Википедија

Srbizacija

Srbizacija je proces kulturne i nacionalne asimilacije nesrpskog življa od strane Srba. Ona se sastoji u preuzimanju bitnih obeležja srpskog naroda, kao što su srpsko ime, srpsko prezime, srpski jezik i srpska pravoslavna veroispovest.

Posrbljavanje je u osnovi spontan asimilacijski proces koji je od nastanka Kneževine Srbije zahvatao manjinske narode u njenim granicama (Bugare, Vlahe, Cincare, Albance).[1]

U pojedinim periodima srpske istorije (npr. u Kraljevini Jugoslaviji) bilo je pokušaja srbizacije.[2] Ponekad je srbizacija mali pokušaj u odnosu na desrbizaciju, tako je npr. Kosmet bio sistematski desrbizovan, da je samo u 18. i 19. veku iseljeno oko 500.000 Srba.[3]

Pojam uredi

Pojmovi srbiti i srbljenje se prvi put pominju u Srpskom rječniku Vuka Stefanovića Karadžića iz 1818. godine, u značenju prihvatanja srpstva, postajanja Srbinom.[4]

Srbizacija u Makedoniji uredi

Po priključenju oblasti Vardarske Makedonije Kraljevini Srbiji (kasnije Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca), stanovništvo Makedonije naklonjeno Bugarima je bilo suočeno sa politikom prisilne srbizacije.[5][6] 19. septembra 1919. godine Carigradska patrijaršija je za 800.000 franaka ustupila jurisdikciju nad pravoslavnim vernicima vardarske Makedonije Srpskoj pravoslavnoj crkvi.[7] Pravoslavni Makedonci, kasnije pod komunistima priznati kao zasebna "politička nacija", su na popisima stanovništva Kraljevine Jugoslavije tretirani kao Srbi. Politika srbizacija je uključivala i promenu prezimena (npr. Petrov i Popov u Petrović i Popović).[8] Oblast Makedonije je u Kraljevini Jugoslaviji nazivana „Južnom Srbijom“ (neslužbeno) ili „Vardarskom banovinom“ (službeno). Srpski geografi nisu mogli da se slože po pitanju granice između Južne Srbije i Makedonije. Ona bi kao prirodna međa, delila sadašnju teritoriju Makedonije na pola. Prema navodima Makedonskog dela, časopisa Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije, nakon stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u makedonskim školama je takođe sprovođena sistematska politika denacionalizacije i srbizacije makedonskog stanovništva, naklonjenog bugarskoj ideji.[9] U listu „Balkanska federacija“ iz 1930. godine, koji je izdavala Balkanska komunistička federacija u Beču, prenosi se tekst Dimitrija Vlahova o progonu bugarskog stanovništa u Makedoniji, koji tvrdi da je beogradska vlada nametala lingvističku politiku srbizacije u Makedoniji.[10]. Govorni jezik makedonskih Slovena službeno je smatran dijalektom srpskohrvatskog jezika.[11] Pritom, ovaj južni dijalekat je potiskivan obrazovanjem, vojskom i drugim sredstvima, a njegova upotreba je bila kažnjiva.[12]

Srbizacija Kosova uredi

 
U Vukovom Rječniku iz 1818. godine nalaze se odrednice: srbiti, srbitise, srbljenje.

Kosta Novaković (1866—1938), srpski političar i publicista, kao vojnik srpskog ekspedicionog korpusa u Prvom balkanskom ratu svedoči o nasilnoj „kolonizaciji i srbizaciji Kosova“, koja se sprovodila po priključenju krajeva naseljenih Albancima Srbiji.[13] Jovan Cvijić navodi podatak da je od 1876. do oslobođenja sa teritorija "Stare Srbije" nasilno raseljeno 150.000 Srba i umesto njih su naseljeni albanski kolonisti.[3] Samo u 18. i 19. veku iz Stare Srbije (koja obuhvata Kosmet) iseljeno je oko 500.000 Srba.[3] U novoj državi, albanska naselja[traži se izvor] su bila preimenovana srpskim nazivima (npr. Ferizović u Uroševac), a Albancima je bilo zabranjeno da se školuju na svom jeziku.[14] Nakon rata, beogradska vlada je započela opsežan program kolonizacije Kosova, dajući prednost Srbima (i iz Srbije i iz Crne Gore), posebno bivšim vojnicima ili pripadnicima četničkih odreda.[15] Za srpske nacionaliste, srbizacija Kosova je značila naseljavanje Srba i progon kosovskih Albanaca, kako bi se umanjila njihova demografska prednost i kako bi se promenile posledice turske vladavine, za vreme koje je vršena albanizacija prostora Kosova i Metohije i nasilno proterivanje srpskog stanovništva.[16] Dr Vaso Čubrilović, srpski akademik i istoričar, 1937. godine je napisao memorandum „Iseljavanje Arnauta“, kojim predviđa etničko čišćenje Kosova i Metohije od Albanaca.[17]

Srbizacija Vlaha uredi

Srpski istoričar Ilarion Ruvarac spominje posrbljene Vlahe u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka.[1] U današnje vreme, pojedini predstavnici Vlaha, koji se na svom jeziku nazivaju Rumâni (Rumanji), uopšte ne prihvataju naziv Vlasi, tvrdeći da su svi oni Rumuni koji su u Timočkoj Krajini izloženi „nečuvenoj asimilaciji i srbizaciji“.[18] Međutim, drugi predstavnici Vlaha opovrgavaju ovakve tvrdnje, naglašavajući vlašku autentičnost i smatrajući da je svrstavanje Vlaha u Rumune zapravo pokušaj rumunizacije.

Poznate dobrovoljno posrbljene ličnosti uredi

Napomene uredi

  1. ^ a b Izbor ili nametanje tradicije Ilarion Ruvarac: „...u nas Srba i posrbljenih među nama Bugara, Vlaha, Cincara i Arbanasa...“.
  2. ^ Rae, Heather (2002). State Identities and the Homogenisation of Peoples. Cambridge University Press. str. 276—. ISBN 978-0-521-79708-5. 
  3. ^ a b v „Dimitrije Bogdanović, Knjiga o Kosovu”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  4. ^ na 786. i 787. strani Rječnika.
  5. ^ Djokić, Dejan (2003). Yugoslavism: Histories of a Failed Idea, 1918-1992. C. Hurst & Co. Publishers. str. 123—. ISBN 978-1-85065-663-0. 
  6. ^ „R. J. Crampton, Eastern Europe in the twentieth century — and after”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  7. ^ „Hugh Poulton, Who are the Macedonians?”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  8. ^ „L. S. Stavrianos, Traian Stoianovich The Balkans since 1453”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  9. ^ „The Real Face of Serbian Education in Macedonia” (na jeziku: engleski). newspaper "Makedonsko Delo", No. 9 (Jan. 10, 1926), Vienna, original in Bulgarian. Pristupljeno 3. 08. 2007. 
  10. ^ „An article by Dimiter Vlahov about the persecution of the Bulgarian population in Macedonia” (na jeziku: engleski). newspaper "Balkanska federatsia", No. 140, Aug.20, 1930, Vienna, original in Bulgarian. Pristupljeno 3. 08. 2007. 
  11. ^ Friedman, V. (1985) "The sociolinguistics of literary Macedonian" in International Journal of the Sociology of Language. Vol. 52, pp. 31-57
  12. ^ „By the Shar Mountain there is also terror and violence” (na jeziku: engleski). newspaper "Makedonsko Delo", No. 58, Jan. 25, 1928, Vienna, original in Bulgarian. Pristupljeno 3. 08. 2007. 
  13. ^ „Kosta Novaković, Kolonizacija i srbizacija Kosova”. Pristupljeno 25. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. децембар 2013)
  14. ^ Howard Clark. „Civil Resistance in Kosovo. London: Pluto Press. 2000.”. ISBN 978-0-7453-1569-0. Приступљено 25. 4. 2013. .
  15. ^ Howard Clark. „Civil resistance in Kosovo”. Приступљено 25. 4. 2013. 
  16. ^ Ken Booth. „The Kosovo tragedy: the human rights dimensions”. Приступљено 25. 4. 2013. 
  17. ^ „Historical dictionary of Kosova”. Приступљено 25. 4. 2013. 
  18. ^ Vlasi suočeni sa krizom identiteta Glasovi sa druge strane ograde jednako zustro tvrde da su Vlasi iz regiona Timoka bili liseni svojih prava i izlozeni "necuvenoj asimilaciji i srbizaciji". Slavoljub Gacovic, osnivac rumunske nevladine organizacije "Ariadnae filum" decidirano tvrdi da Vlasi ne postoje. "Svi smo mi Rumuni. Popis iz 2002.godine je namesten, nas ima oko 350.000", tvrdi Gacovic.
  19. ^ а б в г д „POZNATI CINCARI I LJUDI CINCARSKOG POREKLA”. Приступљено 25. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (20. avgust 2009)
  20. ^ „Sop(p)ron Ignaz (Ignjat)” (PDF). Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 Online-Edition (na jeziku: nemački). Österreichische Akademie der Wissenschaften Press. 2014. „Obwohl proserb. orientiert, verf. er seine eigenen Werke tw. in dt. Sprache. [Iako prosrpski orijentisan, svoja dela pisao je delimično na nemačkom jeziku.]” 
  21. ^ "Od pivara do guvernera“, Politikin zabavnik broj 2998 (strane 4, 5 i 6) od 24.7.2009. „Nemac po poreklu, (strana 4)... ... Majka Ana i otac Ignjat bili su Nemci, katolici i građani Mađarske, koja je u to vreme bila deo Austrougarske monarhije. (strana 4, 5)...“
  22. ^ Nadežda Vinaver – Patriotizam kao kulturna činjenica (2020) Rebeka Vest, u knjizi Crno jagnje i sivi soko, opisuje Vinavera pod imenom Konstantin, kao oduševljenog Srbina – Evropljanina, koji je njoj i njenom mužu na Kosovu polju zaneseno pričao o Lazaru i Muratu, o Obiliću i Vuku Brankoviću. Glasom potpuno uverenog čoveka, pred Gračanicom on im je rekao: „Zastaćemo u Gračanici, crkvi koja se nalazi na ivici Kosova polja, ali ne verujem da ćete je razumeti, jer je ona za nas Srbe nešto posebno…“ ... „Veličanje ličnosti koja negira Vinavera u stvarima vrlo značajnim za samog Vinavera (njegov odnos prema srpskoj istoriji i tradiciji, prema umetnosti, njegovo nacionalno osećanje) meni izgleda kao kažnjavanje ne pisca Evropejca već pisca Srbina. Pesnika kome je srpski jezik „rajska reka“ rasrbljivati 65 godina posle smrti! To su relikti nedosanjanog sna nekadašnjih kroatokomunista, o tome da će srpski glasovi zaćutati.“
  23. ^ Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I izd.). Beograd: Bibliofon. str. 407. „RIBNIKAR E. JARA, književnik (r. 23. VIII 1912, Hradec, Čehoslovačka). Srpkinja, pravoslavne vere.” 
  24. ^ Kapetan Zvonko Vučković (2013) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. јун 2020) „Потицао је из мешовитог брака (отац Хрват, мајка Српкиња). Мајка му се касније преудала за српског генерала Александра Вучковића, који постаје најважнија личност у његовом животу. Узео је очухово презиме и изјашњавао се као Србин, мада му је увек остало блиско југословенство.“
  25. ^ Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 343. „PASKALJEVIĆ Z. MIHAJLO - BATA, glumac, slobodni umetnik (r. 14. I 1923, Požarevac). Srbin, pravoslavne vere.” 
  26. ^ "Pozorište u kući" - Fanika i Bata Paskaljević, porodično: Peta sreća Čede Mungosa (1982) „Paskaljević je nastalo od Paskalj. Otac je bio poreklom Grk, a i majka je Grkinja.“
  27. ^ Tadić je naš Obama! (2008) Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2022) „- Moja porodica po ocu, originalno Šaperas, iz severne je Grčke. U Srbiju su stigli kada su Turci u grčkom ustanku 1903. godine ubili mog pradedu Konstantina. Posle toga, moj deda Panajotis, Panta, došao je u Beograd i otvorio radnju u Vasinoj ulici. - Nisam Jevrejin, mada veoma cenim taj narod. Valjda ličim, i Grci i Jevreji su malo nosati.“
  28. ^ Marinković, Pribislav B. (2005). Velikani: Znamenite ličnosti cincarskog porekla u istoriji Srba. Beograd: P.B. Marinković. стр. 118. „Po ocu Panti, trgovcu, cincarskog je porekla.” 
  29. ^ Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 163. „IVANJICKI V. OLGA - OLJA, slikar i vajar, slobodni umetnik (rođena u Pančevu). Srpkinja, pravoslavne vere.” 
  30. ^ Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 317. „NAČIĆ D. TAŠKO, glumac, član pozorišta Atelje 212 u Beogradu (r. 7. IV 1934, Kruševac). Srbin.” 
  31. ^ Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 370. „PILIPENKO K. LIDIJA, baletska umetnica i koreograf, slobodni umetnik (r. 8. II 1938, Lapovo). Srpkinja, pravoslavne vere.” 
  32. ^ Lidija Pilipenko, primabalerina - koreograf (2007) „Rodila se u vozu, u snegu na stanici Lapovo. Otac Ukrajinac i majka po ocu Čehinja, po majci Austrijanka...“
  33. ^ Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 407. „RIBNIKAR V. DARKO, novinar, stalni dopisnik Politike iz Francuske (r. 5. III 1939, Beograd). Srbin, ateist.” 
  34. ^ „Ко је овај човек: Тома Фила”. Глас Јавности. 2. 5. 2001. Приступљено 29. 8. 2011. „Nacionalnost - "Srbin sam..." Verska opredeljenost - pravoslavna.” 
  35. ^ Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 209. „KOJEN M. LEON, vanredni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu; Član Glavnog odbora Demokratskog foruma (r. 2. XI 1945). Srbin, agnostik.” 
  36. ^ Ja sam Srpkinja (2005) Serbian Mirror - Ogledalo - Nezavisne novine Srba u USA - Independent Serbian Newspaper
  37. ^ MERIMA NJEGOMIR, Od poniženja zbog imena spasio me vladika Amfilohije (2016)[мртва веза] „Kao najdrastičniji, navodi slučaj u Kolašinu, povodom proslave 750 godina manastira Morača. Pred sam početak svečane akademije, organizator mi je rekao: 'Vi ne možete da nastupite, niste blagosloveni!' Zaplakala sam! Bila sam prinuđena da se borim za lični identitet, da ljudima dokazujem da sam Srpkinja. Otišla sam do vladike Amfilohija: Preosvećeni vladiko, ja sam Srpkinja i na svoj način verujem u Boga. Ovo je greh što mi se radi. Rođena sam u Srbiji, bila udata za Srbina, nosim srpsko prezime, rodila sam decu kojoj sam dala najlepša srpska imena; Milica, Jelena, Ljubica i Marko. I pevam pesme narodu u kome sam rođena. Čak sam i istrajna u želji da negujem i čuvam tu srpsku narodnu muziku, jer je volim kao što volim svoju otadžbinu Srbiju...“
  38. ^ Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 297. „MILOŠEVIĆ V. IZVORINKA, estradni umetnik, vokalni solista (r. 24. I 1954, Neresnica, Kučevo). Srpkinja.” 
  39. ^ „Ко је овај човек? Зорица Брунцлик; „Глас јавности“, 8. јун 2000. год”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2. 1. 2016. „Otac Andrej potomak je češke porodice koja je do Prvog svetskog rata u Češkoj imala fabrike čokolade, nekretnine... Zoricin deda ujahao je na belom konju u Beograd, s činom oficira i oženio Grkinju, ali ostali su u Beogradu. Nacionalnost - Srpkinja. Verska opredeljenost - pravoslavna.” 
  40. ^ Moja sestra Zorica nije Romkinja! (2010) Архивирано на сајту Wayback Machine (4. april 2022) „Ali, nismo Romi, majka nam je Šumadinka, a otac Slovak - kaže Ljubivoje.“
  41. ^ Ašhen Ataljanc, balerina - Vraćam se konačno u Beograd (2009) „Rođena sam u Beogradu, Srpkinja sam jermenskog porekla.“
  42. ^ „Deklarisao se kao SRBIN iako su mu RODITELJI MUSLIMANI: Emir Kusturica dobio je CRKVENO ime, a na ovaj korak odlučio se zbog jedne VAŽNE STVARI!”. Najžena (na jeziku: srpski). 2021-11-24. Pristupljeno 2022-04-10. 
  43. ^ inbox-online.com. „MITOVI I ISTINE: Sve što do sada niste mogli da čujete o NIKOLI PAŠIĆU!”. Press Online (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 06. 08. 2021. g. Pristupljeno 2022-04-10. 
  44. ^ „Obiluženo 200 godina od rođenja Josifa Pančića”. bunjevci.net. Pristupljeno 2022-04-10. 
  45. ^ „Raketaš Zoltan u gostima kod pilota "nevidljivog"”. kurir.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-04-10. 
  46. ^ „Vlasnik pekare heroju sa Košara dao doživotni vaučer za besplatne obroke: "Srce mi je lupalo"”. Telegraf.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-04-10. 
  47. ^ Lopušina, Marko. „Tajni ratnici ex-Jugoslavije – Lopusina.com” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-04-10. 
  48. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Drvo koje ubi sneg | DW | 05.01.2019”. DW.COM (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-04-10. 
  49. ^ „Poreklo Cincara - Poreklo”. www.poreklo.rs (na jeziku: srpski). 2012-07-30. Pristupljeno 2022-04-10. 
  50. ^ „Petar Ičko”. Srpska enciklopedija (na jeziku: srpski). 2018-01-22. Pristupljeno 2022-04-10. 
  51. ^ a b v g „Veliki Srbi koji to nisu bili - Peđa Popović - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2017-04-24. Pristupljeno 2022-04-10. 

Vidi još uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Србизација&oldid=27713627”