raslojavanjem srpskohrvatskog jezika? A kojim je jezikom govorio car Dušan ili sveti Sava? Tunguzijskim? Molim vas, problem je što se ovaj jezik koji govorimo na skoro celom prostoru bivše SFRJ (izuzev Slovenije i Makedonije) naziva u različitim oblastima različitim imenima. Hrvatski, srpskohrvatski, hrvatskosrpski, srpski.... Pa hajd, i bosanski, bošnjački, a bogami biće i crnogorski... Sve je to jedan jezik koji se različito razvijao u zavisnosti od podneblja gde se govorio, ali je ipak ostao jedan te isti jezik. Isto kao i španski (koji se govori na i engleski, i jedna i drugi se govore na više kontinenata, od strane ljudi sa dijametralno različitim kulturama, pa se nisu "raslojili" na milion jezika, nego su i dalje ostala dva - engleski i španski. Tako da izjave tipa srpski je nastao od srpskohrvatskog, hrvatski je nastao od srpskog ili obratno, ili srpskohrvatski je nastao od hrvatskog/srpskog, su da izvinete, al za mene čiste budalaštine.--Maduixa kaži 13:36, 19. jul 2007. (CEST)

Upravo tako, čista budalaština. Te teorije razvijaju naši lingvisti jer nemaju pametnijeg posla koliko ja vidim. Takmiče se ko će od njih napraviti gluplju teoriju, umjesto da rade na problemima savremnog srpskog jezika. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 13:49, 19. jul 2007. (CEST)

Da, savremeni srpski standardni jezik jeste nastao 1990-ih godina, naravno u velikoj mjeri temeljeći se na ranijoj jezičkoj tradiciji, onoj koja seže do u 18. i 19. stoljeće i ranije. --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:03, 19. jul 2007. (CEST)

Car Dušan i sveti Sava govorili su, možda, tadašnjim srpskim jezikom (koji se u nauci zove srpskoslovenski), što ja ne sporim, ali opet opominjem na razliku između govornog (narodnog) i književnog jezika. Rekoh da naš narodni jezik postoji kako god okreneš, sve ove vijekove, a književni jezik je druga stvarčica. Srpski jezik postojao je, dakle, u to vrijeme, i to kao naziv koji, po svome osjećanju, Srbi upotrebljavaju za ono parčence slovenskog jezičkog sustava kojim se koriste. Kao, uostalom, i dan-danas. --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:03, 19. jul 2007. (CEST)

Čitava mudrost leži u tome da pokušate da posmatrate jezik ne kao jednu prostu datu veličinu, nego kao prilično slojevitu tvorevinu koja ima, i mora imati, i svoje dijalekatske i sociolingvističke i istorijske i političke i etnografske komponente... Kad budete uspjeli da sagledate srpski jezik iz svih tih uglova i spoznate sve te njegove činioce, lasno ćete shvatiti i ovu budalaštinu. --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:03, 19. jul 2007. (CEST)

U Španiji se može navesti sličan primjer sa katalonskim i valensijanskim, oba priznata kao posebni jezici, iz čisto političkih razloga.

Ne postoji jezik koji nije priznat iz političkih razloga. I srpski je jednom morao da zamijeni slovenski kad su Srbi tako poželjeli, i to je bio čisto politički razlog, pa i sad Crnogorci recimo to žele. To nije ništa čudnovato i time se takođe bavi sociolingvistika. --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:03, 19. jul 2007. (CEST)

Jasno je da narodni srpski jezik ne čine tri narječja, zato i ne može pisati „Narodni srpski jezik čine tri narječja“. U tome i jeste poenta.

Može biti, ali kroz čitavo poglavlje posvećeno razvoju srpskog jezika provlači se jedino naziv „srpskohrvatski narodni govor“. I upravo je poenta baš u tome što si napisao. Srpskom ne pripadaju sva tri narječja, ali sva tri narječja pripadaju tom narodnom govoru i ne mogu se olako podijeliti. Zato se i taj narodni govor ne može zvati samo srpskim imenom, nego srpsko-hrvatskim ili srednjejužnoslovenskim. ;) No, to i nije bio predmet diskusije, zar ne? --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:03, 19. jul 2007. (CEST)

Sva ta retorika „negativne dijalektike“ se zasniva na nicemu i sluzi samo za mlacenje prazne slame u strucnim i nestrucnim krugovima. Uzgred, sad ispada da ja ne govorim srpski, jer jos nisam naucio taj „srpski savremeni standardni“ iz 90-ih. Ma daj, bre Djordje!!!

Previse buljite u te knjige sa po meni vrlo sumnjivim informacijama. Da je nas reformator jezika Vuk Karadzic sjedio u sobi samo sa knjigama, ne bi nista napravio u svom zivotu. Vecina tih knjiga je izdavana u vremenu kada se politika mjesala u sve pore zivota, u stvari vecina ih je „partijska indoktrinacija“, koja nema apsolutno nikakve veze sa realnoscu. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 16:44, 19. jul 2007. (CEST)

Gle, „savremeni standardni“ srpski nije, što reče Jagoda, neki vangalaktički jezik koji je prosto „upao“ u ovu našu crnu rupu poslije srpskohrvatskog. Srpskohrvatski se raslojio na srpski, hrvatski i bošnjački, i oni i dalje ostaju u ovom dijasistemu. To je nešto slično onoj pukoj promjeni imena koju ti zagovaraš, ali ne baš tako jer današnji srpski nema samo ime drugojačije, nego i čitavu normu (iako se ona oslanja na onu srpskohrvatsku iz koje se raslojila, ali ipak srpski ima novi pravopis, donose se nova pravila itd.). „Savremeni standardni“ srpski i jeste upravo nova faza u razvoju našeg jezika, ali ta je faza nastala iz ranije srpskohrvatske faze... --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:53, 19. jul 2007. (CEST)

Moram da kažem da razmišljate baš kao matematičari. Imamo nepoznatu x, imamo y; ovo je lijevo, ovo je desno; ili je minus ili plus i trećeg nema. Razmišljajte više kao... biolozi: današnji srpski je bio larva u Vukovo vreme, a lutka u vreme srpskohrvatskog. :D On je zaista „evoluirao“ iz srpskohrvatskog, dakle, Slavene, ne ispada tako. --Đorđe D. Božović (razgovor) 17:03, 19. jul 2007. (CEST)

Koja je to citava nova norma bogati. Ja nikako da dodjem do tih informacija o novim normama koje tako drasticno mjenjaju srpski da je prosto nerazumljiv za smrtnike. Srpski mjenja ime u srpskohrvatski krajem 19. vijeka, ili nesto kasnije. Skoro vijek poslije, krajem 20. vijeka mijenja ime opet u srpski. I to je sve, nema tu neke posebne mudrolije. U Britanici je takodje tako zabiljezeno u clanku srpski jezik (dakle rijec je samo o promjeni imena i nema neke temeljne reforme, niti smo mi smrtnici poceli da pricamo nekim vangalaktickim jezikom). Kako Hrvati i Bosnjaci zovu jezik kojim govore, je njihov problem.. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:07, 19. jul 2007. (CEST)

Niko nije rekao da je nerazumljiv. Srpskohrvatski je imao svoju normu. Srpski, hrvatski i bošnjački danas se razvijaju odvojeno i samostalno, odvojeno jedni od drugih i odvojeno od te srpskohrvatske norme, od koje danas nimalo ne zavise. Dakle, norma se mijenja. U hrvatskom je, recimo, taj razvoj nakon raslojavanja iz srpskohrvatskog krenuo brže nego u srpskom. --Đorđe D. Božović (razgovor) 17:22, 19. jul 2007. (CEST)

Nikako nije srpski promijenio ime u srpskohrvatski! Jeste, da, u... kako da kažem, „svijesti govornika“, tako što su Srbi počeli svoj maternji jezik umjesto srpskim zvati srpskohrvatskim imenom, i to tek od vremena SFRJ. U nauci, pak, ne postoji srpski književni jezik prije 18. i 19. vijeka − postoji kao srpska redakcija staroslovenskog u srednjem vijeku, a u to vrijeme postoji samo slavjanoserbski kao književni i onaj narodni jezik kao govorni, a za koji smo valjda ustanovili da nije srpski (iako ga Srbi, prirodno, svojim etničkim imenom zovu - to je sociolingvistika - ali u nauci je centralnojužnoslovenski - to je dijalektologija). Opet odbijaš da posmatraš sam jezik odvojeno od naziva za jezik koji narod koristi. Sigurno ti neće niko reći da je njegov maternji jezik centralnojužnoslovenski - iako to de fakto jeste, ali centralnojužnoslovenski ostaje termin u nauci, a Srbi će svoj jezik zvati srpskim. To, međutim, nema veze sa ovim o čemu raspravljamo. Samo sam htio da ukažem na to da srpski nije promijenio ime u srpskohrvatski. --Đorđe D. Božović (razgovor) 17:22, 19. jul 2007. (CEST)

Opet ti sa tom „negativnom dijalektikom“... :) Nas problem je sto se mi ne bavimo srpskim jezikom kako treba, nego jos uvijek preovladavaju neke glupe teorije, o diskonuitetu srpskog jezika, te raslojio se iz srpskohrvatskog, te ovo ono. Srpski jezik je Vuk normirao na srpskom novostokavskom dijalektu (srpskom narodnom govoru) i nigdje ga ne zove srpskohrvatski. Kovanica srpskohrvatski je kasnije uvedena pokusajem stvaranja zajednickog jezika, dakle srpskohrvatskog. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:44, 19. jul 2007. (CEST)

Ona je kasnije uvedena, svakako, kad je naša dijalektologija počela da se razvija. --Đorđe D. Božović (razgovor) 17:53, 19. jul 2007. (CEST)

U svakom slučaju, ona rečenica koja je stajala u članku (sad kad sam vidio), kako Srbi govore srpskim jezikom, koji je nastao od srpskohrvatskog, ipak i nije bila tačna na kraju krajeva, zbog onoga „govore“. Tačno je da je savremeni srpski standardni jezik (samo čekam da čujem nekog vrapca da i on ovo otcvrkuće, pod uslovom da može da pročita diskusiju, je li ;)) nastao iz srpskohrvatskoga, a što ne uključuje i narodni i govorni jezik i štošta još. Onda, čini se da smo džabe sve ovo raspravljali... --Đorđe D. Božović (razgovor) 17:53, 19. jul 2007. (CEST)

Ama Đorđe...

Ma sve je to isti jezik, pobogu!!! I onaj koji se govorio u Srednjem veku i onaj koji se govorio 1991. i ovaj koji se govori danas. Jezici se razvijaju i sigurno ni jedan jezik na ovom svetu ne liči na isti taj jezik koji se govorio u Srednjem veku, pa je ipak to sve jedan te isti jezik! Mislim stvaarno... Dajte, stvarno je sramota da na srepskoj vikipediji ne može da se nađe ni jedan iole pristojan članak ni o Srbima ni o srpskom jeziku.... A sve zbog nekih nadri teoretičara i nadri lingivista koji, kako Slaven kaže, nemaju pametnija posla. Besposlen pop i jariće krsti! Neka onda idu da krste jariće ako nemaju šta da rade, a ne da unose pometnju u narod.--Maduixa kaži 16:22, 19. jul 2007. (CEST)

---

E pa Maduixa, isto tako je sramota da na srpskoj vikipediji braniš Cpc, da se govori da je Srbija matična država, da se kaže da je Mitropolija crnogorsko primorska bila autokefalna, da se kaže da su Crnogorci poseban narod, da je 4s na crnogorskoj kapi uvedeno 1918.....i još milion totalno promašenih članaka samo zato što je neko umislio da nešto zna, a da ne govorimo o tome da to zagovaraju crnogorski separatisti. Ajmo jednom da se dogovorimo da istorijske tekstove pišu istoričari, jezičke lingvisti, pravne pravnici....a ne kad svaka šuša da pomisli da je pametna pobrljavi po ovoj Vikipediji.

Inače nema potrebe da se prepirete kad ste oboje u pravu, postoji sa jedne strane narodni, a sa druge književni jezik, samo što to treba da se lepo uklopi u članak.--Stojan Mićović 16:33, 19. jul 2007. (CEST)

---

Ma daj Stojane, idi malo pa oladi. Otvori zamrzivač pa turi tu tvoju srpsku glavu u crngortski frižider, da vidimo hoće li uspeti da je oladi. Ja ne branim ni srpsku ni crnogorsku crkvu, i veruj mi, savršeno mi je svejedno da li postoje ili ne postoje, dal će da se slažu ili će da skaču jedni drugima i da kopaju oči. Takođe mi je savršeno svejedno da li su Crnogorci poseban narod ili su Srbi, sve te prepirke su meni totalno besmislene i pre svega OPASNE, jer zbog takvih budalaština mojih 10 godina života mi je oduzeto i provela sam ih onako kako ni u snu nisam mogla očekivati.

Ono što je meni bitno je da se ovde piše objektivno, a očigledno je da naš narod (uključujući i tebe) nije sposoban još uvek kad govorimo o nama samima. --Maduixa kaži 16:43, 19. jul 2007. (CEST)

Nadam se da vam neće smetati ako se vratimo na onu pričicu o jeziku. Elem, ja ne mislim da je to pometnja. Naprotiv. :) Molim te, Jagoda, probaj samo za jedan mali trenutak da pokušaš da razumeš samo ovo: U pravu si kad kažeš to za srpski jezik. Ali srpski jezik kao uopšteni pojam, prosto − jezik kojim se koriste Srbi. Ali savremeni srpski standardni jezik tek je počeo samostalno da se razvija 1990-ih godina, i to tako što je „evoluirao“ iz ranijeg zajedničkog srpskohrvatskog. (Kažem „samostalno“, jer se on razvijao i odranije u okviru srpskohrvatskog. Standardni jezik.) Okej, trenutak prošao. ;) --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:46, 19. jul 2007. (CEST)

---

Razumem ja to Đorđe što ti pričaš. Međutim, ja mislim da se ovde vodi razgovor o srpskom jeziku generalno, a ne o standardnom književnom jeziku....--Maduixa kaži 17:07, 19. jul 2007. (CEST)

--- Ja o objektivnosti i pričam. Ako te nešto ne interesuje i ako o nečemu pojma nemaš, nemoj da se praviš pametna i misliš da znaš. Ćuti i prevodi te tekstove sa španskog i u ove teme se ne mešaj. Naravno da ti je čudno to što priča Đorđe, ali ti si laik za te stvari i to je potpuno normalno, ne možemo svi sve da znamo ali treba da poštujemo one koji nešto o tome više znaju.--Stojan Mićović 16:56, 19. jul 2007. (CEST)

Nemojte tim tonom. Na Vikipediji smo svi laici. Predosećam strahovitu buru kad Jagoda vidi kako si je ućutkao... :( Svađa nam ponajmanje treba. --Đorđe D. Božović (razgovor) 17:09, 19. jul 2007. (CEST)

---

Slušaj bre! Ko si ti da sebi dozvoljavaš da mi govoriš na taj način i da mi određuješ šta ja "treba" a šta "ne treba" da radim? Ućutkuj svoju mamu koja te tako naučila da se ponašaš a ne mene, niti bilo koga ovde, sram te bilo! I da ti bude jasno, ni ti, niti bilo ko drugi ovde ne može i ne sme da zabranjuje ni meni niti bilo kom drugom da da svoje mišljenje o nečemu. S druge strane, možda jesi neki "stručnjak" za prava jer studiraš prava, mada je i to diskuptabilno, jer stručnjak se postaje tek nakon debelog niza godina prakse u bilo kom zanimanju - ali sigurno nisi stručnjak u religijskim stvarima, ni istoriji, prema tome, i ja bih tebi glatko mogla da kažem isto - ćuti i piši te tvoje nerazumljive članke iz prava i ne turaj nos tamo gde ti nije mesto. Ko kaže da si ti stručnjak za bilo šta? Dovoljno je da neko pročita par rečenica na razgovoru o crnogorskoj crkvi koje si napisao i da mu bude sasvim jasno ko si i šta si ti, i da je nemoguće da ti napišeš iole objektivan (o stručnosti da i ne govorim) članak o bilo čemu što se tiče Srba i Crnogoraca. Zato molim te, pokrij se ušima i ćuti. Deluješ pametnije.--Maduixa kaži 17:06, 19. jul 2007. (CEST)

Inače, za one koji možda ne znaju, jer su se kasnije pojavili, samo da upozorim da iako izgleda da se Đorđe Božović razume u lingvistiku, sve šta on kaže se mora uzeti sa velikom rezervom, jer se on debelo diskreditovao tražeći osnivanje zlatiborske Vikipedije, iznoseći gomilu lažnih podataka (kako je zlatiborski zaseban jezik), i verovatno služeći se sokpapetima. Sve ovo je eskaliralo u gotovo diplomatski incident, pre nego što smo uspeli da objasnimo ovima sa mete da Srbi jednostavno ne drže Zlatibor pod okupacijom, i ne tlače ponosni zlatoborski narod (čak su se bili čuli i povici za oslobađanjem Zlatibora od Srba). Elem, ja nisam iščitao sve šta je Đorđe ovde izneo, tako da ne kažem da jeste ili nije tačno, već samo upozoravam ostale korisnike da se radi o osobi koja je javno pokazala da je spremna da u stručnoj raspravi svesno laže kako bi isterala svoje interese, i stoga iako ima nekakvu vrstu lingvističkog obrazovanja, i nama laicima može izgledati da su njegovi argumenti valjani, bez potvrde nekoga ko se u lingvistiku razume, a nije kompromitovan, ne treba uzimati njegove reči zdravo za gotovo. Ovo ne shvatite kao ad hominem napad, već samo kao upozorenje laicima - znači ne tvrdim da je sve šta Đorđe kaže apriorno netačno. Toliko. -- Obradović Goran (razgovor) 17:27, 19. jul 2007. (CEST)

Hehe. Zanimljivi argumenti. Od Vikipedije pisane užičkim narodnim govorom ja i dalje nisam odustao. Radi se o jednom srpskohrvatskom narodnom govoru koji odumire, ali na kome je u prošlosti nastajala i usmena i pisana književnost. Avaj, u svom prvom pokušaju traženja ove Vikipedije, ja sam jezik predstavio kao Zlatiborian language i kao da je zaseban jezik. Tako je; to je naravno pogrešno, ali ja sam verovao da ću jedino tako moći da dobijem saglasnost. Eto, stidim se toga, ali tako je bilo. A sve to o okupaciji baljezgao je drugi jedan korisnik, koga ti Gorane znaš, a ne ja. Toliko od mene kompromitovanog. ;) --Đorđe D. Božović (razgovor) 17:36, 19. jul 2007. (CEST)

Djordje je svjestan da njegovi argumenti ovdje imaju debele aporije i da se te aporije vide na km. Pazite, jedan dio nase literature o srpskom jeziku narocito onaj koji je nastao u eri SFRJ, treba uzimati sa debelom rezervom generalno. U njoj ima krupnih aporija koje nemaju veze ni sa sociolingvistikom, ni sa lingvistikom pa ni sa jezikom uopste. Osim toga sociolinguistika se ne bavi gorenavedenim stvarima, nego je ona studija socioloskih aspekata jezika i razmatra ulogu jezika u odrzavanju raznih drustvenih rolova u zajednici/ama. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 18:06, 19. jul 2007. (CEST)

To kažeš ti iz Španije? A to što se baš ta literatura upotrebljava u školama i na fakultetima na kojima se predaje srpski jezik to je vjerovatno zato što naši lingvisti nemaju veze ni sa čim... Stvarno! --Đorđe D. Božović (razgovor) 18:21, 19. jul 2007. (CEST)

Šta je sociološki aspekat jezika ako ne pojava da Hrvati koriste hrvatski, a Srbi srpski naziv za doskora isti jezik? Osjećam da ne vrijedi više razgovarati, nakon očitih predrasuda koje si sigurno morao dobiti nakon Goranovog „upozorenja“. --Đorđe D. Božović (razgovor) 18:21, 19. jul 2007. (CEST)

Ovo je spisak udžbenika na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. (Možda ćeš, ako pogledaš, tu pronaći i gramatiku na koju sam se ja iznad pozvao.) Sudeći po godinama izdanja tih knjiga, vjerujem da bi možda htio da im uputiš opomenu da pripaze na one udžbenike koji nemaju veze sa lingvistikom, jer mislim da bi voljeli da ih sklone iz programa. I šta bi jadni naši lingvisti, autori aporijama napunjenih udžbenika, bez nas laika koji sve znamo... --Đorđe D. Božović (razgovor) 18:30, 19. jul 2007. (CEST)

Znas ti bre o cemu govorim. Jedno je „tehnologija jezika“ , a drugo mjesanje politike u jezik. Nije to samo slucaj kod nas. Bez obzira sto mogu da cijenim jednog lingvistu zbog njegove strucnosti iz „tehnologije jezika“, isto tako mogu sa velikom rezervom da uzimam stvari u kojima pokusava da mi proturi „neke svoje teorije“, ma kako on priznat bio, pa nek bude i clan SANU. Znam za tu cijelu pricu o Zlatiboru Djordje, ja sam na Vikipediji duze nego sto ti mislis. :) U nasim skolama se predaje stosta, sto ce u narednom periodu biti temeljno preradjivano, ali naravno prvo ce trebati sacekati da neki nekompetentni „autoriteti“ odu u penzije ili „na drugi svijet“. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 18:38, 19. jul 2007. (CEST)

Ja nemam riječi. Ti kažeš da ono što se predaje po našim školama i fakultetima nije tačno jer se tebi ne sviđa? Užasno je što to pričam, ali najveći autoriteti Stevanović i Pavle Ivić su odavno pod zemljom, pa ipak Ivićeva „Dijalektologija srpskohrvatskog jezika“ i Stevanovićeva četvorotomna gramatika nemaju zamjene... Meni je dosta bilo nerviranja za danas. Izvini, povući ću se iz diskusije. Makar dok se naša lingvistika temeljno ne preradi, pa da sve bude onoliko krasno koliko se samo poželjeti može... :( --Đorđe D. Božović (razgovor) 18:45, 19. jul 2007. (CEST)

Pa nemaju zamjene zato sto smo 15. godina proveli u haosu i niko (od ovih novih teoreticara) se nije naucno i temeljno bavio srpskim jezikom. Imaj u vidu da su ti ljudi pisali te knjige u sasvim drugim drustveno-politickim okolnostima. Htjeli mi to ili ne politicke okolnosti uticu itekako na zvanicne verzije stvari koje se ticu jezika i kulture. Ovdje nije rijec o strucnosti tih knjiga za objasnjenje „tehnologije jezika“. I nadji mi nekog strucnjaka srpskog jezika koji ce osporiti da je Vuk Karadzic normirao srpski jezik na osnovu srpskog novostokavskog dijalekta i da se srpski zvao srpski dok nije uvedena ta nesrecna politicka kovanica "srpskohrvatski". ---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:02, 19. jul 2007. (CEST)

Srbi u Albaniji

Odakle nam 10.000 Srba u Albaniji? Jel to tačan podatak? Na en.viki se ne spominje. -- Obradović Goran (razgovor) 17:11, 19. jul 2007. (CEST)

Ima ih jedan nedefinisan broj, ali ne vjerujem da se radi o 10.000. Nemam izvor za ovo što tvrdim, jer to znam po pričama naših ljudi koji su bili u Albaniji prije 90-ih. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:18, 19. jul 2007. (CEST)

Zabi tu tvoju srpsku glavu u crnogorski frižider, time si me isprovocirala. To što ti ne znaš o CPC, o njenim aktivnostima, to je tvoja stvar samo nemoj meni da govoriš da sam ja pristrasan što iznosim činjenice. O mojoj pravnoj stručnosti neću sa tobom da razgovaram, a o crkvi sticajem okolnosti mnogo više znam nego ti i zato se ti pokrij ušima i prevodi ta španska sela, o visokoumnim stvarima najbolje je da ne progovaraš jel iz tebe izlazi neznanje. Na ovoj raspravi o jeziku si takođe pokazala da nemaš pojma, lepo ti Đorđe objasni ti opet...šta ti sad nije jasno. U porodici imam jednog profesora srpskog jezika i isto mi priča kao Đorđe zato ga i ne napadam. A što se tiče Srba u Albaniji, ne znam tačno koliko nas sada ima tamo, ali na čitavom prostoru severne Albanije su živeli Srbi, koji su sada poarbanašeni, a o tome jasno govori podatak da je prije 45. god. u Albaniji živelo oko 100 hiljada Srba, a u Albaniji su zabranjene srpske škole od 1933. god. , dok se teror nastavio za vrijeme Envera Hodže. Izvini Jagoda nisam našao prikladniji naziv za ono što je radio Enver Hodža, pa ako ti imaš neki slobodno reci a da nije teror, možda će biti manje pristrasan--Stojan Mićović 17:22, 19. jul 2007. (CEST)

-- Zaboravio sam da se izvinim što sam nekog ko je silovao bolesnu ženu (kao što je to uradio pripadnik CPC) nazvao seksualnim manijakom, ne znam stručan termin za tako nešto pa sam upotrebio laički--Stojan Mićović 18:01, 19. jul 2007. (CEST)

---

Hehe... Samo pokazujes koliko nemas veze s mozgom. Kakve molim te imaju veze silovane babe u Crnoj Gori sa poreklom srpskog jezika i terorisanim Srbima u Albaniji? Tvoj problem je sto mislis na stari iskljucivi titoisticki nacin - ako nisi sa mnom onda si protiv mene, i sto tumacis tudje reci onako kako se to tebi cefne. A i taj tvoj profesor srpskog, ako je isti kao ti, nista njemu ne vrede skole, zatucan je u mozak na najgori moguci nacionalisticki nacin isto kao i ti, sto se da videti iz prilozenog. Zapamti da nije neophodno imati skole da bi se bio covek, nego srce. A da bi se bio nacionalista i sovinista, nije potrebno imati nista osim mrznje, koju ti, vidim imas u izobilju.

Tebi se svadja, a ja necu da se svadjam pa necu dalje nista da ti kazem. Mozes da nastavis da pljujes zuc koliko god hoces(mogu da te zamislim, sav si se uskopistio sada pored kompjutera, samo sipas otrov na sve strane) , nadam se da ces da dobijes cir na zelucu. Aj zdravo. --Maduixa kaži 19:49, 19. jul 2007. (CEST)

---

OK, idemo ponovo na temu: Mi u stvari imamo članak Srbi u Albaniji, i tamo piše da po zvaničnom popisu iz 1989, Srba i Crnogoraca u Albaniji ima oko 100, ali da ih nezvanično ima mnogo više (10.000 pa čak i do 40.000). Dat je i neki link koji bi trebalo da potkrepljuje ove tvrdnje (brojku od 10.000), ali kada sam ja ispratio taj link, nisam uspeo da pronađem neki sličan podatak. Da li bi još neko mogao da proveri da li ovaj podatak postoji na tom sajtu (ili na nekom drugom), jer ako ne postoji treba ga ukloniti. Lično mi je malo teško da zamislim da sada (2007.) u Albaniji živi 10.000 Srba. Ako je to pak stvarno tačno, voleo bih da znam, da li oni žive u nekim homogenim sredinama, ili su rasuti po celoj Albaniji. Da li postoje neka srpska sela, i gde. Kakav je njihov odnos sa Republikom Albanijom, i kakav je bio u prošlosti, eventualno neka kulturna društva, crkve..? -- Obradović Goran (razgovor) 19:51, 20. jul 2007. (CEST)

---

Evo uspio sam da nadjem jedan link ovdje o cijeloj problematici utvrdjivanja broja Srba, ali i drugih Slovena na prostoru Albanije. Mislim da prilicno detaljno objasnjava situacijua i prije svega, prica je bazirana na studiji jednog akademika SANU. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:24, 20. jul 2007. (CEST)

Pogresno sam konstatovao da je prica bazirana na studiji Antonija Isakovica (akademika), prica je iz vise izvora, uglavnom novina, a na kraju je naveden samo jedan njegov komentar... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:34, 20. jul 2007. (CEST)

Po zakljucku iz ovog clanka u zadnjem pasusu Srbi i Crnogorci u Albaniji „su nestali i asimilirani narod“... Tako da u tom clanku se jedino moze razglabati o istorijskom prisustvu Srba na prostoru Albanije... U 20. vijeku, su unisteni svi tragovi kulture Srba i drugih nealbanskih naroda. Slicna prica se pokusava reprodukovati danas na Kosovu. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:47, 20. jul 2007. (CEST)

Da pojasnim...

...izbačio sam komentar:

(prapostojbina je izraz koji se koristi u slavistici za označavanje mjesta porekla prije seoba)

jer je nepotreban(ime članka je Srbi,a ne Prapostojbina).(A kad se već oglašavam ukazao bih na to da ne treba brkati dijalekte u člancima(mjesta,prije),ako ima onih koji su zaboravili.)

Toliko, Crni Bombarder!!! (†) 01:40, 20. jul 2007. (CEST)

Znam ja koja je tema članka, nego vidim da ljudi većinom ne znaju šta znači taj pojam, pa sam ubacio komentar. Uostalom u mnogim člancima imamo pojašnjenja nekih pojmova koji neće biti poseban enciklopedijski članci, jer su za riječnik. Dakle, o pojmu prapostojbina, kao pojmu neće biti enciklopedijskog članka. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 02:21, 20. jul 2007. (CEST)

Znam da znaš,nego mi je bilo komično da se tek što najurismo Krležu(da mi je znati ko ga je umetnuo u zaglavlje članka(mrzi me da kopam po istoriji)) u komentaru iz članka,pojavilo novo pojašnjenje/komentar u njemu.

Mogli bi napraviti mali patrljak,poput onih iz rečnika socijalnog rada.Što da ne(od viška glava ne boli). Crni Bombarder!!! (†) 02:32, 20. jul 2007. (CEST)

Prebrojavanje

Opet neki anonimac menja brojke (valjda na osnovu nekog svog popisa) te Srba u Francuskoj ima 100.000, au BiH manje nego što je bilo. Meni je problem što ni za prethonu cifru nije postojao naveden izvor pa ne mogu da proverim šta je istinito. -- JustUser  JustTalk 14:30, 12. septembar 2007. (CEST)

Pa u Bih nije bilo popisa od 1991. god., tako da ovo ostalo su sve proizvoljne estimacije. Za Francusku ne znam... Znam da u Španiji ima otprillike 3000 državljana Srbije sa prijavljenim boravkom (2006. god. izvor statistički zavod Španije, ne mogu da dam direktan link jer je sajt isprogramiran tako da moraš da vršiš upite u bazu po kriterijumima da bi došao do podataka), što ne mora da znači da su svi Srbi, a moguće je da ima jedan manji broj koji su uzeli špansko državljanstvo i naravno sad se računaju kao Španci... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 15:05, 25. septembar 2007. (CEST)

Zastave bez broja

Mak`o sam sve zastave zemalja ispod kojih nije bilo ikakvog broja(a mogli bi malo proćaskati i o ostalim brojkama bez referenci),jer je apsurdno staviti ih.Zašto ne bi jednostavno umetnuli spisak svih zemalja sveta,jer Srbi su svi u svuda.Aman ljudi.

Usput,`e l` se meni nešto baguje ili se uopšte ne prikazuje zvezdica za izabrani na mk.viki(fino su ga uradili,moram priznati). Crni Bombarder!!! (†) 19:37, 25. septembar 2007. (CEST)

Ma jasno da ne vrede brojevi bez reference. Treba neko fino da preuzme te podatke sa engleskog članka, tamo imaju reference za sve (sem za Holandiju?). -- Обрадовић Горан (разговор) 19:45, 25. septembar 2007. (CEST)

Balkansko poluostrvo i Panonska nizija

Nije mi celo objašnjenje stalo u opisu izmene. Srbi u velikom broju ne žive samo na Balkanskom poluostrvu, nego su istorijski i trenutno prisutni u velikom broju i u Panonskoj niziji: Banat, Srem, Bačka, Baranja, Slavonija, kao i beogradske opštine (i to je uslovno van Balkana) Novi Beograd, Zemun, Surčin, Palilula. Oko dva miliona Srba živi u južnoj Panoniji, a u prošlosti je bilo perioda kada su činili jedino stanovništvo u današnjim granicama Vojvodine i trećinu stanovništva Slavonije. 91.150.98.76 18:41, 29. oktobar 2007. (CET)

Panoska nizija je u/na Balkanskom poluostrvu.... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 18:45, 29. oktobar 2007. (CET)

Ja ne znam gdje neki od vas ucite sad geografiju, ko va uci, ali u svijetskim atlasima, panosnka nizija je kompletno na Balkanskom poluostrvu. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 18:47, 29. oktobar 2007. (CET)

Slavene, kao što sam rekao na stranici moje IP-adrese gde si ostavio identičnu poruku, pogledaj stranicu Balkansko poluostrvo. Južni deo Panonske nizije uslovno jeste na Balkanu kao regiji ili geopolitičkom prostoru bivše SFRJ, Rumunije, Moldavije, Albanije, Bugarske i Grčke, ali nije na Balkanskom poluostrvu kao geografskoj odrednici. Severna granica Balkanskog poluostrva su reke Sava i Dunav, i upravo tako je navedeno u svim geografskim atlasima i školskim udžbenicima. Čak je i geografski koncept Balkanskog poluostrva kao poluostrva veoma klimav, pošto za razliku od ostalih poluostrva nema zemljouz, i tu činjenicu koriste u Hrvatskoj (na primer) kako bi odbacili da se deo njihove teritorije i geografski nalazi tamo. Ako gledamo i po kulturno-istorijskim odlikama, teritorije južne Panonije nisu Balkan - Balkan su jedino u kontekstu modernog govora dnevne politike. 91.150.98.76 19:03, 29. oktobar 2007. (CET)

Pa to sranje sa dnevnom politikom i jeste problematicno... Ja samo znam da kada sam ja učio geografiju kod nas, cijela bivša Juga je bila na Balkanu, pa samim time i Panonska nizija. E sad, sa ovim preturanjima stvaraju se nove raspodjele... S druge strane znam pouzdano da na Zapadu uče i dalje da su i Srbija i Hrvatska i Rumunija na Balkanu (pored ostalih Makedonije, B i H, itd)... Eto izdvoili su Sloveniju, ali ove ostale bivše Republike i dalje stoje na Balkanu. Imam kod sebe i Atlas National Geographic u kojem takođe stoji kako sam rekao... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:12, 29. oktobar 2007. (CET)

Ne uče baš u školama, to je više Balkan u političkom kontekstu, koji se više pominje u štampi, medijima i političko-ekonomskoj literaturi, iz kojeg izuzimaju evropski deo Turske, a često i Grčku, a podrazumevaju samo bivše komunističke zemlje cele jugoistočne Evrope trenutno "u tranziciji". Kao poluostrvo, kao geografski pojam, Balkan seže samo do Save i Dunava, i time su samo Albanija, Bugarska, BiH i Crna Gora u celini na Balkanu, Srbija, Hrvatska i Grčka većim delom, a Slovenija, Rumunija i Turska manjim. A Panonska nizija definitivno ne spada u Balkan, jer bi time i cela Mađarska bila balkanska zemlja - južnoslovenski je samo jug Panonske nizije: Slavonija, Baranja, Srem, Bačka, Banat. Ne znam sa čime bih uporedio, možda sa Amerikom, gde slično postoji podvajanje značenja u geografskom smislu i u svakodnevnoj upotrebi, jer se uglavnom podrazumeva da označava Sjedinjene Američke Države i Kanadu, dok su Amerika takođe i Meksiko ili Peru. Balkan takođe ima i metaforičko, pežorativno značenje, koje označava nesposobnost za državnost i razumnu politiku, što se očitava i u značenju reči "balkanizacija" koje je ušlo u upotrebu u stranim jezicima, a označava usitnjavanje i cepanje država praćeno krvavim sukobima. No, da ne smaram, ako govorimo o geografskoj raširenosti srpskog naroda u uvodnom delu teksta, predlažem da pored Balkanskog poluostrva obavezno stoji i Panonska nizija, jer i tu živi i živeo je značajan procenat srpskog naroda. Mada umesto oba može da stoji i samo "Jugoistočna Evropa", svejedno. Pozdrav. 91.150.98.76 21:56, 29. oktobar 2007. (CET)

Na Vikipedijama na raznim jezicima je druga prica... Imas tu sliku iz clanka Balkansko poluostrvo koja je i kod nas, ali u tekstu obicno pise drugacije. Sad bas gledam spansku Vikipediju. U tekstu je onaka kako oni uce u skolama, tj. kako sam rekao gore, ali drze tu mapu sa granicom Sava i Dunav. Na engleskoj paradoksalno imas takodje tu sliku, a odmah ispod ovu... Image:Balkan peninsula line.jpg... Dakle, haos. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:24, 29. oktobar 2007. (CET)

Britanika u svom clanku o Balkanu, ukljucuje i Sloveniju, iako priznaje da je ta granica na sjeveru u geografskom smislu nedefinisana. Dakle, u provjerljivim izvorima na Zapadu, nigdje neces naci takve iskljucive konstatacije, tj. da je geografska granica Balkana na Savi i Dunavu. Po meni to je totalni apsurd i politicko prepucavanje, ograniciti Balkan na sjeveru na zavrsetak Dinarskog alpskog masiva i dolinu tih rijeka. Sto se tice pojma "balkanizacija", i konteksta u kojem se koristi to je obicna glupost i medijski senzacionalizam propagandne masinerije. Mozemo i mi koristiti pojmove baskijizacija, ili katalonizacija, ili bilo koji drugi vezano za problematicne zone u Evropi. A ima ih. Slika koja ilustruje Balkan u Britanici je vrlo slicna ovoj Image:Balkan peninsula line.jpg i ne onoj drugoj koju kristimo mi u nasem clanku o Balkanu, a i druge vikipedije... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:31, 29. oktobar 2007. (CET)

Inace, da te ne gnjavim mojima paranojama, za mene je uvijek bila i ostace slika Balkana nalik ovoj - Image:Balkan peninsula line.jpg, bez obzira kako se kod nas ili bilo gdje drugo ucilo. I posto smo izasli iz teme, ja se izvinjavam, navodi kako mislis da je najbolje u ovom konkretnom clanku... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:56, 29. oktobar 2007. (CET)

Ne znam, ja sam lično Panonac, iz Banata i nikad nisam sebe niti svoju regiju smatrao delom Balkana, a Srbin sam, pa mi je samo zato stalo do toga da se i to napomene - naravno, ne u negativnom smislu, pošto južne krajeve (lično) smatram mnogo lepšim, zdravijim i interesantnijim od ravnice, već jednostavno ne mogu time da se indentifikujem, kao što se neki Vranjanac, recimo, ne identifikuje sa Podunavljem, iako je Srbija i podunavska zemlja. Ako hoćete, izbacite referencu o južnoj Panoniji, mada mislim da ne bi bilo loše da ostane, upravo zbog toga što se najčešće kada se govori o Balkanskom poluostrvu ne podrazumeva i Panonija. Kao na primer u članku o Balkanskom poluostrvu na Vikipediji na srpskom jeziku, na koji upućuje referenca u uvodnom delu teksta. Ako ništa drugo, ne bi bilo loše da ostane upravo zbog "nedefinisanosti" severnih granica.

Inače, u Maloj Prosvetinoj enciklopediji iz 1978, koju imam kod kuće, za Balkansko poluostrvo stoji da je u pitanju poluostrvo na jugoistoku Evrope, južno od Save i Dunava, površina oko 520.000 km2, st. oko 40 mil.: Srbi, Hrvati, Muslimani, Makedonci, Crnogorci, Slovenci, Bugari, Grci, Albanci, Turci, Rumuni, Cincari, Jevreji, Jermeni i dr. Granice: na severu Sava i Dunav, na jugu Sredozemno more, na istoku i jugoistoku Crno, Mramorno i Egejsko more, na zapadu i jugozapadu Jadransko i Jonsko more itd.91.150.98.76 23:34, 29. oktobar 2007. (CET)

:))))))

Vidim rasprava na stranici za razgovor je bar 20 puta duža nego sam tekst o Srbima na vikipediji koja koristi jezik tog naroda, o kome silni mislioci, lingvisti, filosofi, akadamici pa i laički pojedinci na ovoj Vikipediji napisaše 7,8 rečenica. Ccccc, stiglo se i do raspopa - silovatelja, čira na želucu, srpskog jezika koji je nastao 1991. godine,a vidim da je na pomoklu i senzacionalno otkriće preumnih pojedinaca o najnovijem Zlatiborskom jeziku, koji je svakao mnogo stariji od srpskog jezika, tako kažu...I dok 165.000 ili 600.000, po nekima i milion Srba živi u Čikagu, ovo malo jada što je ostalo u "Srbijici" ne može da se pohvali da je napravilo dobar tekst i da se na njegovom vrhu pojavi neka zvezdica. Ostaje nam da se nadamo da će tekst sa zvezdicom o Srbima možda imati Osetinska ili Ašanti vikipedija.

--Onjegin (razgovor) 06:03, 12. jul 2008. (CEST)

Point? I seem to miss it.. -- Обрадовић Горан (разговор) 07:07, 12. jul 2008. (CEST)

7,118.411 Srba u Srbiji?

- a 6,212.838 Srba po popisu iz 2002. godine. Nismo se valjda mi Srbi u Srbiji za šest godina umnožili za milion duša?--Carski (razgovor) 22:20, 14. septembar 2008. (CEST)

Nenad Ilić

Izvinite što ne znam, ali koji je to poznati srpski naučnik Nenad Ilić...? --Darko Maksimović (razg.) 09:17, 10. decembar 2008. (CET)

A mene zanima odakle ovih 1.703.415 Srba u Bosni? Rade Nagraisalović

Sramota

...sramotno kratak članak :( --Darko Maksimović (razg.) 00:53, 30. januar 2009. (CET)

Uklonjene karte

Uklonio sam sve karte koje se bave isključivo teritorijama, ili koje se bave teritorijama a da se ne bave isključivo Srbima na toj teritoriji - predmet ovog članka su Srbi kao narod, i karte treba da služe da ilustruju materiju koja se izlaže u članku. Ako imate neku kartu koja se ne bavi Srbima, nego nekom teritorijom, njoj je mesto u članku koji se naziva „Demografija [NAZIV TERITORIJE]“ ili „Istorija [NAZIV TERITORIJE]“, ne ovde. --Cordwainer B. (razgovor) 21:15, 13. februar 2009. (CET)

Uklanjanje karata, drugi put

Ponovo su uklonjene karte koje se bave teritorijama ili koje se ne bave isključivo Srbima na datoj teritoriji. Takve karte pripadaju u članke o istoriji i/ili demografiji određene teritorije. --Cordwainer B. (razgovor) 21:54, 24. maj 2009. (CEST)

Njegoš

Zašto se Njegoš ne nalazi među ovim velikanima na početku članka? --80.242.117.113 (razgovor) 20:07, 26. oktobar 2009. (CET)

Pogreših za bošnjački jezik

vratio sam izmenu Baš Čelika jer sam video da bošnjaci svoj jezik zovu bosanski [2] . Posle sam video da je kod nas naziv drugačiji. --Antidiskriminator (razgovor) 16:04, 19. maj 2010. (CEST)

Hvala Bojanu sto je vratio moje promjene. U Republici Srpskoj ni u ustavu nema ni bosnjackog a kamoli bosanskog jezika. Priznaje se zvanicno samo "jezik Bosnjaka" i to po odluci suda. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:14, 19. maj 2010. (CEST)

Ime jezika ne odreduju politicari vec lingvisti, a nasi su rekli da je u srpskom jeziku pravilno bosnjacki. Koja strana se igra politikanstva nije bitno i nemojmo o tome raspravljati. -- Bojan  Razgovor  20:04, 19. maj 2010. (CEST)

Predlog

Da li može da se prevede engleski ili makedonski članak o Srbima da konačno se dobije nešto sadržajniji članak.--Milanče (razgovor) 19:53, 5. oktobar 2010. (CEST)

Statistika !

Broj stanovnika Srbije bez Kosova i Metohije je 7.498.001, a Srbi čine 82,86% stanovništva prema zvaničnom popisu iz 2002.godine  !

http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=59 http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=37

Pedja770 (разговор) 21:33, 5. фебруар 2011. (CET)

Може ли неко да ми каже који је био број Срба на нивоу Србије (са Војводином и Косовом) на попису 1991. године? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dante88 (разговор • доприноси) | 22:52, 26. фебруар 2011.‎

ukupan broj srba u svetu

molim vas pomozite mi da nadjemo zajedno ukupan broj srba u svetu .... ako podaci stoje da u SRB živi ~6 miliona srba + 2 milijona u regionu i od 3-4 milijona srba u dijaspori - ond abi broj trebao da bude prkeo 12 milijona .... ali postoji li negde "pravi" izvor koji bi iznosio upravo taj broj? neka enciklopedia ili slično bi jako dobro došlo (Правичност (разговор) 00:58, 6. јануар 2013. (CET))

Нажалост, већина енциклопедија говори о демографији држава, ретко која народа. --Lakisan97 (разговор) 01:17, 6. јануар 2013.

Izuzimajući enciklopediju, poznajete li neke linkove, gde su ti brojevi srba u svetu navedeni, a da linkovi imaju i autore, makar neke stručnjake za demografiju itd.... ??? ko god ovo čita, molim da pomogne, jer ću se baš sa tim linkovima truditi i tražiti da se broj srba realno proceni i promeni na engleskoj vikipediji koja je zaštićena. (Правичност (разговор) 09:04, 9. јануар 2013. (CET))

S obzirom da su sve ozbiljne države imale popis stanovništva prošle godine najbolje je unijeti podatke s tih popisa tamo gdje postoje podaci o Srbima. Tamo gdje nas nema ne znam šta bi moglo biti rješenje. Mi se ovde često služimo svakakvim procjenama pa dajemo okvirne brojke. Na Vikipediji na engleskom je to malo drugačije i ne znam kako bih ti pomogao. Uostalom, mi se brinemo za naše članke, a oni za svoje.-- Марко Dic,amice! 14:47, 9. januar 2013. (CET)

Hvala na odgovoru (Pravičnost (razgovor) 23:45, 9. januar 2013. (CET))

Podaci za Nemačku nesavršeni

Podaci za Nemačku vam nisu tačni, ta brojka od skoro dvesta hiljada ne uključuje uopšte Srbe iz BiH, Hrvatske, Crne Gore itd... Niti one Srbe koji su rođeni u Nemačkoj, dakle 2. ili 3. generacije ili čak još starije. Nego već samo ljude koji su uspeli da se izjasne (a veliki broj njih nije) da imaju srpske pasoše itd.... pravilna brojka Srba bila bi između 600.000 i ~800.000 najverovatnije. Molim vas da promenite izvor. (Pravičnost (razgovor) 22:13, 13. januar 2013. (CET))

Daj drugi izvor. Dobro je što ti imaš „pravilne najverovatnije brojke“--Drazetad (razgovor) 23:18, 13. januar 2013. (CET)

To sam i uradio. "Dobro" što sam jedini ispravio brutalno smanjenu cifru. (Pravičnost (razgovor) 04:09, 14. januar 2013. (CET))

E baš si pravičan. Podatak iz 2011. zamenio si podatkom iz 2006. Mogao si uzeti podatak iz 1971 tada ih je bilo najviše u Nemačkoj.--Drazetad (razgovor) 10:24, 14. januar 2013. (CET)

Hvala na komplimentu, jesam pravičan, neću da brojim ljude koji privremeno rade i žive iz Srbije u Nemačkoj pa da je izvor iz 2013 godine te da ih brojim kao ukupnu populaciju Srba u Nemačkoj. - da li ti je poznato, da su Srbi treća najveća migracijska grupa u Nemačkoj, bilo bi veoma interesantno kad bi nas bilo samo 190.000 nasprem naprimer mnogo više Turaka, Poljaka, Grka, Italijana, Albanaca itd... A gle još sam si spomenuo, da nas je u 1971 bilo tamo najviše, šta znaš možda su svi iz 2003 godine izginuli, 300.000+ nestalih. (Pravičnost (razgovor) 01:35, 15. januar 2013. (CET))

Srbi u Nemačkoj po ZVANIČNOM popisu iz 2011.godine

• Srbi rođeni u Nemačkoj 125.765
• Srbi (iz Srbije bez Kosova) sa bračnim statusom u Nemačkoj 197.984
• Srbi iz Srbije i Crne Gore sa državljanstvom Nemačke 54.944
• Radnici iz Srbije i Crne Gore sa radom u Nemačkoj 404.690
• Radnici iz bivše Jugoslavije (bez navedene republike) sa radom u Nemačkoj 913.501
• Srbi iz drugih republika bivše SFRJ (BiH, Hrvatska...) nisu navedeni u statistici.

Zbog svega gore navedenog, lako je zaključiti da u Nemačkoj trenutno boravi ili živi preko 1.milion Srba. To znači da se neko poigrava podacima o broju Srba u Nemačkoj.

Tačno tako, bravo na slagannju. Ja bih takođe zamolio administratora neka uvidi ovaj cirkus i drastično omalovažavanje broja Srba u Nemačkoj u infoboksu. Ako saberemo samo Srbe iz SRB i CG koji žive ili borave tj. rade u Nemačkoj .. dobijamo brojku od 783.374 ljudi + NERAČUNAJUĆI SRBE IZ BIH i HRVATSKE ... a i njih ima mnogo, dobijamo sigrunu brojku od oko 1 milijon ljudi (manje ili više).

(Pravičnost (razgovor) 16:21, 25. januar 2013. (CET))

Ovde se poigravate vas dvojica. Nema od priče ništa. Dajte izvor (ne šta vi mislite) i odmah će biti ispravljeno prema najnovijem izvoru, a ovako to je samo nagađanje i pretpostavka. U delu koji je napisan iznad o popisu za 2011. izmešane su babe i žabe, za ličnim zaključkom autora, koji vidim i ti podržavaš. Dajte tačan broj i zvaničan izvor prema zadnjem popisu iz 2011. i odmah menjam. --Drazetad (razgovor) 16:36, 25. januar 2013. (CET)

---

Dečko koji kaže da miješam babe i žabe, očito je izvukao samo jednu žabu ili njen batak i objavio kao ,,ukupan podatak. Evo objašnjenja:

• Prvo: Prilikom popisa u Njemačkoj 2011, statistička agencija nije popisivala ETNIČKE SRBE već populaciju sa teritorija iz kojih dolaze. Tako da nemamo tačan broj Srba u Njemačkoj, već broj ljudi iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i tako redom.
• Drugo: Čak ni Srbijanci (državljani Srbije) nisu svrstani u jednu kategoriju pod nazivom Srbija, već su navedeni nazivi državne zajednice iz koje su dolazili. Tako da imamo Jugoslavene (šifra 106), pa Srbe i Crnogorce (šifra 107 za SRJ i šifra 46 za državu Srbija i Crna Gora), pa samu Srbiju (bez Kosova) (šifra 45).
• Treće: Nadam se da vam je poznato da određen broj Srba u Njemačkoj ne potiče iz Srbije već drugih teritorija bivše nam države, pa su ti etnički Srbi u popisu navedeni kao 30.Hrvati, 31.Crnogorci, 41.Bosna i Hercegovina i 42.Kosovo.
• Četvrto: Pored svega navedenog, postoje i etnički Srbi rođeni u Njemačkoj , i to prva, druga, treća itd. generacija naših emigranata, ali oni NISU NAVEDENI u ovim podacima, jer ih ,,Statistisches Bundesamt“ smatra Nijemcima.

Pozivam se na zvanični dokument Popisa: Ausländische Bevölkerung 2004 bis 2011 nach Staatsangehörigkeit und Geschlecht (prevod: Broj stranaca od 2004 do 2011, po nacionalnosti) Tabele od 3 do 13. (isti su podaci u svim tabelama)

(Uz ime teritorije naveden je i tačan broj populacije po popisu, a ja dodajem i procenat Srba (po vikipediji) u datoj teritoriji, te procjenu Srba od ukupnog navedenog broja.)

• 30. Kroatien ......................................................... 223.014 ...(12%) ... ~ 27.000
• 31. Montenegro ....................................................... 15.212 ...(28%) ... ~ 5.000
• 41. Bosnien und Herzegowina ................................ 153.470 ...(37%) ... ~ 60.000
• 42. Kosovo ............................................................ 136.937 ...(15%) ... ~ 21.000
• 45. Serbien (mit und ohne Kosovo) ......................... 197.984 ...(83%) ... ~165.000
• 46. ehem.Serb und Montenegro ............................... 54.557 ...(63%) ... ~ 35.000
• 106. das ehemaligen Jugoslawien .......................... 913.501 ...(40%) ... ~ 370.000
• 107. des ehemaligen Serbien und Montenegro ........ 404.690 ...(63%) ... ~ 260.000

Iz svega navedenog da se zaključiti da je samo u par poslednjih decenija u Njemačku uselilo oko 950.000 etničkih Srba.

Ponavljam: Ovo je podatak bez Srba koji su rođeni u Njemačkoj (procjena preko 500.000). Osim toga, broj Srba pod šifrom 106. je mnogo veći, jer obuhvata sve one Srbe koji su došli u Njemačku sa jugoslovenskim pasošem, u vremenu 1991-1996, za razliku od Hrvata i Bosanaca (ne-Srba) koji su tad imali svoje pasoše. ‎— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik CarRadovan (razgovor • doprinosi)

I ja ponavljam daj izvor koji kaže da u Nemačkoj prema popisau iz 2011 ima hhhhhhh Srba, bez tvojih zaključaka i tvoje priče. Ako postoji podatak odma ga unosimo u tekst i ova priča je završena, a ako ga nema priča je opet završena, jer tvoji zaključci su samo tvoji zaključci, a to nije bitno za enciklopediju i tačnost podataka u njoj. --Drazetad (razgovor) 01:35, 30. januar 2013. (CET)

U popisu nije naveden broj Srba, tako da treba koristiti neki drugi izvor. Ovo iznad što je napisao CarRadovan je Originalno istraživanje. Treba naći neku pouzdanu procjenu, kad se već ne možemo osloniti na popis. Vratio sam članak na stanje od prije 4. januara ali mi se ni sadašnji izvor (Blic) ne sviđa jer nije o Srbima nego o državljanima Srbije.--V i k i v i n d 01:46, 30. januar 2013. (CET)

Dobro su uradio što si vratio izmene nastale u ovom mesecu--Drazetad (razgovor) 01:50, 30. januar 2013. (CET).

Upravo tako, ovo što sam objavio su ORIGINALNI PODACI! I osim procjene na način na koji sam ja uradio, bojim se da sve drugo bi bilo nagađanje. I prijatelju, ovaj se tekst odnosi na ETNIČKE SRBE, ne samo Srbijance i ne samo Srbijance koji su se zadnjih par godina iselili iz ove smanjenje Srbije.--CarRadovan (razgovor) 02:02, 30. januar 2013. (CET)

Trebaš naći neku procjenu o broju Srba u Njemačkoj. Nemoguće da niko osim tebe do sada nije procjenjivao njihov broj. Sada nemam vremena, ali ću sutra i ja pokušati nešto pronaći.--V i k i v i n d 02:06, 30. januar 2013. (CET)

http://www.zentralrat-der-serben.de/index.php?SrbiuNj --CarRadovan (razgovor) 14:22, 8. februar 2013. (CET)

Koristićemo ga pošto je to trenutno jedini izvor koji imamo. Ako neko nađe bolji izvor možemo promijeniti broj ili ga navesti u rasponu tipa XXX.XXX — XXX.XXX.--V i k i v i n d 11:22, 30. januar 2013. (CET)

Ovo nije zvaničan popis nego razmišljanje Centralnog saveta Srba u Nemačkoj, koji nije ništa zvaničniji od onog što su dva korisnika dali gore u razgovoru. --Drazetad (razgovor) 15:00, 8. februar 2013. (CET)

Poznati Srbi

Glavni članak: Spisak poznatih Srba

• Naučnici: Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković, Mileva Marić (matematičarka i prva žena Alberta Ajnštajna), Jovan Cvijić, Josif Pančić, Jovan Žujović, Ruđer Bošković, Ognjeslav Kostović Stepanović, Miomir Vukobratović;

• pisci: Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Meša Selimović, Vladan Desnica, Desanka Maksimović, Mira Alečković, Borislav Pekić, Milan Rakić, Jovan Dučić, Radoje Domanović, Jovan Jovanović Zmaj;

• slikari: Đura Jakšić, Sava Šumanović, Paja Jovanović, Nadežda Petrović, Milena Pavlović-Barili, Petar Lubarda, Olja Ivanjicki, Siniša Vuković, Marko Murat, Đorđe Krstić;

• fotografi: Dimitrije Novaković, Anastas Jovanović, Milan Jovanović, Rista Marjanović, Dragiša Stojadinović;

• prosvetitelji: Zaharije Orfelin, Dositej Obradović;

• lekari: Vladan Đorđević, Draga Ljočić, Mihajlo Petrović, Đorđe Nešić, Radenko Stanković;

• arhitekti: Jovan Ilkić, Dragiša Brašovan, Momir Korunović;

• sveštenici: Jefimija, Arsenije III Crnojević, Gavril Stefanović Venclović, Mojsije Zečević, Lukijan Mušicki, Nikodim Milaš;

• privrednici: Miša Anastasijević, Nikola Spasić, Golub Janić, Mihajlo Kosovljanin, Vladimir Matijević;

• pravnici: Valtazar Bogišić, Slobodan Jovanović;

• filmski reditelji: Emir Kusturica, Srđan Dragojević, Želimir Žilnik, Dušan Makavejev, Goran Marković, Slobodan Šijan;

• glumci: Mija Aleksić, Miodrag Petrović Čkalja, Zoran Radmilović, Velimir Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić;

• muzičari: Kir Stefan Srbin, Kornelije Stanković, Stevan Stojanović Mokranjac, Vlastimir Pavlović Carevac, Minja Subota, Đorđe Balašević, Momčilo Bajagić Bajaga;

• sportisti: Vlade Divac, Aleksandar Đorđević, Novak Đoković, Jelena Janković, Ana Ivanović, Nemanja Vidić, Dragan Džajić, Dejan Petković, Dejan Stanković itd...

178.149.33.53 (razgovor) 04:30, 6. avgust 2013. (CEST) Za pregled izbačenog dela stranice

Internetni rat - potrebna pomoć

Engleska verzija ove stranice (koja je i najčitanija) ("Serbs" wiki stranica) https://en.wikipedia.org/wiki/Serbs na konstantnom je udaru i pod opsadom hrvatskih internet ratnika ili bolje rečeno pacijenata, a pridružuju se tu i neki drugi (kao npr. jedan bugarski nacionalista) ... najuporniji je editor pod imenom "Sokac121" - koji već od početka prošle godine editwarre-uje ukupan broj Srba u svetu i još neke brojeve u infoboxu - naravno pokušavajući da ih diskredituje i smanji iako je na "talk-page-u" bio već sto-puta demantovan on i dalje pokušava. ... Tu sam da vas obavestim, da više neću moći braniti tu stranicu i pouzdane izvore naše jer neću biti u mogućnosti baviti se vikipedijom više uskoro. Dosada sam je branio sam i to sam protiv trojice ili čak četvorice bez ikakve pomoći od nijednog srpskog editora.. uspeo ... niko se od Srba ne zauzima...

Dakle ako vam je stalo, da jedan hrvatski nacionalista sa IQ ispod nule (sudeći po njegovim lošim argumentima i lošim engleskim) NE uspedne uz pomoć hrvatske ekipe, da nekim lingvističkim izvorima ili šta ja znam kakvim, svede ukupan broj Srba na svega 9 miliona od sadašnjih 10-12 miliona (sudeći po infoboksu i pouzdanim izvorima na onoj stranici utvrđena je najmanja i veća procena ukupnog broja) i da svedu broj Srba u Nemačkoj sa 700,000 na 200,000 koristeći izvor koji kaže koliko državljana Nemačke nosi najnoviji pasoš Rep. Srbije umesto koliko je etničkih Srba u Nemačkoj. ... ako vam je stalo, da svet ne čita laži, da Hrvata ima umesto 6 mil.+ ... 7,5 -8,5 miliona u svetu (jer su na toliko uspeli napumpati brojs vojih sunarodnika na "Croats" stranici) a da Srba ima skoro isto toliko zbog jednog Hrvatskog internet huligana - iako se zna da Srbi broje jedanput više od Hrvata kroz istoriju demografije.

Dakle zamolio bih sve zainteresovane, da štite tu stranicu, da štite pouzdane izvore, realnost na vikipediji od antisrpskih nacionalista i internet paćenika, koji uporno pokušavaju da nas ponižavaju i "smanjuju našu veličinu" i ugled. Gore imate naveden link - dakle engleska verzija ovog wiki-page-a. Pozdrav svima. (Pravičnost (razgovor) 01:40, 18. mart 2014. (CET))

Srbi u Albaniji

Očigledno je netačan podatak da ima 297.000 Srba u Albaniji. Molim Vas da to ispravite.24.135.185.82 (razgovor) 19:05, 25. april 2014. (CEST)

katolici i muslimani

Dobro, care Radovane, možeš li mi reći koji izvor tvrdi da danas među Srbima postoji znatan broj katolika ili muslimana? Ne sporim da možda ima takvih pojedinačnih pojava, ali sigurno ne više nego što ima Srba budista, sledbenika hare krišna i slično. Pored pravoslavlja, danas su među Srbima, u verskom smislu, masovnije zastupljeni jedino ateizam i protestantizam. Pomenuo si na mojoj strani za razgovor muslimanske Rome i Gorance i katoličke Bokelje kao primere. Smatram da su to loši primeri. Pre svega, Romi sigurno nisu Srbi, a za katoličke Bokelje se zna da se izjašnjavaju kao Hrvati. Pitanje da li su Goranci Srbi ili posebna etnička grupa je veoma komplesno - zavod za statistiku ih, svakako, priznaje kao posebnu etničku grupu u rezultatima popisa. PANONIAN (razgovor) 11:41, 19. jun 2014. (CEST)

Panonac, ti često govoriš kao da imaš ozbiljan problem sa vlastitim etničkim porjeklom ili bar nacionalnim opredjeljenjem, a osim toga pokazuješ veliku količinu neinformisanosti oko pojmova narod-nacija-opredjeljenje. Primjetio sam i da različito reaguješ na porijeklo i opredjeljenje kad su različiti narodi u pitanju.

Porijeklo i opredjeljenje su dvije kategorije. Nacionalno opredjeljenje (u našim zakonodavstvima) je privatna stvar - i niko ne smije da primorava pojedinca na njegovo izjašnjavanje. Izuzetak su samo vlasti Crne Gore i Bošnjaci u BiH... Ja lično poznajem na desetine Bokelja, Roma i Goranaca („ponaosob“) koji se zasigurno izjašnjavaju (nacionalno opredjeljeni) kao Srbi. Naravno to ne znači da se svi Bokelji, Romi ili Goranci tako izjašnjavaju, ali su ti besmislene rečenice „... zna se da su Hrvati“ itd.

Osim toga, poznajem nekoliko etničkih Srba koji su se (iz nekog njima znanog protesta) izjasnili u regionalnom smislu... i statistički zavodi ih navode tako. Pozivati se na Zavod za statistiku ti je loš primjer, jer sam za njih radio godinama, možda još uvjek radim... ali da te informišem: Kod nas je praksa da se svaka pojava za koju se izjasni više od 100 stanovnika navedi kao posebna kategorija, a manje od toga su kategorija „nepoznato“. Tako u Crnoj Gori ima oko 60 Eskima, 40 Džedaja, 55 Amerikanaca, a u Beogradu oko 20tak nacionalno izjašnjenih Solitera. Da ih je kojim čudom 101 - ti bi im sigurno napravio članak kao i za Torlake i Šope - još bi im nacrtao i „etničku mapu“.

Da zaključim: Statistika ne ulazi u stvarno porijeklo tih ljudi, već samo bilježi njihovo izjašnjenje. Zbog sličnih (vjerovatno namjernih) manipulacija sa pojmovima etničko-nacionalno porijeklo i opredjeljenje mi danas generalno imamo veliku konfuziju uopšte na Balkanu. (šta su Crnogorci ?) Osim toga, ulaziti u relaciju nacionalno-vjerski je još veća konfuzija. Naravno da je većina Srba pravoslavna, a manji broj ateista i drugih. Očigledno si neupućen o broju konvertita u svojoj zemlji, a statistika tu ćuti. Ali porediti broj Srba katolika i muslimana iz mješovitih brakova sa brojem pripadnika hare-krišna i budista - je krajnje neozbiljno.Tražiti dokaz da oni postoje - je još veća neozbiljnost, kao npr. tražiti dokaz da postoje plavokosi Srbi. Nadam se da ćeš se uozbiljiti - Pozdrav!!!--CarRadovan (razgovor) 13:08, 19. jun 2014. (CEST)

I da, ako ovom dodam onu tvoju izvalu o autonomnim opštinama Bugara i Bošnjaka u Srbiji - onda bi dio Voždovca uskoro mogao postati sjedište Autonomne Opštine Soliterija. (ne ljuti se za šalu!) --CarRadovan (razgovor) 13:22, 19. jun 2014. (CEST)

OK, ajde da suzimo diskusiju na predmet spora. Već sam rekao da ne sporim da Srba katolika i muslimana ima kao pojedinačne pojave. To što ti lično poznaješ neke takve osobe ili što pominješ neke mešovite brakove gde ima takvih osoba nikako ne pokazuje da to nisu pojedinačne pojave. Pitanje je sledeće: da li su ti Srbi katolici i muslimani dovoljno značajni kao društvena pojava, odnosno da li ih ima u toliko značajnom broju ili procentu da zaslužuju da budu pomenuti u šablonu u ovom članku? Ja smatram da ne, jer nisam video bilo kakav izvor koji tako nešto pokazuje. Primera radi, postoje izvori koji pominju Srbe protestante kao značajnu društvenu pojavu. Ovde ću pomenuti knjigu "Protestantizam u Srbiji" autora Branka Bjelajca, a mogu se pozvati i na ovaj pregled verskih objekata u Novom Sadu, gde se vidi da u gradu postoji dosta protestantskih crkvi gde se službe obavljaju na srpskom jeziku: http://ehons.org/download/webemsr.pdf Suprotno tome, u istom izvoru se izričito kaže da se u katoličkim crkvama službe obavljaju na hrvatsakom jeziku, dok se za objekat islamske zajednice kaže da se službe obavljaju na bošnjačkom. Dakle, da su Srbi muslimani i katolici značajna društvena pojava, oni bi imali i službe na svom jeziku u verskim objektima tih verskih zajednica. Naravno, slažem se da je ovde u pitanju samo jedan grad i da se na osnovu toga ne može izvesti zaključak za sva područja nastanjena Srbima, ali si ti kao korisnik vikipedije dužan da za tvrdnju koju unosiš u članak obezbediš upravo ovakav izvor odnosno izvor koji će eksplicitno reći da su Srbi katolici i muslimani značajni kao društvena pojava u 21. veku ili izvor koji će pokazati da za iste postoji negde organizovana verska služba na srpskom jeziku u nekoj katoličkoj crkvi ili džamiji. PANONIAN (разговор) 20:51, 19. јун 2014. (CEST)

И колико Срба протестаната има у Србији?--Нимчевић разговор  21:05, 19. јун 2014. (CEST)

Тренутно немам те податке, али сигурно довољно да имају верске службе на свом језику у протестантским црквама: http://ehons.org/download/webemsr.pdf PANONIAN (razgovor) 06:37, 20. jun 2014. (CEST)

Je l taj broj dvocifren ili trocifren?--Nimčević razgovor  06:38, 20. jun 2014. (CEST)

Panonac, kad sam i gdje ja to rekao da je njihov broj značajan? Predmet spora je tvoje nepoznavanje kategorija nacija-etnička grupa-statistička grupa, kao i (tvoja) korelacija ovoga sa vjerskim i jezičkim grupama. Ti od drveta ne vidiš šumu! Zato se stalno i ponavljaš i stalno griješiš, a pozivaš se na statistiku i 21. vijek. Odgovor na tvoje besmisleno pitanje: hajde ti (ozbiljni korisniče vikipedije) prezentuj nama zvanični statistički podatak iz 21.vijeka, koji pokazuje (brojem ili procentom) broj pravoslavnih Srba u Srbiji! Ja ti garantujem da ću se pozvati na isti zvanični dokument da potvrdim sve do sad rečeno!

Panonac, ti si vrijedan i pametan momak, ja iskreno vjerujem da tebi neće biti teško da pročitaš moje prethodne komentare, te da naučiš razlike između gore pomenutih kategorija. Svakom se može desiti da pogrešno protumači neke podatke, ali ja vjerujem da ovo tvoje tumačenje (vjera, jezika, nacija...) kao i članci Šopi i Torlaci - nisu bili zlonamjerni i da ćeš se ubrzo korigovati. Ukoliko budem imao vremena, ja sam spreman da ti pomognem oko istih... Pozdrav! --CarRadovan (razgovor) 18:11, 21. jun 2014. (CEST)

Kimerani

Cimmerio se ne može prevesti kao Kimerani. Moglo bi, jedino ako bi mesto Cimmerio pisalo Cimmeriis. Cimmerio je verovatno ablativ jednine od Cimmerius Bosphorus, i. e. Kerčki prolaz. Stoga bi prevod trebalo da glasi: „Od Kimerijskog Bosfora žive jedni pored drugih Meotici, Vali, Serbi, Sereji, Skizi i Gnisi“.

Tako je prevedeno i u Zborniku radova posvećenom Jovanu Cvijiću:

Od Kimerija ovamo obitavali su na obali Azovskog mora Meocani (Maeotici), do njih Vali, do Vala Srbi, do Srba Sereji, do Sereja Scizi i na kraju Gnisi.

Uzgred, kakve veze Plinijevi Serbi imaju sa današnjim Srbima?--Nimčević razgovor  16:03, 28. septembar 2014. (CEST)

Serbin

Pored ovog antropogeografskog podatka po kome pleme Srba naseljava područje Zakavkazja u pontskom zaleđu, on daje još značajniji podatak da u Panoniji postoji i grad-naselje koji se naziva Serbin). Ovaj „Srpski grad“ ili „Srbica“ ubeležen je na njegovoj mapi Donje Panonije ili Podunavskih regija negde u savskom porečju, na mestu današnje Gradiške, ili je moguće čak da ide i severozapadnije do Siska i Zagreba. Postojanje imena mesta koje je svoj toponim dobilo, očigledno prema narodu koji u njemu živi, prvorazredno je svedočanstvo kako to nije mogla da ostvari neka slučajna plemenska zajednica koja se tu zatekla, ili neki novopridošli element u Panoniju bez odgovarajućih karakteristika naroda sa kulturnim identitetom, koji se pre svega ogleda u samosvesnom nošenju vlastitog imena.

Kakve veze Serbin (Serbinum) ima sa današnjim Srbima?

Očito, Sérbinon i Srbi veze – niti imaju niti mogu imati. Sapienti sat.

--Nimčević razgovor  16:24, 28. septembar 2014. (CEST)

Dobro pametnjakoviću, možeš li ti da nam kažeš kakve veze nema? A pritom da nam objasniš ko je taj narod Serbinum kao i Serbi kod Plinija. Ako ti ne znaš ništa o tom narodu, kako možeš da obrazlažeš kakve veze ima jedan narod sa narodom koji ti je nepoznat? To bi ti, da ti prevedem, bilo kao da kažeš da osoba A ne liči na osobu B - koju ti nikada u životu nisi upoznao. Ajde sad polako.

Makedonski Srbi

Pozdrav Zanima me odakle vam podatak da je 2007 u bjrm bilo 36000 Srba?Ja sam postavio link gde Srbin iz bjrm govori kako tamo ima do 200000 Srba i to je uklonjeno. Mitrale89Mitrale89 (razgovor) 22:18, 8. decembar 2014. (CET)

Link koji si postavi ne radi, a možeš proveriti u izvoru u tekstu cifru od 36.000. Šta ti nije jasno. Daj prave izvore i vrati, a ne može da stoji od 30.000. do 200.000. kako si napisao--Drazetad (razgovor) 22:26, 8. decembar 2014. (CET)

Proradice ce

) ali ta cifra od 36000 je iz 2002 a ne 2007. Mitrale89Mitrale89 (razgovor) 22:47, 8. decembar 2014. (CET)

Kad proradi unećeš, ali nemoj da to bude lična procena onog što govori. Skoro je bio popis, pa nađi zvanične podatke, a ispravljeno je umesto 2007 uneto 2002.--Drazetad (razgovor) 22:59, 8. decembar 2014. (CET)

Niti jedna zvanična statistika ne pominje cifru od 200.000 Srba u makedoniji (čak ni približnu), a jedine valdine brojke su one sa popisa stanovništva. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:11, 8. decembar 2014. (CET)

Neodređenim mestima nikad kraja

Kaže:

Rezultati određenih genetskih i antropoloških istraživanja pokazuju da su Srbi po svom genetskom poreklu povezani i sa balkanskim starosedocima.

Određenih... istraživanja? Čijih? Danas postoji niz istraživačkih timova.

Ruski arheolog-slavista Valentin Vasiljevič Sedov smatra da arheološka građa ne potvrđuje mišljenje da se Bela Srbija nalazila na zapadnoslovenskim prostorima.

Nije precizirano na koju se arheološku građu misli. Uzgred, šta to Srbe čini specifičnim u odnosu na neke druge Slovene koji su možda živeli u Bojki?

Generalno, određeni stepen genetskog porekla od starih naroda nije karakterističan samo za Srbe već i za ostale narode u Evropi

Drugim rečima rečeno, besmisleno je uopšte govoriti o poreklu Srba, jer su evropski narodi među sobom povezani - imaju iste pretke.

U delu literature se najstarije poreklo Srba vezuje za prostor antičke Sarmatija, gde antički autori pominju pleme Serbi.

Ovo takođe nije određeno. Previše se daje značaj sarmatskoj teoriji (čitaj histeriji). Da sarmatska teorija ima toliki značaj kakav joj ovde pridajemo (deo literature - kao da pola SANU istoričara deli to mišljenje), već bi ušla u udžbenike i u "Istoriju srpskog naroda" SKZ.

Meni stvarno nije jasno zašto se ovde poistovećuju Lužički Srbi sa balkanskim Srbima, kad je već u "Istoriji srpskog naroda" SKZ ukazano na neosnovanost takve teorije. Zastupnik te teorije je Relja Novaković, koji se do penzije držao "zvanične istorije" (kako neki imaju običaj da je zovu); otišav u penziju, počeo je da se inati "zvaničnoj istoriji".--Vladimir Nimčević (razgovor) 22:26, 5. mart 2015. (CET)

Ja sam samo pokušao da sredim deo članka koji je zaista bio loše uređen. Mišljenje Sedova sam naveo iz njegove knjige. On tu ne kaže na koju tačno arheološku građu misli, mada kasnije u tekstu piše da su istraživane srpske nekropole i naselja. Dakle, Sedova sam poimence naveo, jer je ovde u pitanju njegovo mišljenje. Što se tiče genetskih i antropoloških istraživanja i iranske teorije o poreklu Srba, ta mišljenja su zastupljena kod većeg broja različitih autora, pa mislim da je besmisleno sve njih poimence navoditi. Doduše, mora se priznati da je mišljenje o iranskom poreklu Srba više zastupljeno kod stranih autora nego kod domaćih, ali za razliku od takozvane "srpske autohtonističke škole", ovo mišljenje zastupaju kredibilni autori. PANONIAN (razgovor) 23:08, 5. mart 2015. (CET)

Nekropole i naselja? Gde?

Od "većeg broja različitih autora" (među kojima i stranih) na kraju nije naveden nijedan.

Mi nemamo članak posvećen posebno genetskom poreklu Srba, pa ne možemo čitaoca uputiti na njega da se bolje informiše.--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:38, 5. mart 2015. (CET)

Ovo što si ubacio pre bi se moglo nazvati istorijskom geografijom srpskih država od srednjeg veka do danas nego istorijom Srba. Etnolingvistika se pominje samo na na početku, a sve posle toga je istorijska geografija.--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:44, 5. mart 2015. (CET)

Kad malo bolje razmislim, to nije ni istorijska geografija, to je čista politička istorija srpskih zemalja.--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:47, 5. mart 2015. (CET)