Википедија

Zmaj (slovenska mitologija)

митолошко биће Словена
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Zmaj (višeznačna odrednica).

Zmaj je mitološko biće prisutno u predanjima i vjerovanjima svih Slovena[1][2].

Etimologija naziva uredi

Naziv zmaj potiče od riječi zmija, kao i od riječi zemlja[1][2][3]. Osim navedenog, opšteslovenskog naziva za zmaja, u lokalnim tradicijama neki krajeva se takođe mogu pronaći i drugi nazivi, kao što su:

U narodnim predanjima se često mogu naći i lična imena za pojedine zmajeve (što je slično predanjima vezanim za vile), kao na primjer: Mladen (u pripovjetci Stojša i Mladen), Stojan (u okolini Svrljiga), itd. Često se zmajevima pridodaju i razni atributi: veliki, vrtoglavi, gluhi, gorski, gorući, zlobni, krilati, kudravi, ljuti, morski, nemili, ognjeni, otraviti, pakleni, plameni, plahi, popadlivi, silni, srditi, strahoviti, strašni i crni[2].

Naziv zmaj takođe u nekim krajevima može biti sinonim za aždaju, alu ili lamju. Kod hrvatskih primorskih pisaca nazivi zmaj ognjeni i zmaj pakleni označavaju sinonim za đavola[2]. Naziv vatreni zmaj u narodnim predanjima takođe označava meteorite koji se ponekad mogu vidjeti noću kako preljeću preko neba[1].

Opis zmaja u mitologiji i narodnim predanjima uredi

 
ručno nacrtani ruski lubok koji prikazuje đavola kako jaše na Čudo-judu
 
Dobrinja Nikitič spašava princezu Zabava od Zmaja Goriniča (autor Ivan Bilibin)
 
Vavelski zmaj na muralu Silva Rerum u Krakovu
 
zmaj Zilant na zastavi grada Kazana

Opisi zmajeva uredi

U mitologiji i narodnim predanjima postoje različiti opisa zmaja koji kod Slovena variraju, čak i u okvirima istog područja. Prema vjerovanjima o izgledu i nekim osobinama, opise zmaja možemo podeliti u tri grupe:

  1. na zmajeve koji se identifikuju sa meteoritima i ognjenim pticama[1][2],
  2. na zmajeve nalik na ljude[1][2],
  3. i na zmajeve izjednačene s velikim zmijolikim čudovištima[1][2],

I pored toga što se mogu razlikovati tri grupe zmajeva, teško ih je dosljedno izdvojiti, jer se u skoro svakom vjerovanju nalaze pojedini elementi iz druge i treće grupe[2].

Zajedničko za sve opise zmajeva u predanjima je to da nisu u principu zla bića i da imaju sposobnost da bljuju vatru iz usta.

Zmajevi - meteoriti uredi

Zmajevi koji se identifikuju sa meteoriti i ognjenim pticama se uglavnom javljaju noću, lete preko neba i svjetle, i pri tom se čuje zviždanje, hujanje i ponekad tresak[1]. Neki od opisa ovakvi zmajeva prisutni u predanjima su:

  • U Hercegovini zmaj je opisan kao krilata zmija koja leti ispod oblaka i isijava varnice[2];
  • U istočnoj Srbiji i u vjerovanju plemena Paštrović zmaj je opisan kao velika ptica sa zmijskim repom koja leti noću i iz koje izbija sveglost[1][2].

Zmajevi - zmije uredi

Zmajevi koji se izjednačavaju s zmijama se uglavnom opisuju kao veliki, snažni, zli, čudovišni gmizavci[1]. Neki od opisa ovakvi zmajeva prisutni u predanjima su:

  • U okolini Poljica zmaj je opisan kao biće u vidu velike proždrljive zmije sa ptičjim krilima[2];
  • U okolini Dalbokog dola (bug. Дълбок дол) u Lovečkoj oblasti zmaj je opisan kao velika proždrljiva zmija[2];
  • U Gruži zmaj je opisan kao krilato biće sa zmijskim repom, obloženo krljuštima, s velikim očima iz kojih sjevaju varnice, a iz usta mu suklja modri plamen[2];
  • U okolini Đevđelije zmaj je opisan kao četvoronožno biće s velikim trbuhom, malom glavom i kožnim krilima[2];
  • U pojedinim narodnim predanjima Rusa i Ukrajinaca zmajevi se opisuju kao višeglavi čudovišni gmizavci koji bljuju vatru. Oni mogu da imaju od tri do dvanaest glava[4];
  • U Saratovskoj oblasti zmaj je opisan kao velika zmija sa ljudskom glavom, zelenim zubima i vlažnom, krljuštavom kožom zlatne boje[2];
  • U okolini Jelhova zmaj je opisan kao blistavo bjela zmija sa ljudskim očima[2];
  • U okolini Noćaja zmaj je opisan kao biće u vidu velike proždrljive zmije koja je živjela u jednoj pećini na planini Ceru[1].

Zmajevi - ljudi uredi

Takođe zmaj u pojedinim predanjima može izgledati i kao snažan mlad muškarac, koji se od drugih ljudi razlikuje po tome što ima: krilca ispod pazduha, veliku glavu i oči (prema vjerovanju iz zapadne Bugarske i istočne Srbije), jednu nozdrvu (prema vjerovanju u Lovečkoj oblasti), ili dlakavo tjelo i glavu (prema vjerovanju kod podravski Hrvati u Mađarskoj)[1][2].

Način na koji nastaje zmaj uredi

Prema tome kako nastaje zmaj, u mitologiji i narodnim predanjima načine njegovog nastanka možemo podjeliti u dvije grupe:

  1. na zmajeve koji nastaju od životinja[1][2][5],
  2. i na zmajeve koji se rađaju kao ljudska djeca[1][2].

Neki od opisa zmajeve koji nastaju od životinja su:

  • U okolini Poljica se smatralo da kad zmija navrši stotinu godina, dobija ptičja krila i postaje zmaj[2];
  • U Konavlima se smatralo da kad zmija navrši devet godina postaje zmaj[2];
  • U Lovečkoj oblasti se smatralo da kad smuk navrši četrdeset godina postaje zmaj[2][5][6][7];
  • U Makedoniji se smatralo da kad smuk navrši četrdeset godina, a za to ga vrijeme ni jedan čovjek ne vidi, dobija krila i postaje zmaj[2];
  • U Ukrajini se smatralo da kad je zmija proživjela sedam do trideset godina svog života, a za to vrijeme nije vidjela svjetlost niti čula iki glas, postaje zmaj[2][8];
  • U Bjelorusiji se smatralo da kad zmija navrši stotinu godina, a za to vrijeme nije vidjela svjetlost niti čula iki glas, postaje zmaj[8];
  • U selima duž Velike Morave i u okolini Boljevca se smatralo da kad šaran navrši trideset tri, četrdeset, pedeset ili stotinu godina dobija krila i noge, izlazi iz vode i postaje zmaj[2];
  • Kod podravski Hrvati u Mađarskoj se smatralo da od starog soma nastaje zmaj sa krilima i krijestom pjetla[2];
  • U veoma zastupljenim verovanjima istočne Srbije i Podunavlja, verovalo se da zmaj postaje od šarana, koji po punjenju određenih godina izlazi iz Dunava i leti u planinu[9];
  • Takođe, po nekim vjerovanjima kod Hrvata, Slovenaca i kod Rusa u Vologodskoj oblasti, zmaj se može izleći iz jajeta koje je snijeo pjetao, i tada postaje poslušni sluga koji svom domaćinu donosi bogatstvo (slično cikavcu i domaćem uslužnom duhu)[2].

Zmaja u ljudskom obliku rađa žena koja živi s mužem ili sa zmajem.

Poznati zmajevi iz legendi i narodni predanja uredi

U predanjima Istočnih Slovena uredi

Zmaj Gorinič uredi

Glavni članak: Zmaj Gorinič

Zmaj Gorinič (rus. Змей Горыныч, ukr. Змій Горинич) je zmaj iz ruski i ukrajinski narodni predanja. U predanjima se opisuje kao zmaj koji može da ima tri do dvanaest glava i bljuje vatru[4]. U predanjima se spominje da je ovog zmaja ubijo Dobrinja Nikitič[4].

Zilant uredi

Glavni članak: Zilant

Zilant (rus. Зилант) je zmaj iz tatarski narodni predanja, prisutan i u predanjima Rusa. U predanjima se opisuje kao zmaj koji ima: glavu, vrat i rep zmije, tjelo i noge kokoške, crvena ptičija krila, pseće uši, oštre zube i tamnosivo perje i krljušti po tjelu. Ovaj zmaj je simbol grada Kazana od 1730. godine.

Čudo-judo uredi

Glavni članak: Čudo-judo

Čudo-judo (rus. Чудо-юдо) je mitološko biće iz ruski narodni predanja, koji živi u vodi[10]. U nekim predanjima ovo mitološko biće se u opisuje kao zmaj, koji ponekad može da ima više glava[11]. Upredanjima se takođe spominje da je Čudo-judo brat Košćeja Besmrtnog, kao i to da je potomak Babe Jage[12].

U predanjima Zapadnih Slovena uredi

Vavelski zmaj uredi

Glavni članak: Vavelski zmaj

Vavelski zmaj (polj. Smok Wawelski) je zmaj iz poljski narodni predanja. Ovaj zmaj je prema predanjima boravio u pećini u podnožju Vavelskog brda, koje se nalazi na obali rijeke Visle u Krakovu. Po nekim predanjima zmaj je tu živio prije osnivanja grada, kada su to područje naseljavali farmeri. U predanjima se spominje da su ovog zmaja ubili braća Leh i Krakus II, sinovi kralja Krakusa[13].

U predanjima Južnih Slovena uredi

Zmijski car uredi

Glavni članak: Zmijski car

Zmijski car je biće iz srpski narodni predanja. U predanjima se opisuje kao zmija koja je, nakon što je navršila stotinu godina, postala zmaj. On je otac i gospodar svih zmija, i ima moć da podari ljudima moć nemuštog jezika[1][2].

Kulšedra uredi

Glavni članak: Kulšedra

Kulšedra (alb. Kulçedra) je zmaj iz albanski narodni predanja, prisutan i u predanjima Srba sa Kosova i Metohije[14][15].

Pozoj uredi

Pozoj je tip zmajeva iz narodni predanja prisutan kod Hrvata (u Zagorju, Prigorju i Međimurju)[16][17] i kod Slovenaca[18]. Ovi zmajevi borave u jamama i močvarama gdje vrebaju ljude i stoku. Takođe, za neke pozoje se spominje da žive u jazbinama, u zemlji ispod brda ili gradova, i da oni izazivaju prirodne nepogode[19]. Neki od poznati pozoja iz predanja su:

  • Vidovski pozoj - Prema predanjima ovaj pozoj boravi u Čičanskoj jami i u močvarama u blizini Donjeg Vidoveca. Jedina osoba koja može oslobositi ovog pozoja iz njegove podzemne jazbine je lik iz predanja Dijak Grabancijaš[20];
  • Zagrebački pozoj - Prema predanjima ovaj pozoj boravi u jazbini ispod grada Zagreba. Ovaj pozoj je prema narodnom vjerovanju glavni krivac za potrese koji se dešavaju u Zagrebu i bližoj okolici[17][19];
  • Zeleni pozoj iz Čakovca - Prema predanjima ovaj pozoj boravi u jazbini ispod zemlje, i glava ovog pozoja se nalazi ispod Starog grada Čakovca a rep ispod crkve sv. Nikole, i obrnuto. Uznemiravanje ovog pozoja je opasno jer on može da izazove potrese i vremenske nepogode. Jedina osoba koja može osloboditi ovog pozoja iz njegove podzemne jazbine je lik iz predanja Dijak Grabancijaš[20][21];
  • Pozoj iz Donje Dubrave - Prema predanjima ovaj pozoj boravi u Vražjoj jami, u blizini rijeke Mure[20];
  • Crni pozoj iz Svetog Juraja na Bregu - Ovog pozoja je prema narodnoj legendi ubio sv. Juraj[20];
  • Štrigovski pozoj - Prema predanjima ovaj pozoj boravi u jazbini ispod zemlje, i glava ovog pozoja se nalazi ispod crkve sv. Jeronima a rep u nizini, ispod crkve sv. Marije Magdalene. Uznemiravanje ovog pozoja je opasno, i prema predanjima on svakog proljeća izaziva poplave[20].

Legende o zmejevima (zmajevima) uredi

Legende o Zmejevima (ili zmajevima) su deo usmene tradicije u istočnoj Srbiji. Posebno su prisutne u narodu u  opštini Knjaževac i okolini. Predstavljaju vid običajne i društvene prakse kao i komunikacije.


Zmej od Jalovik Izvora uredi

Nekada je Stara planina bila zmajevska planina, jer je na njoj postojala pećina u kojoj su se gnezdili zmajevi (ili „zmejevi“, kako ih je u ovom kraju nazivaju). Zmejevi su umeli na planini da zalude čobanice i u obliku zraka postanu njihovi ljubavnici, a iz takvih odnosa rađala su se i deca. Stare žene su proklinjale zmejeve i njihove potomke, ali su za devojke imale neku vrstu razumevanja, pošto je zmeja bilo nemoguće zaustaviti, jer je mogao da spali sve prepreke. A što se devojaka tiče, one su rado prihvatale zmeja za ljubavnike i nisu se kajale, jer su na planini teško nalazile muževe, a nisu želele da predugo čekaju na udaju. Seljaci su želeli da poubijaju zmejeve i njihove potomke te su se jednom prilikom okupili i naoružani sekirama krenuli ka pećini zmejeva. Time su razljutili zmejeve koji su izazvali veliki požar na planini i pri čemu je izgorela sva imovina seljaka.[22]

Zmej od Budžaka uredi

Zmejevi ljubavnici su uvek nalazili način da dođu do izabrane devojke. Ni zaključavanje kuća u tome nije moglo sprečiti jer su nalazili način, spuštali se kroz odžak i kroz ugašeno ognjište ulazili noću u kuće. Devojke su uveče imale spremnu čistu belu košulju za svoje ljubavnike zmejeve koji su se u to presvlačili posle provlačenja kroz čađavi odžak. Takođe su devojke na krevet navlačile belu presvlaku i oblačile su belu odeću, kako bi se što više dopale zmeju i kako bi mu što bolje ugodile. U jednoj kući su, po ponašanju devojke i zvucima iz dimnjaka, zabrinuti ukućani primetili šta se dešava i odlučili da doskoče zmeju tako što su noću na ognjištu ostavili kotao pun kipuće vode. Silazeći kroz dimnjak zmej je upao u kotao, doživeo užasan bol, nestao i više se u toj kući nije pojavljivao. Strašan duševan bol zbog ovog događaja pretrpela je i devojka. Sreća ukućana bila je kratkog veka jer su počele da ih snalaze brojne i mnogo ozbiljnije nevolje od nevolje sa zmejem. Posledice je pretpreo i čitav kraj u kojem je porodica živela (tj. predeo Budžaka), jer su ih zadesile velike nesreće. Naime posle nestanka zmeja pojavile su se Ale donoseći olujne nepogode sa gradom koji je sve uništavao i nastupila je sveopšta beda.[23]

Zmej od Trgoviškog Timoka uredi

Zmejevi sa Stare planine su u potrazi za devojkama silazili sa planine sve dalje i dalje, te su tako dospevali i do Knjaževca. Bili su vešti ljubavnice i mogli su da se pretvore u zrak ili u lepog momka, tako da su obični ljudi, pogotovo stariji, mogli samo da im na tome zavide. U gradu je zmej imao običaj da se pojavljuje pred kućom odabrane devojke na dan njene prosidbe ili svadbe i po danu, pre podne, kuca na vrata. Ako bi vrata otvorio bilo ko drugi osim devojke, pred vratima bi ugledao mnoštvo gostiju i ništa drugo što bi bilo neobično. Međutim ako bi devojka otvorila vrata ona bi pred njima videla zmeja koji bi uplašio i oterao i goste i ukućane, a devojka bi mu se rado predavala, a ponekad i odlazila od kuće sa njim. Ljudi su pokušavali da se od ovakvih dešavanja odbrane postavljanjem stražara ispred devojčine kuće na dan prosidbe ili svadbe i zabranama devojci da lično otvara vrata, ali sve je bilo bezuspešno. Devojka nije mogla da bude sačuvana i sve se obično završavalo rasturanjem prosidbe ili svadbe. Tako je zmej ljudima zagorčavao život i kvario veselja.

Drevne priče i legende vekovima se u istočnoj Srbiji prenose sa kolena na koleno, i svojevrstan su „zaštitni su znak“ ovog dela Srbije.  Veoma stara usmena predanja sačuvana u ovim krajevima Srbije predstavljaju vredan deo nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Špiro Kulišić, Petar Ž. Petrović, Nikola Pantelić (1970). „Zmaj”. Srpski mitološki rečnik. Beograd: Nolit. str. 152. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž Svetlana M. Tolstoj, Ljubinko Radenković (2001). „Zmaj”. Slovenska mitologija: enciklopedijski rečnik. Beograd: Zepter Book World. str. 206. ISBN 978-86-7494-025-9. 
  3. ^ Petar Skok (1973). Etimologijski rječnik Hrvatskog ili Srpskoga jezika. Zagreb: JAZU. str. 657 — 658. 
  4. ^ a b v Joseph A. McCullough (2013). Dragonslayers: From Beowulf to St. George. Osprey Publishing. str. 67. 
  5. ^ a b Assia Popova (1987). La naissance des dragons. Civilisations, Institut de Sociologie de l'Université de Bruxelles. str. 37. 
  6. ^ Marcie MacDermott (1998). Bulgarian Folk Customs. Jessica Kingsley Publishers. str. 65. ISBN 978-1-8530-2485-6. 
  7. ^ Ivanička Georgieva (1985). Bulgarian Mythology, Translated by Vessela Zhelyazkova. Svyat Publishers. str. 59. 
  8. ^ a b Frank A. Kmietowicz (1982). Slavic Mythical Beliefs. Windsor, Ontario. str. 207. 
  9. ^ Više autora (2015). Leksikoni nacionalnih parkova Srbije - Đerdap. Beograd: JP Službeni glasnik - Geografski institut "Jovan Cvijić" SANU. str. 128. ISBN 978-86-519-1799-1. 
  10. ^ Elizabeth Warner (2002). Russian Myths. University of Texas Press. ISBN 978-0-2927-9158-9. 
  11. ^ Faith Wigzell (2002). "Folklore and Russian Literature", The Routledge Companion to Russian Literature. Routledge. str. 37 — 38. ISBN 9-781-1345-6907-6. 
  12. ^ Mike Dixon-Kennedy (1998). Encyclopedia of Russian and Slavic Myth and Legend. ABC-CLIO. ISBN 9781576070635. 
  13. ^ Mistrz Wincenty (2008). Kronika Polska. Ossolineum. ISBN 978-83-04-04613-9. 
  14. ^ Anna Plotnikova (2001). Ethnolinguistic phenomena in Boundary Balkan Slavic areas (PDF). str. 306. 
  15. ^ Éva Pócs (1989). Fairies and Witches at the Boundary of South-Eastern and Central Europe. FF Communications. str. 18. 
  16. ^ Marijan Krajcer-Vitez. „Pozoj”. Arhivirano iz originala 13. 09. 2018. g. Pristupljeno 13. 09. 2018. 
  17. ^ a b Ljiljana Marks (1990). Legends about the Grabancijaš Dijak in the 19th Century and in Contemporary Writings. Acta Ethnographica Hungarica. str. 319—336. 
  18. ^ Matija Valjavec (1866). Národne stvarí priče, navade, stare vere. Slovenski glasnik. str. 309—310. 
  19. ^ a b Josip Novak. „Legende našeg kraja: Zagreb je 1880. razorio varaždinski zmaj!”. 
  20. ^ a b v g d Nikola Budiša. „LEGENDE O POZOJU”. Arhivirano iz originala 6. 2. 2018. g. Pristupljeno 13. 9. 2018. 
  21. ^ Suzana Marjanić (2010). Dragon and Hero, or How to Kill a Dragon – on the Example of the Legends of Međimurje about the Grabancijaš and the Dragon (PDF). FF Communications. str. 270. 
  22. ^ Stanković, Slobodanka (2012). „Prolaz kroz legende“ – obrada srpskih lokalnih legendi. Knjaževac. 
  23. ^ Zečević, Slobodan (2007). Mitska bića srpskih predanja. Beograd. 

Literatura uredi

  • Matija Valjavec (1866). Národne stvarí priče, navade, stare vere. Slovenski glasnik. 
  • Auguste Dozon (1873). Deuxième rapport sur une mission littéraire en Macédonie. 
  • William Ralston Shedden (1880). Russian Folk-tales. 
  • Hrvatske narodne pjesme I. Zagreb. 1896. 
  • Woislav M. Petrovitch (1921). Hero tales and legends of the Serbians. 
  • Yordanka Boyadzhieva (1931). Kюstendilskite polčani i tehniяt govor. 
  • Radovanović V. S. (1932). Marijovci u pesmi, priči i šali. Skoplje. 
  • Petrović Α. (1940). Narodno shvatanje bolesti. Beograd. 
  • Boris Kremenliev (1956). Some Social Aspects of Bulgarian Folksongs. 
  • Špiro Kulišić; Petar Ž. Petrović; Nikola Pantelić (1970). Srpski mitološki rečnik. Beograd: Nolit. 
  • Petar Skok (1973). Etimologijski rječnik Hrvatskog ili Srpskoga jezika. Zagreb: JAZU. 
  • Mihajlović V.; Vuković G. (1977). Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad. 
  • Dimitar Marinov; Maria G. Veleva (1981). Narodna vяra i religiozni narodni običai. Sofija: Nauka i izkustvo. 
  • Frank A. Kmietowicz (1982). Slavic Mythical Beliefs. Windsor, Ontario. 
  • Ivanička Georgieva (1983). Bъlgarska narodna mitologiя. Svyat Publishers. 
  • Ivanička Georgieva (1985). Bulgarian Mythology, Translated by Vessela Zhelyazkova. Svyat Publishers. 
  • Assia Popova (1987). La naissance des dragons. Civilisations, Institut de Sociologie de l'Université de Bruxelles. 
  • Éva Pócs (1989). Fairies and Witches at the Boundary of South-Eastern and Central Europe. FF Communications. 
  • Franković Đ. (1990). Mitska bića u podravskih Hrvata, Etnografija Južnih Slavena u Mađarskoj 9. Budimpešta. 
  • Ljiljana Marks (1990). Legends about the Grabancijaš Dijak in the 19th Century and in Contemporary Writings. Acta Ethnographica Hungarica. 
  • Ljubinković N. (1996). Zmaj u usmenoj tradicieй. Danica. 
  • Mercia MacDermott (1998). Bulgarian Folk Customs. Jessica Kingsley Publishers. ISBN 978-1-8530-2485-6. 
  • Mike Dixon-Kennedy (1998). Encyclopedia of Russian and Slavic Myth and Legend. ABC-CLIO. ISBN 9781576070635. 
  • Anna Plotnikova (2001). Ethnolinguistic phenomena in Boundary Balkan Slavic areas. 
  • Svetlana M. Tolstoj; Ljubinko Radenković (2001). Slovenska mitologija: enciklopedijski rečnik. Beograd: Zepter Book World. ISBN 978-86-7494-025-9. 
  • Elizabeth Warner (2002). Russian Myths. University of Texas Press. ISBN 978-0-2927-9158-9. 
  • Andrzej Szyjewski (2004). Religia Słowian. Kraków: Wydawnictwo WAM. ISBN 978-83-7318-205-9. 
  • Racho Slaveykov (2005). Bъlgarski narodni običai i vяrvaniя. Sirius. 
  • Jerzy Strzelczyk (2007). Mity, podania i wierzenia dawnych Słowian. Poznań: Rebis. ISBN 978-83-7301-973-7. 
  • Suzana Marjanić (2010). Dragon and Hero, or How to Kill a Dragon – on the Example of the Legends of Međimurje about the Grabancijaš and the Dragon. Studia mythologica Slavica. 
  • Adrian Rokosz (2012). Smoki, żmije i inne bestyje w: Gniazdo. Rodzima wiara i kultura. Warszawa. ISBN 2081-9072. 
  • Monika Kropej (2012). Some Social Aspects of Bulgarian Folksongs. 
  • Racho Slaveykov (2014). Bulgarian Folk Traditions and Beliefs. BookBaby. ISBN 9789548898508. 

Spoljašnje veze uredi

 
Potražite zmaj u Vikirečniku, slobodnom rečniku.
 
Zmaj na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Змај_(словенска_митологија)&oldid=26886760”