Nova demokratska stranka Srbije
Nova demokratska stranka Srbije (skraćeno NDSS) nacionalno-konzervativna je politička stranka u Srbiji.
Nova demokratska stranka Srbije | |
|---|---|
 | |
| Skraćenica | NDSS |
| Predsednik | Miloš Jovanović |
| Potpredsednici |
|
| Osnivač | Vojislav Koštunica |
| Koalicija | Nacionalno demokratska alternativa |
| Osnovana | 26. jul 1992. |
| Odvojila se od | Demokratske stranke |
| Sedište | Braće Jugovića 2a, Beograd |
| Mladi ogranak | Omladina Demokratske stranke Srbije |
| Ideologija | nacionalni konzervativizam |
| Politička pozicija | desnica |
| Religija | pravoslavlje |
| Slava | Đurđevdan |
| Boje | plava |
| Narodna skupština | 7 / 250
|
| Skupština AP Vojvodine | 4 / 120
|
| Skupština grada Beograda | 4 / 110
|
| Veb-sajt | |
| www | |
Ranije poznata kao Demokratska stranka Srbije (skraćeno DSS), osnovana je kao konzervativno krilo koje se odvojilo od Demokratske stranke (DS) i igrala je ključnu ulogu u opoziciji tokom 1990-ih. Bila je deo koalicije Zajedno, a kasnije osnivač Demokratske opozicije Srbije (DOS). Njen prvi vođa Vojislav Koštunica izabran je 2000. za predsednika Jugoslavije, a na toj funkciji je bio do 2003. godine. Godine 2001. DSS je napustila vladu DOS-a, a u opoziciji je bila do parlamentarnih izbora 2003. godine, nakon čega je uspela da formira vladu sa drugim desničarskim strankama. Koštunica je zatim postao predsednik Vlade, a posle 2008. ponovo je postala deo opozicije pošto nije mogla da formira vladu. Doživela je pad 2010-ih, kada nije uspela da pređe cenzus na parlamentarnim izborima 2014, što je dovelo do toga da Koštunica podnese ostavku na mesto vođe stranke. Zamenila ga je Sanda Rašković Ivić, a DSS je 2016. ponovo uspela da uđe u Narodnu skupštinu, ovoga puta u koaliciji sa Dverima. Rašković Ivić je smenjena posle parlamentarnih izbora, a na mestu predsednika stranke zamenio ju je Miloš Jovanović.
Bivša članica Evropske narodne stranke, zadržala je poziciju desnog centra i umereno konzervativnu ideologiju sve do ranih 2010-ih, kada je prešla na desnicu i evroskepticizam. Predvodi koaliciju Nacionalno demokratska alternativa (NADA).
Istorija uredi
Osnivanje i rad u opoziciji uredi
Demokratska stranka Srbije vodi svoje poreklo u Demokratskoj stranci koja je osnovana u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 16. februara 1919. godine u Sarajevu, ujedinjenjem stranaka samostalnih radikala, naprednjaka, liberala i srpskog dela Hrvatsko-srpske koalicije. Njen prvi predsednik bio je Ljubomir Davidović. Posle Drugog svetskog rata i formiranja nove, komunističke države Federativne Narodne Republike Jugoslavije, za Demokratska stranka i druge političke stranke su bile zabranjene, iako je Milan Grol, tadašnji predsednik demokrata, pre toga bio potpredsednik u privremenoj jugoslovenskoj Vladi pod vođstvom KPJ i Josipa Broza Tita.
Dana 3. februara 1990. godine Demokratska stranka je obnovila rad, njeni članovi bili su, Dragoljub Mićunović, Kosta Čavoški, Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica i mnogi drugi.
Odvajanje DSS-a od DS-a uredi
1992. godine, zbog ideje jedne koalicije sa Srpskim pokretom obnove i nezavisnim intelektualcima pod imenom DEPOS, otcepljuje se krilo stranke koje je za DEPOS i formira Demokratsku stranku Srbije, za njenog predsednika je izabran Vojislav Koštunica.
DSS je te godine učestvovala na vanrednim izborima za srpski parlament, ali je osvojila mali broj poslaničkih mesta.
Na sledećim izborima za Skupštinu, 1993. godine, DSS je učestvovala i osvojila 7 mandata.
Godine 1996. stranka je pristupila koaliciji „Zajedno“, koju su činili DS, GSS i SPO. Posle izbora za saveznu Skupštinu, DSS je napustila koaliciju. Na lokalnim izborima u novembru iste godine učestvovala je samostalno.
Posle toga, sve do 2000. godine, DSS je retko učestvovala u protestima protiv tadašnje vlasti, kojoj se suprotstavljala samo uobičajenim sredstvima partijske borbe. U toku NATO bombardovanja 1999. godine DSS je pokazivala veliku kritičnost i prema tadašnjem režimu i prema NATO bombardovanju, zbog čega je njen uticaj rastao.
Pobeda DOS-a uredi
Januara 2000. godine, formiran je DOS. Njega je u početku činilo 19 stranaka, ali je kasnije SPO napustio ovaj opozicioni savez.
U leto te godine, raspisani su redovni izbori za savezni parlament, lokalnu samoupravu Srbije, ali i vanredni izbori za predsednika SRJ. Opozicija je tada istakla Vojislava Koštunicu kao svog predsedničkog kandidata.
Dana 24. septembra, Vojislav Koštunica je ubedljivo pobedio tadašnjeg predsednika SRJ i kandidata vladajuće stranke Slobodana Miloševića. Međutim, izborna komisija to nije htela da prizna. Nastupili su protesti po celoj zemlji. Konačno, 5. oktobra, nekoliko stotina hiljada ljudi je u Beogradu na silu zauzelo najvažnije državne institucije i dovelo DOS na vlast.
.jpg)
Vojislav Koštunica stupio je na dužnost predsednika Jugoslavije 7. oktobra.
Ulazak u Vladu uredi
DOS je na vanrednim izborima za republički parlament osvojio 176 poslaničkih mesta. DSS je dobila, po raspodeli među strankama, 44 mandata. Predsednik skupštine postao je Dragan Maršićanin, kadar DSS-a.
Dana 25. januara 2001. godine, Zoran Đinđić (predsednik DS) formirao je novu Vladu Srbije. DSS je dobila jedno ministarsko mesto (Obren Joksimović kao ministar zdravlja i zaštite životne sredine), i jednog potpredsednika Vlade (Dragana Jočića).
Izlazak iz Vlade uredi
Avgusta 2001. godine, DSS je napustila Vladu i vladajuću koaliciju, zbog toga što su tvrdili da je Vlada Srbije povezana sa kriminalom.[1] 6. decembra 2001. je predsednik skupštine, Dragan Maršićanin, podneo ostavku na svoju funkciju nakon sukoba sa vladajućom većinom oko spornog glasanja. Raskol ove partije i DOS-a kulminirao je 27. jula 2002. godine, kada je predsedništvo vladajuće koalicije odlučilo da isključi DSS iz svojih redova.
Septembra 2002. godine, Vojislav Koštunica bio je kandidat DSS-a na izborima za predsednika Srbije. Ušao je u drugi krug zajedno sa kandidatom kojeg je podržao vladajući DOS — Miroljub Labus. 13. oktobra, Koštunica je u drugom krugu osvojio više glasova od Labusa, ali su zbog nedovoljnog odaziva birača izbori proglašeni neuspelim. 8. decembra na ponovljenim izborima, Koštunica je opet osvojio najviše glasova (ispred predsednika SRS Vojislava Šešelja) ali opet izbori nisu uspeli zbog nedovoljnog broja izašlih birača. Koštuničin mandat predsednika SRJ je prestao u februaru 2003. godine sa formiranjem Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Time su Vojislav Koštunica i DSS izgubili jedinu preostalu formalnu poziciju vlasti.
Posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, 12. marta 2003, Koštunica je predlagao da se u Srbiji formira koncentraciona Vlada.[traži se izvor] Međutim, taj predlog je odbijen. DSS je kasnije najviše, kao opoziciona stranka, učestvovala u rušenju kabineta novog premijera Zorana Živkovića. Tako je, novembra te godine, došlo do pada Vlade, kraja DOS-a, i raspisivanja vanrednih skupštinskih izbora za 28. decembar 2003.
Izbori 2003. i dolazak na vlast uredi
DSS je ovim izborima bila druga po broju glasova (posle Srpske radikalne stranke) i dobila je 53 poslanička mesta. Dragan Maršićanin se februara 2004. godine vratio na mesto predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Tokom tog meseca, DSS je sklopio savez sa strankom G17 plus i monarhističkom koalicijom SPO-NS o formiranju buduće Vlade Srbije. Međutim, nedostajala im je podrška još jedne stranke. Nisu uspeli pregovori o tome da DS učestvuje u budućoj vlasti. Vojislav Koštunica je postigao dogovor da Socijalistička partija Srbije podrži Vladu u parlamentu, ali da njeni predstavnici ne dobiju ministarska mesta. 3. marta 2004. godine, Vojislav Koštunica je prvi put izabran za Predsednika Vlade Srbije.
Na izborima za predsednika Srbije, juna te godine, Dragan Maršićanin je bio kandidat vladajuće koalicije. Osvojio je četvrto mesto, što je pokazalo da Vlada ne uživa veliku podršku naroda. Na poslednjoj skupštini DSS, 5. juna 2005. godine, Koštunica je ponovo izabran za predsednika stranke, kao jedini kandidat za to mesto, a za potpredsednike stranke izabrani su Sanda Rašković Ivić, Vladeta Janković, Aleksandar Popović, Aleksandar Pravdić i Dragan Jočić, dok je za portparola stranke izabran Andrija Mladenović.
Vlada Vojislava Koštunice završila je mandat posle nepune tri godine nakon što su 29. i 30. oktobra, građani na referendumu odobrili novi Ustav Srbije, što je bio najvažniji politički cilj DSS-a, a ustavnim zakonom su predviđeni izbori za sve nivoe vlasti.
Izbori 2007. uredi
Na prevremenim parlamentarnim izborima raspisanim nakon donošenja novog Ustava 21. januara 2007. godine, DSS je učestvovala u koaliciji sa Novom Srbijom Velimira Ilića, na čijem delu liste su još bili i Srpski demokratski pokret obnove Veroljuba Stevanovića i Vojislava Mihailovića, kao i Jedinstvenom Srbijom Dragana Markovića Palme. Ova koalicija je nazvana Narodnjačka koalicija, i osvojila je 47 poslaničkih mesta, kao treća po snazi, posle SRS-a i DS-a. Nakon izbora, 15. maja 2007, usledili su žustra polemika u skupštini između tri najjače stranke, a zatim i sporazum DSS-a i SRS-a, po kome je potpredsednik radikala, Tomislav Nikolić došao na mesto predsednika skupštine. Shvativši ovaj sporazum kao pretnju, DS je pristala na sporazum sa Koštunicom. Dogovor sa radikalima je raskinut i Nikolić je podneo ostavku na mesto predsednika parlamenta, a DSS je formirala Vladu sa Demokratskom strankom i G 17+. Koštunica je ponovo izabran za premijera Srbije. Ova koaliciona vlada je potrajala manje od godinu dana.
Izbori 2008. i pad sa vlasti uredi
Parlament na Kosovu i Metohiji je 17. februara 2008. godine proglasio nezavisnost Kosova i Metohije. Četiri dana kasnije DSS, SRS zajedno sa određenim brojem javnih ličnosti i intelektualaca održali su miting protesta pod imenom Kosovo je Srbija pred Narodnom skupštinom. Vlada Srbije je zapala u duboku političku krizu.[2] Demokratska stranka i G17+ zalagali su se za nastavak pregovora Srbije sa Evropskom unijom, dok je Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija smatrale da ne može biti nastavka pregovora sa EU sve dok ona jasno ne saopšti da podržava teritorijalni integritet Republike Srbije. Pošto nije došlo do dogovora, 8. marta iste godine predsednik stranke i premijer Vojislav Koštunica je zatražio raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Oni su uskoro raspisani za 11. maj, i na njima je koalicija Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija osvojila 30 poslaničkih mesta (samom DSS-u je pripalo 21). Pobednička Demokratska stranka je uskoro formirala novu srpsku Vladu zajedno sa koalicijom oko Socijalističke partije Srbije (7. jula), pa je time Demokratska stranka Srbije drugi put posle 5. oktobra prešla u opoziciju.
Izbori 2012. uredi
Na parlamentarnim izborima maja 2012. godine, Demokratska stranka Srbije je izašla samostalno i osvojila 21 poslaničko mesto u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Prvoplasirana Srpska napredna stranka formirala je vladu sa SPS-om i nekoliko manjih partija (uključujući i NS Velimira Ilića koji je raskinuo savez sa Koštunicom); tako da je DSS i ovoga puta ostala u opoziciji.
Izbori 2014. uredi
Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. DSS nije prešla cenzus i postala je vanparlamentarna stranka prvi put od svog osnivanja. Vojislav Koštunica je podneo ostavku, a predsedavanje stranke je preuzeo dotadašnji potpredsednik Aleksandar Popović. Dana 13. oktobra 2014. godine za novog predsednika stranke izabrana je Sanda Rašković-Ivić. 8. januara 2015. godine, stvorena je koalicija dveju opozicionih vanparlamentarnih partija, DSS-a i Srpskog pokreta Dveri, jedne od najmlađih srpskih partija, nekadašnjeg podmlatka Srpske pravoslavne crkve. Ovaj Patriotski blok su spajali konzervativizam, ekonomski protekcionizam, srpski nacionalizam i evroskepticizam. Koalicija je pokrenula intenzivnu (mada medijskim mrakom znatno oslabljenu) kampanju protiv Srpske napredne stranke. Kritički se postavila prema evroatlantskim i evrointegracijama i zalagala za čvršću vezu sa Rusijom.
Izbori 2016. uredi
Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. Demokratska stranka Srbije je nastupila zajedno sa Srpskim pokretom Dveri. Zvanične informacije dostavljene iz Republičke izborne komisije pet dana kasnije pokazale su da koaliciji nedostaje jedan jedini glas za prelazak cenzusa od 5%.[3] Solidarišući se sa Patriotskim blokom, ostale opozicione vođe su pozvale svoje glasače da na mestima na kojima će se izbori ponoviti glasaju za DSS — Dveri. Nakon ponovljenih izbora, koalicija je ušla u skupštinu sa 5,04% glasova, odnosno 13 poslaničkih mesta (6 je pripalo DSS-u).
Sanda Rašković-Ivić isključena je iz DSS-a oktobra 2016. zato što je odbila da po odluci predsedništva stranke iz poslaničkog kluba isključi Đorđa Vukadinovića. Time je DSS ostao bez svog poslaničkog kluba i sa šest spao na tri poslanika, jer je stranku napustio i poslanik Slaviša Ristić.[4]
Skupština DSS-a 2017. uredi
Vršilac dužnosti predsednika DSS-a Miloš Jovanović je na 13. skupštini DSS-a održanoj maja 2017. izabran za novog predsednika DSS-a.[5]
Skupština DSS-a 2022. uredi
Na skupštini DSS-a održanoj 29. maja 2022. godine stranka je promenila ime u Nova demokratska stranka Srbije.[6]
Rezultati uredi
Parlamentarni izbori uredi
| Izbori | Koalicija | # glasova | % od važećih | # poslanika | Vlada | Lider |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1992 | 797.831 | 16,89 | [a] 18 / 250
|
opozicija | Vojislav Koštunica | |
| 1993 | 218.056 | 5,07 | 7 / 250
|
opozicija | ||
| 1997 | bojkot | 0 / 250
|
van parlamenta | |||
| 2000 | 2.402.387 | 64,09 | [b] 45 / 250
|
vladajući (do avgusta 2001) | ||
| opozicija (od avgusta 2001) | ||||||
| 2003 | 678.031 | 17,72 | [v] 48 / 250
|
vladajući | ||
| 2007 | 667.615 | 16,55 | [g] 33 / 250
|
vladajući | ||
| 2008 | 480.987 | 11,62 | [d] 21 / 250
|
opozicija | ||
| 2012 | 273.532 | 6,99 | 21 / 250
|
opozicija | ||
| 2014 | 152.436 | 4,24 | 0 / 250
|
van parlamenta | ||
| 2016 | Patriotski blok | 190.530 | 5,04 | [đ] 6 / 250
|
opozicija | Sanda Rašković Ivić |
| 2020 | 72.085 | 2,24% | 0 / 250
|
van parlamenta | Miloš Jovanović | |
| 2022 | Nacionalno demokratska alternativa | 204.444 | 5,54% | 7 / 250
|
opozicija | |
| 2023 | 191.431 | 5,16% | 7 / 250
|
opozicija | ||
Predsednički izbori uredi
| Izbori | Kandidat | # | 1. krug — glasovi | % | # | 2. krug — glasovi | % | Rezultat | Detalji |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1992 | Milan Panić | 2. | 1.516.693 | 32,11 | bez drugog kruga | 
|
podrška nezavisnom kandidatu | ||
| 1997 | bojkot | ||||||||
| sep-okt 2002 | Vojislav Koštunica |  1.
|
1.123.420 | 30,89 |  1.
|
1.991.947 | 66,86 | [e]
|
|
| dec 2002 | Vojislav Koštunica | 1.
|
1.699.098 | 57,66 | bez drugog kruga | [ž]
|
|||
| 2003 | bojkot[8] | ||||||||
| 2004 | Dragan Maršićanin |  4.
|
414.971 | 13,30 |
|
kandidat vladajuće koalicije | |||
| 2008 | Velimir Ilić | 3.
|
305.828 | 7,43 |
|
podrška kandidatu iz koalicije | |||
| 2012 | Vojislav Koštunica | 4.
|
290.861 | 7,44 |
|
||||
| 2017 | Aleksandar Popović | 10.
|
38.167 | 1,04 | bez drugog kruga |
|
|||
| 2022 | Miloš Jovanović | 3.
|
226.137 | 6,10 | bez drugog kruga |
|
|||
| Izbori | Kandidat | # | 1. krug — glasovi | % | # | 2. krug — glasovi | % | Rezultat | Detalji |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2000 | Vojislav Koštunica | 1. | 2.470.304 | 50,24 | bez drugog kruga | 
|
uvod u petooktobarsku revoluciju | ||
Predsednici uredi
| Br. | Predsednik | Rođen-Umro | Početak funkcije | Kraj funkcije | |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | dr Vojislav Koštunica | _(cropped_2).jpg)
|
1944– | 26. jul 1992. | 19. mart 2014. |
| 2 | dr Sanda Rašković Ivić | 
|
1956– | 12. oktobar 2014. | 29. jul 2016. |
| 3 | dr Miloš Jovanović | 
|
1976– | 28. maj 2017. | trenutno |
Istaknuti članovi uredi
- Miloš Jovanović — predsednik stranke
- Dragan Maršićanin — potpredsednik stranke i bivši predsednik Narodne skupštine Republike Srbije
- Aleksandar Popović — član predsedništva stranke, bivši ministar nauke i zaštite životne sredine (2004—2007) i bivši ministar rudarstva i energetike (2007—2008)
- Slobodan Janković
Bivši članovi uredi
- Vojislav Koštunica — Osnivač DSS, bivši predsednik stranke od njenog osnivanja, bivši predsednik Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Srbije.
- Vladeta Janković — jedan od osnivača stranke, bivši potpredsednik stranke,bivši ambasador Savezne Republike Jugoslavije u Ujedinjenom kraljevstvu (2001—2004) bivši ambasador Srbije u Vatikanu (2008—2012),napustio stranku 2014.
- Sanda Rašković Ivić — bivši predsednik stranke (2014—2016), bivši Komesar za izbeglice, bivši predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju (2004—2007) i bivši ambasador Srbije u Italiji (2008—2011)
- Đurđe Ninković — jedan od osnivača stranke, član Glavnog odbora DSS 1992-1996. i 2000-2001. Zamenik ministra pravde Srbije 2001. Napustio stranku 2007.
- Vladan Batić— jedan od osnivača stranke, stranku napustio 1997.kada je osnovao DHSS
- Dragan Jočić— Bivši narodni poslanik, bivši potpredsednik vlade Zorana Đinđića, bivši potpredsednik DSS i bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije (2004—2008. godine).
- Slobodan Samardžić — Bivši predsednik poslaničke grupe DSS, bivši potpredsednik DSS i bivši ministar za Kosovo i Metohiju.
- Bora Đorđević — Bivši član Glavnog odbora DSS i savetnik ministra kulture (2004—2005).
- Siniša Kovačević — Dramski pisac, bivši član Glavnog odbora DSS i narodni poslanik (2012—2014).
- Milan St. Protić— istoričar,stranku napustio 1992.
- Dušan Proroković
- Milan Lapčević
- Nenad Popović
- Andreja Mladenović
- Milan Stamatović
- Miloš Ković
Napomene uredi
- ^ Učestvovali na izborima kao deo koalicije DEPOS, koja je ukupno osvojila 50 mandata, od čega je 18 pripalo DSS-u.
- ^ Učestvovali na izborima kao deo DOS koalicije, koja je ukupno osvojila 176 mandata, od čega je 45 pripalo DSS-u.
- ^ Lista koju su predvodili osvojila je ukupno 53 mandata, od kojih je DSS-u pripalo 48. Mandate su još osvojili NDS 3, SLS 1, SDS 1.
- ^ Učestvovali na izborima u koaliciji DSS-NS, koja je ukupno osvojila 47 mandata, od čega su 33 pripala DSS-u, a 10 NS-u. Preko koalicione liste mandate su još osvojili SDPO 2 i JS 2.[7]
- ^ Učestvovali na izborima u koaliciji DSS-NS, koja je ukupno osvojila 30 mandata, od čega je 21 pripao DSS-u, a 9 NS-u.
- ^ Učestvovali na izborima u koaliciji DSS-Dveri, koja je ukupno osvojila 13 mandata, od čega je 6 pripalo DSS-u, a 7 Dverima.
- ^ rezultati proglašeni nevažećim zbog niske izlaznosti
- ^ rezultati proglašeni nevažećim zbog niske izlaznosti
Reference uredi
- ^ B92: Koštunica i Đinđić se sastali u utorak.
- ^ Srpska politika: Pala vlada Srbije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. februar 2009) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. februar 2009)
- ^ Dveri-DSS ispod cenzusa za tačno jedan glas — B92.net
- ^ "DSS ostao bez poslaničkog kluba u parlamentu" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. januar 2021) Srbija danas, 1. novembar 2016.
- ^ „PALME SU GORELE: Snimak koji objašnjava zašto su Iračani tako sporo napredovali u Mosulu (VIDEO)[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 03. 06. 2017. g. Pristupljeno 08. 06. 2017. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „DSS menja ime u Novi DSS, Miloš Jovanović izabran za predsednika”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-05-29.
- ^ „RIK dodelio 250 mandata”. Arhivirano iz originala 01. 07. 2016. g. Pristupljeno 07. 05. 2016.
- ^ Oko izbora 12. CeSID. 2003. str. 23.
