Награда Милан Богдановић
Награда „Милан Богдановић“ је награда која се додељује за најбољу књижевну критику.
Награду је установљена 1968. године и почела да се додељује 1969. године. Додељује је Књижевно-просветна заједница Србије. Награда се односи на најбољу књижевну критику књиге која је објављена у листовима, на радију и телевизији у Републици Србији.
НаграђениУреди
- 1977. Драган Орловић,
- 1996. Драгољуб Стојадиновић,
- 2004. Слободан Владушић[1]
- 38. добитник за 2006. је Драган Хамовић (1970) за текст „Отето из пера или: воља за говор“. Ова критика је о књизи Стевана Раичковића „Фасцикла 1999/2000 (СКЗ, Београд 2004) и објављена је у „Књижевном листу“ фебруара 2005.
- 44. добитник за 2012. је Добривоје Станојевић за текст „Језик тишине“, објављен у „Књижевном листу“ бр. 100 (март-април-мај 2011) о књизи Николе Вујчића „Докле поглед допире“.[2]
- добитник за 2017. је Адријана Марчетић за текст „Златно доба српске културе” штампан у „Београдском књижевном часопису”, критички осврт на књигу Леона Којена „У тражењу новог: Индивидуализам и либерални дух у српској култури” (1894–1914) и поговор уз „Песме” Милана Ракића.[3]
- добитник за 2019. је Анђелка Цвијић за критички текст о роману Милисава Савића „Доктора Валентина Трубара и сестре му Симонете повест чудноватих догађаја у Србији”[4]
ИзвориУреди
- ^ „Слободан Владушић”. Стубови културе. 2012. Приступљено 7. 6. 2012.[мртва веза]
- ^ У овој земљи критичари се не уважавају („Политика“, 29. новембар 2012), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Адријани Марчетић награда „Милан Богдановић” („Политика”, 15. новембар 2017)
- ^ „Анђелки Цвијић награда „Милан Богдановић””. Политика. 27. 12. 2019. Приступљено 27. 12. 2019.