Википедија

Небојша Бакарец

Небојша Бакарец (21. април 1963) је српски политичар. Дугогодишњи је активан у градској политици Београда и тренутно служи други мандат у Народној скупштини Србије. Некада истакнути члан Демократске странке Србије (ДСС), сада је члан Српске напредне странке (СНС).

Nebojša Bakarec
Небојша Бакарец
Личне информације
Рођење(1963-04-21)21. април 1963. (61 год.)
Осијек, СР Хрватска, СФРЈ
НационалностСрбин
Полит. странкаДС (1990–1992)
ДСС (1992–2015)
НДСС (2015–2017)
СНС (2017–данас)
Алма матерУниверзитет у Београду

Рани живот и приватна каријера

уреди

Бакарец је рођен у Осијеку, у тадашњој Социјалистичкој Републици Хрватској у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Касније се преселио у Београд.[1] Такође је познат по томе што има неколико тетоважа и написао је велики број песама.[2]

Бакарец је писао чланке за Информер, таблоид у Србији.[3]

Политичка каријера

уреди

Бакарец је постао члан Демократске странке (ДС) када је вишестраначка демократија поново уведена у Србију 1990. године. Када се ДС распала 1992. године, придружио се отцепљеној Демократској странци Србије.

Демократска странка Србије

уреди

ДСС је 2000. године учествовао у Демократској опозицији Србије (ДОС), широкој коалицији странака супротстављених администрацији Слободана Милошевића. Бакарец је био портпарол ДОС-а на општим изборима у Југославији 2000. и на парламентарним изборима у Србији 2000. године. Постао је председник Извршног одбора београдске општине Стари град после локалних избора у Србији 2000. године и на тој функцији је био до 2004. године. ДСС је напустио ДОС 2002. године; те године Бакарец је био портпарол лидера ДСС Војислава Коштунице у његовим настојањима да постане председник Србије на изборима у септембру–октобру и децембру.[4]

Бакарец је на парламентарним изборима у Србији 2003. године освојио шездесет седмо место на изборној листи ДСС-а.[5] Партија је освојила педесет три посланичка места. Првобитно није изабран у посланичку делегацију ДСС-а, али је добио мандат 12. фебруара 2004. као замена за другог члана.[6] (Од 2000. до 2011. мандати су се додељивали успешним странкама и коалицијама, а не појединачним кандидатима, а уобичајена пракса је била да се мандати распоређују по бројчаном реду. Бакарчево место на листи ДСС није имало утицаја на то да ли је и када добио мандат) Његов први мандат у скупштини је у сваком случају био кратак; поднео је оставку 16. марта 2004.[7]

Појавио се на водећој позицији на листи ДСС-а за Скупштину општине Стари град на локалним изборима у Србији 2004.[8] и добио још један мандат након што је листа освојила једанаест мандата.[9][10] Касније је постао заменик председника (тј. заменик градоначелника) општине и обављао је ову функцију до 2008.[11]

Бакарец је добио мандат за Скупштину града Београда након што је на локалним изборима у Србији 2008. освојио двадесет и треће место на комбинованој листи ДСС–Нова Србија.[12][13] Резултати ових избора у почетку су били неубедљиви, а између ДСС-а, Српске радикалне странке и Социјалистичке партије Србије разговарало се о формирању коалиционе владе. Ови разговори су били неуспешни; нову градску власт формирали су ДС и Социјалистичка партија, а ДСС је био у опозицији. Бакарец се такође поново појавио на челном месту на листи ДСС-а за Скупштину општине Стари Град[14] и добио још један мандат у том телу.[15]

Бакарец је 2011. године на сајту часописа Видовдан навео да је хомосексуалност абнормална и да треба да је лече психијатри и психолози. Наредне године, на основу ове изјаве, осуђен је од стране Првог основног суда у Београду за говор мржње и тешку дискриминацију ЛГБТ особа.[16]

Изборни систем Србије реформисан је 2011. године, тако да су мандати додељени по бројчаном реду кандидатима на успешним изборним листама. Бакарец је на градским изборима 2012. године добио десету позицију на листи ДСС за Скупштину града Београда[17] и поново је изабран када је листа освојила десет мандата.[18] Такође је освојио педесет осмо место на листи ДСС-а на истовременим парламентарним изборима у Србији 2012. године.[19] Странка је освојила двадесет и један мандат, а он није враћен.

Бакарец је промовисан на пето место на листи ДСС-а на изборима за Скупштину града Београда 2014.[20] и поново је изабран када је листа освојила девет мандата.[21] Изборе је победила Српска напредна странка и њени савезници. ДСС је после избора доживео озбиљан раскол.[22] Бакарец је избачен из странке 2015. године и придружио се отцепљеној групи под називом Самостална демократска странка Србије, где је био један од њених инаугурационих потпредседника.[23] 2017. године напустио је ову групу и приступио напредној странци. Касније је рекао да је напредњацима приступио на захтев Александра Вучића и да је потпредседник Напредне странке Миленко Јованов, и сам бивши члан ДСС-а, помогао да се тај потез олакша.[24][25]

Српска напредна странка

уреди

Бакарец је на изборима за Скупштину града Београда 2018. освојио тридесет пету позицију на листи Напредне странке и изабран је за четврти мандат када је листа однела већинску победу са шездесет четири мандата.[26] Две године касније освојио је 132. место на листи Напредне странке на парламентарним изборима у Србији 2020.[27] и изабран је за други мандат у Народној скупштини када је листа освојила убедљиву већину са 188 мандата. Сада је члан скупштинског одбора за административна, буџетска, мандатна и питања имунитета; члан одбора за људска и мањинска права и родну равноправност; заменик члана одбора за Косово и Метохију и одбора за културу и информисање; вођа посланичке групе пријатељства Србије са Науруом; и члан парламентарних група пријатељства са Бахамима, Боцваном, Камеруном, Централноафричком Републиком, Коморима, Доминиканском Републиком, Еквадором, Екваторијалном Гвинејом, Еритрејом, Гренадом, Гвинејом Бисао, Јамајком, Киргистаном, Либеријом, Мадагаскаром, Малијем, Маурицијусом, Мозамбиком, Никарагвом, Нигеријом, Палауом, Папуом Новом Гвинејом, Парагвајем, Пољском, Републиком Конго, Светим Винсентом и Гренадинима, Сао Томе и Принсипеом, Соломоновим Острвима, Јужним Суданом, Шри Ланком, Суданом, Тогоом, Суринамом, Тринидад и Тобагом, Уругвајем и Узбекистаном.[28]

Референце

уреди
  1. ^ NEBOJŠA BAKAREC, Otvoreni Parlament, accessed 13 August 2020.
  2. ^ Zoran Panović, "Divlji u srcu", B92, 20 April 2005, accessed 14 August 2020.
  3. ^ Slobodan Samardžić, "Nebojša Bakarec kao bacač pomija" [opinion piece], Danas, 7 February 2020, accessed 23 January 2021.
  4. ^ NEBOJŠA BAKAREC, Otvoreni Parlament, accessed 13 August 2020.
  5. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 28. децембра 2003. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРБИЈЕ - ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА), Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 13 August 2020.
  6. ^ DRUGO VANREDNO ZASEDANJE, 12.02.2004., Otvoreni Parlament, accessed 13 August 2020.
  7. ^ DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 16.03.2004., Otvoreni Parlament, accessed 13 August 2020.
  8. ^ Služebni List, Volume 48 Number 24 (8 September 2004), p. 87.
  9. ^ Službeni List, Volume 28 Number 27 (20 September 2004), p. 4.
  10. ^ Službeni List, Volume 38 Number 31 (8 November 2004), p. 5.
  11. ^ NEBOJŠA BAKAREC, Otvoreni Parlament, accessed 13 August 2020.
  12. ^ Službeni List, Volume 52 Number 12 (30 April 2008), p. 3.
  13. ^ Službeni List, Volume 52 Number 24 (15 July 2008), p. 1. The list won twelve mandates.
  14. ^ Volume 52 Number 12 (30 April 2008), p. 24.
  15. ^ The list won nine seats. See Službeni List, Volume 52 Number 22 (4 July 2008), City of Belgrade, pp. 22-23.
  16. ^ "Sud zabranio Bakarecu da diskriminiše LGBT", Blic (Source: Tanjug), 6 July 2012, accessed 14 August 2020.
  17. ^ Službeni List, Volume 56 Number 21 (25 April 2012), City of Belgrade, p. 11.
  18. ^ Službeni List, Volume 56 Number 31 (25 May 2012), pp. 1, 3.
  19. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине, 6. мај 2012. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРБИЈЕ - ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА), Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 14 August 2020.
  20. ^ Službeni List, Volume 58 Number 15 (5 March 2014), City of Belgrade, p. 7
  21. ^ Službeni List, Volume 58 Number 23 (24 March 2014), City of Belgrade, pp. 2-3.
  22. ^ "Андреју Младеновића избацују из ДСС-а", Politika, 28 June 2015, accessed 14 August 2020.
  23. ^ "Младеновић председник Самосталног ДСС-а", Radio Television of Vojvodina, 8 October 2015, accessed 14 August 2020.
  24. ^ Nataša Latković, 'NEBOJŠA BAKAREC PRISTUPIO SNS: "Nisam prešao zbog funkcije, već da bi im dao moje iskustvo i znanje'"], Blic, 2 October 2017, accessed 14 August 2020.
  25. ^ "Nebojša Bakarec pristupio naprednjacima: Vrlo brzo sam se dogovorio sa Vučićem, cilj mi je da se borim protiv 'nepravde, predrasuda i satanizacije kojoj je izložen SNS'", Nova srpska politička misao, 2 October 2017, accessed 14 August 2020.
  26. ^ Изборне листе (Изборна листа 1. АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ – Зато што волимо Београд!), Градска изборна комисија (Локални избори 2018), www.beograd.rs, accessed 8 May 2018.
  27. ^ "Ko je sve na listi SNS za republičke poslanike?", Danas, 6 March 2020, accessed 30 June 2020.
  28. ^ NEBOJŠA BAKAREC, National Assembly of the Republic of Serbia, accessed 23 January 2021.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Небојша_Бакарец&oldid=27811642”