Hronologija SFRJ i SKJ mart 1972.

Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) i delovanje Savez komunista Jugoslavije (SKJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku marta meseca 1972. godine.

← februar									Hronologija SFRJ i SKJ tokom 1972. godine															april →
1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12	13	14	15	16	17	18	19	20	21	22	23	24	25	26	27	28	29	30	31

1. mart

U Beogradu održane sednice Veća naroda i Privrednog veća Savezne skupštine na kojima je doneta Rezolucija o osnovama politike društveno-ekonomskog razvoja u 1972. godini.
U Čajniču održana proslava tridesetogodišnjice osnivanja Druge proleterske udarne brigade, na kojoj je učestvovalo 270 preživelih boraca, koji su 1942. godine učestvovali u formiranju brigade. Odlukom Opštine Čajniče predsednik Republike Josip Broz Tito i preživeli borci su proglašeni za počasne građane Čajniča.

1. mart—17. maj

Održano fudbalsko takmičenje kup Jugoslavije za sezonu 1971/72. U završnicu kupa se plasiralo 16 fudbalskih klubova - „Borac“ iz Čačka, „Borovo“ iz Vukovara, „Vardar“ iz Skoplja, „Dinamo“ iz Zagreba, „Olimpija“ iz Ljubljane, „Priština“ iz Prištine, „Proleter“ iz Zrenjanina, „Radnički“ iz Kragujevca, „Radnički“ iz Niša, „Rijeka“ iz Rijeke, „Sarajevo“ iz Sarajeva, „Sloboda“ iz Tuzle, „Sutjeska“ iz Nikšića, „Hajduk“ iz Kule, „Hajduk“ iz Splita i Crvena zvezda iz Beograda. Finalna utakmica odigrana je 17. maja na stadionu „JNA“ u Beogradu između „Hajduka“ i „Dinama“, a pobedu je ostvario „Hajduk“ sa 2:1 (ovo je bila druga pobeda Hajduka u Kupu Jugoslavije, od ukupno devet).

2. mart

U poseti Republici Italiji, od 2. do 13. marta, boravila delegacija Saveza sindikata Jugoslavije (SSJ), predvođena sekretarom Veća SSJ Raifom Dizdarevićem. Tokom boravka u Italiji, delegacija je vodila razgovore sa predstavnicima tri italijanska sindikata — Generalnom konferencijom rada Italije, Italijanskom konfederacijom radničkih sindikata i Italijanskom unijom rada.

6. mart

U Beogradu održana sednica Predsedništva Savezne konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ), na kojoj je razmatrana međunarodna aktivnost Savezne konferencije i stavovi i zaključci o Predlogu društvenog plana razvoja Jugoslavije za period od 1971. do 1975. godine.
U poseti Ujedinjenom Kraljevstvu, 6. i 7. marta, boravio zamenik saveznog sekretara za inostrane poslove Jakša Petrić. Tokom boravka on je vodio razgovore sa stalnim državnim podsekretarom Denisom Grinholom i sa parlamentarnim podsekretarom Entoni Rojlom, sa kojima je razmenio mišljenja o mnogim aktuelnim međunarodnim problemima, a posebno o političkim kretanjima u Evropi, uključujući i pripreme za Konferenciju za evropskoj bezbednosti i saradnji, koja je održana 3. jula 1973. u Helsinkiju.

7. mart

Na Brionima održan sastanak između predsednika Republike Josipa Broza Tita i saveznog sekretara za narodnu odbranu generala armije Nikole Ljubičića, koji ga je obavestio o svojoj poseti Socijalističkoj Republici Rumuniji i tekućim dešavanjima u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA).

9. mart

U Titogradu održana prva sednica Republičke konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Crne Gore (SSRNCG) u novom sazivu. Konferencija je donela godišnji program rada, izabrala Predsedništvo od 29 članova i Sekretarijat od 7 članova. Za predsednika Konferencije ponovo je izabran Dobroslav Ćulafić, a za sekretara Petar Rakočević. Za predsednika Konferencije za društvenu aktivnost žena izabrana je Mileva Gagović.
U poseti Republici Tunis, od 9. do 13. marta, boravio savezni sekretar za inostrane poslove Mirko Tepavac. Tokom boravka u Tunisu, on je vodio razgovore sa predsednikom Tunisa Habibom Burgibom, predsednikom Vlade Hedijem Nuirom i ministrom inostranih poslova Mohamedom Masmudija. U razgovorima o međunarodnim problemima, potvrđena je politika nesvrstanosti i spremnost za ostvarivanje solidarnosti i saradnje među nesvrstanim zemljama.

10. mart

Održana 28 sednica Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), na kojoj je razmatrano pitanje ostvarivanja Rezolucije donete na Prvoj konferencije SKJ o razvoju socijalističkih odnosa u poljoprivredi.

13. mart

Na Brionima održan sastanak između predsednika Republike Josipa Broza Tita i predsednika Savezne konferencije SSRNJ Veljka Milatovića, koji ga je obavestio o aktuelnim pitanjima u radu Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije.
U Zagrebu održana Skupština Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti (JAZU) na kojoj je izabrano rukovodstvo akademije — članovi Predsedništva, potpredsednici i predsednika. Za predsednika JAZU ponovo je izabran istoričar i arheolog Grga Novak, koji je na ovoj funkciji ostao je do svoje smrti 7. septembra 1978. godine.
U Milanu, od 13. do 17. marta, održan XIII kongres Komunističke partije Italije, kome je prisustvovala delegacija SKJ predvođena sekretarom Izvršnog biroa Predsedništva SKJ Stanetom Dolancom.

14. mart

Održana sednica Koordinacionog odbora za proslavu 80. rođendana Josipa Broza Tita, na kojoj je predloženo da se Tito po drugu put odlikuje Ordenom narodnog heroja.

Statua Dušice Spasić, medicinske sestre iz Beograda koja je negovala zaraženog Latifa Mundžića i na kraju sama umrla od variole vere

U SFRJ, od 14. do 28. aprila vladala epidemija velikih boginja (lat. Variola vera). Epidemija je otpočela u selu Danjane, kod Orahovca u SAP Kosovo, a ubrzo se proširila i na druge gradove u SR Srbiji — najpre u Prizren, Đakovicu i Novi Pazar, a potom u Čačak i Beograd. Bolest je u zemlju uneo Ibrahim Hoti, koji je u januaru tokom putovanja na hadžiluk u Meku, boravio na severu Iraka, gde je vladala zaraza. On se u zemlju vratio 15. februara, a zaraza je otpočela početkom marta. Jedan od prvih zaraženih bio je Latif Mundžić (1943—1972), učitelj iz sela Dobri Dub kod Tutina, koji je potom zarazu preneo u Novi Pazar, a odatle u Čačak i Beograd. Preminuo je 10. marta na Prvoj hirurškoj klinici u Beogradu, ali tada još niko nije sumnjao na variolu. Prve sumnje na variolu javile su se tek 14. marta, kada se pojavilo još nekoliko obolelih, među kojima i Latifov brat Nedžib. Posle prve sumnje na variolu, otpočela je vakcinacija na teritoriji ugroženih oblasti u SAP Kosovo, a nekoliko dana kasnije i na teritoriji ostatka SFRJ tokom koje je vakcinisano preko 18 miliona ljudi. Radi suzbijanja zaraze, 22. marta, kada su sa instituta Torlak dobijeni zvanični podaci da se radio o varioli, bili su formirani karantini u bolnicama u kojima je boravio zaraženi Latif Mundžić, kao i na još nekoliko lokacija. Energična borba sa variolom, tokom koje su epidemiološke službe i zdravstveni radnici iskazali velike napore i požrtvovanje, sprečila je epidemiju širih razmera. Borba sa epidemijom imala je veliki medijski odjek u svetu, a Jugoslaviji su mnoge zemlje slale pomoć u vakcinama. Od strane Svetske zdravstvene organizacije u SFRJ je bio upućen dr Rajnhard Linder, poznati epidemiolog iz Austrije. Tokom epidemije od variole je obolelo 184 ljudi (od čega 123 iz SAP Kosovo, a 32 iz Beograda), od kojih je preminulo njih 40 (od čega 26 u SAP Kosovo, 7 u Beogradu, 5 u Novom Pazaru, 1 u Čačku i 1 Ležimiru, kod Sremske Mitrovice). Među obolelima nalazilo se i šestoto zdravstvenih radnika — tri lekara i tri medicinske sestre, od kojih je njih dvoje preminulo — Dušica Spasić (1951-1972), medicinska sestra iz Beograda i Milka Đurašić (1947-1972), medicinska sestra iz Čačka. Epidemija je zvanično bila objavljena tek 25. marta i trajala je do 28. aprila, a krantini su ukidani postepeno od 12. aprila do 19. maja.

16. mart

U Opatiji, 16. i 17. marta održan Treći kongres Sindikata radnika industrije i rudarstva Jugoslavije, na kojem je usvojen novi Statut ove organizacije.

17. mart

Na Brionima održan sastanak između predsednika Republike Josipa Broza Tita i predsednika Veća Saveza sindikata Jugoslavije (SSJ) Dušana Petrovića Šaneta, koji ga je obavestio o radu Sindikata u sprovođenju ustavnih amandmana i položaju radničke klase, kao i pripremama za predstojeću Drugu konferenciju SSJ.
Na Brionima održan sastanak između predsednika Republike Josipa Broza Tita i predsednika Centralnog komitetaSaveza komunista Bosne i Hercegovine Branka Mikulića, koji ga je obavestio o radu Saveza komunista BiH u sprovođenja odluka donetih na Drugoj konferenciji SKJ i drugim aktuelnim društveno-političkim pitanjima u SR BiH.

21. mart

U Beogradu, 21. i 22. marta, održana Druga konferencija Saveza sindikata Jugoslavije (SSJ), na kojoj su razmatrani aktuelni zadaci i uloga Sindikata, kao i pripreme za Sedmi kongres SSJ. Konferencija je donela zadatke sindikata koji su prvenstvo bili — razvijanje samoupravnih i socijalističkih odnosa i smanjivanje raskoraka između proklamovanih stavova i stvarnog stanja, kao i borba protiv — svih vidova i nosilaca otuđivanja viška rada, otpora sprovođenja ustavnih amandmana, sprega i delovanja tehnokratskih i birokratskih snaga i dr.

22. mart

Na Brionima održana sednica Izvršnog biroa Predsedništva SKJ na kojoj su raspravljana neka pitanja spoljne politike Jugoslavije i odlučeno da se za 28. mart sazove zajednička sednica Predsedništva SKJ i Predsedništva SFRJ, na kojoj bi se raspravljalo o međunarodnom položaju Jugoslavije.

25. mart

U Edinburgu (Ujedinjeno Kraljevstvo) održano finalno veče takmičenja Pesma Evrovizije. Na takmičenju je pobedila Viki Leandros, predstavnica Luksemburga, dok je predstavnica Jugoslavije — Tereza Kesovija sa pesmom Muzika i ti — osvojila deveto mesto.

28. mart

U poseti Republici Indiji, od 28. marta do 6. aprila, boravila jugoslovenska parlamentarna delegacija, koju je predvodio predsednik Savezne skupštine Mijalko Todorović. Tokom boravka u Indiji, delegacija se susrela i vodila razgovore sa predsednikom Indije Varahagiri Girijem, potpredsednikom Gopalom Patakom, predsednikom Vlade Indirom Gandi, ministrom inostranih poslova Svaranom Singom, predsednikom Donjeg doma Gurdialom Dilonom i sa većim brojem narodnih poslanika. Za vreme posete, jugoslovenska delegacija je posetila Nju Delhi, Bombaj, Madras i Kalkuti.

31. mart

U Zagrebu održana 27 sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske, na kojoj je ocenjena društveno-politička aktivnost komunista u formulisanju razvojne politike, postavljene smernice za dalji razvoj SK Hrvatske i izvršena reorganizacija u CK SKH. Centralni komitet je izabrao nove članove i rukovodioce svojih stalnih komisija i jednoglasno prihvatio ostavke Radeta Bulata i Andrije Dujića na članstvo u CK SKH.
U Helsinkiju (Finska), od 31. marta do 2. aprila, održan XVI kongres Komunističke partije Finske, kome je prisustvovala delegacija SKJ, u kojoj su bili član Izvršnog biroa Predsedništva SKJ Budislav Šoškić i predsednik CK SK Slovenije France Popit.

Reference

Literatura

Jugoslavija i svet 1972. Beograd: Mladost. 1973. COBISS.SR 75926794
Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084