Istorija umetnosti

Венера из Виленсдорфа
Биста краљице Нефертитис (исто Нофретете), Музеј старина у Берлину
Гудеа владар Лагаша Лувр Париз
Колосеум у Риму из 1. века УНЕСКОва светска баштина и једно од нових седам светских чуда
Фреска Христа унутар цркве Аја Софија
Исечак фреске у Сопоћанима у Србији главно дело касновизантијског сликарства
Нотр-Дам-Ла-Гранд, Поатје
Готска катедрала (Амијен)
Супружници Арнолфини, слика Јана ван Ајка из 1434. год., уље на дасци, 81,9 x 59,7 cm, London.
Obožavanje Hrista od Peter Paul Rubensa.
Streljanje 3. maja- Francisko Goja
Impresija, rađanje sunca. Slika po kojoj je impresionizam dobio ime.
Gaudijevo nedovršeno remek delo, Sagrada Familija
Violon, verre, pipe et encrier, Pablo Pikaso, 1912.

Istorija umetnosti je istraživanje istorijskog konteksta dela u odnosu na stvaraoce i periode u vizuelnim umetnostima. Shvatanje umetnosti, kroz istorijsku klasifikaciju u vizuelnim umetnostima, kao što su slikarstvo, vajarstvo, arhitektura i primenjene umetnosti (dekorativne i u novije vreme dizajn i fotografija), je glavni zadatak istorije umetnosti.[1][2] Istorija umetnosti obuhvata proučavanje predmeta kreiranih u različitim kulturama širom sveta i kroz istoriju koji prenose značenje, značaj ili namenski služe pre svega kao vizuelna sredstva.

Nastanak istorije umetnostiUredi

Najstariji očuvani zapisi o umetnosti koji se mogu klasifikovati kao istorija umetnosti su odlomci iz Prirodne istorije Plinija Starijeg (oko 77-79), koji se tiču razvoja grčke skulpture i slikarstva.[3] Iz njih je moguće pratiti ideje Ksenokrata od Sikiona (oko 280. godine pre nove ere), grčkog vajara koji je verovatno bio prvi istoričar umetnosti.[4] Plinijev rad, iako je uglavnom enciklopedija nauke, imao je stoga uticaja od renesanse nadalje. (Posebno su poznati odlomci o tehnikama koje je slikar Apeles (oko 332-329. pne) stvorio.) Slični, iako nezavisni događaji odvili su se u Kini u 6. veku, gde je kanon vrednih umetnika uspostaviljen među piscima školske zvanične klase. Ovi pisci, koji su nužno poznavali kaligrafiju, bili su i sami umetnici. Umetnici su opisani u Sje Heovom delu Šest principa slikarstva.[5]

Jedan od začetaka istorije umetnosti predstavlja delo Đorđa Vazarija, „Životi slavnih slikara, vajara i arhitekata“ u kome je opisivao živote umetnika, njihova dela i tehnike koje su koristili. Bio je Mikelanđelov učenik.

Vinkelman (Winkelman, Johann Joachim) (1717-1768.) se smatra začetnikom istorije umetnosti kao discipline koju danas poznajemo. Veoma je bitno shvatiti period u kome je on živeo jer mi danas celokupnu istoriju umetnosti posmatramo kroz šablon koji je postavljen u XVIII veku.

Istorijom umetnosti su se bavili i:

MetodologijaUredi

Istoričar umetnosti prilikom procesa analize umetničkog dela, stvaraoca, ili perioda postavlja sebi dva osnovna zadatka:

  • Prvi je pripisivanje određenog umetničkog dela; studija autentičnosti umetničkog dela; određivanje perioda u stvaralačkom razvoju umetnika ili kulturno-istorijskog perioda; uticaj na umetnost ili umetnike koji slede; sakupljanje biografskih podataka umetnika i dokumentacija o umetničkom delu.
  • Drugi se zasniva na istorijskom istraživanju stila ili umetničkog jezika kojim se umetnik služio, sa šire istorijske perspektive, a koja se sastoji od upoređivanja stila, perioda ili pravaca iz prošlosti. Za istoričara je takođe veoma važna ikonografija (simboli, tema i značenje), koja se može naći u delu, periodu, ili pravcu koji je predmet istraživanja.

Magija i ritual - umetnost praistorijskog čovekaUredi

Umetnost praistorije

Umetnost egipatske civilizacijeUredi

Umetnost starog Egipta

Umetnost prvih civilizacija na istokuUredi

Rana umetnost na Istoku

Umetnost Antike - Grčka i RimUredi

Počeci srednjovekovne umetnosti u EvropiUredi

Počeci srednjovekovne umetnosti

Razvoj srednjovekovne umetnosti u hrišćanskom i islamskom svetuUredi

Srednjovekovna umetnost

Umetnost početka modernog sveta - renesansa i humanizam u EvropiUredi

Umetnost u XV i XVI vekuUredi

Umetnost baroka i romantizmaUredi

Umetnost u XVII vekuUredi

Barok

Umetnost u XVIII vekuUredi

Umetnost u XIX vekuUredi

Početak i nastanak moderne umetnosti krajem XIX vekaUredi

Moderna umetnost u XIX vekuUredi

Umetnost industrijske revolucije u Evropi i prve avangardeUredi

Moderna umetnost u XX vekuUredi

Moderna umetnost posle Drugog svetskog rataUredi

Umetnost globalizacije sveta i tehnološke revolucijeUredi

Savremena umetnost

Modernizam

Završetak moderne umetnosti - nastanak novih formi u umetnostiUredi


Muzeji i važni događaji u savremenoj umetnostiUredi

Dokumenta Kasel

Bijenale u Veneciji

Umetnost južnoslovenskih naroda na BalkanuUredi

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ „What is art history and where is it going? (article)”. Khan Academy (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-19. 
  2. ^ „What is the History of Art? | History Today”. www.historytoday.com. Pristupljeno 2017-06-23. 
  3. ^ First English Translation retrieved January 25, 2010
  4. ^ Dictionary of Art Historians Retrieved January 25, 2010
  5. ^ The shorter Columbia anthology of traditional Chinese literature, By Victor H. Mair, p.51 retrieved January 25, 2010

LiteraturaUredi

  • Wölfflin, H. (1915, trans. 1932). Principles of art history; the problem of the development of style in later art. [New York]: Dover Publications.
  • Hauser, A. (1959). The philosophy of art history. New York: Knopf.
  • Arntzen, E., & Rainwater, R. (1980). Guide to the literature of art history. Chicago: American Library Association.
  • Holly, M. A. (1984). Panofsky and the foundations of art history. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press.
  • Johnson, W. M. (1988). Art history: its use and abuse. Toronto: University of Toronto Press.
  • Carrier, D. (1991). Principles of art history writing. University Park, Pa: Pennsylvania State University Press.
  • Kemal, Salim, and Ivan Gaskell (1991). The Language of Art History. Cambridge University Press. ISBN 0-521-44598-1
  • Fitzpatrick, V. L. N. V. D. (1992). Art history: a contextual inquiry course. Point of view series. Reston, VA: National Art Education Association.
  • Minor, Vernon Hyde. (1994). Critical Theory of Art History. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall.
  • Nelson, R. S., & Shiff, R. (1996). Critical terms for art history. Chicago: University of Chicago Press.
  • Adams, L. (1996). The methodologies of art: an introduction. New York, NY: IconEditions.
  • Frazier, N. (1999). The Penguin concise dictionary of art history. New York: Penguin Reference.
  • Pollock, G., (1999). Differencing the Canon. Routledge. ISBN 0-415-06700-6
  • Harrison, Charles, Paul Wood, and Jason Gaiger. (2000). Art in Theory 1648-1815: An Anthology of Changing Ideas. Malden, MA: Blackwell.
  • Minor, Vernon Hyde. (2001). Art history's history. 2nd ed. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall.
  • Robinson, Hilary. (2001). Feminism-Art-Theory: An Anthology, 1968–2000. Malden, MA: Blackwell.
  • Clark, T.J. (2001). Farewell to an Idea: Episodes from a History of Modernism. New Haven: Yale University Press.
  • Buchloh, Benjamin. (2001). Neo-Avantgarde and Culture Industry. Cambridge, MA: MIT Press.
  • Mansfield, Elizabeth (2002). Art History and Its Institutions: Foundations of a Discipline. Routledge. ISBN 0-415-22868-9
  • Murray, Chris. (2003). Key Writers on Art. 2 vols, Routledge Key Guides. London: Routledge.
  • Harrison, Charles, and Paul Wood. (2003). Art in Theory, 1900–2000: An Anthology of Changing Ideas. 2nd ed. Malden, MA: Blackwell.
  • Shiner, Larry. (2003). The Invention of Art: A Cultural History. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-75342-3
  • Pollock, Griselda (ed.) (2006). Psychoanalysis and the Image. Oxford: Blackwell. ISBN 1-4051-3461-5
  • Emison, Patricia (2008). The Shaping of Art History. University Park: The Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-03306-8
  • Charlene Spretnak (2014), The Spiritual Dynamic in Modern Art : Art History Reconsidered, 1800 to the Present.
  • Gauvin Alexander Bailey (2014) The Spiritual Rococo: Décor and Divinity from the Salons of Paris to the Missions of Patagonia. Farnham: Ashgate.
  • Adams, Laurie. Art across Time. 3rd ed. Boston: McGraw-Hill, 2007.
  • Bell, Julian. Mirror of the World: A New History of Art. 2nd ed., London, Thames & Hudson, 2010. ISBN 978-0-500-28754-5
  • Gardner, Helen; Kleiner, Fred S. (2009). Gardner's Art through the Ages: A Global History (13th изд.). Australia: Thomson/Wadsworth. 
  • Gombrich, E.H. The Story of Art. 15th ed. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall, 1990.
  • Honour, Hugh, and John Fleming. The Visual Arts: A History. 5th ed. New York: Henry N. Abrams, 1999.
  • Honour, Hugh, and John Fleming. A World History of Art. 7th ed. Laurence King Publishing, 2005, ISBN 1-85669-451-8
  • Janson, H.W., and Penelope J.E. Davies. Janson's History of Art: The Western Tradition. 7th ed. Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice Hall, 2007.
  • Oliver Grau (Ed.): MediaArtHistories, Cambridge/Mass.: MIT-Press, 2007.
  • La Plante, John D. Asian Art. 3rd ed. Dubuque, IA: Wm. C. Brown, 1992.
  • Phaidon Editors. 30,000 Years of Art: The Story of Human Creativity Across Time & Space, 2nd ed. London: Phaidon Press, 2015
  • Miller, Mary Ellen. The Art of Mesoamerica: From Olmec to Aztec. 4th ed, World of Art. London: Thames & Hudson, 2006.
  • Onians, John (2004). Atlas of World Art. London: Laurence King Publishing. ISBN 978-1-85669-377-6. 
  • Pierce, James Smith, and H.W. Janson. From Abacus to Zeus: A Handbook of Art History. 7th ed. Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice

Hall, 2004.

  • Pohl, Frances K. Framing America: A Social History of American Art. New York: Thames & Hudson, 2002.
  • Stokstad, Marilyn. Art History. 3rd ed. Upper Saddle River, NJ: Pearson Education, 2008.
  • Thomas, Nicholas. Oceanic Art, World of Art. New York: Thames and Hudson, 1995.
  • Thuillier, Jacques, Histoire de l'art, Paris: Flammarion, 2002. ISBN 2-08-012535-4
  • Thuillier, Jacques, History of Art, Paris: Flammarion, 2002. ISBN 2-08-010875-1
  • Wilkins, David G., Bernard Schultz, and Katheryn M. Linduff. Art Past, Art Present. 6th ed. Upper Saddle River, NJ: Pearson Education, 2008.

Spoljašnje vezeUredi