10. издање Systema Naturae

(преусмерено са 10th edition of Systema Naturae)

10. издање Systema Naturae књига је коју је написао Карл фон Лине и објавио у два тома 1758. и 1759. године, чиме је означио почетак зоолошке номенклатуре. У њој је Лине представио биномијалну номенклатуру за животиње, што је већ урадио за биљке у својој публикацији из 1753. године под називом Species Plantarum.

Страна са насловом 10. издања Systema Naturae

Почеци

уреди

Пре 1758-е, многи биолошки каталози су користили полиномијална имена за таксоне која су предстваљена у њима, укључујући таксоне из претходних едиција Systema Naturae. Прва употреба биномијалних имена за зоолошку номенклатуру била је у 10-ом издању Systema Naturae. Интернационална Комисија за Зоолошку Номенклатуру је узела 1. јануар 1758. као почетни датум зоолошке номенклатуре.[1] Имена публикована пре тога су сада недоступна, без обрира што би можда нека од њих задовољила данашња правила описивања врста. Једина публикација која има приоритет над 10. едицијом је Кларк Александар Клеркова публикација под називома швед. Svenska Spindlar или лат. Aranei Suecici, публикована 1757. године, али се узима да је публикована истог датума као и Systema Naturae.[1]

Ревизије

уреди
 
Карл фон Лине, уље на платну Александер Рослина из 1775.

За време Линеовог живота, Systema Naturae је била под сталном ревизијом. Напредак је био део нових и непрестано ширећих издања. У првом издању из 1735. године, китови и ламантини су били класификовани као рибе (тако се тада мислило), а у 10. издању су померени у оквиру класе сисара.[2]

Животиње

уреди

Царство животиња (како га је описао Лине): Животиње осећају средствима живе организације и пуне су живота због медуларне (можда мождане или неуротрансмитерске) супстанце. Перцепирају нервима и крећу се снагом воље. Имају делове са различитом сврхом у животу, органе којима осећају различите спољашње стимулусе или снагу да на њих реагују на различите начине. Све потичу од јаја. Унутрашња и спољашња грађа, компаративна анатомија, навике, инстинкти и различита међусобна повезаност су детаљно описани од стране аутора који се баве овим предметом истраживања.[3]

Листа је била преломљена на првобитних 6 класа које је Лине описао у животињском царству: Mammalia (Сисари), Aves (Птице), Amphibia (Водоземци и гмизавци), Pisces (Рибе), Insecta (Инсекти) и Vermes (Црви). Ове класе су настале истраживањем унутрашње анатомије, приказане у овом кључу:[3]

По садашњим стандардима, рибе и црви су само описна имена за шири спектар група који је у њима, инсекти су у Линеовој класификацији садржали пауколике животиње и ракове, а један ред водоземца и гмизаваца је имао ајкуле, пакларе и јесетре као део групе.

Сисари

уреди
 
The Берберски макаки је био укључен у 10. издању под називом Simia sylvanus.

Лине је описао сисаре као: Животиње које хране своје младунце помоћу млечних брадавица. У спољашњој и унутрашњој грађи подсећају на човека: већина њих је четвороножна и са човеком, као природним непријатељем, настањују површину Земље. Највећи, најмање бројни, насељавају океан.[3]

Лине је раздвојио сисаре на основу бројева, положаја и структуре њихових зуба на следеће групе и родове:

Птице

уреди
 
Снежна сова је била укључена у 10. издању под именом Strix scandiaca.

Лине је описао птице као: Леп и радостан део креиране природе који сачињавају животиње које имају тело покривено перјем и паперјем, продужених и огољених вилица (кљун), са два крила формираних за летење и две стопала. То су ваздушни, вокални, хитри и лагани и лишени спољашњег уха, усана, зуба, скротума, материце, бешике, епиглотиса, лат. corpus callosum-а и његовог лука и без дијафрагме организми.[3]

Лине је поделио птице на основу каратктеристика кљуна и стопала и то је укључивало следећих 6 редова и 63 рода:

Водоземци и гмизавци

уреди
 
Ливадска жаба је била убачена у 10. издање као Rana temporaria.

Лине је описао "Amphibia" (обједињује гмизавце и водоземце) као: Животиње које се препознају по хладном и голом телу; крутим и изражајним држањем; са грубим оглашавањем; углавном језиво обојене; лошег мириса; неки број врста је опремљен ужасним отровом; све су са хрскавичавим костима, слабом циркулацијом, одличним чулом слуха и вида, великим плућним судовима, издељеном јетром, продуженим дебелим желуцем и са хепатичним,и панкреатичним одводом: разликују се у грађи дијафрагме, не транспиришу (не зноје се), могу да живе друго без хране, отпорни организми и имају моћ да проиѕведу део који недостаје или је уништен; неки подложни метаморфози; неки одбацују (пресвлаче) своју кожу; неки су стално у сувоземној, док су други стално везани за воду и неки су укочени током зиме.[3]

Лине је поделио водоземце и гмизавце на основу структуре удова и начина дисања на следеће групе:[4]

Рибе

уреди
 
Риба лептир је била убачена у 10. издање под називом Blennius ocellatus.

Лине је описао рибе као: Увек настањују воду; хитре су у свом кретању и незасате у свом апетиту. Дишу помоћу шкрга која су у општем случају повезана коштаним луком; пливају помоћу радијалних пераја и прекривене су хрскавичавим крљуштима. Поред делова тела која су заједничка са осталим животињама, оне су опремљене светлуцавом мембраном и већина њих има мехур, чијом се констрикцијом или дилатацијом подижу и спуштају у води у зависности од њихове жеље.[3]

Лине је поделио рибе на основу позиције леђних и грудних пераја на следеће групе:[3]

Инсекти

уреди
 
Рачићи попут шкољки светиљки Monoculus pulex (сада Daphnia pulex) су били укључени у Линеовом додатку у Insecta.
 
Лине је дао име Cicada septendecim инсекту чији се адулт појављује сваке 17. године.

Лине је описао инсекте(који су садржани у зглавкарима, укључујући инсекте, ракове, пауколике зглавкаре и друге) као: Многобројна и разноврсна група малих животиња које дишу преко отвора на боковима тела, опремљене тврдом кожом или прекривени длакама; опремљени са много стопала и поокретним антенама (или роговима), који иду од главе и који су вероватно са чулхом фукцијом.[5]

Лине је поделио инсекте на осхову форме крила на следеће редове и родове:[6]

Црви

уреди
 
Обична сипа, названа Sepia officinalis, се појавила у 10. издању Systema Naturae.

Лине је описао црве као: Животиње које се споро крећу, меке грађе, могу да повећају своје тело, надокнаде иѕгубљене делове тела, врло истрајни и настањуују влажна места. Многи од њих немају изражени главени регион или главу и многи су без стопала. Препознатљиви су по својим пипцима. У старијим временима били су звани као неперфектне животиње, пошто су били без ушију, носа, очију и ногу, па су се по томе разликовали од инсеката.[7]

Лине је црве поделио на осноцу грађе тела на следеће групе:[7]

Биљке

уреди

Други том, публикован 1759. године је садржао опис царства биљака (Plantae), у ком је Лине укључио како праве биљке, тако и гљиве, алге и лишајеве. Осим понављања неких врста које је претходно навео у његовој Species Plantarum (1753) и оних које су објављене у периоду између, Лине је описао неколико стотина нових биљних врста. Врсте из Species Plantarum биле су нумерисане, док су нове врсте биле означене словима.[8] Многе биљке су послате Линеу од стране његових дописника из иностранства, укључујући Јоханес Бурмана и Давид де Гортера у Јужноафричкој Републици, Патрик Брауна, Филип Милера и Џона Елиса у Америци, Жан-Франсоа Сегјеа, Карло Алиониа и Касимир Кристоф Шмидела на Аплима, Гротер и Јохан Ернст Хебенстрејта у оријенту и Франсоа Боасие де Саваж де Лакроа, Жерард и Барнаде Габриела, широм Европе.[9]

Нове биљне врсте описане у 10. издању лат. Systema Naturae су:

 
Allionia incarnata је била једна од две нове врсте у оквиру рода Allionia, која је представљена у 10. издању Systema Naturae.

Референце

уреди
  1. ^ а б „Article 3”. International Code of Zoological Nomenclature (4th изд.). 1999. ISBN 978-0-85301-006-7. 
  2. ^ Systema Naturae - an epoch-making book”. Linné on line. Uppsala Universitet. 2008. Приступљено 30. 8. 2010. 
  3. ^ а б в г д ђ е Carl von Linné, превео Вилијан Туртон (1806). Volume 1. A general system of nature: through the three grand kingdoms of animals, vegetables, and minerals, systematically divided into their several classes, orders, genera, species, and varieties. London: Lackington, Allen, and Co. 
  4. ^ Kenneth Kitchell, Jr. & Harold A. Dundee (1994). „A trilogy on the herpetology of Linnaeus's Systema Naturae X” (PDF). Smithsonian Herpetological Information Service. 100: 1—61. 
  5. ^ Carl von Linné, translated by William Turton (1806). Volume 2: Insects. A general system of nature: through the three grand kingdoms of animals, vegetables, and minerals, systematically divided into their several classes, orders, genera, species, and varieties. London: Lackington, Allen, and Co. 
  6. ^ Winsor, Mary P. (1976). „The development of Linnaean insect classification”. Taxon. 25 (1): 57—67. JSTOR 1220406. 
  7. ^ а б Carl von Linné, translated by William Turton (1806). Volume 4: Worms. A general system of nature: through the three grand kingdoms of animals, vegetables, and minerals, systematically divided into their several classes, orders, genera, species, and varieties. London: Lackington, Allen, and Co. 
  8. ^ Baum, Bernard R. (1968). „The problem of typifying certain names in Linnaeus's Systema Naturae ed. 10”. Taxon. 17 (5): 507—513. JSTOR 1216048. 
  9. ^ Linnaeus, Carl (1759). „Volume 2. Regnum Vegetabile”. Systema Naturae (10th изд.). Stockholm: Laurentius Salvius. 

Спољашње везе

уреди