Ribe

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Ribe (višeznačna odrednica).

„Riba” preusmerava ovde. Za mangu pogledajte stranicu Riba (manga).

Ribe (lat. Pisces) ektotermni su vodeni kičmenjaci koji žive gotovo isključivo u vodi. Nauka koja se bavi ribama zove se ihtiologija. Postoji preko 33.100 vrsta riba, što ih čini najvećom grupom kičmenjaka. Oko polovine svih kičmenjaka su ribe, najstariji poznati fosili su stari 450 miliona godina. Za kretanje im služe parna i neparna peraja. Dišu škrgama, a srce im ima jednu pretkomoru i jednu komoru i kroz njega protiče redukovana krv. Nemaju mali krvotok. Najrazvijeniji deo mozga je mali mozak. Kičmenica je obrazovana i može biti hrskavičava ili okoštala. Oplođenje je spoljašnje, a vrste po osnovu donošenja mladih mogu biti oviparne, ovoviviparne i viviparne.

Ribe Temporalni opseg:
Epinephelus lanceolatus pliva među jatom drugih riba
Čeoni pogled na Pterois volitans
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Kladus:	Olfactores
Podtip:	Vertebrata
Kladusi
Conodonta Hyperoartia Pteraspidomorphi Thelodonti Anaspida Cephalaspidomorphi Galeaspida Pituriaspida Osteostraci Gnathostomata Placodermi Chondrichthyes Acanthodii Osteichthyes Actinopterygii Sarcopterygii

Konzumne pastrmke u ribnjaku u Sincu, Gacko polje

Ribe su vrlo stara i velika grupa kičmenjaka, koja se odlikuje znatnom raznolikošću. One su široko rasprostranjene u skoro svim vodama na zemlji: od visokoplaninskih potoka i jezera (jezero Titikaka, 4.572 m) do najvećih morskih dubina Marijanskog rova, 10.912 m), te od voda koje su blizu tačke zamrzavanja do toplih izvora. U mnoštvu vrsta riba u savremenoj fauni susreću se i pravi divovi dugi do 20 m i teški 15—20 tona, kao što je morski pas Rhincodon typus, kao i patuljci koji ne narastu više od jednog centimetra.

Dele se na hrskavičnjače (Chondrichthyes), u koje se između ostalih ubrajaju morski psi i raže, i koštunjače (Osteichthyes) koje obuhvataju sve ostale ribe. Nadrazred Osteichthyes deli se na razrede Actinopterygii (zrakoperke) i Sarcopterygii (mnogoperke i dvodihalice iz Afrike i Australije). Nekada su postojale i ribe oklopnjače (Placodermi) i bodljikavi morski psi (Acanthodii), ali su izumrle. Ribe se isto tako dele se i na morske i slatkovodne.

Od morskih riba u Jadranskom moru je do sada zabeleženo oko 400 vrsta: oko 350 iz razreda Osteichthyes (koštunjače) i 50 vrsta iz razreda Chondrichthyes (hrskavičnjače), što iznosi oko 70% poznatih vrsta riba u Sredozemnom moru (ukupno 579 vrsta i podvrsta). Iako slatke vode predstavljaju tek mali postotak ukupne vodene površine, jedna trećina svih riba primarno su slatkovodne vrste. Do danas je opisano oko 10.000 slatkovodnih riba, a svake godine otkrije se oko 200 novih vrsta. Evropska ihtiofauna broji oko 316 vrsta slatkovodnih riba, a smanjenje njene raznolikosti posledica je ledenih doba.

Raznovrsnost

Ribe su najmnogobrojnija grupa kičmenjaka. Obuhvataju skoro polovinu svih kičmenjaka. U ribe spadaju rušljoribe, štitonoše i košljoribe.

Rušljoribe (Ajkule i raže) žive u morima. Njihove škrge se ne nalaze u zajedničkoj duplji koju pokriva škržni poklopac, već svaka škrga ima poseban otvor. Otvori se vide na telu, odmah iza glave. Usni otvor ajkula i raža nalazi se sa donje strane glave, a vrh glave izvučen je u šiljatu njušku. Zbog toga se ajkule, kada napadaju, okreću leđima nadole. I raže su grabljivice. Za razliku od ajkula, one žive na dnu mora. Najpoznatije vrste su plava ajkula ili pas mordulj i raža kamenica.

Štitonoše su naziv dobile po malim koštanim štitovima koji se u pet redova pružaju duž tela. Najpoznatije štitonoše su kečiga, moruna i jesetra. Kečiga živi na dnu reka (ima je u srpskim ravničarskim rekama). Velika je grabljivica. Jesetra i moruna su ribe selice: žive u morima, a u vreme mresta ulaze u reke i plivaju uzvodno da bi položile jaja. Mogu se naći i u Dunavu.

Košljoribe su najbrojnije među ribama. Žive u svim vodama. U srpskim rekama žive šaran, karaš, linjak, mrena, som, štuka, grgeč, smuđ, pastrmka i još mnogo drugih vrsta.

U moru žive skuša, zubatac, oslić, sardela. Postoje i vrste koje su selice. Takva je, na primer, jegulja.

Ženke jegulje žive u rekama, a mužjaci u morima pored ušća reka. Kada dođe vreme razmnožavanja, ženke kreću niz reke, ulaze u more, sreću se sa mužjacima i nastavljaju zajedno da plivaju. Sve jegulje, iz svih reka Evrope, odlaze do jednog dela Atlantskog okeana (Sargasko more). Tamo se mreste i uginu. Iz jaja se razvijaju larve koje nošene vodenim strujama dospevaju na isto mesto odakle su došli njihovi roditelji. Dok stignu tamo, od njih se razvijaju odrasle jegulje. I opet mužjaci ostaju u moru, a ženke nastavljaju da plivaju uzvodno. I to se ponavlja milionima godina. Naročito je interesantna jedna mala riba — gregorac. Mužjak ove ribe pravi od vodenog bilja gnezdo veličine oraha. Nekoliko ženki položi jaja u gnezdo, a onda ih mužjak čuva. Neko vreme vodi brigu i o mladima.

Građa

Telo je vretenasto i bočno spljošteno, hidrodinamičnog oblika. Na telu se razlikuju: glava, trup i rep.

Glava

Tu se nalaze parni nosni otvori i velike oči bez očnih kapaka. Sa strane glave su veliki škržni poklopci ispod kojih su škrge. Neke vrste (grabljivice) u usnoj šupljini imaju zube.

Trup i rep

Od početka trupa do repa proteže se bočna linija. Na granici trupnog i repnog dela tela nalazi se analni otvor, a iza njega na mokraćno-polnoj kvržici najpre je polni, a zatim mokraćni otvor. Ribe imaju parna i neparna peraja. Parna peraja postavljena su uporedno s telom. Parna peraja su prsna i trbušna. Prsna peraja učvršćuju se na oplečje iza škržnog otvora. Trbušna peraja nisu fiksirana za osni skelet, pa mogu biti smeštena na različitim delovima tela. Neparna peraja su leđna, repna i podrepna. Repna peraja kod koštunjača je homocerkalna (rep je izvan simetričan, ali iznutra kičma se završava u gornjem kraku).

Vrste repnih peraja:

1. Protocerkalna peraja
2. Heterocerkalna peraja
3. Dificerkalna peraja
4. Homocerkalna peraja
5. Protocerkalna
6. Heterocerkalna
7. Dificerkalna
8. Homocerkalna

Repno peraje je glavni organ za pokretanje. Postoji jedno ili dva leđna peraja i jedno podrepno. Postoji još i masno peraje (kod porodice Salmonidae, Ameiuridae i dr) koje je smešteno s leđne strane, a ne sadrži nikakve koštane potpore.

Koža

Sastoji se od dva sloja, tanke pousmine i deblje usmine. Pousmina sadrži dve vrste sluznih žlezda koje luče sluz, smanjujući tako trenje pri plivanju. U vreme mresta na površini se javljaju biserni organi, orožnali deo pousmine. Usminu grade stratum spongiosum i stratum compactum. Tu su vezivno tkivo, živci, pigmentne ćelije i ljuske (koje se preklapaju). Pigmentne ćelije su melanofori, guanofori i ksantofori. Ljuske koje nastaju iz osteoblasta građene su od od dva sloja, gornjeg koštanog i donjeg koji čini vezivno tkivo prožeto krečnjakom. Takve ljuske se nazivaju elasmoidnima (koštanim). Kod šaranki ljuske su okruglog oblika – cikloidne, a kod grgečki češljastog oblika – ktenoidne. Na ljuskama se uočavaju zone prirasta. Zimi je metabolizam ribe sporiji, a leti brži. U skladu s tim ide i rast ribe, pa se zimi javljaju na ljuskama tamnije, a leti svetlije zone. Mogu se nalaziti i višećelijske žlezde koje su postale organi koji emituju svetlost – fotofori. U usmini se nalaze dva snopa kolagenih vlakana u suprotnim spiralama, tako da se riba može pregibati bez nabiranja kože.

Kostur

Mozak i kičmena moždina su zaštićeni lobanjom i kičmom. Skeletni sistem građen je od koštanog tkiva koje grade dva tipa kostiju: kožne ili pokrovne i hrskavične ili zamenske kosti.

Kostur lobanje

Lobanja je tropibazalnog tipa (očne orbite blizu, tj. odvojene samo tankim septumom). Donja vilica je za lobanju pričvršćena hiostilično. Hrskavične kosti nastaju zamenom hrskavice koštanim tkivom. Kožne kosti nastaju iz usmine. Lobanja se može podeliti na živčani i škržni deo. Živčanu lobanju – Neurocranium – čine zatiljna (occipitale), temena (parietale), čeona (frontale) i nosna (nasale) regija. Škržnu lobanju — Splanchocranium – čini pet pari škržnih lukova i čeljusna luk. Vilični luk čine gornja i donja vilica. Peti škržni luk je jako redukovan i tu se mogu nalaziti ždrelni zubi, dopunski uređaj za žvakanje. Škržne lukove pokrivaju škržni poklopci – operculumi.

Kostur kičme

Funkcija kičme je sprečavanje skraćivanja tela prilikom mišićnih kontrakcija. Građena je od koštanog tkiva (kod koštunjača), pa se na njoj razlikuju trupna i repna regija. Čine je pršljenovi koji se sastoje od tela (centrum), živčanih lukova koji završavaju leđnim trnastim nastavkom, a kod repnih pršljenova krvni lukovi završavaju se trbušnim trnastim nastavkom. Trupni pršljenovi nemaju donje lukove, već nastavke parapofize na koje se nastavljaju rebra. Telo kičmenjaka je udubljeno s obe strane – amfičelni ili dvočaškasti pršljenovi. U prostorima između pojedinih pršljenova je ostatak svitka, koji daje veću izdržljivost i gibljivost kičme. Postoje dva tipa rebara, pluralna — koja idu između mišića — i dorzalna — koja su intramuskularna i to su međumišićne koščice koje nastaju od vezivnog tkiva. Oba tipa su pričvršćena na telo kičmenjaka. Neke ribe imaju i gornja rebra (sardela i losos).

Kostur udova

Neparna leđna peraja (pinnae dorsalis - D) sastoje se od unutrašnjih koštanih šipčica – radialia i od spoljašnjih perajnih šipčica – lepidotrichia. Peraja su pomoću perajnih potpora povezane s kosturom. Parna prsna peraja (pterygia pectoralia - P) sastoje se od radialia i lepidotrichia. Preko oplečja su pričvršćena na slušni deo lobanje. Oplečje je čvrsto vezano na osni kostur tako da su peraje nepokretne. Oplečje čine lopatica (scapula), vranjača (coracoideim), dovranjača (masocoracoideum) i kožna kost grlenjača (cleithrum).

Parna trbušna peraja (pterygia ventralia - V) iste su građe, ali vezana su na kukovlje, koje je građeno od jedne trouglaste kosti – basopetrygium. Kukovlje nije vezano na osni kostur. Peraja služe kao organi za dizanje i spuštanje. Prsna peraja služe za okretanje i održavanje u određenom položaju. Leđna i trbušna peraja ne učestvuju kod aktivnog pokretanja, ali daju telu pokretljivost. Repno peraje služi kao kormilo.

Mišićni sistem

Pravilna segmentacija mišića s dvostrukim W rasporedom miomera i miosepti. Razlikuju se biji i crveni mišići. Biji mišići se kontrahuju anaerobno pa za energiju koriste glukozu pri čemu nastaje laktat – mlečna kiselina. Crveni se mišići kontrahuju aerobno, za energiju koriste masti, a nastaje ugljen-dioksid.

Sistem za disanje

Ribe imaju četiri para škrga na četiri škržna luka. Međuškržne pregrade su redukovane. Sa svake strane škrge pokriva škržni poklopac – operculum. Na unutrašnjoj strani operkuluma se nalazi lažna škrga, pseudobranchia, koja se sastoji od samo jednog reda škržnih listića i ne učestvuje u disanju, ali se na njoj nalaze receptori koji pomažu u kontroli disanja. Na svakoj škrgi je dvostruki red škržnih listića. Voda ulazi kroz usta i izlazi kroz operculum-a van. U škržnim resicama krv teče u suprotnom smeru od prolaza vode. Put vode – usta otvorena, a poklopac zatvoren pa voda ulazi u ždrelo preko škrga u škržnu pukotinu koju zatvara operculum. Usta se zatvaraju, a voda izlazi kroz operculum. Ribe koje se povremeno zadržavaju izvan vode jer žive u plitkim i muljevitim vodama mogu da udišu vazduh koji apsorbuju preko crevnog epitela, sluzokože, škržne šupljine ili preko kože. Operculum je koštani poklopac.

Sistem za varenje

Varenje započinje ustima. Jezik je slabo pokretan i on je sluzavi konus bez mišića. Kod šaranki na zadnjem delu škržnog kostura nalaze se ždrelni zubi. Ribe većinom usisavaju svoju hranu. Ždrelo izlučuje sluz pa kad se naglo otvore usta, dolazi do usisavanja plena. Pomoću mukozne sekrecije hrana prolazi kroz ždrelo. Jednjak je kratak. Želudac nije jasno odeljen na kardijačni i pilorićki deo. Oko duodenuma se nalaze vratarnićki (pilorićki) privesci koji povećavaju prehrambenu sposobnost creva. Ima ih 2—200. Crevo je dugačko i bez tiflozolisa.

Javlja se vilica sa zubima. Zubi su okrenuti prema nazad i uglavnom služe za pridržavanje hrane. Većina riba je karnivorna. Ribe ne mogu da žvaću hranu jer bi im to blokiralo protok vode kroz škrge. Zubi u vilicama i nepca služe za pridržavanje plena. Za mehaničku razgradnju hrane služe ždrelni zubi. Postoje i herbivorne ribe, koje se hrane detritusom, omnivorne, koje se hrane suspenzijom, pa i paraziti koji sišu telesnu tečnost drugih riba. Crevo koje se nastavlja na želudac je kod karnivora kratko, a kod herbivora dugo. U većini slučajava hrana se ne razgrađuje u želucu pomoću enzima, nego se razgradnja i apsorpcija događa u crevu. U pilorićkim nastavcima se nalaze enzimi i oni imaju glavnu ulogu u apsorpciji masti. Tiflozolis povećava površinu crevnog epitela kako bi se povećala površina apsorpcije hrane.

Jetra

Jetra je nepotpuno podeljena na desni i levi režanj, a ima žučni mehur. Gušterača je podeljena na endokrini i egzokrini deo. Kod većine riba postoji žučni mehur, gde se sakupljaju sekreti jetre. Uloga jetre je još i skladištenje glikogena. Gušterača je mala i povezana sa žučnim kanalom. Gušterača i jetra mogu biti spojene u hepatopankreas.

Slezena se nalazi u zavoju duodenuma. Slezena je tamnocrvena piramidalna struktura koja se nalazi iza želuca ili je s njim povezana. Nema digestivnu ulogu već učestvuje u stvaranju ili razgradnji krvnih ćelija. Riblji mehur nastaje kao leđna izbočina jednjaka. Proteže se između crevnog trakta i bubrega duž cele leđne strane trbušne šupljine. Ispunjen je gasom i bogat krvnim žilama. Riblji mehur i jednjak kod physostoma ostaju povezani pomoću vazduhovoda Ductus pneumaticus, potom se taj kanal otvara u ždrelo i kroz njega se mehur napuni vazduhom (one gutaju vazduh). Ako mehur nije povezan s jednjakom, kao kod physochlista one ne gutaju vazduh jer imaju crvenu gasnu žlezdu koja iz krvi preuzima gasove kojima puni mehur. Zid ribljeg mehura ima kapilarna razgranjenja, rete mirabile, u kojima krv teče u suprotnom smeru od smera u arterijama i venama. Gasove u ribljem mehuru čine 83% azot, 15% kiseonik i 21% ugljen-dioksid.

Uloge ribljeg mehura

• hidrostatički organ, pa služi za održavanje ravnoteže,
• širenjem mehura riba se diže a skupljanjem se spušta jer je specifična težina ribe jednaka specifičnoj težini okolne vode,
• respiratorni organ,
• organ za produkciju zvuka — prolazak gasa između delova mehura i kroz vazduhovod proizvodi zvuk,
• organ za primanje zvuka — riblji mehur je kod šaranki povezan s unutrašnjim uhom preko Veberovog organa.

Zid ribljeg mehura sastoji se od Tunica externa — kompaktno vezivno tkivo; submucosa — rastresita vezivna tkiva, krvne žile i živci. Riblji mehur je homologan plućima, jer omogućuje korišćenje atmosferskog kiseonika za disanje. Ribe su teže od vode pa bi bez ribljeg mehura tonule.

Sistem krvotoka

Srce je vensko. Sastoji se od venskog zatona, pretkomore i komore. Iz srca izlazi trbušna aorta. Započinje proširenjem, aortinom glavicom, a kasnije se iz trbušne aorte odvajaju 4 dovodne škržne arterije koje vode vensku krv u škrge. Četiri odvodne škržne arterije nose arterijsku krv u glaveni krug, circus cephalicus, kao i u parne korene leđne aorte. Iz glavenog kruga izlaze glavine arterije koje nose arterijsku krv u mozak. Venski sistem čine portalni optok bubrega i jetre, 2 prednje i 2 stražnje glavne vene koje vode krv u srce preko Kuvijerovih protoka. U krvi se nalaze eritrociti s jezgrom, leukociti, granulociti, monociti i limfociti. Limfni sistem dobro je razvijen ispod kože u mišićima i mezenterama.

Nervni sistem

Nervni sistem (cevast) se sastoji od mozga, kičmene moždine i nerava. Najrazvijeniji deo mozga riba je srednji mozak.

Prednji mozak je mali i ima parne hemisfere. Iz ventralne regije idu vlakna za mirisne režnjeve. Osnovna mu je uloga organizacija i koordinacija mehanizama koji nastaju u drugim delovima mozga. Ima važnu ulogu u ponašanju prilikom razmnožavanja. Međumozak sadrži epifizu sa fotoreceptorima i hipotalamus na koji se s donje strane nastavlja levak na koji prileže hipofiza, krvožilni meščić i donji režnjevi.

Srednji mozak je najveći deo mozga kod riba. Sastoji se od krova (tectum opticum) u koji ulaze optička vlakna, vlakna iz bočne pruge, disajnih organa i zadnjeg mozga. Kontroliše ponašanje, učenje i ostale oblike kompleksnog ponašanja. Tu se nalaze i motorni centri. Najviše se ističu vidni režnjevi.

Stražnji mozak je veliki kod dobrih plivača. Kontroliše precizne i tempirane pokrete.

Primozak — iz njega izlazi 10 pari lobanjskih živaca i na njega se nastavlja leđna moždina. Autonomni nervni sistem sastoji se od 11 pari moždanih živaca.

Čula

Oči: Najosetljivije na žutozelenu boju, a to je ona talasna dužina koja najdublje prodire u vodu. Sastoje se od spljoštene rožnjače čiji spoljašnji sloj zamenjuje očne kapke, velikih sočiva, hrskavične beonjače i 6 mišića za pokretanje očne jabučice. Musculus retractor lentis povlači sočivo prema mrežnjači (fokusiranje) iza koje se nalazi žilnica iz koje izlazi srpasti izdanak processus falciformis. U žilnici se nalazi i rete mirabile (čudesna mrežica) koja ima hranjivu ulogu. Oko sadrži ogledalo, to je poseban sloj krvnih žila bogat kristalićima koji reflektuju svetlo. Ima još i šarenicu.

Batipelagične ribe (žive na dubinama > 1.000 m) nemaju funkcionalne oči, a mezopelagičke (200—1.000 m) imaju vrlo velike oči sa specijalnim prilagođavanjima na slabi intenzitet svetla — teleskopske oči (veliko sočivo, tanka rožnjača, dodatna retina). Indeks prelamanja svetlosnih zraka iznosi 1,00. Rožnjača ima indeks prelamanja svetlosti oko 1,37. Indeks prelamanja vode iznosi 1,33. Zraci svetlosti se prelamaju na granici vode i rožnjače, puno manje nego na granici vazduha i rožnice. Kod riba se celo sočivo pomiče od ili ka mrežljači (m. retractor lentis) da bi se fokusirao objekt.

Organ sluha: Služi za osećaj ravnoteže, ubrzanja i za sluh. Unutrašnje uho sastoji se od spoljašnjeg, koštanog i unutrašnjeg opnenog lavirinta. Gornji deo lavirinta čine 3 polukružna kanalića i utriculus, jajasta kesica, a donji deo sacculus, kuglasta vrećica i lagena.

Senzitivna mesta su utriculus, sacculus i lagena i oni u sebi sadrže slušne kamenčiće otolite (lapillus, sagitta, asteriscus). Kod riba koje čuju, unutrašnje uho je u kontaktu sa ribljim mehurom. Ribe mogu da proizvode zvuk, za stvaranje jata, dozivanje partnera, plašenje ili upozoravanje neprijatelja.

Mehanizmi proizvodnje zvuka; stimulacija trenjem pršljena, operkuluma, kostiju oplećja, zuba, ispuštanjem gasa iz ribljeg mehura. Bočna pruga: čine je čulne ćelije neuromasti s čulnim dlačicama, koje strše u želatinoznu kupolu, koja se pomiče pokretima vode. Pomoću njih se registruje strujanje vode uzrokovano drugim organizmima. Njihova uloga je procena snage i pravca vodenog toka, izbegavanje prepreka, hvatanje plena.

Hemoreceptori: Čula za ukus, nalaze se na ustima i ždrelu, na brčićima, a mogu biti i na celom telu. Čula za miris su takođe hemoreceptori. Nalaze se sa svake strane iza nosnog otvora. Postoje prednji i stražnji nosni otvori, tako da na prednje voda ulazi, a na stražnje izlazi. Čulo mirisa ribe koriste za traženje hrane i prepoznavanje pola svoje vrste.

Mokraćni mehur

Bubrezi — opistonephros — smešteni su na leđnoj strani tela iznad ribljeg mehura. Gornji deo bubrega pronephros je limfoidni organ, a donji deo opistonephros je funkcionalan. Mokraćovodi se straga proširuju u mokraćni mehur. Otvaraju se iza analnog otvora, pa ne postoji kloaka. Otvaraju se na mokraćnopolnoj papili, prvo polni pa mokraćni otvor. Amonijak i urea, tj. azotni ostaci izlučuju se 6 puta više preko škrga nego preko bubrega. Morske ribe imaju manju količinu soli u krvi nego što je u morskoj vodi zahvaljujući osmoregulatornim procesima. Kod slatkovodnih riba količina soli u krvi je veća nego u okolnoj vodi pa H₂O radi osmoze ulazi u telo, te je moraju pojačano izbacivati.

Polni sistem

Polni i mokraćni sistem su odvojeni. Kod mužjaka postoje parni semenici, a semevodi se spajaju u zajednički semevod i otvaraju se na mokraćnopolnoj papili. Kod ženki se nalaze parni jajnici produženog oblika, kao i jajovodi koji se otvaraju posebnim polnim otvorom iza analnog, a ispred mokraćnog otvora. Ako jajovodi ne postoje (Perca fluviatilis — grgeč) jaja se izbacuju u utrobnu šupljinu. Oplodnja je spoljašnja. Ženka polaže ikru koju mužjak prelije semenom. Brazdanje jajeta je parcijalno, jer su jaja bogata žumancetom. Iz jaja se izleže larva koja se neko vreme hrani žumančanom vrećom koju nosi sa sobom. Tek nakon resorpcije žumančane vreće larva dobije izgled male ribe.

Posebni organ

Morski zmaj

Električni organi: Jaka polja za napad ili odbranu, slaba za primanje električnih čula ili za komunikaciju, u muljevitim vodama. Nastaju preobražajem mišića u ćelije koje se nazivaju elektrociti. To su mišićne ćelije koje su izgubile sposobnost kontrakcije, a specijalizovale su se za stvaranje jonizacijskog toka. Morske ribe su bolji provodnici električne struje od slatkovodnih.

Elektroreceptori: Nastaju iz neuromasta bočne pruge. Kod riba koje mogu postići jaku struju električni organi su smešteni u prednjem delu tela, a kod ostalih u repnom delu. Služe za detekciju električnog polja.

Svetleći organi: prisutni su kod riba koje žive na velikim dubinama i 95% riba koje žive ispod 50 m dubine. Većinom je to plavo zelena svetlost koju proizvode fotofore nastale iz preobraženih sluznih žlezda. Kod mnogih vrsta svetlost stvaraju svetleće bakterije smeštene u pojedinim organima. Svetlosni organi služe za prepoznavanje polova ili za plašenje, kao i za osvajanje žrtve. Takvi svetleći organi se vide i do 15 m daleko.

Ribe mogu da imaju i otrovne žlezde, kao i da pomoću posebnih organa uštrcavaju otrov u plen.

Taksonomija

Dunkleosteus je gigantska preko 10 m duga praistorijska riba iz klase Placodermi.

Riboliki organizmi su parafiletska grupa kičmenjaka: to je grana (kladus) koja obuhvata sve ribe, a takođe sadrži i tetrapode, koji nisu ribe, iako su se razvili od riba. Ajkule i raže su genetski od ostalih riba podjednako udaljene koliko i od tetrapoda (vodozemaca, gmizavaca i sisara). Iz tog razloga, takve grupe kao što su „klasa ribe“ koja se opisuje u starijim referentnim radovima više se ne koriste u formalnoj klasifikaciji.

Tradicionalna podela ribe svrstava u tri postojeće klase (razreda), dok se izumrli oblici ponekad svrstavaju u stablo, a ponekad u posebnu klasu:

• Razred (klasa) Agnatha (bezvilične ribe);
  • Podrazred Cyclostomata (kolouste lampetre);
  • Podrazred Ostracodermi (oklopljene bezviličnjače) †;
• Razred Chondrichthyes (hrskavičave ribe);
  • Podrazred Elasmobranchii (ajkule i raže);
  • Podrazred Holocephali (himere i izumrli srodnici);
• Razred Placodermi (oklopnjače) †;
• Razred Acanthodii (bodljikave ajkule ", ponekad svrstavane u koščljoribe)†;
• Razred Osteichthyes (košljoribe);
  • Podrazred Actinopterygii (zrakoperke);
  • Podrazred Sarcopterygii (ribe mesnatih peraja, preci tetrapoda).

Gornja podela je jedna od onih koje se najčešće susreću u nespecijalističkim i generalnim radovima. Mnoge od navedenih grupa su parafiletične, po tome što su dovele do pojave uzastopnih grupa: bezvilične su preci hrskavičavih riba (Chondrichthyes), koje su dovele do pojave hrskavičavih akantoida, predaka košljoriba (Osteichthyes). Nakon filogenetske nomenklature, ribe su podeljene po detaljnijim shemama, sa sledećim glavnim grupama:

• Razred Myxini (kolouste)
• Razred Pteraspidomorphi † (rane viličnjače)
• Razred Thelodonti †
• Razred Anaspida †
• Razred Petromyzontida ili Hyperoartia
  • Petromyzontidae (lampetre)
• Razred Conodonta (konodonti, konusnjače) †
• Razred Cephalaspidomorphi † (rane bezviličnjače)
  • (Nerangirane) Galeaspida †
  • (Nerangirane) Pituriaspida †
  • (Nerangirane) Osteostraci †
• Podstablo Gnathostomata (vilični kičmenjaci)
  • Razred Placodermi † (oklopnjače)
  • Razred Chondrichthyes (hrskavičave ribe)
  • Razred Acanthodii † (bodljikave ajkule)
  • Nadrazred Osteichthyes (košljoribe)
    • Klasa Actinopterygii (zrakoperke)
      • Podrazred Chondrostei
        • Red Acipenseriformes (jesetres i kečige)
        • Red Polypteriformes
      • Podred Neopterygii
        • Infrared Holostei
        • Infrarazred Teleostei (mnogi redovi uobičajenih riba)
    • Razred Sarcopterygii (resoperke)
      • Podrazred Actinistia (celakanti)
      • Podrazred Dipnoi (dvodihalice)

† - izumrli takson
Neki paleontolozi smatraju da su Conodonta zapravo hordati, a one su primitivne ribe. Za potpunije razumevanje ove taksonomije, pogledajte članak kičmenjaci.

Položaj u kolena Chordata još nije rešen. Filogenetska istraživanja iz 1998. i 1999. godine podržala su ideju da zmijuljice i paklare formiraju prirodnu grupu, u Cyclostomata (kolouste), kojoj je sestrinska grupa Gnathostomata.

Različite grupe riba čine više od polovine kičmenjaka. Po podacima iz 2006. godine postojalo je preko 28.000 poznatih postojećih vrsta, od kojih su gotovo 27.000 košljoribe, a 970 ajkule, zrakoperke i himere i oko 108 zmijuljica i paklara. Trećina tih vrsta spada u devet najvećih porodica; od najvećeg do najmanjeg, ove porodice su: Cyprinidae, Gobiidae, Cichlidae, Characidae, Loricariidae, Balitoridae, Serranidae, Labridae, i Scorpaenidae. Oko 64 porodica su monotipske, tj. sadrže samo po jednnu vrstu. Konačni ukupni broj postojećih vrsta može rasti do preko 32,500.

Galerija

• 
  Ajkula
• 
  Raža
• 
  Štitonoša
• 
  Košljoriba
• 
  Pas modrulj
• 
  Jesetra
• 
  Kečiga
• 
  Šaran
• 
  Karaš
• 
  Skuša
• 
  Zubatac
• 
  Smuđ
• 
  Linjak
• 
  Sardela
• 
  Mrena
• 
  Štuka
• 
  Grgeč
• 
  Jegulja
• 
  Pastrmka
• 
  Aulopyge huegelii

Vidi još

• Slingurke
• Ancistrus
• Lactoria cornuta
• Himere

Literatura

• Campbell, Neil A.; Reece, Jane B. (2005). Biology (Seventh izd.). San Francisco, California: Benjamin Cummings. 
• Hickman, Cleveland P., Jr.; Roberts, Larry S.; Larson, Allan L. (2001). Integrated Principles of Zoology. McGraw-Hill Publishing Co. ISBN 978-0-07-290961-6. 
• Petrov. Brigita, Biologija za šesti razred osnovne škole, Zavod za udžbenike, 2012.
• Helfman, G.; Collette, B.; Facey, D.; Bowen, B. (2009). The Diversity of Fishes: Biology, Evolution, and Ecology (2nd izd.). Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4051-2494-2. 
• Moyle, Peter B. (1995). Fish: An Enthusiast's Guide. University of California Press. ISBN 978-0-520-91665-4. 
• Shubin, Neil (2008). Your Inner Fish: A Journey into the 3.5-Billion-Year History of the Human Body. Knopf Doubleday Publishing Group. ISBN 978-0-307-37716-6. 
• Eschmeyer, William N.; Fong, Jon David (2013). „Catalog of Fishes”. California Academy of Sciences. 
• Helfman, G.; Collette, B.; Facey, D. (1997). The Diversity of Fishes (1st izd.). Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-86542-256-8. 
• Moyle, Peter B.; Cech, Joseph J. (2003). Fishes, An Introduction to Ichthyology (5th izd.). Benjamin Cummings. ISBN 978-0-13-100847-2. 
• Nelson, Joseph S. (2006). Fishes of the World (PDF) (4th izd.). John Wiley & Sons. ISBN 9780471756446. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 3. 2013. g. Pristupljeno 30. 4. 2013. 

Spoljašnje veze

• ANGFA – Illustrated database of freshwater fishes of Australia and New Guinea
• Fischinfos.de – Illustrated database of the freshwater fishes of Germany
• FishBase online – Comprehensive database with information on over 29,000 fish species
• Fisheries and Illinois Aquaculture Center – Data outlet for fisheries and aquaculture research center in the central US
• Philippines Fishes – Database with thousands of Philippine Fishes photographed in natural habitat
• The Native Fish Conservancy – Conservation and study of North American freshwater fishes
• United Nation – Fisheries and Aquaculture Department: Fish and seafood utilization
• University of Washington Libraries Digital Collections – Digital collection of freshwater and marine fish images
•  Davenport, Charles B.; Ingersoll, Ernest (1905). „Fish”. New International Encyclopedia. 
• Live webcam feed of a goldfish tank